Budalina Tale dolazi u Liku

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Budalina Tale dolazi u Liku

0001 Četu kupi Glumac Osmanaga
0002 Po Udbini i širokoj Lici,
0003 Bira aga po Lici junake:
0004 Po oku momka, po uhu hajvana.
0005 Diže aga trideset Ličana,
0006 Medju njima Muju bajraktara
0007 Od Bunića sa široke Like,
0008 Diže četu od vode Crvaća,
0009 Kud će aga s četom okrenuti?
0010 Hoće aga preko Vučijaka,
0011 Na Kotare kuli Smiljanića,
0012 Biloj kuli Smiljanić-Tadije,
0013 Na veselje Smiljanić-Tadiji.
0014 Vodi četu na Vučjak-planinu,
0015 Na poljani četu zastavio,
0016 Na poljani konje razjahaše
0017 I za koplja konje privezaše,
0018 Iz toraba ploske povadiše,
0019 Na poljani tolu zametnuše,
0020 Razložiše piće na poljani.
0021 Redna čaša na okolo hoda,
0022 Pogledaše niz duge poljane.
0023 Niz poljane klancu knježičkome
0024 Al iz klanca konjik iskočio,
0025 Tiho konja jaše uz poljane,
0026 Tiho jaše, konju ne kidiše.
0027 Gledao ga Glumac Osmanaga,
0028 Poznaje ga, poznat ga ne more,
0029 Taj je momak vrlo ogolio,
0030 Na njem ništa od odila nije.
0031 Kad dojaha njima na poljane,
0032 Medjer jaše dorušu kobilu,
0033 Na njoj sedlo od orahovine,
0034 Kuskuni joj od mašljikovine,
0035 A kolani od kore lipove,
0036 Dva kajasa dva prez koča lika,
0037 Sve na njemu od abe haljine,
0038 Na glavi mu fesić kapa mala,
0039 Kapa mala vrlo izderana,
0040 Kroz kapu mu perčin ispanuo,
0041 A za pasom samica kubura,
0042 Na njoj dvan’est trišnjovih limova.
0043 Kad dojaha momak na kobili,
0044 Salam nazva, odjaha kobilu,
0045 Zapeše joj od lika kajasi,
0046 Niko primi, niko ne otprimi,
0047 I taj momak side kod Ličana.
0048 Diže glavu Bunićanin Mujo,
0049 On se s njime za zdravlje upita:
0050 „Jesi l’ zdravo, turska golotinjo?“
0051 „ „Jesam, brate, milom Bogu fala!“ “
0052 Viš mu niko ni mukaet nije.
0053 Redna čaša na okolo hoda,
0054 Dođe čaša Bunićanin-Muji,
0055 A on čašu pruži nalivenu:
0056 „Eto t’, brate, čaše od meneka!“
0057 Uze momak, pa je iskapio:
0058 „Fala tebi, novi pobratime,
0059 A na daru i poštenju tvome!“
0060 Niko više ne da golotinji.
0061 Redna čaša na okolo hoda,
0062 Opet dođe Bunićanin-Muji,
0063 Opet dade čašu nalivenu:
0064 „Eto t’, brate, čaše od meneka!“
0065 Popi čašu, pa mu je povrati:
0066 „Fala tebi, novi pobratime!“
0067 Turci piju, grohotom se smiju.
0068 Redna čaša na okolo hoda,
0069 Jope dođe Bunićanin-Muji,
0070 Jope dade čašu nalivenu:
0071 „Dede, brate, turska golotinjo!“
0072 Uze momak, i treću popio:
0073 „Fala tebi, novi pobratime,
0074 A na daru i poštenju tvome!
0075 Ako budu u životu glave,
0076 Ti si steko nova pobratima,
0077 Zajam ću ti zajmom povratiti,
0078 Valjat će ti te tri čaše vina,
0079 Što si mene ’vako proštimao.“
0080 Turci piju, grohotom se smiju.
0081 Stade vika Glumca Osmanage:
0082 „Ne dili vina, Bunićanin-Mujo!
