Будалина Тале долази у Лику

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Будалина Тале долази у Лику

0001 Чету купи Глумац Османага
0002 По Удбини и широкој Лици,
0003 Бира ага по Лици јунаке:
0004 По оку момка, по уху хајвана.
0005 Диже ага тридесет Личана,
0006 Медју њима Мују бајрактара
0007 Од Бунића са широке Лике,
0008 Диже чету од воде Црваћа,
0009 Куд ће ага с четом окренути?
0010 Хоће ага преко Вучијака,
0011 На Котаре кули Смиљанића,
0012 Билој кули Смиљанић-Тадије,
0013 На весеље Смиљанић-Тадији.
0014 Води чету на Вучјак-планину,
0015 На пољани чету заставио,
0016 На пољани коње разјахаше
0017 И за копља коње привезаше,
0018 Из тораба плоске повадише,
0019 На пољани толу заметнуше,
0020 Разложише пиће на пољани.
0021 Редна чаша на около хода,
0022 Погледаше низ дуге пољане.
0023 Низ пољане кланцу књежичкоме
0024 Ал из кланца коњик искочио,
0025 Тихо коња јаше уз пољане,
0026 Тихо јаше, коњу не кидише.
0027 Гледао га Глумац Османага,
0028 Познаје га, познат га не море,
0029 Тај је момак врло оголио,
0030 На њем ништа од одила није.
0031 Кад дојаха њима на пољане,
0032 Медјер јаше дорушу кобилу,
0033 На њој седло од ораховине,
0034 Кускуни јој од машљиковине,
0035 А колани од коре липове,
0036 Два кајаса два през коча лика,
0037 Све на њему од абе хаљине,
0038 На глави му фесић капа мала,
0039 Капа мала врло издерана,
0040 Кроз капу му перчин испануо,
0041 А за пасом самица кубура,
0042 На њој дван’ест тришњових лимова.
0043 Кад дојаха момак на кобили,
0044 Салам назва, одјаха кобилу,
0045 Запеше јој од лика кајаси,
0046 Нико прими, нико не отприми,
0047 И тај момак сиде код Личана.
0048 Диже главу Бунићанин Мујо,
0049 Он се с њиме за здравље упита:
0050 „Јеси л’ здраво, турска голотињо?“
0051 „ „Јесам, брате, милом Богу фала!“ “
0052 Виш му нико ни мукает није.
0053 Редна чаша на около хода,
0054 Дође чаша Бунићанин-Муји,
0055 А он чашу пружи наливену:
0056 „Ето т’, брате, чаше од менека!“
0057 Узе момак, па је искапио:
0058 „Фала теби, нови побратиме,
0059 А на дару и поштењу твоме!“
0060 Нико више не да голотињи.
0061 Редна чаша на около хода,
0062 Опет дође Бунићанин-Муји,
0063 Опет даде чашу наливену:
0064 „Ето т’, брате, чаше од менека!“
0065 Попи чашу, па му је поврати:
0066 „Фала теби, нови побратиме!“
0067 Турци пију, грохотом се смију.
0068 Редна чаша на около хода,
0069 Јопе дође Бунићанин-Муји,
0070 Јопе даде чашу наливену:
0071 „Деде, брате, турска голотињо!“
0072 Узе момак, и трећу попио:
0073 „Фала теби, нови побратиме,
0074 А на дару и поштењу твоме!
0075 Ако буду у животу главе,
0076 Ти си стеко нова побратима,
0077 Зајам ћу ти зајмом повратити,
0078 Ваљат ће ти те три чаше вина,
0079 Што си мене ’вако проштимао.“
0080 Турци пију, грохотом се смију.
0081 Стаде вика Глумца Османаге:
0082 „Не дили вина, Бунићанин-Мујо!
0083 Ниј’ код тебе краљево барило,
0084 Јаи крчма крчама Омера.“
0085 Ал му вели Бунићанин-Мујо:
0086 „Глумац-ага са Удбине града!
0087 Ако дајем, своју редну дајем,
0088 Теби ништа омалити неће.“
0089 А гледа их турска голотиња,
0090 По том знаде оба на пољани.
0091 Стаде вика Глумац-Османаге:
0092 „О Личани, моји соколови!
