Бубе у глави
Кад мало дете пожути у лицу; кад му се уши провиде и често се пипа по глави, онда, по народном веровању, дете има бубе у глави.
Бајач узме девет буба (обично ларве од буба-шваба) помеша их с машћу и метне (онако живе) на главу детета. Бубе се размиле по темену, а она их враћа ретким чешљем и говори басму (бр. 322). Ако дете заиста има бубе, „онда ће оне бубе на глави поцркати“. После ове бубе пеку, истуцају и то се даје детету у води да пије (268, с. 200).
Пошто се у овим басмама често помињу бубе као „власи“, овој групацији је присаједињено и бајање од „власца“ (болест која се, по народном веровању, јавља у носу, очима, врату, а може и у другим деловима тела). Од ове болести се друкчије баје. Болесник стави под нос струк траве чубра и наднесе се над врелу воду у котлу. Бајач га покрије поњавом по глави и док се он пари над водом, бајач говори басму (бр. 319). после скину покринач и траже „ранобојне власи“.
Наведена басма од власца има одговарајуће маријанте код других словенских народа (уп. 611). Као илустрацију наводимо један белоруски пример:
Чорный волосень красный волосеь,
белый волосень, русый волосень,
прошу я цябе, выходзи с косьци,
з живота, з раба божага (Ивана),
из зго нутря.
Ци придзивный,
ци прговорный,
ци присметный,
ци придумный,
ци водзяный,
ци ветраный;
покорись мойму приказу.
(628, с. 96)
Постоји и више варијаната басме од буба које овде нису наведене (60, с. 85; 299, с. 145; 314, с. 86; 268, с. 200; 338, с. 33-34; 377, бр. 28).
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 407-408.