0083 Nij’ kod tebe kraljevo barilo,
0084 Jai krčma krčama Omera.“
0085 Al mu veli Bunićanin-Mujo:
0086 „Glumac-aga sa Udbine grada!
0087 Ako dajem, svoju rednu dajem,
0088 Tebi ništa omaliti neće.“
0089 A gleda ih turska golotinja,
0090 Po tom znade oba na poljani.
0091 Stade vika Glumac-Osmanage:
0092 „O Ličani, moji sokolovi!
0093 Nije l’ majka rodila junaka,
0094 Da obuče kaursko odilo,
0095 Da uzjaše ata na poljani,
0096 Da prećera preko Vučijaka,
0097 Da se spusti kuli Smiljanića,
0098 Da uhodi kulu i avliju:
0099 Je l’ mu šenluk kod kule kamene,
0100 Igra li mu kolo u avliji,
0101 Hoda l’ kolo trijest divojaka,
0102 Sve sestara kotarskih serdara,
0103 Je l’ u kolu Ana Smiljanića,
0104 Piju l’ piće kotarski serdari?
0105 Da se natrag na poljane vrati,
0106 Da m’ iznese haber na poljane,
0107 Evo njemu pedeset dukata.“
0108 Turci muče, ni mukaet nisu,
0109 Stade vika momka golotinje:
0110 „Glumac-aga sa Udbine grada!
0111 Evo j’ majka rodila junaka,
0112 Više nije, neg mene jednoga,
0113 Ja ću saći kuli Smiljanića.“
0114 Aga muči, ni mukaet nije,
0115 Neg Ličanom veli u koledi:
0116 „Ko će saći kuli Smiljanića?
0117 Svaki muči ništa ne divani,
0118 Jope viknu momak na poljani:
0119 „Evo, aga, takoga junaka!“
0120 U njeg aga ni da gleda ne će,
0121 Neg Ličanom jope govorio:
0122 „Ko će saći kuli Smiljanića,
0123 Kršno će ga aga darovati.“
0124 Svi Ličani oči oborili,
0125 Svaki muči, ništa ne divani.
0126 Al podviknu momak na poljani:
0127 „Evo, aga, takoga junaka,
0128 Drugog ti danas uhodnika nejma.“
0129 Pa na noge skoči na poljani
0130 I pojaha dorušu kobilu,
0131 Pa povika Bunićanin-Muju:
0132 „Pobratime, Bunićanin-Mujo!
0133 Ovud nikad prohodio nisam,
0134 Kaži meni pute na Kotare!“
0135 Njemu veli Bunićanin-Mujo:
0136 „Goni, brate, turska golotinjo,
0137 Goni uprav niz druge poljane.
0138 Kad ujašeš u stazu Vučjaku,
0139 Goni pravo preko Vučijaka,
0140 Ne okreći ni desno ni livo.
0141 Kada sadješ na Kotar kameni,
0142 Gledaj redom kule niz Kotare,
0143 Osma j’ kula Smiljanić-Tadije,
0144 Najviša je od sedam bojeva.
0145 Kad mu sadješ kuli i avliji,
0146 Pa ujašeš, brate, u avliju,
0147 Ako mu budu tole po avliji,
0148 Baša j’ tola Smiljanić-Tadije,
0149 Kod njeg sidi dvanaest serdara,
0150 Ti ’š poznati Smiljanić-Tadiju,
0151 Zlatna mu je škrlja nad očima;
0152 Ti ’š viditi kolo i divojke,
0153 On će tebe dobro dočekati
0154 I rumena vina napojiti.“
0155 To rekoše, pa se rastadoše.
0156 Okrenu se momak na poljani,
0157 Pa on veli Glumac-Osmanagi:
0158 „Čuješ, aga, Glumac-Osmanaga!
