Браћа и сестра
Фала богу, фала јединоме,
имала мајка девет мила сина,
и десету једну милу ћеру,
па гу били на далек тражили,
браћа дају, мајка гу не дава. 5
„Зашто, мајко, њу да гу не дамо,
ми смо њојзе девет мили брата,
по једанпут њојзе да идемо,
девет пут ће њојзе да гу бидне,
а но двапут њојзе доста биће". 10
Дала мајка њојну милу ћеру.
Кад су дошли кићени сватови
донели су једну слепу чуму,
утепала је девет мила сина,
девет сина чума утепала, 15
девет снаје сва родбина узела,
стара мајка у орман урасла,
Чекала је њина мила сестра,
чекала је девет година дана,
нико нема њојзи да гу дође: 20
па се пење на високи чардак,
па ми кука како кукавица,
и преврће како ластавица:
„Авај мене, до бога једнога,
камо мене моја мила браћа 25
тврду бесу сестре што су дали,
по једанпут, девет пут да дођу,
и по двапут, колико да бидне”,
Дожале се богу јединоме,
па гу диже брате најмлађега, 30
па му створи ту белу погачу,
створи му гу од те беле земље,
рујно вино од црвена крва,
па гу испрати сестру и првиче.
Он ми узе пута да путује, 35
те да иде сестре јединице.
Кад је бија у поље приближаја,
видела га сестра од чардака,
те улегла у те беле собе,
те говори те миле свекрве: 40
„Чујеш лн ме, моја свскрвице,
један јунак одоздолке иде,
по лику баш како мој брат да је”.
Кад је бија близо приближаја,
опет се је на чардак припела, 45
те да види да л’ је приближаја;
он се бија један приближаја,
приближаја и на врата доша.
Истрчала сестра јединица,
па је њега јадна загрлила, 50
немогла је јадна да га љуби,
но турила ту белу мараму
па је њега јадна пољубила.
Упита га њега мила сестра:
„Што ти, брале, лице потаменло? 55
И ти лице на земљу мерише”.
„Градили смо дувар око дворе,
све ни тела на земљу миришу;
оћу, сестро, један да се женим,
па сам доша на дадост да те узнем; 60
да се справиш, сестро, то по рано,
ми смо, каже, пута на далека”.
Кад искочи сестра да се спраља,
сам је себе брат гу говорија:
„Да зна сестра како ја што знајем, 65
да не обуче то свилено руо,
и да тури те жуте дукате,
но да обуче црну антерију,
и да тури ту црну шамију”.
Испреко га сестра њега чула, 70
па не ктела њега да га пита,
но обукла црну антерију,
и турила ту црну шамију,
па искочи пред јединца брата.
Кад гу виде њојан мили брате, 75
тада рече сестре јединице:
„Зашто, сестро, ти не си се обукла?”
„Ми смо, брате, пута на далеко,
оће, каже, сваки да не сретне".
Па узеше пута да путују. 80
Кад су прошли кроз гору зелену
замириса гора на тамњана.
Тад говори она мила састра:
„Фала богу, фала јединоме,
што 'ва гора па тамњан мирише? 85
Да л’ мојега брата поткађује?"
„Овде има дрво тамњаново,
то ни пама на тамњан мирише”.
Нешто мало пута путовали,
из горе ги тиће говорило: 90
„Фала богу, фала јединоме,
како иде живо по мртвога!"
Говори му њему мила сестра:
„Чујеш, брале, тиће што говори?"
„Овде има тиће свакојако 95
те говори приче свакојаке".
Кад куд цркве били приближали,
говори гу најмлаћеи брате:
„Поћи, сестро, до врата оборња,
је да идем у ту белу цркву, 100
у недељу сам се јадан оженија,
ту сам јадан прстен загубија".
Она отиде до та врата оборња,
што да види чудо па големо:
врата су гу у траву зарасла. 105
Затужи сестра јединица:
„Авај мене до бога једнога,
де су мене девет мили брата
те ги врата у траву зарасла?"
Ту гу чује најпрви комшија: 110
„Ајде, каже, сестро јединицо,
гајрет чини колико да можеш,
ти да прођеш кроз наше дворове.
Кад су дошли кићени сватови
донели су једну слепу чуму, 115
девет брата чума ти утепала,
девет снаје све родбина узела,
стара мајка у орман ти урасла".
Тад угледа она црна ћерка,
тад улегла у те пусте дворе, 120
све је трава дворе притиснула,
и стара мајка у траву урасла,
загрлила један беја камен
те ми кука како кукавица,
па гу чула ћерка јединица, 125
упушти се мајка те загрли,
и закука како ластавица.
Живе су се јадне саставиле,
а мртве се јадне раставиле.
Од тада оста мати кукавица, 130
а њојна ћерка црна ластавица.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
