Бој под Удбином
0001 Сан уснио Чејванага стари,
0002 У сну се је ага препануо,
0003 Ја каквим се саном он борио.
0004 Шта ј’ уснио стари Чејванага?
0005 Од Карловца муња ударила,
0006 Повуче се на широку Лику,
0007 А за муњом громови пуцају,
0008 Пред муњом су крсташи орлови,
0009 Ударише у Козин планину
0010 Па сву бутум опасаше Лику.
0011 Никаквог јој квара не учину,
0012 Наврати се каменој Удбини,
0013 Сву опаса камену Удбину.
0014 Ударише орлови крсташи
0015 Од Удбине полетише врата
0016 А испаде јато голубова,
0017 Дочекаше орлови крсташи.
0018 Кад се они перим ударише
0019 Суну муња од Карловца града,
0020 Од Карловца миста поганога
0021 У бегову ударила кулу
0022 Десно ћоше кули оборило,
0023 Бог нареди јато од крајине,
0024 Голубова јато ударило,
0025 Мегју њима сиви соколови.
0026 Од орлова пера политила
0027 У томе се ага пробудио,
0028 Па он сјео на јастуку своме,
0029 Па се мисли Чејванага стари.
0030 Све мислио на једно смислио,
0031 Па он зове своју вирну љубу:
0032 „Љубо моја понеси хаљине,
0033 Да ја идем Лики Мустајбегу
0034 Мени се је санак отперио“.
0035 Кад му љуба донесе хаљине,
0036 Кад се спреми Чејванага стари,
0037 Па отишће Лики Мустајбегу.
0038 Кад је сишо Ликину ахару,
0039 Па упаде ага у ахаре,
0040 Дочека га Ђулић бајрактаре,
0041 Ал’ туј нејма Лике Мустајбега,
0042 Јере беже санак боравише.
0043 Ја шта рече ага Чејванага:
0044 „Ја Ђулићу бегов бајрактаре
0045 Хај ми зовни Лику Мустајбега,
0046 Имам бегом њешто говорити“.
0047 У млагјега поговора нејма,
0048 Па га ето у женске конаке.
0049 Ко дочека Ђулић бајрактара?
0050 Дочека га Мустајбеговица:
0051 „Сине драги Ђулић бајрактаре,
0052 Ко је ноћас сине у беглуку,
0053 Исте ноћи у седам сахата?“
0054 Ђулић бајро госпи казивао,
0055 Да је дошо Чејванага стари,
0056 А да зове бега до беглука.
0057 Кад то зачу Мустајбеговица,
0058 Она вели Ђулић бајрактару:
0059 „Сине драги Ђулић бајрактару,
0060 Хајде сине аги до беглука,
0061 А ја идем бега пробудити,
0062 Он ће сићи аги до беглука“.
0063 Да видимо Мустајбеговице,
0064 Она оде бегу у одају.
0065 Па је звала бега из одаје:
0066 „Мустајбеже дражи од очију,
0067 Тебе ага зове до беглука“.
0068 Кад те беже ричи разумио.
0069 Одмах беже на ноге скочио,
0070 Па он вели својој вирној љуби:
0071 „Дај ми љубо понеси хаљине!“
0072 Кад му љуба донесе хаљине,
0073 А спреми се беже у одаји;
0074 Самурли се ћурком прегрнуо,
0075 Па га ето паде до беглука.
0076 Кад упаде у беглук мејхану,
0077 Ту он најде агу у беглуку,
0078 Па он аги турски селам викну,
0079 Ага њему селам одпримио.
0080 Када сједе Лика Мустајбеже
0081 Па погледа агу Чејванагу,
0082 Кад ал ага плаче у беглуку.
0083 А пита га Лика Мустајбеже:
0084 „Што ти ага плачеш у беглуку?“
0085 А стаде му ага казивати:
0086 „О чу ли ме Лика Мустајбеже,
0087 Кад би мене ћео послушати,
0088 Исте ноћи у седам сахата,
0089 Да ти спремиш Ђулић бајрактара
0090 Раз нашега Омер ефендије,
0091 Нек нам сигје до беглук мејхане,
0092 Нек понесе китаб табирнаму,
0093 Јер сам тежак санак боравио“.
0094 Кад то зачу Лика Мустајбеже,
0095 Па он вели Чејванаги старом:
0096 „Кажи мени Чејванага стари,
0097 Би ли мого табир учинути,
0098 Да не мучим Ђулић бајрактара,
0099 Да не иде ноћас по Удбини,
0100 До нашега Омер ефендије“.
0101 Кад то зачу гази ефендија.
0102 Па он вели бегу Мустајбегу:
0103 „Мустајбеже дирек од Удбине
0104 Све ћу теби право казивати,
0105 Све би беже на хаир окрено“.
0106 А појде му ага казивати:
0107 „Вједро бјеше па се наоблачи,
0108 Из облака муње ударише
0109 Од Карловца миста поганога.
