Budimski kralj i kraljica
0001 Sanak snila kraljica budimska,
0002 Svoga sanka nikom ne kazuje
0003 Doli kralju, gospodaru svome:
0004 „Ao, kralju, mili gospodaru,
0005 Kakav sam ti noćas sanak snila,
0006 Mož’ li mi se dosetiti sanku ─
0007 Vedro s’ nebo nad grad prilomilo,
0008 Jasan mesec crnoj zemlji pao,
0009 Jasne zvezde kraju pribegoše,
0010 I ostade na nebu Danica!“ ─
0011 „Jao kraljice, jao moja gospojo,
0012 Mogu ti se dosetiti sanku,
0013 Al’ da zla sanka, žalosna nam majka!
0014 Što s’ vedro nebo nad grad prelomilo,
0015 To će Turci Budim grad oteti,
0016 Pridobiti i baš osvojiti;
0017 Što sjajen mesec crnoj zemlji pao,
0018 To ću, ljubo, mrtav kralju pasti;
0019 Što sve zvezde kraju pribegoše,
0020 To će od nas odbegnuti sluge,
0021 I što osta na nebu Danica,
0022 To ćeš moja udova kraljica!
0023 Neg’ ti zidaj do tri bele kule,
0024 Jednu Turkom, drugu turskim konjma,
0025 Treću zidaj caru pajazetu,
0026 Živog ćuti ja cara doneti,
0027 Već ja idem s Turci bojak biti!“
0028 Kad su Turci bojak započeli,
0029 Pala magla tri dne i tri noći,
0030 Pak ne znadu čija gine vojska.
0031 Kad se magla sa zemlje otisla,
0032 Turske vojske nitko ne pogibe,
0033 A od srpske nitko ne ostade,
0034 Razma jedan Senjaninu Iva,
0035 I njemu je odsečeno perje.
0036 Njega care do Budima šalje:
0037 „Id’, Ivane, belome Budimu,
0038 Pak donesi ključe od Budima,
0039 Od Budima i od Ostrogona!“
0040 Ivan ode belome Budimu;
0041 Koliko ga kraljica ugleda,
0042 Jošt je bliže k njemu išetala
0043 Ona njemu potijo besedi:
0044 „Ao Ivane, verna slugo moja,
0045 Jeste l’ zdravo, jeste li na broju?“ ─
0046 „Jao kraljice, jao moja gospojo,
0047 Nit’ smo zdravo niti smo na broju,
0048 Jer za kralja ni kazati ne znam,
0049 Već ja vidi našeg kralja krunu,
0050 Krunu vidi, a glavu ne vidi;
0051 Ja se savi po Šarcu konjicu
0052 Da uvatim našeg kralja krunu,
0053 Pa i meni odsekoše perje!“
0054 Okrenu se kraljica gospoja,
0055 Pak besedi kraljica gospoja:
0056 „Ta nije mi ni na Turke žao,
0057 Kao što mi j’ na kraljeve sluge ─
0058 Sluge kralja izdadoše Turkom!“
0059 Al’ besedi Senjaninu Iva:
0060 „Ao kraljice, luda Madžarice,
0061 Nije meni odsečeno perje
0062 Vodeć’ kolo po Budimu gradu,
0063 Već je meni odsečeno perje
0064 Oko kralja razgoneći Turke;
0065 Već me care do tebeka šalje
0066 Da mi dadeš ključe od Budima,
0067 Od Budima i od Ostrogona!“
0068 Onda skoči kraljica gospoja,
0069 Pak uzima ključe od Budima,
0070 Od Budima i od Ostrogona,
0071 I uzima Rakociju sina,
0072 Sama ide caru pod šatore:
0073 „Svetli care, ogrijano sunce,
0074 Evo tebi ključi od Budima,
0075 Od Budima i od Ostrogona,
0076 I evo ti Rakocija sine,
0077 Il’ ga seci il’ mu podaj ranu!“
0078 Al’ besedi care gospodine:
0079 „Poklanjam ti Rakociju sina
0080 I evo ti Pešta kod Budima,
0081 Evo tebi do samrti rana!“
0082 Al’ besedi kraljica gospoja:
0083 „Što će meni Pešta kod Budima
0084 Kad je Pešta pod nogama Turkom!“ ─
0085 „Evo tebi Erdelj, zemlja lepa,
0086 Evo tebi do samrti rana! “
0087 Ljuto kune kraljica gospoja:
0088 „Bog ubio konja i junaka
0089 Koji pođe u Erdelj na vojsku!“
