Brđanin Vuk i paša Pazarlija
0001 Fala Bogu, čuda velikoga,
0002 Kakvo je to čudo oglašeno
0003 Što je sestra paše Skadranina,
0004 Na nju su se prosci podignuli
0005 Jer je prose s tri-četiri strane —
0006 S jedne strane paša Tiranine,
0007 S druge starne paša Pazarlija,
0008 S treće strane od Kavaje bego —
0009 Nikakvoga ne kće uzet’ đevojka.
0010 No jo’ paša riječ govorio:
0011 „Moja seko, uda te u zo čas,
0012 Ti ako ćeš po imanju birat’,
0013 Uzmi, more, pašu Tiranina;
0014 Ako li ćeš birat’ po junaštvu,
0015 Uzmi, seko, pašu Pazarliju;
0016 Ako ćeš po ljepoti birat’,
0017 Ti uzmi od Kavaje bega!”
0018 Govori mu Hajkuna đevojka:
0019 „Posrami se, pašo Skadranine,
0020 Radija sam stojat’ za junakom,
0021 Za junakom za godinu danah,
0022 No u blago za kakvom delijom
0023 Za puno tri godine danah!”
0024 Kad to začu paša Skadranine,
0025 On je sitno pismo otpravio,
0026 Te ga posla paši Pazarliji:
0027 „More, ču li, pašo Pazarlija,
0028 Tebe uze moja mila seka,
0029 Kupi svate, hajde za đevojku!”
0030 Sitno pismo pašu dopanulo,
0031 Kad viđe što pismo kaže,
0032 On okupi hiljadu svatovah,
0033 Dovede ih svoje dvorove,
0034 Pa ispade paša na čardaku,
0035 Te stimaje svate po saraju.
0036 Al’ se je Ture na muku metnulo,
0037 E ne može naći barjaktara,
0038 Ko će nosit’ alaj-barjak zelen,
0039 Alaj-barjak Muhameda sveca,
0040 Nema za njem svata u svatove;
0041 E se je paša na muku metnuo,
0042 Prepade se, e nema barjaktara.
0043 Stara mu je besjedila majka:
0044 „A, ne boj se, mio pašo sinko,
0045 Za to će te naučiti majka —
0046 A ti imaš mila pobratima
0047 Od Maina Brđanina Vuka,
0048 Te mu sitni ferman opravite
0049 Da ti dođe Vuko na dvorove,
0050 Da ti nosi barjak u svatove!”
0051 Skoči paša, ferman napravio,
0052 Posla ga pobratimu Vuku.
0053 Kad je Vuka ferman dopanuo,
0054 Ferman gleda, kažuje majci,
0055 Stara mu je majka govorila:
0056 „Ti, Vuče, po Bogu dijete,
0057 Nemo’ hodit’ u turske svatove,
0058 Hote tebe Turci izgubiti,
0059 Na božu te vjeru prevariti,
0060 U Turčina uzdanice nije
0061 Ni na kumstva ni na pobratimstva!”
0062 Za zbor Vuče ni habera nema,
0063 No skoči od zemlje na noge
0064 I izvede vrana pretiloga,
0065 Mije ga bijelom rakijom,
0066 Češe ga čelik-češagijom,
0067 Na njem metnu sedlo od fildiša,
0068 A potprečnu četiri kolana,
0069 Petu meće ibrišim-kanicu,
0070 Zauzda ga uzdom seratlijskom,
0071 Pa ga sveza pred bijelu kulu.
0072 Pa se Vuče odijevat’ pođe,
0073 Ođede se kako seratlija —
0074 Zašto neće, a imaše čime —
0075 Ođelo ga je dimno ponijelo,
0076 O pasu je sablju objesio.
0077 On umije truski i arapski
0078 Kako isti filosof latinski.
0079 Pa na svoga dorata usjede,
0080 A ondolen planinom otide,
0081 Pođe Vuče od grada do grada,
0082 Dokle dođe pravo u Turke,
0083 Ka’ da hoće kupovat’ jabuke.
0084 Susrete ga paša Pazarlija,
0085 Ruke šire, u lica se ljube,
0086 Na lažu se s pobratimom pita,
0087 Izvede ga na bijelu kulu,
0088 Napoji ga crvenijem vinom,
0089 Pa mu dade alaj-barjak zelen.
0090 To žao bi hiljadi Turakah,
0091 E se zbore na buljuke Turci
0092 Đe te posjeć’ Brđanina Vuka.
