Бој у Созини

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој у Созини

0001 Пију Турци кафу и ракију,
0002 Туђемили бијесни јунаци,
0003 У приморје накрај мора слана
0004 Накрај Бара града турачкога
0005 На бијелу Суличића кулу,
0006 Служи им га Суличића Мујо.
0007 Па пошто се наћефише Турци,
0008 Тадај поче бесједити Мујо:
0009 "Фала Богу, браћо моја Турци!
0010 "Куд се ђеде Бећа Суличића,
0011 "Је ли поша горе у Созину,
0012 "Да уводи црногорске овце,
0013 "Јесу л’ дошле овце у Созину?"
0014 У бесједу коју говораше,
0015 У то дође Бећа Суличића.
0016 И Турцима турски селам виче,
0017 А Турци му љепше прифатише,
0018 У трпези мјесто учињеше.
0019 Сједе Бећа да пије ракију,
0020 Пије Бећа кафу и ракију,
0021 А пошто се Бећа натрошио,
0022 Оваку је ријеч бесједио:
0023 "О Богу ви, браћо моја Турци!
0024 "Што честита збора зађедосте,
0025 "Зађедосте па га прекидосте
0026 "За бијеле Црногорске овце,
0027 "Које назор у Созину пасу."
0028 Тако вели Суличића Мујо:
0029 "Мио брате, Бећа Суличићу!
0030 "Што те питам, да ми право кажеш.
0031 "Што нам бољи бјеху наши стари,
0032 "Што их боље пролазаху ствари,
0033 "Што их боље паше миловаху,
0034 "А везири даром дариваху?"
0035 Одговара Бећа Суличића:
0036 "Мио брате, Суличића Мујо,
0037 "И остала браћо моја Турци!
0038 "Што питате право да ви кажем
0039 "Што ни бољи бјеху наши стари,
0040 "Што им боље пролазаху ствари,
0041 "Они често често чете подизаху,
0042 "У Созину с четом долажаху,
0043 "Догоњаху црногорске овце,
0044 "Црногорске главе доношаху,
0045 "Па пашама главе дароваху,
0046 "Зато боље паше их љубљаху,
0047 "А везири даром дариваху.
0048 "А ви знате, браћо моја драга,
0049 "Ево има двадесет година
0050 "Нит’ јуначке чете подигосмо,
0051 "Нит’ каурске главе доносисмо,
0052 "Нит’ никаква голема шићара,
0053 "Но лежимо, ништа не чинимо.
0054 "А тако ми вјере и закона,
0055 "И мојега поста рамазана!
0056 "Што ја виђех јутрос у Созину,
0057 "Црмничке су издигнуле овце,
0058 "И ето их на камене Ст’јене,
0059 "А сјутра ће изист’ у Созину,
0060 "Изист’ хоће хиљаду оваца
0061 "Кнежевића и Вуксановића,
0062 "И остале Глуходолске овце.
0063 "А уздам се, браћо моја Турци!
0064 "Да пред њима бит’ јунака неће,
0065 "Ема хоће троје ђеце лудо:
0066 "Биће чисто Кнежевића Мило,
0067 "И доћи ће Вуксановић Вуко,
0068 "И дијете Јововића Мило,
0069 "То ће бити овчари чобани,
0070 "Који неће заметнути кавгу,
0071 "И убит’ се боја жестокога.
0072 "Страх ме добро и бојим се љуто,
0073 "Неће пуштит’ овце без грдила
0074 "И јуначке наше погибије,
0075 "Но је л’ мајка родила јунака,
0076 "Ал’ сестрица брата подњивила
0077 "Без бешике на бијеле руке
0078 "На чистоме ђевојачком скуту,
0079 "И овђен се данас намјерио,
0080 "Ко ће узет’ лака џефердара,
0081 "А потрчат’ Бару бијеломе,
0082 "Хабер дати у горњу крајину,
0083 "И подигнут’ Турке крајичнике,
0084 "Довести их овђе ђе сједимо,
0085 "Да ми једну чету изберемо,
0086 "Све јунака љута убојника,
0087 "Да пођемо горе у Созину,
0088 "Не би ли ни Бог и срећа дала,
0089 "Да Црмничке плијенимо овце,
0090 "И јунаке оне изгубимо,
0091 "Што ни пасу назор у Созину."
