[Braća vale Nevenu devojku]
Braća vale Nevenu devojku.
Nema mome kano naše seje.
To dočuje Lila Maričiću.
Sam je prosi, sam joj kitu nosi,
Prsten stavlja, svadbu ugovara: 5
Do nedelje svadba da nam budne.
Pa sabira kićene svatove.
Iz dalek ga šure ugledali,
Još izbliže pred njeg išetali,
Ruke šire, u lice se ljube, 10
Za junačko pitaju se zdravlje,
Jeli, pili, za nedelju dana,
Jeli, pili i zakon vršili.
Svati pošli doma da si idu.
Kad su bili u gori zelenoj, 15
Progovara Lila Maričiću:
Boga tebe, kume i starojko,
Podignite jagluk sa devojke,
Da ja vidim, za šta konje trošim:
Zašto konje, a zašto junaci. 20
Poslušaše kume i starojko.
Podigoše jagluk sa devojke,
Sinu lice kano jarko sunce,
Jagodice, dve đule ružice,
Crne oči, dva bistra kladenca, 25
Gajtan veđe, morske pijavice,
Sitni zubi, dva niza bisera.
Al’ je Lila zle oči nosio,
Te uroči lepotu devojku.
Malo pošli kroz goru zelenu, 30
Govorila ubava devojka:
Boga tebe, kume i starojko,
Sramota je u vas da pogledam,
A kamo li s vama da govorim,
Al’ ne može bez dogovor biti. 35
Skinite me od dobroga konja
Turite me na zelenu travu.
To govori sa dušom se bori
To izusti a dušu ispusti.
Tad podviknu Lila Maričiću: 40
Boga vama, kićeni svatovi,
Sa kopljima groba iskopajte,
Sa nožima daske izdeljajte,
Uz glavu joj koplje pribodite
A za koplje konja privežite 45
Podvikuje tanko glasovito.
Podvikuje Lila Maričiću:
Kukavice, ti je rano budi,
Lastavice, ti joj izvor nađi.
Nek zavata vodu sa izvora, 50
Nek poliva kuma i starojku.
Nek poliva mlado neženjeno.