0110 Па удари на широку Лику,
0111 Сву притиште и Лику и врхове,
0112 Не шће Лики ништа учинити,
0113 Па удари на Удбину равну,
0114 Сву опаса бијелу Удбину:
0115 Пуче муња у нашу Удбину,
0116 А у твоју кулу ударила
0117 И једно ти ћоше оборила.
0118 Па се бојим Лика Мустајбеже,
0119 Да нам власи ударити неће,
0120 Те сам теби сишо Мустајбеже“.
0121 Кад то зачу Лика Мустајбеже,
0122 Па он вели гази Чејванаги:
0123 „О газијо моја тевабио,
0124 Знадеш ага санак табирити.
0125 Прије мени дошли уходници,
0126 Па су мени ага казивали,
0127 Да су бани танац уфатили,
0128 Да ће данас они ударити,
0129 Поробити бијелу Удбину,
0130 Уфатити мене Чејванага,
0131 Пред Удбином на колац дигнути,
0132 Префатили бијелу Удбину
0133 И у њојзи бана поставити“.
0134 Тако беже аги говораше,
0135 Докле кликну са планине вила,
0136 Она виче Лику Мустајбега:
0137 „Јеси л’ беже рано уранио:
0138 Преслушај ме Лика Мустајбеже,
0139 Ти затвори од Удбине врата,
0140 Ето на те до два ђенерала,
0141 Ето на те Иван ђенерала,
0142 Од Карловца миста поганога,
0143 И са њиме Васић ђенерала,
0144 А од Рига, града бијелога
0145 И са њиме тридесет хиљада,
0146 Знаш ли беже ђе су на конаку?
0147 Ено беже у Корин планини.
0148 Добро су се власи опремили,
0149 Око себе страже поставили.
0150 Ђе су беже стражу поставили?
0151 Ено страже у чифлуку твоме,
0152 А код твога Милосава кнеза.
0153 Од кнеза су узели вечеру,
0154 А сустра ће на ручак тебика.
0155 Настај беже добро дочекати
0156 И добро их беже нахранити,
0157 Нахранити праха и олова.
0158 Ко је беже стражи харамбаша?
0159 Харамбаше до два официра,
0160 Једно ти је Смиљанићу Павле,
0161 А друго је Влашкариновићу
0162 И са њима седам лубарада,
0163 И са њима три хиљаде друга“.
0164 Кад те беже ричи разумио,
0165 Што му била кликовала вила,
0166 А он викну Ђулић бајрактара:
0167 „Ја Ђулићу до тила кошуљо,
0168 Хајде кули Омер ефендије,
0169 Ти ћеш селам Омер ефендији,
0170 Нек ми ноћас до беглука сиде,
0171 Нек понесе дивит и хартије“.
0172 То је Ђулић бега послушао,
0173 Па он оде Омер ефендији
0174 И доведе Омер ефендију,
0175 Кад доведе Омер ефендију,
0176 Ја шта рече Лика Мустајбеже:
0177 „Ефендија дину гајретчија,
0178 Дедер мени билу књигу пиши
0179 А до Хливна града бијелога
0180 А на руке паши Радослији,
0181 Нек ми паша до Удбине догје
0182 Нек се паша у јардуму нагју“.
0183 Ефендија калем прифатио,
0184 Пише књигу паши Радослији,
0185 Ето књига паша Радослија,
0186 Нагји ми се паша у невољи,
0187 Је ће нама власи ударити,
0188 Ударити два силена бана.
0189 Једно ти је Павле ђенерале,
0190 Од Карловца миста поганога,
0191 А друго је Вишић генерале,
0192 А од Рига града поганога,
0193 С њима војске тридесет хиљада.
0194 Када беже књигу удесио,
0195 Ко ће бегу на очи испасти?
0196 А испаде Ђулић бајрактару:
0197 Па он вели Ђулић бајрактару:
0198 „Сине драги Ђулић бајрактару
0199 Смијеш ли се књиге прифатити
0200 Да се нећеш ноћи преплашити,
0201 Ја да нећеш ђоге зажалити?
0202 Кад те Ђулић разумио ричи
0203 Па он вели Лики Мустајбегу:
0204 „Ја би беже тебе послушао,
0205 Ја с’ не плашим ноћу путовати,
0206 Ја не жалим дебела ђогата,
0207 Да би мени црко до Хлијевна,
0208 Ти би беже бољег набавио“.
0209 Ђулић прими књигу шаровиту,
0210 Однесе је Хливну каменоме.
0211 Шта му Лика рече на растанку:
0212 „Хајд Ђулићу ал’ се брзо врати,
0213 Мого би ми сине требовати“.
0214 Беже другу у беглуку пише,
0215 Па је шаље Бишћу каменоме,
0216 А на руке Попаржен Мујаги:
0217 Ето књига Попаржен Мујага.