0159 Ja ti odoh kuli Smiljanića.
0160 Ako zdravo budem i veselo,
0161 Ne nadaj se meni na poljane,
0162 Ja se natrag povraćati ne ću,
0163 Nego slušaj larmu na Kotaru;
0164 Kada čuješ larmu na Kotaru,
0165 Dobro znadi, Glumac-Osmanaga,
0166 Da je sajam kod kule kamene,
0167 Ja ću beli kavgu zametnuti,
0168 Rad’te m’ onda indat učiniti.“
0169 To im reče, otište kobilu,
0170 Ostadoše Turci na poljani,
0171 Jaše momak Vučijak-planini.
0172 Kad dojaha Vučijak planini,
0173 On prigazi preko Vučijaka,
0174 A opazi kule niz Kotare,
0175 Jaše momak niz ravne Kotare,
0176 Redom pređe kule kroz Kotare.
0177 Kad dojaha kuli Smiljanića,
0178 Slama s’ oganj kod kule kamene.
0179 Do avlije doćera kobilu,
0180 Kad avlija puna napunjena,
0181 Tu se pije piće po avliji,
0182 Gleda momak po halvat-avliji,
0183 Kad opazi tolu Smiljanića,
0184 Iz sve glave božju pomoć viknu,
0185 Pomoć nazva, odjaha kobilu.
0186 A Smiljanić glavu podignuo:
0187 „Da smo zdravo, turski šenikota,
0188 Šenikota, jedna golotinjo,
0189 Hodi, sjedi, da se napijemo,
0190 Zdravo bio, pa se veselio,
0191 Kad s’ mi tako jutros poranio!“
0192 Kod sebe mu misto namistio,
0193 Pa mu čašu pruži nalivenu:
0194 „Dede, Ture, jadna golotinjo!“
0195 Gledaju ga kotarski serdari,
0196 Gledaju ga, grohotom se smiju.
0197 Uze momak i čašu popio:
0198 „Fala tebi, vridan gospodine,
0199 A na daru i poštenju tvome
0200 I veselju u tvojoj avliji,
0201 Kad si me ’vako jutros dočekao!“
0202 A serdari čaše natiraše,
0203 Svaki njemu čašu nazdravio,
0204 Momak pije, konda ga proliva.
0205 Kad se momak ponapio pića,
0206 Diže glavu, gleda po avliji.
0207 Sve se smiju kotarski serdari,
0208 Onda momak stade besiditi:
0209 „Fala tebi, vridan gospodine,
0210 Na gospodstvu i poštenju tvome!
0211 Dobro si me jutros napojio
0212 I debele mesa nahranio;
0213 Al te molim, vridan gospodine,
0214 Da mi izun hoćeš dopuštiti,
0215 Da ja kolu divojačkom dođem,
0216 S divojkama kolo poigrati,
0217 Još se jadan oženio nisam,
0218 Da ja lipih vidjam djevojaka.“
0219 Nasmija se Smiljanić-Tadija:
0220 „Eto t’ izun, turska golotinjo,
0221 Eto tebe, eto djevojaka!
0222 Baš ako ćeš do moje Anice,
0223 Do Anice, sestre jedinice!“
0224 Kad to čuo momak golotinja,
0225 Pojagmi se momak divojkama,
0226 Do Anice u kolo ulišo,
0227 Al podviknu kićena divojka:
0228 „Tamo, gubo, jedna golotinjo,
0229 Ne prifaćaj za ruku divojke!“
0230 Gledaju ga kotarski serdari,
0231 Gledaju ga, grohotom se smiju,
0232 Pa govore Smiljanić-Tadiji:
0233 „Gospodine Smiljanić-Tadija!
0234 Vid’ de one turske golotinje,
0235 Gdje se goni s Anom u avliji,
0236 Ne da mu se Ane ufatiti.
0237 Dede vikni na svoju djevojku,
0238 Nek se pušti njemu u avliji,
0239 Da vidimo, vridan gospodine,
0240 Što će ona bena od djevojke.“
0241 Stade vika Smiljanić-Tadije:
0242 „Daj mi ruku, sestro jedinice!
