Bratja Kraljevići: Marko i Andria
Ili germi, il' se zemlja trese,
Il' udara more o briegove?
Niti germi, nit' se zemlja trese,
Nit' udara more o briegove; —
Na Prilipu pucaju topovi, 5
Šenluk čini od Prilipa kralje,
Dva su mu se porodila sina;
Čini kralje veliko veselje,
A sinove šalje na keršljenje.
Liepo im je ime postavio: 10
Jednom Marko, a drugom Andria.
Goji kralje dva bliznaca sina;
Kad su bili od dvanest godinah,
Namiče im konje i oružje:
Marku daje šarca od mejdana, — 15
A Andrii vranca dobeloga.
Kada su se dietca odgojila,
Progovara Kraljević Andria:
O moj brate! Kraljeviću Marko,
Sutra ćemo rano uraniti, 20
Dobre ćemo konje uzjašiti,
Otić ćemo u polje Prilipsko
Pa ćemo se ćordom ogledati."
Njemu Marko tiho odgovara:
„Proj se toga, moj brate Andria! 25
Da mi sutra tako učinimo,
Hoće nam se narugati svako,
Gdie se gone do dva brata mlada; —
Već čuješ me, moj brate Andria!
Sutra ćemo rano uraniti, 30
Dobre ćemo konje opremiti,
Pa ić ćemo u Kunar planinu,
U planinu, suharikovinu ,
Gdieno nigdie kapi vode nejma;
Neć'mo nosit piva ni jediva, 35
Da vidimo moj brate Andria,
Tko će terpit dilje glad i žeđu?"
To Andrii verlo milo bilo;
U jutro su rano uranili,
Svoje dobre konje opremili, 40
Pa odoše u Kunar planinu,
U planinu, suharikovinu,
Gdieno nigdie kapi vode nejma;
Pahodaše nedielji cu danah,
Niti traže piva ni jediva; 45
Pa hodaše drugu nedielicu,
Niti traže piva ni jediva;
Kad nastala treća nedieljica,
Andrii je žeđa dodijala,
Hoće klati vranca izpod sebe; 50
Al' mu Marko tiho besiedio:
„Proj se toga, moj brate Andria,
Ne kolj' vranca, nečini ziana,
Već ti hajde doli niz planinu,
Pa ćeš doći do vode Cetine; 55
Kada dođeš do vode Cetine,
Ti natieraj vranca na Cetinu,
Nedaj piti vode konju svomu;
Kada pređeš Cetu vodu hladnu,
Okreni se s desna na lievu, 60
Ti ćeš naći kamenu mehanu,
U mehani kerčmaricu Maru;
Nemoj, brate, ići u mehanu,
Jer mehana nije nigda sama:
Ondie siedi Roša harambaša 65
I šnjime je šestdeset drugovah,
Hoćes, brate, ljuto poginuti;
Kada dođeš, brate, pred mehanu,
Pa ti viči kerčmarice Mare
Nek' t' iznese vina pred mehanu, 70
Pa se napi vina cervenoga,
Ti napoji sebe i vrančića."
Odtlen ode Kraljević Andria,
Do Cetine vode dohodio;
Zdravo predje Cetu vodu hladnu, 75
Okrenu se s desna na lievu,
Pa on nađe kamenu mehanu,
Pred mehanom kerčmaricu Maru;
Studenu je zagerlila stienu,
Ona cvili kano guja ljuta. 80
Kako dođe Kraljević Andria
Odmah Mari božju pomoć viče,
I pita je Kraljević Andria:
„Šta ti cviliš, kerčmarice Maro?"
Njemu Mare s plačem odgovara: 85
„Nepitaj me neznan dobar junak,
Mlogo jesam uložila blago,
Uložila za cerveno vino,
Pa mi vina nitko piti nejma!“
Njoj govori Kraljević Andria: 90
„Daj mi, Maro, dva dukata vina;
Jedan meni, a drugi vrančiću."
Njemu Mare s plačem odgovara:
„Proj se toga, neznan dobar junak,
Nepije se sa konjica pivo, 95
Već se iđe vamo u mehanu."
Prevari se Kraljević Andria,
Prevari se , ujede ga guja, —
U kamenu on ode mehanu:
Ondie siedi Rosa harambaša, 100
I š njime je šestdeset drugovah;
Odmah njemu oždželdiu daju,
Oždželdiu šeset kupah vina;
Sve to popi Kraljević Andria.
