[Браћа вале Невену девојку]
Браћа вале Невену девојку.
Нема моме кано наше сеје.
То дочује Лила Маричићу.
Сам је проси, сам јој киту носи,
Прстен ставља, свадбу уговара: 5
До недеље свадба да нам будне.
Па сабира кићене сватове.
Из далек га шуре угледали,
Још изближе пред њег ишетали,
Руке шире, у лице се љубе, 10
За јуначко питају се здравље,
Јели, пили, за недељу дана,
Јели, пили и закон вршили.
Свати пошли дома да си иду.
Кад су били у гори зеленој, 15
Проговара Лила Маричићу:
Бога тебе, куме и старојко,
Подигните јаглук са девојке,
Да ја видим, за шта коње трошим:
Зашто коње, а зашто јунаци. 20
Послушаше куме и старојко.
Подигоше јаглук са девојке,
Сину лице кано јарко сунце,
Јагодице, две ђуле ружице,
Црне очи, два бистра кладенца, 25
Гајтан веђе, морске пијавице,
Ситни зуби, два низа бисера.
Ал’ је Лила зле очи носио,
Те урочи лепоту девојку.
Мало пошли кроз гору зелену, 30
Говорила убава девојка:
Бога тебе, куме и старојко,
Срамота је у вас да погледам,
А камо ли с вама да говорим,
Ал’ не може без договор бити. 35
Скините ме од доброга коња
Турите ме на зелену траву.
То говори са душом се бори
То изусти а душу испусти.
Тад подвикну Лила Маричићу: 40
Бога вама, кићени сватови,
Са копљима гроба ископајте,
Са ножима даске издељајте,
Уз главу јој копље прибодите
А за копље коња привежите 45
Подвикује танко гласовито.
Подвикује Лила Маричићу:
Кукавице, ти је рано буди,
Ластавице, ти јој извор нађи.
Нек завата воду са извора, 50
Нек полива кума и старојку.
Нек полива младо нежењено.
