Boj u Sozini
0001 Piju Turci kafu i rakiju,
0002 Tuđemili bijesni junaci,
0003 U primorje nakraj mora slana
0004 Nakraj Bara grada turačkoga
0005 Na bijelu Suličića kulu,
0006 Služi im ga Suličića Mujo.
0007 Pa pošto se naćefiše Turci,
0008 Tadaj poče besjediti Mujo:
0009 "Fala Bogu, braćo moja Turci!
0010 "Kud se đede Beća Suličića,
0011 "Je li poša gore u Sozinu,
0012 "Da uvodi crnogorske ovce,
0013 "Jesu l’ došle ovce u Sozinu?"
0014 U besjedu koju govoraše,
0015 U to dođe Beća Suličića.
0016 I Turcima turski selam viče,
0017 A Turci mu ljepše prifatiše,
0018 U trpezi mjesto učinješe.
0019 Sjede Beća da pije rakiju,
0020 Pije Beća kafu i rakiju,
0021 A pošto se Beća natrošio,
0022 Ovaku je riječ besjedio:
0023 "O Bogu vi, braćo moja Turci!
0024 "Što čestita zbora zađedoste,
0025 "Zađedoste pa ga prekidoste
0026 "Za bijele Crnogorske ovce,
0027 "Koje nazor u Sozinu pasu."
0028 Tako veli Suličića Mujo:
0029 "Mio brate, Beća Suličiću!
0030 "Što te pitam, da mi pravo kažeš.
0031 "Što nam bolji bjehu naši stari,
0032 "Što ih bolje prolazahu stvari,
0033 "Što ih bolje paše milovahu,
0034 "A veziri darom darivahu?"
0035 Odgovara Beća Suličića:
0036 "Mio brate, Suličića Mujo,
0037 "I ostala braćo moja Turci!
0038 "Što pitate pravo da vi kažem
0039 "Što ni bolji bjehu naši stari,
0040 "Što im bolje prolazahu stvari,
0041 "Oni često često čete podizahu,
0042 "U Sozinu s četom dolažahu,
0043 "Dogonjahu crnogorske ovce,
0044 "Crnogorske glave donošahu,
0045 "Pa pašama glave darovahu,
0046 "Zato bolje paše ih ljubljahu,
0047 "A veziri darom darivahu.
0048 "A vi znate, braćo moja draga,
0049 "Evo ima dvadeset godina
0050 "Nit’ junačke čete podigosmo,
0051 "Nit’ kaurske glave donosismo,
0052 "Nit’ nikakva golema šićara,
0053 "No ležimo, ništa ne činimo.
0054 "A tako mi vjere i zakona,
0055 "I mojega posta ramazana!
0056 "Što ja viđeh jutros u Sozinu,
0057 "Crmničke su izdignule ovce,
0058 "I eto ih na kamene St’jene,
0059 "A sjutra će izist’ u Sozinu,
0060 "Izist’ hoće hiljadu ovaca
0061 "Kneževića i Vuksanovića,
0062 "I ostale Gluhodolske ovce.
0063 "A uzdam se, braćo moja Turci!
0064 "Da pred njima bit’ junaka neće,
0065 "Ema hoće troje đece ludo:
0066 "Biće čisto Kneževića Milo,
0067 "I doći će Vuksanović Vuko,
0068 "I dijete Jovovića Milo,
0069 "To će biti ovčari čobani,
0070 "Koji neće zametnuti kavgu,
0071 "I ubit’ se boja žestokoga.
0072 "Strah me dobro i bojim se ljuto,
0073 "Neće puštit’ ovce bez grdila
0074 "I junačke naše pogibije,
0075 "No je l’ majka rodila junaka,
0076 "Al’ sestrica brata podnjivila
0077 "Bez bešike na bijele ruke
0078 "Na čistome đevojačkom skutu,
0079 "I ovđen se danas namjerio,
0080 "Ko će uzet’ laka džeferdara,
0081 "A potrčat’ Baru bijelome,
0082 "Haber dati u gornju krajinu,
0083 "I podignut’ Turke krajičnike,
0084 "Dovesti ih ovđe đe sjedimo,
0085 "Da mi jednu četu izberemo,
0086 "Sve junaka ljuta ubojnika,
0087 "Da pođemo gore u Sozinu,
0088 "Ne bi li ni Bog i sreća dala,
0089 "Da Crmničke plijenimo ovce,
0090 "I junake one izgubimo,
0091 "Što ni pasu nazor u Sozinu."