0093 Није л’ мајка родила јунака,
0094 Да обуче каурско одило,
0095 Да узјаше ата на пољани,
0096 Да прећера преко Вучијака,
0097 Да се спусти кули Смиљанића,
0098 Да уходи кулу и авлију:
0099 Је л’ му шенлук код куле камене,
0100 Игра ли му коло у авлији,
0101 Хода л’ коло тријест дивојака,
0102 Све сестара котарских сердара,
0103 Је л’ у колу Ана Смиљанића,
0104 Пију л’ пиће котарски сердари?
0105 Да се натраг на пољане врати,
0106 Да м’ изнесе хабер на пољане,
0107 Ево њему педесет дуката.“
0108 Турци муче, ни мукает нису,
0109 Стаде вика момка голотиње:
0110 „Глумац-ага са Удбине града!
0111 Ево ј’ мајка родила јунака,
0112 Више није, нег мене једнога,
0113 Ја ћу саћи кули Смиљанића.“
0114 Ага мучи, ни мукает није,
0115 Нег Личаном вели у коледи:
0116 „Ко ће саћи кули Смиљанића?
0117 Сваки мучи ништа не дивани,
0118 Јопе викну момак на пољани:
0119 „Ево, ага, такога јунака!“
0120 У њег ага ни да гледа не ће,
0121 Нег Личаном јопе говорио:
0122 „Ко ће саћи кули Смиљанића,
0123 Кршно ће га ага даровати.“
0124 Сви Личани очи оборили,
0125 Сваки мучи, ништа не дивани.
0126 Ал подвикну момак на пољани:
0127 „Ево, ага, такога јунака,
0128 Другог ти данас уходника нејма.“
0129 Па на ноге скочи на пољани
0130 И појаха дорушу кобилу,
0131 Па повика Бунићанин-Мују:
0132 „Побратиме, Бунићанин-Мујо!
0133 Овуд никад проходио нисам,
0134 Кажи мени путе на Котаре!“
0135 Њему вели Бунићанин-Мујо:
0136 „Гони, брате, турска голотињо,
0137 Гони управ низ друге пољане.
0138 Кад ујашеш у стазу Вучјаку,
0139 Гони право преко Вучијака,
0140 Не окрећи ни десно ни ливо.
0141 Када садјеш на Котар камени,
0142 Гледај редом куле низ Котаре,
0143 Осма ј’ кула Смиљанић-Тадије,
0144 Највиша је од седам бојева.
0145 Кад му садјеш кули и авлији,
0146 Па ујашеш, брате, у авлију,
0147 Ако му буду толе по авлији,
0148 Баша ј’ тола Смиљанић-Тадије,
0149 Код њег сиди дванаест сердара,
0150 Ти ’ш познати Смиљанић-Тадију,
0151 Златна му је шкрља над очима;
0152 Ти ’ш видити коло и дивојке,
0153 Он ће тебе добро дочекати
0154 И румена вина напојити.“
0155 То рекоше, па се растадоше.
0156 Окрену се момак на пољани,
0157 Па он вели Глумац-Османаги:
0158 „Чујеш, ага, Глумац-Османага!
0159 Ја ти одох кули Смиљанића.
0160 Ако здраво будем и весело,
0161 Не надај се мени на пољане,
0162 Ја се натраг повраћати не ћу,
0163 Него слушај ларму на Котару;
0164 Када чујеш ларму на Котару,
0165 Добро знади, Глумац-Османага,
0166 Да је сајам код куле камене,
0167 Ја ћу бели кавгу заметнути,
0168 Рад’те м’ онда индат учинити.“
0169 То им рече, отиште кобилу,
0170 Остадоше Турци на пољани,
0171 Јаше момак Вучијак-планини.
0172 Кад дојаха Вучијак планини,
0173 Он пригази преко Вучијака,
0174 А опази куле низ Котаре,
0175 Јаше момак низ равне Котаре,
0176 Редом пређе куле кроз Котаре.
0177 Кад дојаха кули Смиљанића,
0178 Слама с’ огањ код куле камене.
0179 До авлије доћера кобилу,
0180 Кад авлија пуна напуњена,
0181 Ту се пије пиће по авлији,
0182 Гледа момак по халват-авлији,
0183 Кад опази толу Смиљанића,
0184 Из све главе божју помоћ викну,
0185 Помоћ назва, одјаха кобилу.
