Будимски краљ и краљица

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Будимски краљ и краљица

0001 Санак снила краљица будимска,
0002 Свога санка ником не казује
0003 Доли краљу, господару своме:
0004 „Ао, краљу, мили господару,
0005 Какав сам ти ноћас санак снила,
0006 Мож’ ли ми се досетити санку ─
0007 Ведро с’ небо над град приломило,
0008 Јасан месец црној земљи пао,
0009 Јасне звезде крају прибегоше,
0010 И остаде на небу Даница!“ ─
0011 „Јао краљице, јао моја госпојо,
0012 Могу ти се досетити санку,
0013 Ал’ да зла санка, жалосна нам мајка!
0014 Што с’ ведро небо над град преломило,
0015 То ће Турци Будим град отети,
0016 Придобити и баш освојити;
0017 Што сјајен месец црној земљи пао,
0018 То ћу, љубо, мртав краљу пасти;
0019 Што све звезде крају прибегоше,
0020 То ће од нас одбегнути слуге,
0021 И што оста на небу Даница,
0022 То ћеш моја удова краљица!
0023 Нег’ ти зидај до три беле куле,
0024 Једну Турком, другу турским коњма,
0025 Трећу зидај цару пајазету,
0026 Живог ћути ја цара донети,
0027 Већ ја идем с Турци бојак бити!“
0028 Кад су Турци бојак започели,
0029 Пала магла три дне и три ноћи,
0030 Пак не знаду чија гине војска.
0031 Кад се магла са земље отисла,
0032 Турске војске нитко не погибе,
0033 А од српске нитко не остаде,
0034 Разма један Сењанину Ива,
0035 И њему је одсечено перје.
0036 Њега царе до Будима шаље:
0037 „Ид’, Иване, беломе Будиму,
0038 Пак донеси кључе од Будима,
0039 Од Будима и од Острогона!“
0040 Иван оде беломе Будиму;
0041 Колико га краљица угледа,
0042 Јошт је ближе к њему ишетала
0043 Она њему потијо беседи:
0044 „Ао Иване, верна слуго моја,
0045 Јесте л’ здраво, јесте ли на броју?“ ─
0046 „Јао краљице, јао моја госпојо,
0047 Нит’ смо здраво нити смо на броју,
0048 Јер за краља ни казати не знам,
0049 Већ ја види нашег краља круну,
0050 Круну види, а главу не види;
0051 Ја се сави по Шарцу коњицу
0052 Да уватим нашег краља круну,
0053 Па и мени одсекоше перје!“
0054 Окрену се краљица госпоја,
0055 Пак беседи краљица госпоја:
0056 „Та није ми ни на Турке жао,
0057 Као што ми ј’ на краљеве слуге ─
0058 Слуге краља издадоше Турком!“
0059 Ал’ беседи Сењанину Ива:
0060 „Ао краљице, луда Маџарице,
0061 Није мени одсечено перје
0062 Водећ’ коло по Будиму граду,
0063 Већ је мени одсечено перје
0064 Око краља разгонећи Турке;
0065 Већ ме царе до тебека шаље
0066 Да ми дадеш кључе од Будима,
0067 Од Будима и од Острогона!“
0068 Онда скочи краљица госпоја,
0069 Пак узима кључе од Будима,
0070 Од Будима и од Острогона,
0071 И узима Ракоцију сина,
0072 Сама иде цару под шаторе:
0073 „Светли царе, огријано сунце,
0074 Ево теби кључи од Будима,
0075 Од Будима и од Острогона,
0076 И ево ти Ракоција сине,
0077 Ил’ га сеци ил’ му подај рану!“
0078 Ал’ беседи царе господине:
0079 „Поклањам ти Ракоцију сина
0080 И ево ти Пешта код Будима,
0081 Ево теби до самрти рана!“
0082 Ал’ беседи краљица госпоја:
0083 „Што ће мени Пешта код Будима
0084 Кад је Пешта под ногама Турком!“ ─
0085 „Ево теби Ердељ, земља лепа,
0086 Ево теби до самрти рана! “
0087 Љуто куне краљица госпоја:
0088 „Бог убио коња и јунака
0089 Који пође у Ердељ на војску!“



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.