Ловак лове два мила брајена,
Ловак лове летни дан до полне.
А када је близу полне било,
Тад је братац братцу говорио:
Ходи брате, да домака гремо. 5
А братац је брацу говорио:
Ниј' ме жеља ни домака поћи,
Од зулума црне љубе твоје.
То је брату врло жао било,
Пак извади ножи од појаса, 10
И удара брата ва срдачце.
А братац је брацу говорио:
Молим тебе, мој мили брајене,
Не знимљи ми ножи из срдачца,
Док не речем до дви до три ричи: 15
Кади будеш кади ва дивану
Ал господом рујно пити вино,
Да ти буде братац до потрибе,
Немој звати брата на помоћцу,
Него брате љуби Мандалену. 20
То је брату врло жао било,
З нимље брату ножи од срдачца,
Пак удара себе ва срдачце.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 156-157.