0243 Poigrajte kolo u avliji,
0244 Ne će ti se otrovati ruke.“
0245 Popušti se kićena divojka,
0246 Okreće se kolo na okolo,
0247 Tu divojke kolo razigraše.
0248 Pjana glava momak-golotinja,
0249 Nikoliko puta okrenuše,
0250 Vucajući njega po avliji.
0251 Svu obuću njemu istrgaše,
0252 Bos ostade momak u avliji.
0253 Već se momak vrlo zagrijao,
0254 Već on čudo ni da igra ne će;
0255 Iz kola se momak ispuštio,
0256 A za ruku povuče divojku,
0257 Podvikuje kićena divojka:
0258 „Pušti, prnjo, od Boga ti teško!“
0259 Stoji dreka lipih divojaka,
0260 Sve se smiju kotarski serdari:
0261 „Gospodine, Smiljanić-Tadija!
0262 Dede reci sestri jedinici,
0263 Nek se pušti turskoj golotinji,
0264 Da vidimo, što će učiniti,
0265 Što će ona bena od divojke.“
0266 Njojzi reče Smiljanić-Tadija:
0267 „Popušti se, sestro jedinice,
0268 Ti se ne boj momka golotinje,
0269 Dok god vidiš brata u životu.
0270 Da je taman trideset Ličana,
0271 Nekamo li jedna golotinja.“
0272 Popušti se kićena divojka,
0273 Povede je turska golotinja,
0274 Kroz avliju do kobile dođe,
0275 On uzjaha dorušu kobilu,
0276 Pa on za se podiže divojku,
0277 A povika Smiljanić-Tadiju:
0278 „S Bogom ostaj, vridan gospodine!
0279 Kršno si me jutros dočekao.“
0280 To mu reče, otišće kobilu,
0281 Čime nejma goniti kobile,
0282 Već se fati samice kubure,
0283 Sve je puškom nakomice tuče,
0284 Išćera je na avlijnska vrata
0285 I okrenu namah uz Kotare.
0286 Stoji dreka dilber-divojaka:
0287 „Gospodine, Smiljaniću-Tadija!
0288 Što dopušti kićenu divojku,
0289 Odnese je jadna golotinja,
0290 Nit ga znamo, ko je ni oklen je.“
0291 Stoji vika Smiljanić-Tadije,
0292 Pa povika Tomu službenika:
0293 „Hajd se popni na beden avliji,
0294 Pa ti gledaj za njim uz Kotare,
0295 Samo gleda, kud će okrenuti.
0296 Vi, djevojke, kolo poigrajte,
0297 Ne bojte se sestri jedinici.
0298 Da je taman navrh Vučijaka,
0299 Kud je medja lička i kotarska,
0300 Dok je meni velikog kulaša,
0301 Stigo bi ga do knježičkog klanca.“
0302 Gleda Toma s bedena avlije,
0303 Goni momak uz Kotar kobilu,
0304 Pod njim kasa doruša kobila,
0305 Stade vika Tome službenika:
0306 „Gospodine, Smiljanić-Tadija!
0307 Ode uprav uz Kotar Vučjaku
0308 I odnese kićenu divojku.“
0309 „ „Ne budali, Toma službeniče,
0310 Gledaj dobro, kud će okrenuti!“ “
0311 Stade vika Tome službenika:
0312 „Gospodine, Smiljanić-Tadija!
0313 Sve je prošo kule uz Kotare,
0314 Već zamače uz Kotar Vučjaku.“
0315 Tada skoči Smiljanić Tadija,
0316 Pa povika svoje službenike:
0317 „Brže meni velikog kulaša!“
0318 Službenici konja izvedoše.
0319 Kad Smiljanić pojaha kulaša,
0320 Trgoše se kotarski serdari,
0321 Svak se dobru konju pojagmio,
0322 Stoji vika Smiljanić-Tadije!
0323 „Vi serdari u mojoj avliji!