0092 Ко чујаше, чут’ се не чињаше,
0093 Ко гледаше, гледат’ не могаше,
0094 Него гледа у зеленој трави,
0095 како трава расте на завојке
0096 Као б’јеле дојке у ђевојке.
0097 А кад виђе Бећа Суличића,
0098 Баш да була не роди јунака,
0099 Којино ће Бећу послушати,
0100 Скочи јунак од земље на ноге,
0101 По сриједи узе џефердара,
0102 Заскака се покрај мора слана
0103 Као јелен од године дана,
0104 Дође Бећа Бару бијеломе.
0105 Кад изиде више Бара града,
0106 Ту опали танка џефердара.
0107 Хабер даде у горњу крајину,
0108 Још из грла Бећа повикује,
0109 И дозивље Марка Латинина:
0110 "Ха на ноге, Марко побратиме!
0111 "Покупи ми неколико друга,
0112 "Крајичника љута убојника,
0113 "Хајде шњима ка мојојзи кули
0114 "У бијело село Туђемили,
0115 "Чекаћу те у бијелу кулу,
0116 "Докле дођеш и чету доведеш."
0117 Отолен се Бећа повратио,
0118 Дође опет на бијелу кулу.
0119 Када дневи око подне било,
0120 Скупише се крајишници Турци
0121 Више б’јеле Суличића куле,
0122 Скупише се друга пет стотина.
0123 Отолен се чета подигнула,
0124 Није чета него мала војска,
0125 Докле они у Суторман до’ше,
0126 А из њега по’ше у Созину.
0127 Иде чета зеленом планином,
0128 Док на Баши води војска дође.
0129 Ту је војска починула трудна.
0130 Ко је гладан, љеба заложио,
0131 Ко је жедан, воде ладне пио;
0132 Неко пије, неко лице мије,
0133 Док их тамна нојца уватила.
0134 Ту хадуци починули трудни,
0135 Па поспаше ко да их поклаше.
0136 Докле ноћи испред зоре било,
0137 Разбуди се Бећа Суличића,
0138 А погледа Бећа на истоку,
0139 Ал’ на исток истекла даница,
0140 Па повика што му грло дава:
0141 "Ха на ноге, Турци, браћо моја!
0142 "Да идемо ђе смо говорили,
0143 "Да хајдучка мјеста ухватимо,
0144 "И широке друме затиснемо,
0145 "И по њима чете разредимо,
0146 "Да чекамо Глуходолске овце."
0147 Кад зачуше Турци крајичници,
0148 Сви скочише на ноге лагане,
0149 Сваки узе пушку по сриједи,
0150 Сви гледаху Бећу харамбашу
0151 И још Муја брата његовога,
0152 Кад ће они с четом окренути.
0153 Тадер рече Суличића Мујо:
0154 "Мио брате, Бећа Суличића!
0155 "Узми, Бећа, половину друга,
0156 "А остави мени половину,
0157 "Да ми нашу чету предвојимо,
0158 "А на двоје њима запанемо,
0159 "Да узмемо голема шићара."
0160 Када зачу Бећа Суличића,
0161 Узе Бећа стотину хајдука,
0162 Отиште се шњима у Созину,
0163 Шњима оде у тијесне кланце,
0164 Око пута чету разредио.
0165 А пошто је чету разредио,
0166 Сину зора, а истече сунце.
0167 Мало прође, не би николико,
0168 Ал’ погледа Бећа Суличића
0169 Уз Рудине на Мале Изворе,
0170 Ал’ угледа три крда оваца,
0171 Иду овце на тијесне кланце.
0172 Кад се овце ближе примакоше,
0173 Бећа пође разледават’ овце
0174 Са његовим очајли дурбином,
0175 Ал’ угледа дванаест чобана,
0176 Три оспријед, а девет озада,
0177 Међу њима хиљаду оваца.
0178 Ал’ да видиш Кнежевића Мила,
0179 Неће ходит’ Мило пред овцама,
0180 Нити иде озад за овцама,
0181 Него иде напоред оваца,
0182 А на руке носи џефердара,
0183 Па оваку ријеч бесједио:
0184 "Фала Богу, фала великоме!
