Boj pod Udbinom

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Boj pod Udbinom

0001 San usnio Čejvanaga stari,
0002 U snu se je aga prepanuo,
0003 Ja kakvim se sanom on borio.
0004 Šta j’ usnio stari Čejvanaga?
0005 Od Karlovca munja udarila,
0006 Povuče se na široku Liku,
0007 A za munjom gromovi pucaju,
0008 Pred munjom su krstaši orlovi,
0009 Udariše u Kozin planinu
0010 Pa svu butum opasaše Liku.
0011 Nikakvog joj kvara ne učinu,
0012 Navrati se kamenoj Udbini,
0013 Svu opasa kamenu Udbinu.
0014 Udariše orlovi krstaši
0015 Od Udbine poletiše vrata
0016 A ispade jato golubova,
0017 Dočekaše orlovi krstaši.
0018 Kad se oni perim udariše
0019 Sunu munja od Karlovca grada,
0020 Od Karlovca mista poganoga
0021 U begovu udarila kulu
0022 Desno ćoše kuli oborilo,
0023 Bog naredi jato od krajine,
0024 Golubova jato udarilo,
0025 Megju njima sivi sokolovi.
0026 Od orlova pera politila
0027 U tome se aga probudio,
0028 Pa on sjeo na jastuku svome,
0029 Pa se misli Čejvanaga stari.
0030 Sve mislio na jedno smislio,
0031 Pa on zove svoju virnu ljubu:
0032 „Ljubo moja ponesi haljine,
0033 Da ja idem Liki Mustajbegu
0034 Meni se je sanak otperio“.
0035 Kad mu ljuba donese haljine,
0036 Kad se spremi Čejvanaga stari,
0037 Pa otišće Liki Mustajbegu.
0038 Kad je sišo Likinu aharu,
0039 Pa upade aga u ahare,
0040 Dočeka ga Đulić bajraktare,
0041 Al’ tuj nejma Like Mustajbega,
0042 Jere beže sanak boraviše.
0043 Ja šta reče aga Čejvanaga:
0044 „Ja Đuliću begov bajraktare
0045 Haj mi zovni Liku Mustajbega,
0046 Imam begom nješto govoriti“.
0047 U mlagjega pogovora nejma,
0048 Pa ga eto u ženske konake.
0049 Ko dočeka Đulić bajraktara?
0050 Dočeka ga Mustajbegovica:
0051 „Sine dragi Đulić bajraktare,
0052 Ko je noćas sine u begluku,
0053 Iste noći u sedam sahata?“
0054 Đulić bajro gospi kazivao,
0055 Da je došo Čejvanaga stari,
0056 A da zove bega do begluka.
0057 Kad to začu Mustajbegovica,
0058 Ona veli Đulić bajraktaru:
0059 „Sine dragi Đulić bajraktaru,
0060 Hajde sine agi do begluka,
0061 A ja idem bega probuditi,
0062 On će sići agi do begluka“.
0063 Da vidimo Mustajbegovice,
0064 Ona ode begu u odaju.
0065 Pa je zvala bega iz odaje:
0066 „Mustajbeže draži od očiju,
0067 Tebe aga zove do begluka“.
0068 Kad te beže riči razumio.
0069 Odmah beže na noge skočio,
0070 Pa on veli svojoj virnoj ljubi:
0071 „Daj mi ljubo ponesi haljine!“
0072 Kad mu ljuba donese haljine,
0073 A spremi se beže u odaji;
0074 Samurli se ćurkom pregrnuo,
0075 Pa ga eto pade do begluka.
0076 Kad upade u begluk mejhanu,
0077 Tu on najde agu u begluku,
0078 Pa on agi turski selam viknu,
0079 Aga njemu selam odprimio.
0080 Kada sjede Lika Mustajbeže
0081 Pa pogleda agu Čejvanagu,
0082 Kad al aga plače u begluku.
0083 A pita ga Lika Mustajbeže:
0084 „Što ti aga plačeš u begluku?“
0085 A stade mu aga kazivati:
0086 „O ču li me Lika Mustajbeže,
0087 Kad bi mene ćeo poslušati,
0088 Iste noći u sedam sahata,
0089 Da ti spremiš Đulić bajraktara
0090 Raz našega Omer efendije,
0091 Nek nam sigje do begluk mejhane,
0092 Nek ponese kitab tabirnamu,
0093 Jer sam težak sanak boravio“.
0094 Kad to začu Lika Mustajbeže,
0095 Pa on veli Čejvanagi starom:
0096 „Kaži meni Čejvanaga stari,
