Овце пасла делин Мандалина,
Једном руком овце закрићала
А другом је сузе отицала,
И сама је собом говорила:
Мили боже чуда великога! 5
Имала сам до два војна млада,
Браца свога и драгога мога.
Ево има годиница дана,
Да су скупа на војницу прошли;
Ја им незнам смрти ни живота. 10
У то дођу дви младе делије,
И још су јој тихо говорили:
Ча ту цвилиш младјахна дивојко?
Она им је млада говорила:
Морам цвилит, за невољу ми је, 15
Имала сам до два војна млада,
Браца свога и драгога мога.
Ево има годиница дана,
Да су скупа на војницу прошли,
На војницу на Турску границу, 20
Ја им незнам смрти ни живота.
Они су јој млади говорили:
Кога биш ти највише жалила,
Браца свога ил драгога свога?
Она им је млада говорила: 25
Драгога би до дви годинице,
Браца мога док бим била жива.
Стеже сабљу и мило и драго,
Смиче сабљу да ће ју удрити.
Шурјак му је сустегао руку, 30
Неударај мој мили брајене,
Ча је рекла у жалости рекла.
Она им је млада говорила:
Нисам млада у жалости рекла,
Ча сам рекла и опет говорим: 35
За војна би косу одрезала,
За браца би црне очи дала;
Јер је војно од божјега дара,
Братац ми је одкуд сам и сама.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 133-134.
