Братја Краљевићи: Марко и Андриа

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Братја Краљевићи: Марко и Андриа

Или герми, ил' се земља тресе,
Ил' удара море о бриегове?
Нити герми, нит' се земља тресе,
Нит' удара море о бриегове; —
На Прилипу пуцају топови, 5
Шенлук чини од Прилипа краље,
Два су му се породила сина;
Чини краље велико весеље,
А синове шаље на кершљење.
Лиепо им је име поставио: 10
Једном Марко, а другом Андриа.
Гоји краље два близнаца сина;
Кад су били од дванест годинах,
Намиче им коње и оружје:
Марку даје шарца од мејдана, — 15
А Андрии вранца добелога.
Када су се диетца одгојила,
Проговара Краљевић Андриа:
О мој брате! Краљевићу Марко,
Сутра ћемо рано уранити, 20
Добре ћемо коње узјашити,
Отић ћемо у поље Прилипско
Па ћемо се ћордом огледати."
Њему Марко тихо одговара:
„Прој се тога, мој брате Андриа! 25
Да ми сутра тако учинимо,
Хоће нам се наругати свако,
Гдие се гоне до два брата млада; —
Већ чујеш ме, мој брате Андриа!
Сутра ћемо рано уранити, 30
Добре ћемо коње опремити,
Па ић ћемо у Кунар планину,
У планину, сухариковину ,
Гдиено нигдие капи воде нејма;
Нећ'мо носит пива ни једива, 35
Да видимо мој брате Андриа,
Тко ће терпит диље глад и жеђу?"
То Андрии верло мило било;
У јутро су рано уранили,
Своје добре коње опремили, 40
Па одоше у Кунар планину,
У планину, сухариковину,
Гдиено нигдие капи воде нејма;
Паходаше недиељи цу данах,
Нити траже пива ни једива; 45
Па ходаше другу недиелицу,
Нити траже пива ни једива;
Кад настала трећа недиељица,
Андрии је жеђа додијала,
Хоће клати вранца изпод себе; 50
Ал' му Марко тихо бесиедио:
„Прој се тога, мој брате Андриа,
Не кољ' вранца, нечини зиана,
Већ ти хајде доли низ планину,
Па ћеш доћи до воде Цетине; 55
Када дођеш до воде Цетине,
Ти натиерај вранца на Цетину,
Недај пити воде коњу свому;
Када пређеш Цету воду хладну,
Окрени се с десна на лиеву, 60
Ти ћеш наћи камену механу,
У механи керчмарицу Мару;
Немој, брате, ићи у механу,
Јер механа није нигда сама:
Ондие сиеди Роша харамбаша 65
И шњиме је шестдесет друговах,
Хоћес, брате, љуто погинути;
Када дођеш, брате, пред механу,
Па ти вичи керчмарице Маре
Нек' т' изнесе вина пред механу, 70
Па се напи вина цервенога,
Ти напоји себе и вранчића."
Одтлен оде Краљевић Андриа,
До Цетине воде доходио;
Здраво предје Цету воду хладну, 75
Окрену се с десна на лиеву,
Па он нађе камену механу,
Пред механом керчмарицу Мару;
Студену је загерлила стиену,
Она цвили кано гуја љута. 80
Како дође Краљевић Андриа
Одмах Мари божју помоћ виче,
И пита је Краљевић Андриа:
„Шта ти цвилиш, керчмарице Маро?"
Њему Маре с плачем одговара: 85
„Непитај ме незнан добар јунак,
Млого јесам уложила благо,
Уложила за цервено вино,
Па ми вина нитко пити нејма!“
Њој говори Краљевић Андриа: 90
„Дај ми, Маро, два дуката вина;
Један мени, а други вранчићу."
Њему Маре с плачем одговара:
„Прој се тога, незнан добар јунак,
Непије се са коњица пиво, 95
Већ се иђе вамо у механу."
Превари се Краљевић Андриа,
Превари се , уједе га гуја, —
У камену он оде механу:
Ондие сиеди Роса харамбаша, 100
И ш њиме је шестдесет друговах;
Одмах њему ожџелдиу дају,
Ожџелдиу шесет купах вина;
Све то попи Краљевић Андриа.
Опет виче керчмарице Маре:
„Дај ми, Маре, један дукат вина." 105
