Bube u glavi
Kad malo dete požuti u licu; kad mu se uši provide i često se pipa po glavi, onda, po narodnom verovanju, dete ima bube u glavi.
Bajač uzme devet buba (obično larve od buba-švaba) pomeša ih s mašću i metne (onako žive) na glavu deteta. Bube se razmile po temenu, a ona ih vraća retkim češljem i govori basmu (br. 322). Ako dete zaista ima bube, „onda će one bube na glavi pocrkati“. Posle ove bube peku, istucaju i to se daje detetu u vodi da pije (268, s. 200).
Pošto se u ovim basmama često pominju bube kao „vlasi“, ovoj grupaciji je prisajedinjeno i bajanje od „vlasca“ (bolest koja se, po narodnom verovanju, javlja u nosu, očima, vratu, a može i u drugim delovima tela). Od ove bolesti se drukčije baje. Bolesnik stavi pod nos struk trave čubra i nadnese se nad vrelu vodu u kotlu. Bajač ga pokrije ponjavom po glavi i dok se on pari nad vodom, bajač govori basmu (br. 319). posle skinu pokrinač i traže „ranobojne vlasi“.
Navedena basma od vlasca ima odgovarajuće marijante kod drugih slovenskih naroda (up. 611). Kao ilustraciju navodimo jedan beloruski primer:
Čornый volosenь krasnый voloseь,
belый volosenь, rusый volosenь,
prošu я cяbe, vыhodzi s kosьci,
z života, z raba božaga (Ivana),
iz zgo nutrя.
Ci pridzivnый,
ci prgovornый,
ci prismetnый,
ci pridumnый,
ci vodzяnый,
ci vetranый;
pokorisь moйmu prikazu.
(628, s. 96)
Postoji i više varijanata basme od buba koje ovde nisu navedene (60, s. 85; 299, s. 145; 314, s. 86; 268, s. 200; 338, s. 33-34; 377, br. 28).
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 407-408.