Брионска декларација

Брионска декларација  (1991)

На позив југословенске владе, министарска тројка Европске заједнице разговарала је 7. јула 1991. на Брионима са представницима свих страна које су директно укључене у југословенску кризу. Циљ мисије министарске тројке је био да створи одговарајуће услове за мирне проговоре свих страна.

Све стране су примиле к знању Декларацију Европске заједнице и њених држава чланица од 5. јула 1991. и потврдиле своју обавезу да ће предлози Европске заједнице до 30. јуна 1991. у потпуности испунити да би се обезбедио прекид ватре и омогућили преговори о будућности Југославије. У вези с тим предлозима, даљи модалитети су договорени у Анексу I.

Све стране су се сложиле да се следећи принципи морају дословно поштовати да би се обезбедило мирно решење: народи Југославије једини могу одлучити о сопственој будућности, дошло је до развоја нове ситуације у Југославији која захтева пажљиво надгледање и преговоре између различитих страна, преговори морају почети, а не касније од 1. августа 1991, о свим аспектима будућности Југославије, без икаквих предуслова и на основу принципа садржаних у Завршном документу из Хелсинкија и Париској повељи о новој Европи (ово се нарочито односи на људска права, укључујући право народа на самоопредељење у складу са Повељом Уједињених нација и одговарајућим нормама међународног права, што значи и оних које се односе на територијални интегритет држава), колективно Председништво мора имати пуна овлашћења и играти своју политичку и уставну улогу, у погледу савезних оружаних снага, све стране ће се уздржати од било каквих једностраних корака, а нарочито од свих насилних аката.

Што се тиче Заједнице и њених држава чланица, она ће пружити помоћ у изналажењу мирних и трајних решења за садашњу кризу, под условом да се строго поштује горе наведене обавезе. У томе контексту, Европска заједница и њене државе чланице прихватају захтев других страна за пружање помоћи и лакше одвијање процеса преговарања.

 Њихова помоћ се може огледати у надзору напретка преговора, експертизам за радне групе које ће формирати заинтересоване стране, а то између осталог укључује правна питања, питања која се односе на људска права, укључујући и права националних мањина, економска и трговинска питања и питања безбедности.

С обзиром на одлуке које су донете у Прагу у оквиру КЕБС/а, оне су се договориле да е што пре могуће упути мисија за надзор да помогне у стабилизовању прекида ватре и да надгледа спровођење осталих елемената споразума постигнутог између југословенских страна уз допринос Европске заједнице. Смернице за ову припремну мисију дате су у Анексу II.

Оне поздрављају очекивани долазак ове припремне мисије високих функционера 9. јула 1991. године.

Све југословенске стране се обавезују да подрже предвиђену мисију за надзор што ће јој, између осталог, обезбедити пуну заштиту и гарантовати слободу кретања. Све стране су се сложиле да је заштита становништва од виталног значаја за успешан исход преговора.

Оне су такође потврдиле да ће у овом погледу у потпуности поштовати своје обавезе прописане међународним правом. Европска тројка је спремна да о развоју ситуације у вези с процесом преговора обавести све земље КЕБС/а.

АНЕКС I

1. Режим на граници: Контролу граничних прелаза преузеће полиција Словеније. Они ће деловати у складу са савезним прописима.

2. Царине: Споразум који су потписали представници савезне владе и владе Републике Словеније 20. јула 1991. се потврђује и биће спроведен. Царине ће остати савезни приход и прикупиће их словеначки цариници. Уплаћиваће се на заједнички рачун који ће контролисати савезни и републички министри финансија заједно са још једним или двојицом спољних контролора.

3. Контрола ваздушног саобраћаја: Постоји само једна контрола ваздушног саобраћаја за целу Југославију. Сав домаћи и међународни ваздушни саобраћај преко Југославије контролише и гарантује надлежни савезни орган.

4. Безбедност на границама: Успоставиће се ситуација која је важила пре 25. јула 1991. За време периода суспензије (од три мјесеца) обавиће се преговори да би се омогућио регуларан трансфер свих надлежности ЈНА на овом пољу. Чврсто опредељење остаје и успостављање таквог режима на граници који се заснива на европским стандардима.