0093 Otidoiše zemnom i svijetom,
0094 Kad dođoše Skadru na Bojanu,
0095 Svi svati na most okrenuše,
0096 Jadan Vuko na vodu Bojanu,
0097 U Bojanu konja ugonio
0098 I proz vodu barjakom razvija.
0099 Gleda ga s pendžera đevojka,
0100 Đe razlaže svatovske darove,
0101 Ukraj sebe majci govorila:
0102 „Za Boga, ostarala majko,
0103 Ko je junak proz vodu Bojanu
0104 Što proz vodu barjakom razvija,
0105 Je il ono paša Pazarlija?”
0106 No je majka kćerci govorila:
0107 „Muči, sinko, stale o kamenom,
0108 Nije ono paša Pazarlija m
0109 No je pašin Bogom pobratim,
0110 Od Mainah Brđanine Vuko,
0111 Te mu nosi barjak u svatove!”
0112 Đevojka je majci govorila:
0113 „A tako jo Muhameda sveca,
0114 Ja ću uzet’ Brđanina Vuka
0115 Al’ se nikad udat’ neću!”
0116 A majka jo’ je riječ govorila:
0117 „Muči, sinko, s kamenom joj bile!”
0118 Pa skoči od zemlje na noge,
0119 Te je paši sinu govorila:
0120 „Sluša’, sinko, jade da ti kažem,
0121 Ne ke uzet’ pašu Pazarliju,
0122 No uze Brđanina Vuka!
0123 Skoči, sinko, ako Boga znadeš,
0124 Susretite pašine svatove,
0125 Izgubite Brđanina Vuka,
0126 I njegovu posijeci glavu,
0127 I nakiti Skadra na Bojanu!”
0128 Skoči paša, susrete svatove —
0129 Oko njega silna tevabija —
0130 I svatovske konje provođahu,
0131 Vukova niko ne hoćaše;
0132 Svatovima mjesto učiniše,
0133 Pa im daju kafu i rakiju,
0134 Vuku nitko davat’ ne hoćaše;
0135 Razvedoše svate po konakah,
0136 Vuka nitko zvat’ ne hoćaše.
0137 Kad je noći o jaciji bilo,
0138 No se Vuče pobavučke vuče,
0139 Dok đevojci dohodio na vrata,
0140 On cuka rukom i prstenom.
0141 Iz odaje govori đevojka:
0142 „Koji cukaš, glavu izgubio!”
0143 Polagano Vuko progovara:
0144 „Ne kuni me, Turkinja đevojka,
0145 Ovo ti je Brđanine Vuko,
0146 Mene nitko na konak ne hoće!”
0147 Kad đevojka riječ razumjela,
0148 Hitro mu je vrata otvorila
0149 I junaka divno dočekala,
0150 E mu gozbu svakojaku daje,
0151 Tu zajedno nojcu boraviše
0152 Dok odaju sunce ogrejalo.
0153 Budi Vuka Turkinja đevojka:
0154 „Dig’ se, Vuče, ako Boga znadeš,
0155 Sad će doći paša Skadranine
0156 I tvoju će dobru posjeć’ glavu,
0157 Da dušeke moje ne krvavi!”
0158 Skoči Vuče, riječ ne činio,
0159 Te uzeo konja i oružja
0160 I u ruke turskoga barjaka,
0161 Brzo pođe među svatovima.
0162 No ga pita paša Pazarlija:
0163 „Đe si, pobro, što si zatrajao?”
