Соко лсти преко Сарајева,
Тражи лада гдје ће ладовати,
Нађе јелу насред Сарајева,
И под јелом студена водица,
На водици Зумбул удовица, 5
И дјевојка питома Ружица.
Стаде соко мисли размишљати:
Ил' ће љубит' Зумбул удовицу,
Ил' дјевојку питому Ружицу.
Све мислио на једно смислио, 10
Па је онда тихо говорио:
„Боље злато и поиздерато,
„Него сребро изнова ковато."
Па он љуби Зухмбул удовицу.
Љуто куне Ружица дјевојка: 15
„Сарајево, цвало, не родило!
„Зашт' обичај у теби постаде,
„Млади момци да љуб' удовице,
„Стари старци лијепе дјевојке?"
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 335-336.
