Грк Манојло продаваше мајку,
Вјерна љуба њему говораше:
"Мој Манојло, не продаји мајку;
"Једно ти је од Бога грехота,
"Друго ти је од људи срамота, 5
"Него продај мене, твоју љубу."
Кад то чуо Грчићу Манојло,
Узе љубу за бијелу руку,
Изведе је на Стамбол-чаршпју,
Цијени је хиљаду дуката. 10
Тај се јунак наћи не могаше,
Ко ће дати хиљаду дуката,
Него једно турско момче младо,
Оно дава хиљаду дуката,
И даде му дара рад' алала, 15
Па је узе за бијелу руку,
Одведе је двору бијеломе.
Кад су бпли насред друма пута,
Онда вели турско момче младо:
"О Богу ти! робе драгокупе! 20
"Дај ми једном да пољубим лице."
А вели му Манојлова љуба:
"О Богу ми, турско момче младо!
"Мене вјера поднијет' не може,
"Да се љубе љуби невјенчане," 25
Њој говори турско момче младо!
"О Богу ти, робе драгокупе!
"Кога ли си соја и племена?
"Имадеш ли икога од рода?" —
"Ја не имам никога од рода, 30
"Већ једнога брата рођенога,
"Њега су ми заробили Турци."^
Кад то чуло турско момче младо,
Па бесједи Грчићевој љуби:
"Би ли брата по чему познала?" — 35
"Да га видим, и познала бих га,
"Има мадеж на руци десници."
Он заврну уз руке рукаве,
Кад му мадеж на десници руци.
Када сеја брата угледала, 40
Завикала иза свега гласа:
"Благо мене од сад до вијека!
"Ево мене брата рођенога!"
Одведе је двору бијеломе;
Па ми брже ситну књигу пише, 45
Те је шаље Грчићу Мапојлу:
"Купи свате, хајде по ђевојку,
"Купио сам сестру на пазару;
"Вјенчаји је, и сретња ти била!
"И алал ти хиљада дуката!"
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 579-580.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 179-180.