0186 А Смиљанић главу подигнуо:
0187 „Да смо здраво, турски шеникота,
0188 Шеникота, једна голотињо,
0189 Ходи, сједи, да се напијемо,
0190 Здраво био, па се веселио,
0191 Кад с’ ми тако јутрос поранио!“
0192 Код себе му мисто намистио,
0193 Па му чашу пружи наливену:
0194 „Деде, Туре, јадна голотињо!“
0195 Гледају га котарски сердари,
0196 Гледају га, грохотом се смију.
0197 Узе момак и чашу попио:
0198 „Фала теби, вридан господине,
0199 А на дару и поштењу твоме
0200 И весељу у твојој авлији,
0201 Кад си ме ’вако јутрос дочекао!“
0202 А сердари чаше натираше,
0203 Сваки њему чашу наздравио,
0204 Момак пије, конда га пролива.
0205 Кад се момак понапио пића,
0206 Диже главу, гледа по авлији.
0207 Све се смију котарски сердари,
0208 Онда момак стаде бесидити:
0209 „Фала теби, вридан господине,
0210 На господству и поштењу твоме!
0211 Добро си ме јутрос напојио
0212 И дебеле меса нахранио;
0213 Ал те молим, вридан господине,
0214 Да ми изун хоћеш допуштити,
0215 Да ја колу дивојачком дођем,
0216 С дивојкама коло поиграти,
0217 Још се јадан оженио нисам,
0218 Да ја липих видјам дјевојака.“
0219 Насмија се Смиљанић-Тадија:
0220 „Ето т’ изун, турска голотињо,
0221 Ето тебе, ето дјевојака!
0222 Баш ако ћеш до моје Анице,
0223 До Анице, сестре јединице!“
0224 Кад то чуо момак голотиња,
0225 Појагми се момак дивојкама,
0226 До Анице у коло улишо,
0227 Ал подвикну кићена дивојка:
0228 „Тамо, губо, једна голотињо,
0229 Не прифаћај за руку дивојке!“
0230 Гледају га котарски сердари,
0231 Гледају га, грохотом се смију,
0232 Па говоре Смиљанић-Тадији:
0233 „Господине Смиљанић-Тадија!
0234 Вид’ де оне турске голотиње,
0235 Гдје се гони с Аном у авлији,
0236 Не да му се Ане уфатити.
0237 Деде викни на своју дјевојку,
0238 Нек се пушти њему у авлији,
0239 Да видимо, вридан господине,
0240 Што ће она бена од дјевојке.“
0241 Стаде вика Смиљанић-Тадије:
0242 „Дај ми руку, сестро јединице!
0243 Поиграјте коло у авлији,
0244 Не ће ти се отровати руке.“
0245 Попушти се кићена дивојка,
0246 Окреће се коло на около,
0247 Ту дивојке коло разиграше.
0248 Пјана глава момак-голотиња,
0249 Николико пута окренуше,
0250 Вуцајући њега по авлији.
0251 Сву обућу њему истргаше,
0252 Бос остаде момак у авлији.
0253 Већ се момак врло загријао,
0254 Већ он чудо ни да игра не ће;
0255 Из кола се момак испуштио,
0256 А за руку повуче дивојку,
0257 Подвикује кићена дивојка:
0258 „Пушти, прњо, од Бога ти тешко!“
0259 Стоји дрека липих дивојака,
0260 Све се смију котарски сердари:
0261 „Господине, Смиљанић-Тадија!
0262 Деде реци сестри јединици,
0263 Нек се пушти турској голотињи,
0264 Да видимо, што ће учинити,
0265 Што ће она бена од дивојке.“
0266 Њојзи рече Смиљанић-Тадија:
0267 „Попушти се, сестро јединице,
0268 Ти се не бој момка голотиње,
0269 Док год видиш брата у животу.
0270 Да је таман тридесет Личана,
0271 Некамо ли једна голотиња.“
0272 Попушти се кићена дивојка,
0273 Поведе је турска голотиња,
0274 Кроз авлију до кобиле дође,
0275 Он узјаха дорушу кобилу,
0276 Па он за се подиже дивојку,
0277 А повика Смиљанић-Тадију:
0278 „С Богом остај, вридан господине!
0279 Кршно си ме јутрос дочекао.“
0280 То му рече, отишће кобилу,
0281 Чиме нејма гонити кобиле,
0282 Већ се фати самице кубуре,
0283 Све је пушком накомице туче,
0284 Ишћера је на авлијнска врата
0285 И окрену намах уз Котаре.
