Девет брата сестра заробена,
осам жале за осам године,
а девети не мож' да прежали.
Он издела гусле од јавора
па си појде од село до село, 5
па си појде од града до града.
Када дојде у Елаша града,
редом седу елашни трговци,
редом седу, редом вино пију.
Проговару елашни трговци: 10
„Вала богу, чуда големога,
тебе не мож' нико да надсвири,
да надсвири, никој да надпо(ј)е,
само наша Милица робиња."
„Бога вама, елашни трговци, 15
ајде д' и'мо Миличини двори
да ја видим Милицу робињу
да ли може мене да надсвири,
да надсвири, жално да надпо(ј)е."
Послушаше елашни трговци 20
и отоше Миличини двори.
Засвирала црна лапочина,
засвирала, жално запојала.
Искочила Милица робиња,
искочила па је говорила: 25
„Ајд одатле, црна лапочино,
док се није Арап разбудио,
он од тебе нема шта да вата.”
Проговара црна лапочина:
„Бога тебе, сестрице Милице, 30
да ли си се у благо поднела,
да ли си се у благо занела,
да не познаш брата рођенога?”
Живи су се на траву састали,
мртви су се на траву растали. 35
Напомена
Записано јуна 1959. године од Живке Илић из Грлишта, старе 51 годииу. Не пева.
Референце
Извор
Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 53-54.
Ноч, т’вна ноч. Оно т’вно ја не видим. Песме забележио Борислав Првуловић. 2/1962, бр. 1,стр. 41.