0092 Ko čujaše, čut’ se ne činjaše,
0093 Ko gledaše, gledat’ ne mogaše,
0094 Nego gleda u zelenoj travi,
0095 kako trava raste na zavojke
0096 Kao b’jele dojke u đevojke.
0097 A kad viđe Beća Suličića,
0098 Baš da bula ne rodi junaka,
0099 Kojino će Beću poslušati,
0100 Skoči junak od zemlje na noge,
0101 Po srijedi uze džeferdara,
0102 Zaskaka se pokraj mora slana
0103 Kao jelen od godine dana,
0104 Dođe Beća Baru bijelome.
0105 Kad izide više Bara grada,
0106 Tu opali tanka džeferdara.
0107 Haber dade u gornju krajinu,
0108 Još iz grla Beća povikuje,
0109 I dozivlje Marka Latinina:
0110 "Ha na noge, Marko pobratime!
0111 "Pokupi mi nekoliko druga,
0112 "Krajičnika ljuta ubojnika,
0113 "Hajde šnjima ka mojojzi kuli
0114 "U bijelo selo Tuđemili,
0115 "Čekaću te u bijelu kulu,
0116 "Dokle dođeš i četu dovedeš."
0117 Otolen se Beća povratio,
0118 Dođe opet na bijelu kulu.
0119 Kada dnevi oko podne bilo,
0120 Skupiše se krajišnici Turci
0121 Više b’jele Suličića kule,
0122 Skupiše se druga pet stotina.
0123 Otolen se četa podignula,
0124 Nije četa nego mala vojska,
0125 Dokle oni u Sutorman do’še,
0126 A iz njega po’še u Sozinu.
0127 Ide četa zelenom planinom,
0128 Dok na Baši vodi vojska dođe.
0129 Tu je vojska počinula trudna.
0130 Ko je gladan, ljeba založio,
0131 Ko je žedan, vode ladne pio;
0132 Neko pije, neko lice mije,
0133 Dok ih tamna nojca uvatila.
0134 Tu haduci počinuli trudni,
0135 Pa pospaše ko da ih poklaše.
0136 Dokle noći ispred zore bilo,
0137 Razbudi se Beća Suličića,
0138 A pogleda Beća na istoku,
0139 Al’ na istok istekla danica,
0140 Pa povika što mu grlo dava:
0141 "Ha na noge, Turci, braćo moja!
0142 "Da idemo đe smo govorili,
0143 "Da hajdučka mjesta uhvatimo,
0144 "I široke drume zatisnemo,
0145 "I po njima čete razredimo,
0146 "Da čekamo Gluhodolske ovce."
0147 Kad začuše Turci krajičnici,
0148 Svi skočiše na noge lagane,
0149 Svaki uze pušku po srijedi,
0150 Svi gledahu Beću harambašu
0151 I još Muja brata njegovoga,
0152 Kad će oni s četom okrenuti.
0153 Tader reče Suličića Mujo:
0154 "Mio brate, Beća Suličića!
0155 "Uzmi, Beća, polovinu druga,
0156 "A ostavi meni polovinu,
0157 "Da mi našu četu predvojimo,
0158 "A na dvoje njima zapanemo,
0159 "Da uzmemo golema šićara."
0160 Kada začu Beća Suličića,
0161 Uze Beća stotinu hajduka,
0162 Otište se šnjima u Sozinu,
0163 Šnjima ode u tijesne klance,
0164 Oko puta četu razredio.
0165 A pošto je četu razredio,
0166 Sinu zora, a isteče sunce.
0167 Malo prođe, ne bi nikoliko,
0168 Al’ pogleda Beća Suličića
0169 Uz Rudine na Male Izvore,
0170 Al’ ugleda tri krda ovaca,
0171 Idu ovce na tijesne klance.
0172 Kad se ovce bliže primakoše,
0173 Beća pođe razledavat’ ovce
0174 Sa njegovim očajli durbinom,
0175 Al’ ugleda dvanaest čobana,
0176 Tri osprijed, a devet ozada,
0177 Među njima hiljadu ovaca.
0178 Al’ da vidiš Kneževića Mila,
0179 Neće hodit’ Milo pred ovcama,
0180 Niti ide ozad za ovcama,
0181 Nego ide napored ovaca,
0182 A na ruke nosi džeferdara,
0183 Pa ovaku riječ besjedio:
0184 "Fala Bogu, fala velikome!
