Брат и сестра
Маћехица Мухамеда кара,
А баби му бегу Али-бегу:
„Ах чујеш ли, беже Али-беже!
Свак препости шехер рамазана,
Твој Мухамед ни једнога дана, 5
Већ у крчми чаше испијаше."
У то доба Мухамед на врата!
Он ми носи бијела мусафа:
Своме баби турсики селам викну,
Бабо му га примит не хтијаше. 10
Кад то виђе млади Мухамеде,
Он ми оде на горње чардаке
Својој секи — љепотици Фати,
Па говори лијепој дјевојци:
„А бога ти, моја сестро Фато, 15
Што се на ме ражљутио бабо?
Што ми не хтје селам прихватити?"
Говори му љепотица Фата:
„Богме не знам, брате Мухамеде."
У то доба бабо му на врата, 20
Стаде бити младог Мухамеда,
Куд га бије, све му крвца лије,
Куд га куца, све му кожа пуца.
Он носаше перна буздована,
Паде Фата оцу на рукама: 25
„Немој бабо, живота ти твога!
Испаше му оба црна ока."
За то бабо хаје и не хаје,
Већ он бије младог Мухамеда.
Кад га се је дости натукао, 30
Онда оде низ бијелу кулу.
Ја да видиш љепотице Фате!
Скочила се на ноге лагане,
Она стере мекане душеке,
Па узима младог Мухамеда, 35
Узима га за бијеле руке,
Повали га у меке душеке,
Па говори младом Мухамеду:
„Мореш знати да ћеш пребољети?
Да продајем рухо из сандука, 40
Да ја тражим по мору бербера,
Да купујем по дукат мехлема."
Говори јој млади Мухамеде:
„Ах чујеш ли, моја мила секо!
Могу знати, пребољети нећу, 45
Не продаји рухо из сандука,
Ти не тражи по мору бербера,
А не купуј по дукат мехлема«.
То изусти, а душицу пусти.
Када виђе љепотица Фата, 50
Да умрије братац Мухамеде,
Она лети ножа жеженога,
Ножем се је у срце удрила,
На ножу је срце извадила:
Ту два мејта напоредо пала. 55
Кад у јутру јутро освануло,
ОсвануЈо и сунце грануло,
Испод куле пролазе јарани,
А јарани младог Мухамеда;
Они њега млада довикују, 60
Ал из куле нико с' не озива.
Бабо се јаду осјетио,
Иде беже уз високу кулу,
Кад изађе на горње чардаке,
Десном ногом врата отворио, 65
А лијевом у крв загазио:
На големо чудо ударио —
Кад ли лежи злато Мухамеде,
А до њега љепотица Фата!
Кад то виђе беже Али беже, 70
Одмах се је натраг повратио,
Па доведе хоџе ии хаџије
И доведе буле и кадуне,
Па је своју дјецу опремио
И двоје је дјеце укопао. 75
Свако их је јутро облазио,
А једно је јутро поранио,
Своју дјецу по имену виче:
„Устај Мушо, устај моја душо!
Ђогат ти се на телала дао, 80
Купује га моја неприлика,
Неприлика из Брусе кадија,
Своме сину злато Мухамеду.
Устај Фато, устај моје злато!
Кавад ти се на телала дао, 85
Купује га моја неприлика,
Неприлика из Брусе кадија,
Својој кћери — љепотици Фати!"
Док му нешто из земље говори:
„Отле хајде, наш премили бабо! 90
Бог убио проклету маћеху,
Која нас је с тобом завадила,
А на правди бога истинога!"
Кад то чуо беже Али беже,
Он ти оде свом бијелу двору, 95
Своју љубу на авлији нађе.
Ја да видиш бега Аии бега!
Махну сабљом и десницом руком,
Својој љуби отсијече главу,
Па он вади ножа иза паса: 100
Ножем се је у срце удрио,
На ножу је срце извадио.