Изнесе му Мара керчмарица;
Све то попи Краљевић Андриа,
Па Андриа заспа брез узглавја.
Кад то види Роса харамбаша,
И његових шестдесет друговах, 110
Намигнуше један на другога,
Док Андрии одсиекоше главу. —
чека Марко свог' брата Андрие,
чека њега три биела дана.
Када виђе Краљевићу Марко, 115
Да му нејма брата Андре мала,
Он појаши коња шарца свога,
До Цетине воде доходио,
И Цетину воду преходио,
Окрену се с десна на лиеву. 120
Кад се Марко близу прикучио
До механе, керчмарице Маре,
Угледа га керчмарица Мара,
Она каже Роши харамбаши:
„Чујеш ли ме Роса харамбаша! 125
Иђе јунак низ поље широко,
На шарину коњу од мејдана."
А њој вели Роша харамбаша:
„Уврати га к нама у механу
Ево теби стотину дукатах." 130
Кад је Маре Росу разумила,
Пред камену изашла механу,
Па студену загерлила стиену;
Она цвили кано гуја љута.
У та доба Краљевићу Марко, 135
Па он Мари божју помоћ виче;
Мара му је помоћ прихватила,
Па је Марко Мари говорио:
„Штоје теби керчмарице Маро,
Да ти цвилиш кано гуја љута?" 140
Њему Мара с плачом одговара:
„Непитај ме, незнан добар јунак,
Ја сам млого уложила благо,
Уложила за цервено вино,
Па ми вина нитко пити нејма." 145
Кад то чуо Краљевићу Марко,
Онда Мари тихо бесиедио:
„Дај ми, Маро, два дуката вина,
Један мени а један шарину."
Њему Мара тихо бесиедила: 150
„Не будали незнан добар јунак!
Непије се са коњица пиво,
Већ ти хајде вамо у механу."
Кад то чуо Краљевићу Марко,
Он одјаши свог коња шарина 155
У камену унишо механу.
Ондие сиеди Роша харамбаша
И његових шестдесет хајдуках.
Како дође Марко у механу
Одмах њима божју помоћ виче; 160
Они су му помоћ прихватили,
Дадоше му шесет купах вина;
Све то попи Краљевићу Марко,
Све он попи, ни берка нестопи;
Па он виче керчмарице Маре: 165
„Дај ми Маро два дуката вина,"
Донесе му Мара керчмарица;
И то попи а берка нестопи.
Опет виче Краљевићу Марко:
„Дај ми шарцу два дуката вина." 170
Њему Маре вино доносила;
Он га даје свом' коњу шарину,
Па га веже механи за врата,
Па унишо Марко у механу,
С' хајдуцим се чашам пригонио. 175
Кад с' хајдуци вина понапили,
Мертву главу они износили,
Мертву главу Краљевић Андрие,
Па почели главу преметати;
Оде глава од руке до руке 180
Дође у руке Краљевићу Марку,
Узе главу Краљевићу Марко,
Па он њима тихо бесиедио:
„Шта мислите, братјо и дружино!
Ова ј' глава на јунаку расла — 185
Ово ј' глава мог брата Андрие.“
Љуто цикну па потеже ћорду,
Он изсјече шестдесет хајдуках;
Уфатио Росу харамбашу,
Свеза њему руке наопако; 190
Па уфати керчмарицу Мару,
У катран јој замочи кошуљу,
Па зажеже, жалостна јој мајка!
А када је Мара изгорила,
Из бачавах пипе повадио, 195
А механу огњем запалио.
Он узима Росу харамбашу,
Па га виша коњу о ункошу:
С једне стране Рошу харамбашу
С другу страну наџак од челика; 200
Тежи му је наџак од челика,
Него мертав Роша харамбаша.
Оде Марко двору биелому,
Љуто цвилећ за братом Андриом.
Онда било, сад се спомињало, 205
А ми да смо здраво и весело!

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Народне пиесме босанске и херцеговачке, скупио Иван Фрањо Јукић Бањолучанин и Љубомир Херцеговац (Фр. гр. Мартић), издао О. Филип Кунић Купрјешанин; свезак перви, пиесме јуначке; у Осиеку 1858; тиском ц. к. повл. тискарне Драг. Лехмана и другара. Стр. 44-51