0324 Svak na miru hladno pijte vino,
0325 Sramota je naske Kotarana,
0326 Svi za jednom turskom golotinjom;
0327 Sam ću njega lako dostignuti,
0328 Bijuć pleskom kuli doćerati.“
0329 Serdari se natrag povratiše,
0330 A Smiljanić odjaha kulaša,
0331 On otišće ispod kule bile.
0332 Kad zagrabi uz Kotar kameni,
0333 Ko da s’ dobar na krila podiže;
0334 A sve Toma gleda sa bedena.
0335 Kada prođe kule uz Kotare,
0336 Pa iskoči na Brezulje ravne,
0337 On opazi jadnu golotinju,
0338 Sporo goni dorušu kobilu,
0339 Već kobla maknuti ne more.
0340 Stoji vika Smiljanić-Tadije:
0341 „O kopile, turska golotinjo!
0342 Kuda nosić kićenu divojku?
0343 Vraćaj Anu kuli Smiljanića,
0344 Sad ću tvoju odrizati glavu.“
0345 Momak goni, ni mukaet nije.
0346 Dostiže ga Smiljanić Tadija,
0347 Priteče ga na Brezulje ravne,
0348 Kraj kobile proćera kulaša:
0349 „Stan’, kopile, turska golotinjo!
0350 Vraćaj natrag kićenu divojku,
0351 Da ja o te gvoždje ne mrcinim.“
0352 Pa na njega naćera kulaša,
0353 Ne ćide ga sabljom ošinuti,
0354 Već ga desnom udario rukom,
0355 Desnom rukompo obrazu livom,
0356 Kakog a je lako udraio,
0357 Iz zuba mu krvca poletila.
0358 A podviknu momak na kobili:
0359 „Fala tebi, Smiljanić-Tadija,
0360 A na daru i poštenju tvome,
0361 Što s’ me jutros dobro dočekao,
0362 Al ne fala tebi na udarcu.
0363 Da si mene sabljom udario,
0364 Lašnje bi ti ranu pribolio,
0365 Al si mene pleskom udario,
0366 Jer se žene pleskom udaraju;
0367 Za to ću ti zajam povratiti,
0368 Ja ću t’ plesku za plesku vratiti,
0369 Ja l’ ti glavu dati sa ramena.“
0370 Gotova mu puška u rukama,
0371 Dok poteže samicu kuburu,
0372 Pod livu mu sisu uklepao,
0373 Još ga jednoč pleskom ošinuo;
0374 Kad otrže samica kubura,
0375 Prsnu na njoj dvanaest limova,
0376 Pa pogodi Smiljanić-Tadiju,
0377 Te po srcu ošinu junaka,
0378 Mrtav pade Smiljanić Tadija.
0379 Hitro momak skoči sa kobile,
0380 Pojagmi se velikom kulašu,
0381 Pa ufati velikog kulaša,
0382 Skide buča Smiljanić-serdara,
0383 S njega skida, na sebe oblači
0384 I naturnu škrlju nad obrve,
0385 Pa pojaha velikog kulaša,
0386 Za se vrže Anicu divojku,
0387 A ustavi dorušu kobilu:
0388 „Haj, kobilo, vuku i hajduku!“
0389 Kad ču pušku Toma službeniče,
0390 Stade vika Tome službenika:
0391 „Čuj, počujte, kotarski serdari!
0392 Smiljanić je kavgu zametnuo,
0393 Namama je turske golotinje,
0394 A dočeka bega udbinjskoga.“
0395 Pa na kuli mužar otrgnuo,
0396 A na Zadru pukoše topovi,
0397 Trgoše se kotarski serdari,
0398 Zameće se larma po Kotaru
0399 Ču se jeka na duge poljane,
0400 Stade vika Glumca-Osmanage:
0401 „O Ličani na dugih poljanah!