Opet viče kerčmarice Mare:
„Daj mi, Mare, jedan dukat vina." 105
Iznese mu Mara kerčmarica;
Sve to popi Kraljević Andria,
Pa Andria zaspa brez uzglavja.
Kad to vidi Rosa harambaša,
I njegovih šestdeset drugovah, 110
Namignuše jedan na drugoga,
Dok Andrii odsiekoše glavu. —
čeka Marko svog' brata Andrie,
čeka njega tri biela dana.
Kada viđe Kraljeviću Marko, 115
Da mu nejma brata Andre mala,
On pojaši konja šarca svoga,
Do Cetine vode dohodio,
I Cetinu vodu prehodio,
Okrenu se s desna na lievu. 120
Kad se Marko blizu prikučio
Do mehane, kerčmarice Mare,
Ugleda ga kerčmarica Mara,
Ona kaže Roši harambaši:
„Čuješ li me Rosa harambaša! 125
Iđe junak niz polje široko,
Na šarinu konju od mejdana."
A njoj veli Roša harambaša:
„Uvrati ga k nama u mehanu
Evo tebi stotinu dukatah." 130
Kad je Mare Rosu razumila,
Pred kamenu izašla mehanu,
Pa studenu zagerlila stienu;
Ona cvili kano guja ljuta.
U ta doba Kraljeviću Marko, 135
Pa on Mari božju pomoć viče;
Mara mu je pomoć prihvatila,
Pa je Marko Mari govorio:
„Štoje tebi kerčmarice Maro,
Da ti cviliš kano guja ljuta?" 140
Njemu Mara s plačom odgovara:
„Nepitaj me, neznan dobar junak,
Ja sam mlogo uložila blago,
Uložila za cerveno vino,
Pa mi vina nitko piti nejma." 145
Kad to čuo Kraljeviću Marko,
Onda Mari tiho besiedio:
„Daj mi, Maro, dva dukata vina,
Jedan meni a jedan šarinu."
Njemu Mara tiho besiedila: 150
„Ne budali neznan dobar junak!
Nepije se sa konjica pivo,
Već ti hajde vamo u mehanu."
Kad to čuo Kraljeviću Marko,
On odjaši svog konja šarina 155
U kamenu unišo mehanu.
Ondie siedi Roša harambaša
I njegovih šestdeset hajdukah.
Kako dođe Marko u mehanu
Odmah njima božju pomoć viče; 160
Oni su mu pomoć prihvatili,
Dadoše mu šeset kupah vina;
Sve to popi Kraljeviću Marko,
Sve on popi, ni berka nestopi;
Pa on viče kerčmarice Mare: 165
„Daj mi Maro dva dukata vina,"
Donese mu Mara kerčmarica;
I to popi a berka nestopi.
Opet viče Kraljeviću Marko:
„Daj mi šarcu dva dukata vina." 170
Njemu Mare vino donosila;
On ga daje svom' konju šarinu,
Pa ga veže mehani za vrata,
Pa unišo Marko u mehanu,
S' hajducim se čašam prigonio. 175
Kad s' hajduci vina ponapili,
Mertvu glavu oni iznosili,
Mertvu glavu Kraljević Andrie,
Pa počeli glavu premetati;
Ode glava od ruke do ruke 180
Dođe u ruke Kraljeviću Marku,
Uze glavu Kraljeviću Marko,
Pa on njima tiho besiedio:
„Šta mislite, bratjo i družino!
Ova j' glava na junaku rasla — 185
Ovo j' glava mog brata Andrie.“
Ljuto ciknu pa poteže ćordu,
On izsječe šestdeset hajdukah;
Ufatio Rosu harambašu,
Sveza njemu ruke naopako; 190
Pa ufati kerčmaricu Maru,
U katran joj zamoči košulju,
Pa zažeže, žalostna joj majka!
A kada je Mara izgorila,
Iz bačavah pipe povadio, 195
A mehanu ognjem zapalio.
On uzima Rosu harambašu,
Pa ga viša konju o unkošu:
S jedne strane Rošu harambašu
S drugu stranu nadžak od čelika; 200
Teži mu je nadžak od čelika,
Nego mertav Roša harambaša.
Ode Marko dvoru bielomu,
Ljuto cvileć za bratom Andriom.
Onda bilo, sad se spominjalo, 205
A mi da smo zdravo i veselo!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
