Ovce pasla delin Mandalina,
Jednom rukom ovce zakrićala
A drugom je suze oticala,
I sama je sobom govorila:
Mili bože čuda velikoga! 5
Imala sam do dva vojna mlada,
Braca svoga i dragoga moga.
Evo ima godinica dana,
Da su skupa na vojnicu prošli;
Ja im neznam smrti ni života. 10
U to dođu dvi mlade delije,
I još su joj tiho govorili:
Ča tu cviliš mladjahna divojko?
Ona im je mlada govorila:
Moram cvilit, za nevolju mi je, 15
Imala sam do dva vojna mlada,
Braca svoga i dragoga moga.
Evo ima godinica dana,
Da su skupa na vojnicu prošli,
Na vojnicu na Tursku granicu, 20
Ja im neznam smrti ni života.
Oni su joj mladi govorili:
Koga biš ti najviše žalila,
Braca svoga il dragoga svoga?
Ona im je mlada govorila: 25
Dragoga bi do dvi godinice,
Braca moga dok bim bila živa.
Steže sablju i milo i drago,
Smiče sablju da će ju udriti.
Šurjak mu je sustegao ruku, 30
Neudaraj moj mili brajene,
Ča je rekla u žalosti rekla.
Ona im je mlada govorila:
Nisam mlada u žalosti rekla,
Ča sam rekla i opet govorim: 35
Za vojna bi kosu odrezala,
Za braca bi crne oči dala;
Jer je vojno od božjega dara,
Bratac mi je odkud sam i sama.
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 133-134.
