Brionska deklaracija

Brionska deklaracija  (1991)

Na poziv jugoslovenske vlade, ministarska trojka Evropske zajednice razgovarala je 7. jula 1991. na Brionima sa predstavnicima svih strana koje su direktno uključene u jugoslovensku krizu. Cilj misije ministarske trojke je bio da stvori odgovarajuće uslove za mirne progovore svih strana.

Sve strane su primile k znanju Deklaraciju Evropske zajednice i njenih država članica od 5. jula 1991. i potvrdile svoju obavezu da će predlozi Evropske zajednice do 30. juna 1991. u potpunosti ispuniti da bi se obezbedio prekid vatre i omogućili pregovori o budućnosti Jugoslavije. U vezi s tim predlozima, dalji modaliteti su dogovoreni u Aneksu I.

Sve strane su se složile da se sledeći principi moraju doslovno poštovati da bi se obezbedilo mirno rešenje: narodi Jugoslavije jedini mogu odlučiti o sopstvenoj budućnosti, došlo je do razvoja nove situacije u Jugoslaviji koja zahteva pažljivo nadgledanje i pregovore između različitih strana, pregovori moraju početi, a ne kasnije od 1. avgusta 1991, o svim aspektima budućnosti Jugoslavije, bez ikakvih preduslova i na osnovu principa sadržanih u Završnom dokumentu iz Helsinkija i Pariskoj povelji o novoj Evropi (ovo se naročito odnosi na ljudska prava, uključujući pravo naroda na samoopredeljenje u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i odgovarajućim normama međunarodnog prava, što znači i onih koje se odnose na teritorijalni integritet država), kolektivno Predsedništvo mora imati puna ovlašćenja i igrati svoju političku i ustavnu ulogu, u pogledu saveznih oružanih snaga, sve strane će se uzdržati od bilo kakvih jednostranih koraka, a naročito od svih nasilnih akata.

Što se tiče Zajednice i njenih država članica, ona će pružiti pomoć u iznalaženju mirnih i trajnih rešenja za sadašnju krizu, pod uslovom da se strogo poštuje gore navedene obaveze. U tome kontekstu, Evropska zajednica i njene države članice prihvataju zahtev drugih strana za pružanje pomoći i lakše odvijanje procesa pregovaranja.

Njihova pomoć se može ogledati u nadzoru napretka pregovora, ekspertizam za radne grupe koje će formirati zainteresovane strane, a to između ostalog uključuje pravna pitanja, pitanja koja se odnose na ljudska prava, uključujući i prava nacionalnih manjina, ekonomska i trgovinska pitanja i pitanja bezbednosti.

S obzirom na odluke koje su donete u Pragu u okviru KEBS/a, one su se dogovorile da e što pre moguće uputi misija za nadzor da pomogne u stabilizovanju prekida vatre i da nadgleda sprovođenje ostalih elemenata sporazuma postignutog između jugoslovenskih strana uz doprinos Evropske zajednice. Smernice za ovu pripremnu misiju date su u Aneksu II.

One pozdravljaju očekivani dolazak ove pripremne misije visokih funkcionera 9. jula 1991. godine.

Sve jugoslovenske strane se obavezuju da podrže predviđenu misiju za nadzor što će joj, između ostalog, obezbediti punu zaštitu i garantovati slobodu kretanja. Sve strane su se složile da je zaštita stanovništva od vitalnog značaja za uspešan ishod pregovora.

One su takođe potvrdile da će u ovom pogledu u potpunosti poštovati svoje obaveze propisane međunarodnim pravom. Evropska trojka je spremna da o razvoju situacije u vezi s procesom pregovora obavesti sve zemlje KEBS/a.

ANEKS I

1. Režim na granici: Kontrolu graničnih prelaza preuzeće policija Slovenije. Oni će delovati u skladu sa saveznim propisima.

2. Carine: Sporazum koji su potpisali predstavnici savezne vlade i vlade Republike Slovenije 20. jula 1991. se potvrđuje i biće sproveden. Carine će ostati savezni prihod i prikupiće ih slovenački carinici. Uplaćivaće se na zajednički račun koji će kontrolisati savezni i republički ministri finansija zajedno sa još jednim ili dvojicom spoljnih kontrolora.

3. Kontrola vazdušnog saobraćaja: Postoji samo jedna kontrola vazdušnog saobraćaja za celu Jugoslaviju. Sav domaći i međunarodni vazdušni saobraćaj preko Jugoslavije kontroliše i garantuje nadležni savezni organ.

4. Bezbednost na granicama: Uspostaviće se situacija koja je važila pre 25. jula 1991. Za vreme perioda suspenzije (od tri mjeseca) obaviće se pregovori da bi se omogućio regularan transfer svih nadležnosti JNA na ovom polju. Čvrsto opredeljenje ostaje i uspostavljanje takvog režima na granici koji se zasniva na evropskim standardima.