0286 Стоји дрека дилбер-дивојака:
0287 „Господине, Смиљанићу-Тадија!
0288 Што допушти кићену дивојку,
0289 Однесе је јадна голотиња,
0290 Нит га знамо, ко је ни оклен је.“
0291 Стоји вика Смиљанић-Тадије,
0292 Па повика Тому службеника:
0293 „Хајд се попни на беден авлији,
0294 Па ти гледај за њим уз Котаре,
0295 Само гледа, куд ће окренути.
0296 Ви, дјевојке, коло поиграјте,
0297 Не бојте се сестри јединици.
0298 Да је таман наврх Вучијака,
0299 Куд је медја личка и котарска,
0300 Док је мени великог кулаша,
0301 Стиго би га до књежичког кланца.“
0302 Гледа Тома с бедена авлије,
0303 Гони момак уз Котар кобилу,
0304 Под њим каса доруша кобила,
0305 Стаде вика Томе службеника:
0306 „Господине, Смиљанић-Тадија!
0307 Оде управ уз Котар Вучјаку
0308 И однесе кићену дивојку.“
0309 „ „Не будали, Тома службениче,
0310 Гледај добро, куд ће окренути!“ “
0311 Стаде вика Томе службеника:
0312 „Господине, Смиљанић-Тадија!
0313 Све је прошо куле уз Котаре,
0314 Већ замаче уз Котар Вучјаку.“
0315 Тада скочи Смиљанић Тадија,
0316 Па повика своје службенике:
0317 „Брже мени великог кулаша!“
0318 Службеници коња изведоше.
0319 Кад Смиљанић појаха кулаша,
0320 Тргоше се котарски сердари,
0321 Свак се добру коњу појагмио,
0322 Стоји вика Смиљанић-Тадије!
0323 „Ви сердари у мојој авлији!
0324 Свак на миру хладно пијте вино,
0325 Срамота је наске Котарана,
0326 Сви за једном турском голотињом;
0327 Сам ћу њега лако достигнути,
0328 Бијућ плеском кули доћерати.“
0329 Сердари се натраг повратише,
0330 А Смиљанић одјаха кулаша,
0331 Он отишће испод куле биле.
0332 Кад заграби уз Котар камени,
0333 Ко да с’ добар на крила подиже;
0334 А све Тома гледа са бедена.
0335 Када прође куле уз Котаре,
0336 Па искочи на Брезуље равне,
0337 Он опази јадну голотињу,
0338 Споро гони дорушу кобилу,
0339 Већ кобла макнути не море.
0340 Стоји вика Смиљанић-Тадије:
0341 „О копиле, турска голотињо!
0342 Куда носић кићену дивојку?
0343 Враћај Ану кули Смиљанића,
0344 Сад ћу твоју одризати главу.“
0345 Момак гони, ни мукает није.
0346 Достиже га Смиљанић Тадија,
0347 Притече га на Брезуље равне,
0348 Крај кобиле проћера кулаша:
0349 „Стан’, копиле, турска голотињо!
0350 Враћај натраг кићену дивојку,
0351 Да ја о те гвождје не мрциним.“
0352 Па на њега наћера кулаша,
0353 Не ћиде га сабљом ошинути,
0354 Већ га десном ударио руком,
0355 Десном рукомпо образу ливом,
0356 Каког а је лако удраио,
0357 Из зуба му крвца полетила.
0358 А подвикну момак на кобили:
0359 „Фала теби, Смиљанић-Тадија,
0360 А на дару и поштењу твоме,
0361 Што с’ ме јутрос добро дочекао,
0362 Ал не фала теби на ударцу.
0363 Да си мене сабљом ударио,
0364 Лашње би ти рану приболио,
0365 Ал си мене плеском ударио,
0366 Јер се жене плеском ударају;
0367 За то ћу ти зајам повратити,
0368 Ја ћу т’ плеску за плеску вратити,
0369 Ја л’ ти главу дати са рамена.“
0370 Готова му пушка у рукама,
0371 Док потеже самицу кубуру,
0372 Под ливу му сису уклепао,
0373 Још га једноч плеском ошинуо;
0374 Кад отрже самица кубура,
0375 Прсну на њој дванаест лимова,
0376 Па погоди Смиљанић-Тадију,
0377 Те по срцу ошину јунака,
0378 Мртав паде Смиљанић Тадија.