0185 "Kad sam noćas na travu zaspao,
0186 "Rosa mi je prašnik pokvasila,
0187 "I ne bi mi ognja prifatila."
0188 Pa dovati iz ćese fišeka,
0189 Pa popraši svoga džeferdara.
0190 A gleda ga Beća Suličića,
0191 Nimalo mu milo ne bijaše,
0192 Na senjaj ga uze džeferdaru.
0193 Kad dođoše ovčari čobani,
0194 Kad se četi primakoše blizu,
0195 Puče puška Beće Suličića,
0196 I pogodi Vuksanović-Vuka
0197 Nasred pasa, ne dade mu glasa,
0198 Ni živa ga zemlja ne dočeka,
0199 A kamo li majka al’ ljubovca.
0200 Tader mnoge turske zapucaše,
0201 Na čobane oganj oboriše.
0202 Čobanima Bog i sreća dala,
0203 Te od vatre turske utekoše,
0204 Sam’ ubiše Vuksanović-Vuka,
0205 I raniše Kneževića Mila.
0206 Kad čobani ono vidiješe,
0207 Iznednada đe im udariše,
0208 Ta klikuje jedan na drugoga,
0209 Klikuje se, i povraćaju se,
0210 Turcima se bliže primakoše,
0211 I pred sobom šanac ogradiše,
0212 Ubiše se ognjem žestokijem.
0213 Boj se čuje u ramnu Crmnicu,
0214 Đe se biju u gori hajduci,
0215 Svaka trči pomoć’ ovčarima.
0216 Skupiše se nekoliko druga,
0217 Nešto malo, pedeset momaka,
0218 I suviše ovčari čobani,
0219 Jer ih bješe mnogo u Sozinu.
0220 Da je kome stati pogledati
0221 Na Rudine u ravnu Sozinu,
0222 Boj se bije, padaju junaci,
0223 Dozivlju se mladi Crnogorci,
0224 Pala živa muka na junake,
0225 Tuđemili bijesni junaci
0226 Ne daju se lako potisnuti.
0227 Neko veli: lele mene, majko!
0228 Neko veli: pridrži me, druže!
0229 Neki druže uz dolinu struže.
0230 Ma čobani pleći obratiše,
0231 Jer im nesta praha i olova.
0232 Kad čobani natrag uzmakoše,
0233 Tad uzmače sva ostala vojska,
0234 Tader Turci na noge skočiše,
0235 Na čobane oganj oboriše,
0236 No se zagna Beća Suličiću
0237 S golim nožem u bijele ruke
0238 Na sokola Vuksanović-Vuka,
0239 Da Vukovu posiječe glavu.
0240 Ma mu ne da Kneževića Milo,
0241 No opali tanka džeferdara,
0242 I pogodi Beću Suličića,
0243 Desnu mu je nogu salomio,
0244 Pade Beća u travu na glavu,
0245 Ma mu nije ispanula duša.
0246 Kad viđeli Turci krajičnici,
0247 Da pogibe Beća harambaša,
0248 Dobro su se uzmutili Turci.
0249 Klikuju se mladi Crnogorci:
0250 "Ha za Boga, ako Boga znate!
0251 "Da se danas glava nas’ječemo."
0252 Klikuju se birani junaci,
0253 Pobjegoše uz Prodole Turci,
0254 A prispješe mladi Crnogorci,
0255 Poćeraše uz Prodole Turke;
0256 Dokle do’še na vrh od Sozine,
0257 Stotinu ih glava posjekoše;
0258 Od Sozine do navrh Sutorma,
0259 Dvojinom ih više posjekoše.
0260 Bogu fala, naši zadobiše,
0261 Ućeraše u Krajinu Turke.
0262 Čobani se natrag povratiše,
0263 Divno li je, pobre, pogledati,
0264 Svaki momak nosi po tri glave,
0265 I ostalo turačko oružje,
0266 Mnogo ga je, hesapa mu nema;
0267 Kako su se izođeli momci,
0268 Ubojnici ljuti Crnogorci,
0269 Pokupiše momčad crnogorsku,
0270 Koja u tom boju poginuše,
0271 I lijepi spomen ostaviše.
0272 Blago tome, kome Bog pomaže,
0273 Ka sokolu Kneževiću Milu,
0274 Koji nosi od krvnika glavu,
0275 Od junaka Beće Suličića,
0276 Koji mu je mnogo jada dao.