0185 "Кад сам ноћас на траву заспао,
0186 "Роса ми је прашник поквасила,
0187 "И не би ми огња прифатила."
0188 Па довати из ћесе фишека,
0189 Па попраши свога џефердара.
0190 А гледа га Бећа Суличића,
0191 Нимало му мило не бијаше,
0192 На сењај га узе џефердару.
0193 Кад дођоше овчари чобани,
0194 Кад се чети примакоше близу,
0195 Пуче пушка Беће Суличића,
0196 И погоди Вуксановић-Вука
0197 Насред паса, не даде му гласа,
0198 Ни жива га земља не дочека,
0199 А камо ли мајка ал’ љубовца.
0200 Тадер многе турске запуцаше,
0201 На чобане огањ оборише.
0202 Чобанима Бог и срећа дала,
0203 Те од ватре турске утекоше,
0204 Сам’ убише Вуксановић-Вука,
0205 И ранише Кнежевића Мила.
0206 Кад чобани оно видијеше,
0207 Изнеднада ђе им ударише,
0208 Та кликује један на другога,
0209 Кликује се, и повраћају се,
0210 Турцима се ближе примакоше,
0211 И пред собом шанац оградише,
0212 Убише се огњем жестокијем.
0213 Бој се чује у рамну Црмницу,
0214 Ђе се бију у гори хајдуци,
0215 Свака трчи помоћ’ овчарима.
0216 Скупише се неколико друга,
0217 Нешто мало, педесет момака,
0218 И сувише овчари чобани,
0219 Јер их бјеше много у Созину.
0220 Да је коме стати погледати
0221 На Рудине у равну Созину,
0222 Бој се бије, падају јунаци,
0223 Дозивљу се млади Црногорци,
0224 Пала жива мука на јунаке,
0225 Туђемили бијесни јунаци
0226 Не дају се лако потиснути.
0227 Неко вели: леле мене, мајко!
0228 Неко вели: придржи ме, друже!
0229 Неки друже уз долину струже.
0230 Ма чобани плећи обратише,
0231 Јер им неста праха и олова.
0232 Кад чобани натраг узмакоше,
0233 Тад узмаче сва остала војска,
0234 Тадер Турци на ноге скочише,
0235 На чобане огањ оборише,
0236 Но се загна Бећа Суличићу
0237 С голим ножем у бијеле руке
0238 На сокола Вуксановић-Вука,
0239 Да Вукову посијече главу.
0240 Ма му не да Кнежевића Мило,
0241 Но опали танка џефердара,
0242 И погоди Бећу Суличића,
0243 Десну му је ногу саломио,
0244 Паде Бећа у траву на главу,
0245 Ма му није испанула душа.
0246 Кад виђели Турци крајичници,
0247 Да погибе Бећа харамбаша,
0248 Добро су се узмутили Турци.
0249 Кликују се млади Црногорци:
0250 "Ха за Бога, ако Бога знате!
0251 "Да се данас глава нас’јечемо."
0252 Кликују се бирани јунаци,
0253 Побјегоше уз Продоле Турци,
0254 А приспјеше млади Црногорци,
0255 Поћераше уз Продоле Турке;
0256 Докле до’ше на врх од Созине,
0257 Стотину их глава посјекоше;
0258 Од Созине до наврх Суторма,
0259 Двојином их више посјекоше.
0260 Богу фала, наши задобише,
0261 Ућераше у Крајину Турке.
0262 Чобани се натраг повратише,
0263 Дивно ли је, побре, погледати,
0264 Сваки момак носи по три главе,
0265 И остало турачко оружје,
0266 Много га је, хесапа му нема;
0267 Како су се изођели момци,
0268 Убојници љути Црногорци,
0269 Покупише момчад црногорску,
0270 Која у том боју погинуше,
0271 И лијепи спомен оставише.
0272 Благо томе, коме Бог помаже,
0273 Ка соколу Кнежевићу Милу,
0274 Који носи од крвника главу,
0275 Од јунака Беће Суличића,
0276 Који му је много јада дао.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.