0379 Хитро момак скочи са кобиле,
0380 Појагми се великом кулашу,
0381 Па уфати великог кулаша,
0382 Скиде буча Смиљанић-сердара,
0383 С њега скида, на себе облачи
0384 И натурну шкрљу над обрве,
0385 Па појаха великог кулаша,
0386 За се врже Аницу дивојку,
0387 А устави дорушу кобилу:
0388 „Хај, кобило, вуку и хајдуку!“
0389 Кад чу пушку Тома службениче,
0390 Стаде вика Томе службеника:
0391 „Чуј, почујте, котарски сердари!
0392 Смиљанић је кавгу заметнуо,
0393 Намама је турске голотиње,
0394 А дочека бега удбињскога.“
0395 Па на кули мужар отргнуо,
0396 А на Задру пукоше топови,
0397 Тргоше се котарски сердари,
0398 Замеће се ларма по Котару
0399 Чу се јека на дуге пољане,
0400 Стаде вика Глумца-Османаге:
0401 „О Личани на дугих пољанах!
0402 Чујете ли ларму по Котару,
0403 Гдје пукоше на Задру топови?
0404 Бјеж’мо, браћо, ето Смиљанића!
0405 Нас малица, чудо Коатарана,
0406 Лудо ћемо погубити главе.“
0407 Сви Личани на ноге устали,
0408 Свак се добру коњу појагмио.
0409 Док Личани коње појахаше,
0410 Ал искочи кулаш на пољане.
0411 Кад погледа Глумац Османага,
0412 Ко да с’ кулаш на крила подиго,
0413 А свитли се шкрља над очима,
0414 Стаде дрека Глума-Османаге:
0415 „О Личани на дугих пољанах!
0416 Бјеж’мо, браћо, ето Смиљанића,
0417 Не би л’ како ујагмили главе!“
0418 То им рече, отишће дората.
0419 Бјежи за њим тридесет Личана,
0420 За њ’ма момак наврго кулаша,
0421 Стискоше се низ дуге пољане,
0422 Најстраг јаше Бунићанин Мујо,
0423 Окреће се и гледа кулаша,
0424 Па повика Глумца Османагу:
0425 „О наш ага, Глумац-Османага!
0426 Што то, ага, да од Бога нађеш?
0427 Нас тридесет на дугих пољанах,
0428 Сам Смиљанић лети на кулашу.
0429 Да је срећа, Глумац-Османага,
0430 Да је уз њег педесет усара,
0431 Ми би њега овди дочекали.
0432 Како ћемо саћи на Удбину
0433 До беглука бега удбињскога,
0434 Од срамоте систи у механу?
0435 Ево вјере Бунићанин-Мује,
0436 Ја вам даље виш бижати не ћу,
0437 Па да ћу тамо усијати главу.“
0438 Па застави вранца великога.
0439 У том момак стиже на кулашу.
0440 Кад познаде Бунићанин-Мују,
0441 Стаде вика момка са кулаша:
0442 „Побратиме од Бунића Мујо!
0443 Од ког бижиш низ дуге пљане,
0444 А од свога новог побратима?
0445 Вид’ де нама Глумац Османаге
0446 И његове чете на пољани!
0447 Како би ми помоћ учинили
0448 На Котару под кулом каменом?!“
0449 Познаде га Бунићанин Мујо:
0450 „Јеси л’ здраво, нови побратиме?“
0451 „ „Јесам, брате, милом Богу фала!“ “
0452 Па до вранца доћера кулаша:
0453 „Побратиме, Бунићанин-Мујо!
0454 На поклон ти од мене дјевојка,
0455 Сестра Ана Смиљанић-Тадије
0456 За три чаше на пољани вина,
0457 Што си мене ’нако проштимао,
0458 За ме није ’вака дивичица,
0459 Ја ни каквој муштерија нисам.“
0460 Дочека га Глумац Османага,
0461 Прегрли га, па га пољубио:
0462 „Јеси л’, сине, здраво и весело?“
0463 „ „Јесам, ага, милом Богу фала!“ “
0464 „Тако т’, синко, Бога јединога!
0465 Право м’ сада на пољани кажи,
0466 Оклен јеси, од краја којег си,
0467 Ког си соја, каква си племена,
0468 Како ли те по имену вичу?“
0469 Њему вели момак на пољани:
0470 „Глумац-ага са Удбине града!