0218 Јеси л’ чуо јеси л’ разумио,
0219 Сутра ага у рагјању сунца
0220 Удариће на ме генерали,
0221 Ударити до два генерала.
0222 Једно ага Павле генерале
0223 Од Карловца миста поганога,
0224 Други Вишић од Рига камена,
0225 С њима војске тридесет хиљада,
0226 Нагји ми се ага у невољи.
0227 Ко ће бегу на очи испасти,
0228 Да опреми књигу шаровиту.
0229 А испаде ускок Радоване
0230 А вели му Лика Мустајбеже:
0231 „Радојица бегов подајниче,
0232 Сми’ш ли књигу снити шаровиту,
0233 Сми’ш ли сићи Бишћу леденоме.
0234 Да се не ћеш ноћи преплашити“.
0235 Ил’ да врана нећеш пожалити.“
0236 А вели му ускок Радоване:
0237 „Ја кад нећу тебе послушати,
0238 Ја кога би беже послушао,
0239 А ја врана нећу пожалити,
0240 Нек у гори цркне Пљешивици,
0241 Бољег ћеш ми беже набавити“.
0242 Прими књигу ускок Радоване,
0243 Испрати га Лика Мустајбеже,
0244 У том рече Лика Мустајбеже:
0245 „Хајде Раде ал се брзо врати,
0246 Мого би нам Раде требовати,
0247 Хај нек иде уског Радоване.
0248 Беже књигу пише у беглуку,
0249 Те је шаље Книну каменоме
0250 А на руке Книнском Мустајбегу:
0251 Ето књига Кнински Мустајбеже,
0252 Ради ми се у невољи наћи.
0253 Јесил’ чуо, јесил’ разумио,
0254 Да ће на ме власи ударити,
0255 Ударити до два генерала,
0256 Ударити Павле генерале,
0257 Од Карловца миста поганога,
0258 Други Вишић од Рига влашкога,
0259 И са њиме тридесет хиљада.
0260 Кад је беже књигу саставио,
0261 Ко ће бегу на очи напасти,
0262 Да однесе књигу шаровиту,
0263 А испаде Хускан бајрактаре.
0264 А вели му Лика Мустајбеже:
0265 „Сине драги Хускан бајрактаре,
0266 Хоћеш ми се књиге прифатити,
0267 Снити књигу Книну бијеломе;
0268 Да се нећеш ночи преплашити,
0269 Да алата нећеш зажалити?“
0270 Када Хускан бега разумио
0271 Па он вели Лики Мустајбегу:
0272 „Што ме Лика у срце увриди?
0273 Када тебе не би послушао,
0274 Ја кога ћу беже послушати.
0275 А ја смијем беже путовати,
0276 А не жалим дебела алата,
0277 Да би мени црко до Бистрице“.
0278 Па прифати књигу шаровиту.
0279 Хај нек иде Хускан бајрактаре,
0280 Да видимо Лике Мустајбега,
0281 Ђе он викну Талу Личанина:
0282 „Хајде Тале низ Удбину сиђи,
0283 Све позови Удбинске ајане
0284 Нека сиду до беглука мога,
0285 Па он вели гази Чејванаги:
0286 „Мој акрану гази Чејванага,
0287 Ја ћу ага дицу покупити,
0288 Па ћу сићи селу и чифлуку,
0289 А обић ингјил караулу,
0290 Да ја видим Милосава свога,
0291 Како служи до два официра“.
0292 Па окрену у високу кулу,
0293 А стаде се беже опремати,
0294 Па он виче Саву од пенџера:
0295 „Опремај ми велика зеленка
0296 За бињека Лике Мустајбега“.
0297 Кад се беже спреми у одаји,
0298 Па окрену низ високу кулу,
0299 А пита га беже Бећирбеже.“
0300 „Бабо драги беже Мустајбеже,
0301 Ја ћу с тобом до чифлука поћи,
0302 Да ја видим, шта ми кнеже ради“.
0303 А вели му Лика Мустајбеже:
0304 „Сједи Бећо у високој кули,
0305 Још ти не знаш мој сине Бећиру,
0306 А како је здраву умријети“.
0307 Кад те Бећо разумио ричи,
0308 Па он вели своме родитељу:
0309 „Хајде бабо у сто добри часа,
0310 Што мислио оно учинио.
0311 Бабо твоја рука потегнула
0312 Душманина кахар учинула,
0313 Ти посико оба официра
0314 А отео тринест лубарада,
0315 Душманине натраг повратио,
0316 И здраво се дому повратио.
0317 Када кули сишо и авлији
0318 Ти затеко Бећирбега свога,
0319 Ђе је Бећир свијет променуо“.
0320 Кад Мустајбег разумио ричи,
0321 Па он вели бегу Бећирбегу:
0322 „Бе аферим беже Бећирбеже,
0323 Сад ја знадем, да сина имадем,
0324 Хајде сине мајци у одају,
0325 Нек те мајка спреми у одаји,
0326 Па ћеш самном поћи четовати“.
