Брђанин Вук и паша Пазарлија
0001 Фала Богу, чуда великога,
0002 Какво је то чудо оглашено
0003 Што је сестра паше Скадранина,
0004 На њу су се просци подигнули
0005 Јер је просе с три-четири стране —
0006 С једне стране паша Тиранине,
0007 С друге старне паша Пазарлија,
0008 С треће стране од Каваје бего —
0009 Никаквога не кће узет’ ђевојка.
0010 Но јо’ паша ријеч говорио:
0011 „Моја секо, уда те у зо час,
0012 Ти ако ћеш по имању бират’,
0013 Узми, море, пашу Тиранина;
0014 Ако ли ћеш бират’ по јунаштву,
0015 Узми, секо, пашу Пазарлију;
0016 Ако ћеш по љепоти бират’,
0017 Ти узми од Каваје бега!”
0018 Говори му Хајкуна ђевојка:
0019 „Посрами се, пашо Скадранине,
0020 Радија сам стојат’ за јунаком,
0021 За јунаком за годину данах,
0022 Но у благо за каквом делијом
0023 За пуно три године данах!”
0024 Кад то зачу паша Скадранине,
0025 Он је ситно писмо отправио,
0026 Те га посла паши Пазарлији:
0027 „Море, чу ли, пашо Пазарлија,
0028 Тебе узе моја мила сека,
0029 Купи свате, хајде за ђевојку!”
0030 Ситно писмо пашу допануло,
0031 Кад виђе што писмо каже,
0032 Он окупи хиљаду сватовах,
0033 Доведе их своје дворове,
0034 Па испаде паша на чардаку,
0035 Те стимаје свате по сарају.
0036 Ал’ се је Туре на муку метнуло,
0037 Е не може наћи барјактара,
0038 Ко ће носит’ алај-барјак зелен,
0039 Алај-барјак Мухамеда свеца,
0040 Нема за њем свата у сватове;
0041 Е се је паша на муку метнуо,
0042 Препаде се, е нема барјактара.
0043 Стара му је бесједила мајка:
0044 „А, не бој се, мио пашо синко,
0045 За то ће те научити мајка —
0046 А ти имаш мила побратима
0047 Од Маина Брђанина Вука,
0048 Те му ситни ферман оправите
0049 Да ти дође Вуко на дворове,
0050 Да ти носи барјак у сватове!”
0051 Скочи паша, ферман направио,
0052 Посла га побратиму Вуку.
0053 Кад је Вука ферман допануо,
0054 Ферман гледа, кажује мајци,
0055 Стара му је мајка говорила:
0056 „Ти, Вуче, по Богу дијете,
0057 Немо’ ходит’ у турске сватове,
0058 Хоте тебе Турци изгубити,
0059 На божу те вјеру преварити,
0060 У Турчина узданице није
0061 Ни на кумства ни на побратимства!”
0062 За збор Вуче ни хабера нема,
0063 Но скочи од земље на ноге
0064 И изведе врана претилога,
0065 Мије га бијелом ракијом,
0066 Чеше га челик-чешагијом,
0067 На њем метну седло од филдиша,
0068 А потпречну четири колана,
0069 Пету меће ибришим-каницу,
0070 Заузда га уздом сератлијском,
0071 Па га свеза пред бијелу кулу.
0072 Па се Вуче одијеват’ пође,
0073 Ођеде се како сератлија —
0074 Зашто неће, а имаше чиме —
0075 Ођело га је димно понијело,
0076 О пасу је сабљу објесио.
0077 Он умије труски и арапски
0078 Како исти философ латински.
0079 Па на свога дората усједе,
0080 А ондолен планином отиде,
0081 Пође Вуче од града до града,
0082 Докле дође право у Турке,
0083 Ка’ да хоће куповат’ јабуке.
0084 Сусрете га паша Пазарлија,
0085 Руке шире, у лица се љубе,
0086 На лажу се с побратимом пита,
0087 Изведе га на бијелу кулу,
0088 Напоји га црвенијем вином,
0089 Па му даде алај-барјак зелен.
0090 То жао би хиљади Тураках,
0091 Е се зборе на буљуке Турци
0092 Ђе те посјећ’ Брђанина Вука.
0093 Отидоише земном и свијетом,
0094 Кад дођоше Скадру на Бојану,
0095 Сви свати на мост окренуше,
0096 Јадан Вуко на воду Бојану,
0097 У Бојану коња угонио
0098 И проз воду барјаком развија.
0099 Гледа га с пенџера ђевојка,
0100 Ђе разлаже сватовске дарове,
0101 Украј себе мајци говорила:
0102 „За Бога, остарала мајко,
0103 Ко је јунак проз воду Бојану
0104 Што проз воду барјаком развија,
0105 Је ил оно паша Пазарлија?”
0106 Но је мајка кћерци говорила:
0107 „Мучи, синко, стале о каменом,
0108 Није оно паша Пазарлија м
0109 Но је пашин Богом побратим,
0110 Од Маинах Брђанине Вуко,
0111 Те му носи барјак у сватове!”
0112 Ђевојка је мајци говорила:
0113 „А тако јо Мухамеда свеца,
0114 Ја ћу узет’ Брђанина Вука
0115 Ал’ се никад удат’ нећу!”
0116 А мајка јо’ је ријеч говорила:
0117 „Мучи, синко, с каменом јој биле!”
0118 Па скочи од земље на ноге,
0119 Те је паши сину говорила:
0120 „Слуша’, синко, јаде да ти кажем,
0121 Не ке узет’ пашу Пазарлију,
0122 Но узе Брђанина Вука!