0471 С близа нисам, ја сам из далека,
0472 Из далека из Орашца града,
0473 Са Басаче изнад Ибриновца,
0474 А ја соја не знам ни племена,
0475 Веш што мене по имену вичу:
0476 Мен’ је име Будалина Тал.
0477 Имо њешто куће на Басачи,
0478 Јасеновим оплетена прућем,
0479 А бујади она покривена,
0480 Стару мајку имо на оџаку,
0481 Њешто коза имо у себека,
0482 Ја сам козе по Басачи чуво,
0483 Ујтро рано, кад данак освани,
0484 Мене дижи моја стара мајка:
0485 „ „Устан’, сине, Будалина Тале,
0486 Пуштај козе, да ти мајка музе,
0487 Да те храним врућом вареником,
0488 Војеват ћеш с личким Мустајбегом.“ “
0489 Виш су мени козе додијале,
0490 Одбио их вуку и хајдуку,
0491 Оставио остарилу мајку,
0492 А ја пошо бега потражити.
0493 Па те молим, Глумац-Османага,
0494 Доведи ме личком Мустајбегу,
0495 Да вам видим личког Мустајбега,
0496 Иам л’ Тале с киме војевати.“
0497 Њега ага јопет загрлио:
0498 „Хајде, сине, Будалина Тале!
0499 Водит ћу те бегу удбињскоме.
0500 Што сам реко, ја порећи не ћу,
0501 Дати ћу ти стотину дуката,
0502 Што си кули сашо низ Котаре.“
0503 Отискоше уз Лику Удбини,
0504 Доведе га бегу у механу,
0505 Па му каза бега удбињскога,
0506 Тале бегу полетио руци,
0507 Њега пита лички Мустајбеже,
0508 Њега пита, ко је и оклен је.
0509 Све му Тале у механи каже:
0510 „Ја сам, беже, од Орашца града,
0511 Са басаче изнад Ибриновца,
0512 А ја соја не знам ни племена,
0513 Ван што мене по имену вичу,
0514 А на име Будалина Тале.
0515 Њешто имо куће на Басачи,
0516 Јасеновим оплетена прућем,
0517 А бујади, беже, покривена,
0518 Имо стару на оџаку мајку,
0519 Њешто имо коза у себека,
0520 Ја сам козе по Басачи чуво;
0521 Ујтро рано, кад данак освани,
0522 Мене дижи остарила мајка:
0523 „ „Устан’, сине, Будалина Тале!
0524 Пуштај козе, да ти мајка музе,
0525 Да те врућом храним вареником,
0526 Војеват ћеш с личким Мустајбегом.“ “
0527 Виш су мени козе додијале,
0528 Одбио их вуку и хајдуку,
0529 Оставио остарилу мајку,
0530 А ја тебе пошо потражити,
0531 Да војујем с тобом, Мустајбеже,
0532 Да те Тале види на Удбини,
0533 Има л’ Тале с киме војевати,
0534 Веш у мене нигди ништа нејма,
0535 Веће Бога и оно кулаша.“
0536 Ту га беже добро даровао,
0537 Даде њему стотину дуката.
0538 Још му рече лички Мустајбеже:
0539 „Држат ћу те као и своје д’јете,
0540 Ти ’ш ми бити баш-чауш на Лици,
0541 И ево ти десет кућа кмета
0542 У Трновцу Лици на обали,
0543 Бег ће теби кулу озидати.“
0544 А Тале му руци полетио:
0545 „Фала теби, лички Мустајбеже!
0546 Ја ти куле од камена не ћу,
0547 Ја се у њој научио нисам,
0548 Ван подигни рају испод краја,
0549 Нек ми кулу граде на Трновцу,
0550 У каквој се ј’ Тале отхранио,
0551 Ни на Лици боље куле не ћу.“
0552 Диже беже рају испод краја,
0553 Па ту кулу Тали начинили,
0554 Од храстова коља начинили,
0555 А оплели јасеновим прућем,
0556 А бујади кућу му покрили,
0557 У њој Тале ватан учинио.
0558 Док им главе у животу биле,
0559 Служио је бега удбињскога.
0560 Што би реко Тале Личанине,
0561 То је реко лички Мустајбеже,
0562 То су рекли сви по Лици Турци,
0563 Тако га је беже миловао.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.