0327 Па повика сеиз Симована:
0328 „Сеиз Симо опреми голуба
0329 За бињека Лике Мустајбега,
0330 А опреми велика зекана
0331 За бињеке малог Бећирбега“.
0332 У млагјега поговора нејма.
0333 Да видимо два бега силена.
0334 Кад се они на кули спремили,
0335 Па их ето низ високу кулу,
0336 Те готове ате посједоше,
0337 Па их ето на Урвине равне,
0338 На Урвине пониже Удбине,
0339 Ђе их чека Чејванага стари,
0340 И са њиме млади Удбињани,
0341 Шест стотина млади коњаника.
0342 Кад стадоше два бега силена,
0343 Па кренуше до села бегова.
0344 Кад стигоше до села бегова,
0345 Кад погледа Лика Мустајбеже,
0346 Кад ал’ они крањце угледаше,
0347 Ђе су крањци ватре положили,
0348 Већ до зоре два пуна сахата.
0349 А буновна лежи крањадија.
0350 Каурска их опазила стража.
0351 Хабер дали својим официрим.
0352 Кад удари Лика Мустајбеже,
0353 Дочекаше до два официра.
0354 Бог помого Лику Мустајбега,
0355 Он разбио крањце у чифлуку,
0356 Ал’ је беже рана допануо,
0357 Три су њега пушке удариле.
0358 А бег крије ране под доламу,
0359 Да му ага ране не опази.
0360 Ја кога ће мира намирити,
0361 На џидију Смиљанића Павла?
0362 Намирила бега Бећир бега,
0363 Погубио Смиљанића Павла.
0364 Ја ког ли ће мира намирити,
0365 На Турчина бега Бећирбега?
0366 Намирила Влашкариновића,
0367 На њег влашче пушке окренуло
0368 Добро бега уби Бећирбега.
0369 Мртав Бећо паде са зекана.
0370 Ја кога је мира намирила
0371 На џидију Влашкариновића?
0372 Намирила Еминић Алију,
0373 Погубио Влашкариновића.
0374 Да видимо Лике Мустајбега
0375 Он покрену с војском на Удбину.
0376 Што је имо Лика Мустајбеже?
0377 Имо војске шест стотин коњика,
0378 А вратио двиста коњаника,
0379 И то браћо јадно и рањено,
0380 Он понесе сина Бећирбега,
0381 Мртва сина носи на носила,
0382 Рањен беже тежи до Удбине
0383 И он вози тринест лубарада,
0384 Да видимо младе крањадије,
0385 Ђе на бега опет ударише,
0386 Повратише тринест лубарада.
0387 Сниде беже до бијеле куле
0388 Укопаше бега Бећирбега,
0389 Оде беже ране боловати.
0390 Да видимо гази Чејванаге,
0391 Када аги сунце огријало,
0392 Кад погледа ага са табије
0393 Он погледа пољу Мутилићу,
0394 Кад им бутум поље поцрнуло
0395 Од шркљака и од телећака.
0396 Кад стигоше до два ђенерала
0397 И са њима силовита војска,
0398 Они возе тријест лубарада,
0399 Опколише камену Удбину,
0400 На около шанац ископаше,
0401 На кошове навргли топове,
0402 А у шанац насули солдате.
0403 Леже крањци три бијела дана.
0404 Да видимо аге Чејванаге,
0405 Кад четврто јутро освануло,
0406 Продречи се ага са бедема,
0407 Најме виче до два генерала:
0408 „Чујете ли двоје копилади,
0409 Што сте дошли на широку Лику,
0410 Што сте дошли каменој Удбини,
0411 Чим сте дошли освајат Удбину?
0412 Уфатити Лику Мустајбега
0413 Пред Удбином на колац набити,
0414 У Удбини бана оставити?
0415 Сад удрите двоје копилади!“
0416 На то су се они разљутили,
0417 На Удбину одмах ударише.
0418 Да видимо аге Чејванаге
0419 Када ага тертиб поставио,
0420 А топџије пале на фитиље,
0421 Кад пукоше Удбињски топови,
0422 А стотину Удбињски топова,
0423 Од Удбине влахе повратише.
0424 Када беже топе опазио,
0425 Рањен беже уста из душека,
0426 Па га ето аги и бедему.
0427 Када беже до бедема догје,
0428 Кад он нагје гази Чејвенагу
0429 У руци му теспих од мергјана.
0430 А пита га Лика Мустајбеже:
0431 „О бога ти гази Чејванага,
0432 Зар је и сад у наске Удбина,
0433 Зар је нису власи освојили?“
0434 „Нису богме Лика Мустајбеже,
0435 Хајде Лика лези у одаји!
0436 Док је жива гази Чејванаге,
0437 Ти се не бој каменој Удбини“.
