Devet brata sestra zarobena,
osam žale za osam godine,
a deveti ne mož' da prežali.
On izdela gusle od javora
pa si pojde od selo do selo, 5
pa si pojde od grada do grada.
Kada dojde u Elaša grada,
redom sedu elašni trgovci,
redom sedu, redom vino piju.
Progovaru elašni trgovci: 10
„Vala bogu, čuda golemoga,
tebe ne mož' niko da nadsviri,
da nadsviri, nikoj da nadpo(j)e,
samo naša Milica robinja."
„Boga vama, elašni trgovci, 15
ajde d' i'mo Miličini dvori
da ja vidim Milicu robinju
da li može mene da nadsviri,
da nadsviri, žalno da nadpo(j)e."
Poslušaše elašni trgovci 20
i otoše Miličini dvori.
Zasvirala crna lapočina,
zasvirala, žalno zapojala.
Iskočila Milica robinja,
iskočila pa je govorila: 25
„Ajd odatle, crna lapočino,
dok se nije Arap razbudio,
on od tebe nema šta da vata.”
Progovara crna lapočina:
„Boga tebe, sestrice Milice, 30
da li si se u blago podnela,
da li si se u blago zanela,
da ne poznaš brata rođenoga?”
Živi su se na travu sastali,
mrtvi su se na travu rastali. 35
Napomena
Zapisano juna 1959. godine od Živke Ilić iz Grlišta, stare 51 godiiu. Ne peva.
Reference
Izvor
Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 53-54.
Noč, t’vna noč. Ono t’vno ja ne vidim. Pesme zabeležio Borislav Prvulović. 2/1962, br. 1,str. 41.