5. Ostali modaliteti za pripremu prekida vatre: Deblokada svih jedinica i objekata JNA, bezuslovno povlačenje jedinica JNA u njihove kasarne, uklanjanje svih barikada na putevima, vraćanje svih sredstava i opreme JNA, deaktivacija jedinica teritorijalne odbrane i njihov povratak u polazišne tačke. Sve ove mere će stupiti na snagu što je pre moguće, a najkasnije od 8. jula u 24 časa.

6. Zarobljenici: Sva lica zatvorena u vezi sa neprijateljstvima od 25. juna 1991. moraju se što pre osloboditi, a najkasnije do 8. jula u 24 časa. U vezi sa primenom ove odluke sarađivaće sa Međunarodnim crkvenim krstom.

ANEKS I

Uvod. Situacija u Jugoslaviji se tiče svih zemalja učesnica KEBS/a. Komitet visokih funkcionera, na svojoj sednici u Pragu, razmotrio je mogućnost slanja jedne multinacionalne posmatračke misije u Jugoslaviji. Očigledno je da jedna takva misija može da radi samo uz punu saglasnost svih zainteresovanih strana. Da bi se misiji omogućilo da izvrši svoje zadatke, neophodno je definisati njen mandat i odrediti njena prava i dužnosti. Finansiranje te operacije i čitav niz praktičnih pitanja se takođe moraju utvrditi. U tu svrhu, predlažu se sledeći elementi:

Mandat. Formiraće se jedna posmatračka misija sa zadatkom da nadgleda situaciju u Jugoslaviji, a naročit aktivnosti u Sloveniji i možda i u Hrvatskoj. Cilj misije je da nadgleda sprovođenje preostalih elemenata sporazuma postignutog između jugoslovenskih strana uz doprinos Evropske zajednice.

Trajanje mandata. Posmatračkoj misiji se mora omogućiti da što pre počne sa radom. Posmatračka misija će delovati sve dok to zainteresovane strane budu smatrale za potrebno.

Odredište aktivnosti. Pod sadašnjim uslovima, misija će svoje aktivnosti ograničiti na Sloveniju i možda Hrvatsku. Ukoliko bude potrebno, područje njenog delovanja se može ponovo razmotriti uz saglasnost svih zainteresovanih strana.

Sastav i način delovanja. Posmatračka misija može biti mešovitog sastava, tj. njeni članovi mogu biti i vojna lica i civili. Misija bi se mogla sastojati od 30 do 50 članova. Pošto je važno da se deluje što je ekspeditivnije moguće, izbor članova misije ne bi smeo da uspori početak njenog delovanja. Jedno praktično rešenje bi moglo biti da se angažuju posmatrači među civilnim i vojnom članovima delegacije CSMB u Beču gde već postoji ekspertiza u pogledu članova KEBS/a. Njima se mogu pridružiti druga civilna i/ili vojna lica. Misija će osnovati Centar za koordinaciju u Jugoslaviji. Iz tog Centra će se upućivati manji timovi — od na primer dva člana — u različite sektore. Po jedan oficir za vezu od svake suprotne strane će biti naimenovan kao pratnja ovakvim posmatračkim jedinicama u svako vreme.

Struktura komandovanja i supervizija. Posmatračke jedinice radiće pod nadozorom šefa posmatračke misije. Šef posmatračke misije podnosiće dnevne izveštaje, preko Sekretarijata KEBS/a u Pragu, Komitetu visokih funkcionera. Komitet treba da bude odgovarajuće telo u kome će se voditi računa o svim aktivnostima posmatračke misije i odlučivati da li će se mandat misije produžiti ako to bude potrebno.

Pravna pitanja. Potrebno je obezbediti pravne uslove da bi misija bila u stanju da obavlja svoje zadatke. To uključuje obezbeđenje diplomatskog imuniteta, kao i slobodno kretanje i komuniciranje u Jugoslaviji, što podrazumeva i komunikaciju sa Centrom za koordinaciju i ambasada.

Praktična pitanja. Među mnogim praktičnim pitanjima koje treba rešiti su i pitanja koja se tiču prevoznih sredstava i obezbeđivanja prevodilačkih usluga koji će se morati staviti na raspolaganje posmatračkim jedinicama, kao i načina na koji će se posmatrači identifikovati kao članovi posmatračke misije KEBS/a.

Pošto posmatračka misija nije mirovna snaga, njeni članovi neće nositi oružje.

Izvor

• Nikolić, Kosta; Petrović, Vladimir (2011). Rat u Sloveniji: dokumenta Predsedništva SFRJ 1991. Beograd: Institut za savremenu istoriju. стр. 133—135. ISBN 978-86-7403-166-7