0438 Тад се врати Лика у одају,
0439 А брани се ага са табије;
0440 Кад ударе до два генерала,
0441 А дочека ага са табије.
0442 Тако стала три бијела дана,
0443 Вавик ага виче са табије:
0444 „Де удрите двоје копилади,
0445 С чим сте дошли освајат Удбину
0446 И нашега бега уфатити,
0447 Пред Удбином на колац набити,
0448 У Удбини бана оставити?“
0449 Аги јутро освану четврто.
0450 Кад погледа ага са табије
0451 До чадора оба генерала,
0452 Када ага пламен угледао,
0453 За пламеном перо угледао,
0454 Кад из магле коњик испануо
0455 На гаврану коњу од мејдана.
0456 Познаде га гази Чејванага,
0457 Он познаде ускок Радована,
0458 Јер се Раде од Хливна вратио.
0459 Сиде ага граду на капију,
0460 Па отвори ускок Радовану,
0461 Па он пита ускок Радована:
0462 „Радојице бегов подајниче,
0463 Ја да игје паше Радослије,
0464 Хоће ли нам индат учинути?“
0465 Крај њег Раде проћера гаврана
0466 У авлију Лике Мустајбега,
0467 Па осиде дебела гаврана,
0468 И упаде бегу у одају,
0469 Па беговој руци погрмио,
0470 И бегову руку пољубио,
0471 Мустајбегу вако говорио:
0472 „Погину нам беже Бећирбеже,
0473 Жалостан му ускок Радоване,
0474 Жалоснији Лика Мустајбеже“.
0475 А вели му беже у одаји:
0476 „Нека Раде сина Бећирбега,
0477 Он је Раде мушки погинуо;
0478 Ти не жали бега Бећирбега.
0479 Веће Раде бегов подајниче,
0480 Јада Раде паше Радослије,
0481 Хоће ли нам индат учинути?“
0482 А вели му ускок Радоване:
0483 „Дај муштулук Лика Мустајбеже,
0484 Доћи ће ти паша Радослија,
0485 Треће јутро у рагјање сунца;
0486 Сићи ће ти пољу Мутилићу.
0487 Бег му даде седам челенака,
0488 И даде му дванест маџарија,
0489 Још му рече Лика у одаји:
0490 „Хајде Раде аги на табију,
0491 Па се агом са табије брани“.
0492 Оде Раде аги на табију.
0493 Када сиде гази Чејванаги,
0494 А пита га гази Чејванага:
0495 „Ја да Раде паше Радослије
0496 Хоће ли нам индат учинути?“
0497 И том Раде узе муштулуке.
0498 Све му Раде по истини каза,
0499 Да ће сићи паша до Удбине.
0500 Када ага ричи разумио,
0501 Па он виче двоје копилади:
0502 „Што сте дошли каменој Удбини,
0503 С чим сте дошли освојит Удбину,
0504 И нашега бега уфатити,
0505 Пред Удбином на колац набити,
0506 У Удбини бана поставити?“
0507 Кад удари силовита војска
0508 А дочека ага са табије,
0509 Одмах влахе натраг повратио.
0510 Мало вриме за дуго не било,
0511 Кад погледа ага са табије,
0512 До чадора двају ђенерала,
0513 Крај чадора модар пламен лиже.
0514 Изби један момак на зекану,
0515 Позна ага Ђулић бајрактара,
0516 Сиде ага отвори му врата.
0517 Када Ђулић изби на капију,
0518 А пита га гази Чејванага:
0519 „Ја да бајро Книнског Мустајбега?“
0520 Крај њег бајро проћера зекана,
0521 А до куле Лике Мустајбега.
0522 У авлији осиде зекана,
0523 Па га ето у високу кулу:
0524 А ђе лежи рањен Мустајбеже,
0525 Мустајбегу пољубио руку,
0526 Па он вели Лики Мустајбегу:
0527 „Погину нам беже Бећирбеже,
0528 Жалостан му Ђулић бајрактару,
0529 Жалоснији Лика Мустајбеже“.
0530 А вели му Лика Мустајбеже:
0531 „Шути бајро, ако Бога знадеш,
0532 Не спомињи Бега Бећирбега;
0533 Дите ми је мушки погинуло.
0534 Већ чу ли ме Ђулић бајрактаре,
0535 Ђе си бега книнског оставио,
0536 Хоће ли нам индат учинути?“
0537 А вели му Ђулић бајрактаре:
0538 „Дај муштулук Лика Мустајбеже.
0539 Доћи ће ти кнински Мустајбеже,
0540 Треће јутро у рагјање сунца“.
0541 Бег му даде тешке муштулуке,
0542 Даде и том седам челенака,
0543 И даде му дванест маџарија.
0544 И тог посла аги и табији,
0545 Да се и тај брани од табије.