5. Остали модалитети за припрему прекида ватре: Деблокада свих јединица и објеката ЈНА, безусловно повлачење јединица ЈНА у њихове касарне, уклањање свих барикада на путевима, враћање свих средстава и опреме ЈНА, деактивација јединица територијалне одбране и њихов повратак у полазишне тачке. Све ове мере ће ступити на снагу што је пре могуће, а најкасније од 8. јула у 24 часа.

6. Заробљеници: Сва лица затворена у вези са непријатељствима од 25. јуна 1991. морају се што пре ослободити, а најкасније до 8. јула у 24 часа. У вези са применом ове одлуке сарађиваће са Међународним црквеним крстом.

АНЕКС I

Увод. Ситуација у Југославији се тиче свих земаља учесница КЕБС/а. Комитет високих функционера, на својој седници у Прагу, размотрио је могућност слања једне мултинационалне посматрачке мисије у Југославији. Очигледно је да једна таква мисија може да ради само уз пуну сагласност свих заинтересованих страна. Да би се мисији омогућило да изврши своје задатке, неопходно је дефинисати њен мандат и одредити њена права и дужности. Финансирање те операције и читав низ практичних питања се такође морају утврдити. У ту сврху, предлажу се следећи елементи:

Мандат. Формираће се једна посматрачка мисија са задатком да надгледа ситуацију у Југославији, а нарочит активности у Словенији и можда и у Хрватској. Циљ мисије је да надгледа спровођење преосталих елемената споразума постигнутог између југословенских страна уз допринос Европске заједнице.

Трајање мандата. Посматрачкој мисији се мора омогућити да што пре почне са радом. Посматрачка мисија ће деловати све док то заинтересоване стране буду сматрале за потребно.

Одредиште активности. Под садашњим условима, мисија ће своје активности ограничити на Словенију и можда Хрватску. Уколико буде потребно, подручје њеног деловања се може поново размотрити уз сагласност свих заинтересованих страна.

Састав и начин деловања. Посматрачка мисија може бити мешовитог састава, тј. њени чланови могу бити и војна лица и цивили. Мисија би се могла састојати од 30 до 50 чланова. Пошто је важно да се делује што је експедитивније могуће, избор чланова мисије не би смео да успори почетак њеног деловања. Једно практично решење би могло бити да се ангажују посматрачи међу цивилним и војном члановима делегације ЦСМБ у Бечу где већ постоји експертиза у погледу чланова КЕБС/а. Њима се могу придружити друга цивилна и/или војна лица. Мисија ће основати Центар за координацију у Југославији. Из тог Центра ће се упућивати мањи тимови — од на пример два члана — у различите секторе. По један официр за везу од сваке супротне стране ће бити наименован као пратња оваквим посматрачким јединицама у свако време.

Структура командовања и супервизија. Посматрачке јединице радиће под надозором шефа посматрачке мисије. Шеф посматрачке мисије подносиће дневне извештаје, преко Секретаријата КЕБС/а у Прагу, Комитету високих функционера. Комитет треба да буде одговарајуће тело у коме ће се водити рачуна о свим активностима посматрачке мисије и одлучивати да ли ће се мандат мисије продужити ако то буде потребно.

Правна питања. Потребно је обезбедити правне услове да би мисија била у стању да обавља своје задатке. То укључује обезбеђење дипломатског имунитета, као и слободно кретање и комуницирање у Југославији, што подразумева и комуникацију са Центром за координацију и амбасада.

Практична питања. Међу многим практичним питањима које треба решити су и питања која се тичу превозних средстава и обезбеђивања преводилачких услуга који ће се морати ставити на располагање посматрачким јединицама, као и начина на који ће се посматрачи идентификовати као чланови посматрачке мисије КЕБС/а.

Пошто посматрачка мисија није мировна снага, њени чланови неће носити оружје.

Извор

• Nikolić, Kosta; Petrović, Vladimir (2011). Rat u Sloveniji: dokumenta Predsedništva SFRJ 1991. Beograd: Institut za savremenu istoriju. стр. 133—135. ISBN 978-86-7403-166-7