Brat i sestra
Maćehica Muhameda kara,
A babi mu begu Ali-begu:
„Ah čuješ li, beže Ali-beže!
Svak preposti šeher ramazana,
Tvoj Muhamed ni jednoga dana, 5
Već u krčmi čaše ispijaše."
U to doba Muhamed na vrata!
On mi nosi bijela musafa:
Svome babi tursiki selam viknu,
Babo mu ga primit ne htijaše. 10
Kad to viđe mladi Muhamede,
On mi ode na gornje čardake
Svojoj seki — ljepotici Fati,
Pa govori lijepoj djevojci:
„A boga ti, moja sestro Fato, 15
Što se na me ražljutio babo?
Što mi ne htje selam prihvatiti?"
Govori mu ljepotica Fata:
„Bogme ne znam, brate Muhamede."
U to doba babo mu na vrata, 20
Stade biti mladog Muhameda,
Kud ga bije, sve mu krvca lije,
Kud ga kuca, sve mu koža puca.
On nosaše perna buzdovana,
Pade Fata ocu na rukama: 25
„Nemoj babo, života ti tvoga!
Ispaše mu oba crna oka."
Za to babo haje i ne haje,
Već on bije mladog Muhameda.
Kad ga se je dosti natukao, 30
Onda ode niz bijelu kulu.
Ja da vidiš ljepotice Fate!
Skočila se na noge lagane,
Ona stere mekane dušeke,
Pa uzima mladog Muhameda, 35
Uzima ga za bijele ruke,
Povali ga u meke dušeke,
Pa govori mladom Muhamedu:
„Moreš znati da ćeš preboljeti?
Da prodajem ruho iz sanduka, 40
Da ja tražim po moru berbera,
Da kupujem po dukat mehlema."
Govori joj mladi Muhamede:
„Ah čuješ li, moja mila seko!
Mogu znati, preboljeti neću, 45
Ne prodaji ruho iz sanduka,
Ti ne traži po moru berbera,
A ne kupuj po dukat mehlema«.
To izusti, a dušicu pusti.
Kada viđe ljepotica Fata, 50
Da umrije bratac Muhamede,
Ona leti noža žeženoga,
Nožem se je u srce udrila,
Na nožu je srce izvadila:
Tu dva mejta naporedo pala. 55
Kad u jutru jutro osvanulo,
OsvanuJo i sunce granulo,
Ispod kule prolaze jarani,
A jarani mladog Muhameda;
Oni njega mlada dovikuju, 60
Al iz kule niko s' ne oziva.
Babo se jadu osjetio,
Ide beže uz visoku kulu,
Kad izađe na gornje čardake,
Desnom nogom vrata otvorio, 65
A lijevom u krv zagazio:
Na golemo čudo udario —
Kad li leži zlato Muhamede,
A do njega ljepotica Fata!
Kad to viđe beže Ali beže, 70
Odmah se je natrag povratio,
Pa dovede hodže ii hadžije
I dovede bule i kadune,
Pa je svoju djecu opremio
I dvoje je djece ukopao. 75
Svako ih je jutro oblazio,
A jedno je jutro poranio,
Svoju djecu po imenu viče:
„Ustaj Mušo, ustaj moja dušo!
Đogat ti se na telala dao, 80
Kupuje ga moja neprilika,
Neprilika iz Bruse kadija,
Svome sinu zlato Muhamedu.
Ustaj Fato, ustaj moje zlato!
Kavad ti se na telala dao, 85
Kupuje ga moja neprilika,
Neprilika iz Bruse kadija,
Svojoj kćeri — ljepotici Fati!"
Dok mu nešto iz zemlje govori:
„Otle hajde, naš premili babo! 90
Bog ubio prokletu maćehu,
Koja nas je s tobom zavadila,
A na pravdi boga istinoga!"
Kad to čuo beže Ali beže,
On ti ode svom bijelu dvoru, 95
Svoju ljubu na avliji nađe.
Ja da vidiš bega Aii bega!
Mahnu sabljom i desnicom rukom,
Svojoj ljubi otsiječe glavu,
Pa on vadi noža iza pasa: 100
Nožem se je u srce udrio,
Na nožu je srce izvadio.