0402 Čujete li larmu po Kotaru,
0403 Gdje pukoše na Zadru topovi?
0404 Bjež’mo, braćo, eto Smiljanića!
0405 Nas malica, čudo Koatarana,
0406 Ludo ćemo pogubiti glave.“
0407 Svi Ličani na noge ustali,
0408 Svak se dobru konju pojagmio.
0409 Dok Ličani konje pojahaše,
0410 Al iskoči kulaš na poljane.
0411 Kad pogleda Glumac Osmanaga,
0412 Ko da s’ kulaš na krila podigo,
0413 A svitli se škrlja nad očima,
0414 Stade dreka Gluma-Osmanage:
0415 „O Ličani na dugih poljanah!
0416 Bjež’mo, braćo, eto Smiljanića,
0417 Ne bi l’ kako ujagmili glave!“
0418 To im reče, otišće dorata.
0419 Bježi za njim trideset Ličana,
0420 Za nj’ma momak navrgo kulaša,
0421 Stiskoše se niz duge poljane,
0422 Najstrag jaše Bunićanin Mujo,
0423 Okreće se i gleda kulaša,
0424 Pa povika Glumca Osmanagu:
0425 „O naš aga, Glumac-Osmanaga!
0426 Što to, aga, da od Boga nađeš?
0427 Nas trideset na dugih poljanah,
0428 Sam Smiljanić leti na kulašu.
0429 Da je sreća, Glumac-Osmanaga,
0430 Da je uz njeg pedeset usara,
0431 Mi bi njega ovdi dočekali.
0432 Kako ćemo saći na Udbinu
0433 Do begluka bega udbinjskoga,
0434 Od sramote sisti u mehanu?
0435 Evo vjere Bunićanin-Muje,
0436 Ja vam dalje viš bižati ne ću,
0437 Pa da ću tamo usijati glavu.“
0438 Pa zastavi vranca velikoga.
0439 U tom momak stiže na kulašu.
0440 Kad poznade Bunićanin-Muju,
0441 Stade vika momka sa kulaša:
0442 „Pobratime od Bunića Mujo!
0443 Od kog bižiš niz duge pljane,
0444 A od svoga novog pobratima?
0445 Vid’ de nama Glumac Osmanage
0446 I njegove čete na poljani!
0447 Kako bi mi pomoć učinili
0448 Na Kotaru pod kulom kamenom?!“
0449 Poznade ga Bunićanin Mujo:
0450 „Jesi l’ zdravo, novi pobratime?“
0451 „ „Jesam, brate, milom Bogu fala!“ “
0452 Pa do vranca doćera kulaša:
0453 „Pobratime, Bunićanin-Mujo!
0454 Na poklon ti od mene djevojka,
0455 Sestra Ana Smiljanić-Tadije
0456 Za tri čaše na poljani vina,
0457 Što si mene ’nako proštimao,
0458 Za me nije ’vaka divičica,
0459 Ja ni kakvoj mušterija nisam.“
0460 Dočeka ga Glumac Osmanaga,
0461 Pregrli ga, pa ga poljubio:
0462 „Jesi l’, sine, zdravo i veselo?“
0463 „ „Jesam, aga, milom Bogu fala!“ “
0464 „Tako t’, sinko, Boga jedinoga!
0465 Pravo m’ sada na poljani kaži,
0466 Oklen jesi, od kraja kojeg si,
0467 Kog si soja, kakva si plemena,
0468 Kako li te po imenu viču?“
0469 Njemu veli momak na poljani:
0470 „Glumac-aga sa Udbine grada!