0546 Када сиде аги и табији,
0547 Пита ага Ђулић бајрактара:
0548 „Ја Ђулићу наше дите драго,
0549 Ја да игје Книнског Мустајбега,
0550 Хоће л’ паша индат учинути?“
0551 „Хоће ага ако Бога знадеш,
0552 Сић’ће паша од Книна билога,
0553 Треће јутро у рагјање сунца,
0554 Избиће ти лугу поповоме;
0555 И тог ага добро даровао.
0556 Опет ага влахе довикује:
0557 „Чујете ли двоје копилади,
0558 С’ чим сте дошли освојит Удбину,
0559 И нашега бега уфатити,
0560 Пред Удбином на колац дигнути,
0561 У Удбини бана оставити.
0562 Добро ваше набите топове,
0563 Добро ћу Вас, штенад ханранити.
0564 Опет власи зухур учинили,
0565 Дочека их ага с топовима,
0566 Опет влахе натраг повратио,
0567 Штеди ага цареве џебхане,
0568 Кад погледа гази Чејванага,
0569 Он угледа мави пламенове,
0570 Ђе се лижу мави пламенови,
0571 Крај чадора двају ђенерала,
0572 Сву је војску пламен обузео.
0573 А изниче момак на алату,
0574 То је бегов Хускан бајрактере,
0575 Јер он тежи од Бишћа камена
0576 Носи хабер Лики Мустајбегу
0577 Од Турчина Попарженовића.
0578 Далеко му било омотати
0579 До чадора двају официра.
0580 Сву је влашку војску промишао,
0581 Хускан грдних рана допануо,
0582 Седам га је пушак ударило.
0583 Позна ага Хускан бајрактара,
0584 Па он спаде да отвори врата,
0585 А допаде Хускан бајрактару,
0586 Па он аги турски селам викну.
0587 Ага њему селам одпримио.
0588 „Хаирли ти твоје ране биле“.
0589 А вели му Хускан бајрактаре:
0590 „Нису ага ране на меника,
0591 Душманска ме упрскала крвца“.
0592 Крије ране Хусо бајрактару.
0593 А пита га Чејванага стари:
0594 „Ја да игје аге крајишкога,
0595 Хоћел нама индат учинути?“
0596 Крај њег Хусо проћера алата
0597 У авлију бега Мустајбега.
0598 У авлији осиде алата,
0599 Па га ето бегу у одају.
0600 Па беговој руци полетио
0601 И бегову руку пољубио
0602 Па он вели Лики Мустајбегу:
0603 „Изгубисмо бега Бећирбега,
0604 Жалостан му Хускан бајрактаре,
0605 Жалоснији Лика Мустајбеже“.
0606 А вели му Лика у одаји:
0607 „Не спомињи сина Бећирбега
0608 Дите ми је мушки погинуло,
0609 Већем бајро харам теби било,
0610 Харам теби твоје ране биле“.
0611 А он вели Лики Мустајбегу:
0612 „Нису беже ране на меника
0613 Душманска ме крвца обојила“.
0614 Крије ране Хускан бајрактаре,
0615 А вели му Лика Мустајбеже:
0616 „Сине драги Хускан бајрактаре,
0617 Ја да игје Попарженовића,
0618 Хоћел нама индат учинути?“
0619 „Хоће беже ја ти љубим руку,
0620 Треће јутро у рагјање сунца,
0621 Избиће ти пољу под Удбину“.
0622 И тог Лика добро даровао,
0623 Томе даде дванест маџарија,
0624 И даде му дванест челенака.
0625 Још му рече Лика Мустајбеже:
0626 „Нејди бајро аги на табију,
0627 Лези бајро ране боловати“.
0628 Појде Хускан аги на табију,
0629 Под Хусканом ноге задрхтале,
0630 Хускан паде бегу у одаји,
0631 А завика Лика хизмећаре:
0632 „Брзо мени воде у ибрику,
0633 Разбирајте Хускан бајрактара!“
0634 Кад Хускану ране изапраше,
0635 Тада Хускан на ноге устаде.
0636 А вели му Лика Мустајбеже:
0637 „Лези бајро ране боловати,
0638 Јер су тебе ране освојиле“.
0639 А вели му Хускан бајрактаре:
0640 „Нису беже обадва ми свита,
0641 Већ ја жалим свога Бећирбега,
0642 Па окрену аги на табију.
0643 Када аги и табији сиде,
0644 Пита њега гази Чејванага:
0645 „Хоће л’ доћи Попарженовићу,
0646 Хоће л’ нама индат учинути?“
0647 Све му бајро по истини каза,
0648 И тог ага добро даровао,
0649 Тако с’ бране три бијела дана,
0650 Кад им треће јутро освануло,
0651 Да видимо млади Удбињана,
0652 Изнесоше од злата столицу.
0653 Ко ће сјести у златну столицу?
0654 Замолише Лику Мустајбега,
0655 И он сједе у златну столицу,
0656 А потеже срчали дурбина,
0657 Па он гледа пољу Мутилићу.