0123 Скочи, синко, ако Бога знадеш,
0124 Сусретите пашине сватове,
0125 Изгубите Брђанина Вука,
0126 И његову посијеци главу,
0127 И накити Скадра на Бојану!”
0128 Скочи паша, сусрете сватове —
0129 Око њега силна тевабија —
0130 И сватовске коње провођаху,
0131 Вукова нико не хоћаше;
0132 Сватовима мјесто учинише,
0133 Па им дају кафу и ракију,
0134 Вуку нитко дават’ не хоћаше;
0135 Разведоше свате по конаках,
0136 Вука нитко зват’ не хоћаше.
0137 Кад је ноћи о јацији било,
0138 Но се Вуче побавучке вуче,
0139 Док ђевојци доходио на врата,
0140 Он цука руком и прстеном.
0141 Из одаје говори ђевојка:
0142 „Који цукаш, главу изгубио!”
0143 Полагано Вуко проговара:
0144 „Не куни ме, Туркиња ђевојка,
0145 Ово ти је Брђанине Вуко,
0146 Мене нитко на конак не хоће!”
0147 Кад ђевојка ријеч разумјела,
0148 Хитро му је врата отворила
0149 И јунака дивно дочекала,
0150 Е му гозбу свакојаку даје,
0151 Ту заједно нојцу боравише
0152 Док одају сунце огрејало.
0153 Буди Вука Туркиња ђевојка:
0154 „Диг’ се, Вуче, ако Бога знадеш,
0155 Сад ће доћи паша Скадранине
0156 И твоју ће добру посјећ’ главу,
0157 Да душеке моје не крвави!”
0158 Скочи Вуче, ријеч не чинио,
0159 Те узео коња и оружја
0160 И у руке турскога барјака,
0161 Брзо пође међу сватовима.
0162 Но га пита паша Пазарлија:
0163 „Ђе си, побро, што си затрајао?”
0164 Вуко му ријеч говорио:
0165 „Ј асам кова ђоба у налбата.”
0166 Тадер дође паша Скадранине
0167 И даде им Туркињу ђевојку,
0168 И дарова кићене сватове —
0169 Неком дукат, неком свите лакат,
0170 Али Вука нитко не дарива,
0171 До ђевојка хиљаду дукатах.
0172 Па се ондолен свати подигоше,
0173 Сви сватови на мост на Бојану,
0174 Вуко с вранцем воду препловио.
0175 А ђевојка дувак разбучила,
0176 Уколико очима гледала,
0177 Све гледа Брђанина Вука,
0178 Сама собом млада говорила:
0179 „Фала Богу, лијепа јунака!”
0180 Кад пођоше мало понапријед,
0181 Ал’ се бјеху свати уставили,
0182 Моли паша пашу Пазарлију:
0183 „Хоћу, побро, изгубити Вука!”
0184 Не да паша за то ни поменут’,
0185 Но му даде божу вјеру тврду:
0186 „Ђе дођемо на конак најпрви,
0187 Ја ћу Вуку окинути главу
0188 И послати тебе натрагове!”
0189 И ојдоше свати планинама.
0190 Збор зачу Брђанине Вуко,
0191 Те се бјеше јаду овизао,
0192 Ер га хоте изгубити Турци;
0193 Он сваки језик разумије,
0194 Па се Вуче од Тураках чува.
0195 Кад дођоше на конак најпрви,
0196 Сви наједно Турци попадаше,
0197 Од њих Вуко далеко три ужа,
0198 Распе шатор, а барјак пободе.
0199 Кад је нојћи о вечери било,
0200 Зове паша својега побратима:
0201 „Ходи, побро, к мене на конаку!”
0202 А Вуко се паши поздравио:
0203 „Да је просто, драги побратиме,
0204 Имам ноћас и при себе вина,
0205 Хоћу свате чуват’ од хајдуках!”
0206 Па кад ноћи по вечери било,
0207 Е се Вуче побавучке вуче
0208 Да тражи Туркињу ђевојку,
0209 Но је Вуче наћи не могаше,
0210 Код ђевојке тридесет јенђибулах.
0211 На ђевојку чудно обиљежје,
0212 На руке јо’ три златни прстена,
0213 У један је алем-камен драги,
0214 Те је Вуче дофати за руке.
0215 Скочи була за њим на ноге,
0216 Побјегоше зеленом планином.
0217 Теке сјутра дан и зора дође,
0218 Телар вика: „Хазар’ се сватови!”
0219 Два џелата паша отправио
0220 Да Вукову посијеку главу.
0221 Стаде цика до два Циганина:
0222 „Кам да ти је, паша Пазарлија!
0223 Барјак вије, под њим Вука није,
0224 Ни ђевојке међу јенђијама!”
0225 Скочи хиљада сватова,
0226 Ћераше га, док се поморише,
0227 А најдаље паша на бјелаша,
0228 Док стиже у планину Вука;
0229 Вуко спава, за пашу не знава.
0230 Ђевојка је Вука пробудила:
0231 „Диг’ се, Вуко, ако Бога знадеш,
0232 Ево нама псина крмељава!”
0233 Скочи Вуко, западе у траву,
0234 Док га коњске ноге уминуше,
0235 Стара псина ништа не виђаше.
0236 За њим Вуко на коња искаче,
0237 За стару га браду дофатио,
0238 Шњим удари коњу под копита,
0239 Те му пасју главу окинуо
0240 И узе му коња и оружје,
0241 Побјеже земљом и свијетом,
0242 Здраво дође двору бијеломе,
0243 Здраво дође, весела му мајка!