0471 S bliza nisam, ja sam iz daleka,
0472 Iz daleka iz Orašca grada,
0473 Sa Basače iznad Ibrinovca,
0474 A ja soja ne znam ni plemena,
0475 Veš što mene po imenu viču:
0476 Men’ je ime Budalina Tal.
0477 Imo nješto kuće na Basači,
0478 Jasenovim opletena prućem,
0479 A bujadi ona pokrivena,
0480 Staru majku imo na odžaku,
0481 Nješto koza imo u sebeka,
0482 Ja sam koze po Basači čuvo,
0483 Ujtro rano, kad danak osvani,
0484 Mene diži moja stara majka:
0485 „ „Ustan’, sine, Budalina Tale,
0486 Puštaj koze, da ti majka muze,
0487 Da te hranim vrućom varenikom,
0488 Vojevat ćeš s ličkim Mustajbegom.“ “
0489 Viš su meni koze dodijale,
0490 Odbio ih vuku i hajduku,
0491 Ostavio ostarilu majku,
0492 A ja pošo bega potražiti.
0493 Pa te molim, Glumac-Osmanaga,
0494 Dovedi me ličkom Mustajbegu,
0495 Da vam vidim ličkog Mustajbega,
0496 Iam l’ Tale s kime vojevati.“
0497 Njega aga jopet zagrlio:
0498 „Hajde, sine, Budalina Tale!
0499 Vodit ću te begu udbinjskome.
0500 Što sam reko, ja poreći ne ću,
0501 Dati ću ti stotinu dukata,
0502 Što si kuli sašo niz Kotare.“
0503 Otiskoše uz Liku Udbini,
0504 Dovede ga begu u mehanu,
0505 Pa mu kaza bega udbinjskoga,
0506 Tale begu poletio ruci,
0507 Njega pita lički Mustajbeže,
0508 Njega pita, ko je i oklen je.
0509 Sve mu Tale u mehani kaže:
0510 „Ja sam, beže, od Orašca grada,
0511 Sa basače iznad Ibrinovca,
0512 A ja soja ne znam ni plemena,
0513 Van što mene po imenu viču,
0514 A na ime Budalina Tale.
0515 Nješto imo kuće na Basači,
0516 Jasenovim opletena prućem,
0517 A bujadi, beže, pokrivena,
0518 Imo staru na odžaku majku,
0519 Nješto imo koza u sebeka,
0520 Ja sam koze po Basači čuvo;
0521 Ujtro rano, kad danak osvani,
0522 Mene diži ostarila majka:
0523 „ „Ustan’, sine, Budalina Tale!
0524 Puštaj koze, da ti majka muze,
0525 Da te vrućom hranim varenikom,
0526 Vojevat ćeš s ličkim Mustajbegom.“ “
0527 Viš su meni koze dodijale,
0528 Odbio ih vuku i hajduku,
0529 Ostavio ostarilu majku,
0530 A ja tebe pošo potražiti,
0531 Da vojujem s tobom, Mustajbeže,
0532 Da te Tale vidi na Udbini,
0533 Ima l’ Tale s kime vojevati,
0534 Veš u mene nigdi ništa nejma,
0535 Veće Boga i ono kulaša.“
0536 Tu ga beže dobro darovao,
0537 Dade njemu stotinu dukata.
0538 Još mu reče lički Mustajbeže:
0539 „Držat ću te kao i svoje d’jete,
0540 Ti ’š mi biti baš-čauš na Lici,
0541 I evo ti deset kuća kmeta
0542 U Trnovcu Lici na obali,
0543 Beg će tebi kulu ozidati.“
0544 A Tale mu ruci poletio:
0545 „Fala tebi, lički Mustajbeže!
0546 Ja ti kule od kamena ne ću,
0547 Ja se u njoj naučio nisam,
0548 Van podigni raju ispod kraja,
0549 Nek mi kulu grade na Trnovcu,
0550 U kakvoj se j’ Tale othranio,
0551 Ni na Lici bolje kule ne ću.“
0552 Diže beže raju ispod kraja,
0553 Pa tu kulu Tali načinili,
0554 Od hrastova kolja načinili,
0555 A opleli jasenovim prućem,
0556 A bujadi kuću mu pokrili,
0557 U njoj Tale vatan učinio.
0558 Dok im glave u životu bile,
0559 Služio je bega udbinjskoga.
0560 Što bi reko Tale Ličanine,
0561 To je reko lički Mustajbeže,
0562 To su rekli svi po Lici Turci,
0563 Tako ga je beže milovao.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.