0164 Vuko mu riječ govorio:
0165 „J asam kova đoba u nalbata.”
0166 Tader dođe paša Skadranine
0167 I dade im Turkinju đevojku,
0168 I darova kićene svatove —
0169 Nekom dukat, nekom svite lakat,
0170 Ali Vuka nitko ne dariva,
0171 Do đevojka hiljadu dukatah.
0172 Pa se ondolen svati podigoše,
0173 Svi svatovi na most na Bojanu,
0174 Vuko s vrancem vodu preplovio.
0175 A đevojka duvak razbučila,
0176 Ukoliko očima gledala,
0177 Sve gleda Brđanina Vuka,
0178 Sama sobom mlada govorila:
0179 „Fala Bogu, lijepa junaka!”
0180 Kad pođoše malo ponaprijed,
0181 Al’ se bjehu svati ustavili,
0182 Moli paša pašu Pazarliju:
0183 „Hoću, pobro, izgubiti Vuka!”
0184 Ne da paša za to ni pomenut’,
0185 No mu dade božu vjeru tvrdu:
0186 „Đe dođemo na konak najprvi,
0187 Ja ću Vuku okinuti glavu
0188 I poslati tebe natragove!”
0189 I ojdoše svati planinama.
0190 Zbor začu Brđanine Vuko,
0191 Te se bješe jadu ovizao,
0192 Er ga hote izgubiti Turci;
0193 On svaki jezik razumije,
0194 Pa se Vuče od Turakah čuva.
0195 Kad dođoše na konak najprvi,
0196 Svi najedno Turci popadaše,
0197 Od njih Vuko daleko tri uža,
0198 Raspe šator, a barjak pobode.
0199 Kad je nojći o večeri bilo,
0200 Zove paša svojega pobratima:
0201 „Hodi, pobro, k mene na konaku!”
0202 A Vuko se paši pozdravio:
0203 „Da je prosto, dragi pobratime,
0204 Imam noćas i pri sebe vina,
0205 Hoću svate čuvat’ od hajdukah!”
0206 Pa kad noći po večeri bilo,
0207 E se Vuče pobavučke vuče
0208 Da traži Turkinju đevojku,
0209 No je Vuče naći ne mogaše,
0210 Kod đevojke trideset jenđibulah.
0211 Na đevojku čudno obilježje,
0212 Na ruke jo’ tri zlatni prstena,
0213 U jedan je alem-kamen dragi,
0214 Te je Vuče dofati za ruke.
0215 Skoči bula za njim na noge,
0216 Pobjegoše zelenom planinom.
0217 Teke sjutra dan i zora dođe,
0218 Telar vika: „Hazar’ se svatovi!”
0219 Dva dželata paša otpravio
0220 Da Vukovu posijeku glavu.
0221 Stade cika do dva Ciganina:
0222 „Kam da ti je, paša Pazarlija!
0223 Barjak vije, pod njim Vuka nije,
0224 Ni đevojke među jenđijama!”
0225 Skoči hiljada svatova,
0226 Ćeraše ga, dok se pomoriše,
0227 A najdalje paša na bjelaša,
0228 Dok stiže u planinu Vuka;
0229 Vuko spava, za pašu ne znava.
0230 Đevojka je Vuka probudila:
0231 „Dig’ se, Vuko, ako Boga znadeš,
0232 Evo nama psina krmeljava!”
0233 Skoči Vuko, zapade u travu,
0234 Dok ga konjske noge uminuše,
0235 Stara psina ništa ne viđaše.
0236 Za njim Vuko na konja iskače,
0237 Za staru ga bradu dofatio,
0238 Šnjim udari konju pod kopita,
0239 Te mu pasju glavu okinuo
0240 I uze mu konja i oružje,
0241 Pobježe zemljom i svijetom,
0242 Zdravo dođe dvoru bijelome,
0243 Zdravo dođe, vesela mu majka!