0658 Кад погледа пољу под лугове
0659 Он угледа силовиту војску,
0660 Ђе су дошли две паше силене,
0661 Од Хлијевна паша Радослија,
0662 А од Книна кнински Мустајбеже;
0663 А дошо је Попржан Мујага
0664 Баш од Бишћа миста каменога:
0665 Они силну војску истерали,
0666 Сву каурску војску опасали,
0667 Ал’ се власи добро утврдили.
0668 Кад удрише дви паше цареве,
0669 А дочека силовита војска,
0670 Помаче их стат’ им не дадоше,
0671 Паше опет војску повратише.
0672 Док је војска мало отпочела,
0673 Опет паше на њих ударише,
0674 Опет власи живо дочекаше,
0675 Па их натраг они повратише.
0676 Да видимо сердар Мустафаге
0677 Ђе он викну две паше цареве:
0678 „Чујете ли дви паше цареве,
0679 Дајте паше да се послушамо,
0680 Да једино на њих ударимо,
0681 Да на троје војску раставимо“.
0682 То су паше Мују послушале.
0683 Да видимо сердар аге Мује
0684 Како Мујо тертиб постављао:
0685 „Чујете ли дви паше силене,
0686 Ви хоћете оба ударити,
0687 Ударити лугу поповоме,
0688 А нек иде Попарженовићу,
0689 С ливе стране нек ага удари,
0690 Нек удари мосту билајскоме,
0691 А ја хоћу на њих ударити“.
0692 Кад је Мујо војску сигурао.
0693 Бајрактари стали у напријед,
0694 За бајраци стали су јамаци,
0695 А све Лика сејри са бедема,
0696 Па он викну дицу Удбињане:
0697 „Дицо моја млади Удбињани
0698 Ено Мујо војску поредао,
0699 Сад ће паше опет ударати“.
0700 На нас ће се паше разљутити,
0701 Што сејримо дицо из Удбине,
0702 Већ кад би ме дицо послушали,
0703 Кад ударе две паше силене,
0704 А да и ми на њих ударимо,
0705 Јер да власи сад паше поврате
0706 Не би ћеле паше ударати“.
0707 Тако дица бега послушаше,
0708 Када паше влаху ударише
0709 И удари Попаржен Мујага,
0710 И са њиме сердарага Мујо,
0711 Тада викну Лика Мустајбеже:
0712 „Дицо моја повед’те голуба“.
0713 Када слуге коња подмакоше,
0714 А за њима дица бајрактари.
0715 Кад удари Лика и Удбина
0716 Састаше се дви силене војске.
0717 Драги Боже немила састанка
0718 Кад се двије војске састадоше.
0719 Добро власи Турке дочекаше,
0720 Аил Турци боље ударише
0721 Из шамаца влахе истискоше,
0722 Погубише Вишић генерала
0723 И његови петнаест хиљада.
0724 А побиже Павле генерале.
0725 Он побиже у Корин планину
0726 Сњиме војске петнаест хиљада,
0727 Кад умаче у Корин планину
0728 Остадоше паше под Удбином
0729 И са њима Лика Мустајбеже,
0730 Доста јада с обадвије стране,
0731 Док загрми у Корин планини,
0732 Јер је сишо Вукашићу кнеже
0733 И његова два пособца сина
0734 Миладине с њиме Костадине,
0735 С њима раје тринајест хиљада.
0736 И добро се раја утврдила
0737 Док је војска под Удбином била,
0738 Вавик раја тврди у планини.
0739 Кад су пушке пукле у планини
0740 Тад је пошо Лика Мустајбеже,
0741 Он потего у Корин планину
0742 Да он види што пушке пуцају.
0743 Када Лика под планин сиде
0744 Из планине три пишца никоше,
0745 Све се један пољем заваљује.
0746 Када беже пишце познавао
0747 Једно ти је Миладине кнеже,
0748 А друго је Костадине с њиме.
0749 Они гоне Павла ђенерала,
0750 Жива њега бегу предадоше,
0751 А пита их беже Мустајбеже:
0752 „Дицо моја родитеља свога,
0753 Ђе сте дицо влаха дочекали?“
0754 А сташе му дица казивати:
0755 „О наш беже од све Лике главо,
0756 Док су власи теби ударили
0757 Ми смо пошли савијати рају.
0758 Ми скуписмо тринајест хиљада,
0759 И сидосмо у Корин планину.
0760 Кад побиже Паво од Удбине
0761 У Корину ми га дочекасмо
0762 Вел’ке нам је јаде починио,
0763 У нас много раје изгинуло.
0764 Чуј Мустајбег за девет хиљада,
0765 Али нека така је крајина.
0766 Од Павлови петнајест хиљада
0767 Он никаква хабердара нејма,
0768 Да мухабер снесе до Карловца,
0769 Јер он нигди никог жива неја,
0770 Потље жива Павла копилета,
0771 Ето ти га беже Мустајбеже“.
0772 Бег обадва добро даровао
0773 Задио им од злата челенке
0774 А насуо у џепе дукате.
0775 Да видимо два Чејванагића,
0776 Мехмедаге и Мухединаге,
0777 Ђе су дица војску саставили,
0778 По разбоју војску саставише
0779 Таман пуни дванајест хиљада,
0780 Па кренуше до Рига камена.
0781 Кад су пришли у земљу каурску,
0782 Ко кад у њој никог жива неја.
0783 Када браћа сишла у Котаре,
0784 У Дурбабу кланац ударише,
0785 Туде браћа војску уставише.
0786 Ја шта браћа веле у Дурбаби:
0787 „О чујете сва наша дружино,
0788 Ви хоћете остат у Дурбаби,
0789 Ми идемо Рига уходити,
0790 Могу наске крањци преварити,
0791 А од мора довести Маџаре,
0792 Да чувају Рига од Турака“.
0793 То је друштво аге послушало,
0794 Сви осташе у Дурбаби кланцу.
0795 Да видимо браће у Дурбаби!
0796 Кад се они тебдил учинуше,
0797 Па кренуше до Рига камена,
0798 Ударише Ивановој кули.
0799 Кад изашла Иванова љуба,
0800 Да дочека два Чејванагића.
0801 Кад удрише два Чејванагића,
0802 Па госпоји Бога називаше,
0803 Она њима Бога одпримила.
0804 Ја шта рече Иванова љуба:
0805 „О бога вам до два официра,
0806 Јесте л’ тамо на Удбини били?
0807 Јесте л’ видли мога господина,
0808 Јел’ Удбину турску прифатио,
0809 Је ли бега жива уфатио?
0810 Пред Удбином на колац набио,
0811 Бијул’ бубњи наши Десанчића
0812 Испод куле дјеце Кахримана?
0813 Играју ли коњи Мркоњића
0814 Испод куле Елез агинице?
0815 Шире ли се Ремунтови брци
0816 Испод куле Ђулић бајрактара,
0817 Љуби ли му бјелогрлу љубу,
0818 Игра ли се Але Бећирагом?
0819 Сеири ли Мустајбеговица?
0820 Кад то чуше два Чејванагића,
0821 Они веле Ивановој љуби:
0822 „О чу ли нас Вишића госпојо,
0823 Ово нису до два официра
0824 Већ синови гази Чејванаге.
0825 Удаји се Иванова љубо,
0826 Ти не чекај свога господина,
0827 Он ти вамо више доћи неће,
0828 Јер је Иван главу изгубио.
0829 Већ кад би ти мене послушала,
0830 Па би се ти госпо потурчила,
0831 Да те сведем на нашу Удбину,
0832 Да оженим родитеља свога,
0833 Гриј му кости госпе до егјела“.
0834 Па покрај ње ате проћераше,
0835 Око Рига коње наћераше.
0836 Кад видише два Чејванагића
0837 Да влашчета нигје жива нејма,
0838 Отале се браћа повратише
0839 И одоше, друштву доказаше.
0840 Када браћа војску покренуше
0841 И каменом Ригу ударише,
0842 Поробише, ватром попалише
0843 И Вишића кулу поробише,
0844 Уфатише Вишића госпоју.
0845 Што је села око Рига било,
0846 Све су дица села попалила.
0847 Поробише, ватром попалише,
0848 Добар шићар дица уграбише,
0849 Јер је дици добра срећа била,
0850 Није влаха било ни једнога.
0851 Сада дица војску повратише,
0852 Поћераше робље из каура.
0853 Што су дица туде наплаћкала,
0854 Поведоше Вишића госпоју.
0855 Када браћа сишла на Удбину
0856 И савели силовиту војску.
0857 Кад су сишли пољу Удбињскоме,
0858 Под Удбину изведоше војску.
0859 Опази их Лика Мустајбеже
0860 И са њима дви паше цареве,
0861 Сви се они бутум зачудише,
0862 Чија изби војска под Удбину.
0863 Кад стигоше два Чејванагића,
0864 Плин дадоше Лики Мустајбегу.
0865 Добро Лика њима подилио,
0866 Сваком Лика право учинуо
0867 Да видимо Лике Мутајбега,
0868 Под Удбином он растави војску.
0869 Свако оде завичају своме.
0870 Лика спреми Книнског Мустајбега.
0871 Опреми га до Стамбола била,
0872 С њиме посла Павла генерала.
0873 Кад је беже сишо до Стамбола,
0874 Цару даво Павла генерала,
0875 И казо му све како је било,
0876 Сад је Султан рају помилово,
0877 Од тад нису давали харача,
0878 Већ су царски били подајници,
0879 Све је беже с њима управљао.
0880 Сви слушали Лику Мустајбега.
0881 Док су били баш су добро били,
0882 Добро су се Турци миловали.