0097 Bi li mogo tabir učinuti,
0098 Da ne mučim Đulić bajraktara,
0099 Da ne ide noćas po Udbini,
0100 Do našega Omer efendije“.
0101 Kad to začu gazi efendija.
0102 Pa on veli begu Mustajbegu:
0103 „Mustajbeže direk od Udbine
0104 Sve ću tebi pravo kazivati,
0105 Sve bi beže na hair okreno“.
0106 A pojde mu aga kazivati:
0107 „Vjedro bješe pa se naoblači,
0108 Iz oblaka munje udariše
0109 Od Karlovca mista poganoga.
0110 Pa udari na široku Liku,
0111 Svu pritište i Liku i vrhove,
0112 Ne šće Liki ništa učiniti,
0113 Pa udari na Udbinu ravnu,
0114 Svu opasa bijelu Udbinu:
0115 Puče munja u našu Udbinu,
0116 A u tvoju kulu udarila
0117 I jedno ti ćoše oborila.
0118 Pa se bojim Lika Mustajbeže,
0119 Da nam vlasi udariti neće,
0120 Te sam tebi sišo Mustajbeže“.
0121 Kad to začu Lika Mustajbeže,
0122 Pa on veli gazi Čejvanagi:
0123 „O gazijo moja tevabio,
0124 Znadeš aga sanak tabiriti.
0125 Prije meni došli uhodnici,
0126 Pa su meni aga kazivali,
0127 Da su bani tanac ufatili,
0128 Da će danas oni udariti,
0129 Porobiti bijelu Udbinu,
0130 Ufatiti mene Čejvanaga,
0131 Pred Udbinom na kolac dignuti,
0132 Prefatili bijelu Udbinu
0133 I u njojzi bana postaviti“.
0134 Tako beže agi govoraše,
0135 Dokle kliknu sa planine vila,
0136 Ona viče Liku Mustajbega:
0137 „Jesi l’ beže rano uranio:
0138 Preslušaj me Lika Mustajbeže,
0139 Ti zatvori od Udbine vrata,
0140 Eto na te do dva đenerala,
0141 Eto na te Ivan đenerala,
0142 Od Karlovca mista poganoga,
0143 I sa njime Vasić đenerala,
0144 A od Riga, grada bijeloga
0145 I sa njime trideset hiljada,
0146 Znaš li beže đe su na konaku?
0147 Eno beže u Korin planini.
0148 Dobro su se vlasi opremili,
0149 Oko sebe straže postavili.
0150 Đe su beže stražu postavili?
0151 Eno straže u čifluku tvome,
0152 A kod tvoga Milosava kneza.
0153 Od kneza su uzeli večeru,
0154 A sustra će na ručak tebika.
0155 Nastaj beže dobro dočekati
0156 I dobro ih beže nahraniti,
0157 Nahraniti praha i olova.
0158 Ko je beže straži harambaša?
0159 Harambaše do dva oficira,
0160 Jedno ti je Smiljaniću Pavle,
0161 A drugo je Vlaškarinoviću
0162 I sa njima sedam lubarada,
0163 I sa njima tri hiljade druga“.
0164 Kad te beže riči razumio,
0165 Što mu bila klikovala vila,
0166 A on viknu Đulić bajraktara:
0167 „Ja Đuliću do tila košuljo,
0168 Hajde kuli Omer efendije,
0169 Ti ćeš selam Omer efendiji,
0170 Nek mi noćas do begluka side,
0171 Nek ponese divit i hartije“.
0172 To je Đulić bega poslušao,
0173 Pa on ode Omer efendiji
0174 I dovede Omer efendiju,
0175 Kad dovede Omer efendiju,
0176 Ja šta reče Lika Mustajbeže:
0177 „Efendija dinu gajretčija,
0178 Deder meni bilu knjigu piši
0179 A do Hlivna grada bijeloga
0180 A na ruke paši Radosliji,
0181 Nek mi paša do Udbine dogje
0182 Nek se paša u jardumu nagju“.
0183 Efendija kalem prifatio,
0184 Piše knjigu paši Radosliji,
0185 Eto knjiga paša Radoslija,
0186 Nagji mi se paša u nevolji,
0187 Je će nama vlasi udariti,
0188 Udariti dva silena bana.
0189 Jedno ti je Pavle đenerale,
0190 Od Karlovca mista poganoga,
0191 A drugo je Višić generale,
0192 A od Riga grada poganoga,
0193 S njima vojske trideset hiljada.
0194 Kada beže knjigu udesio,
0195 Ko će begu na oči ispasti?
0196 A ispade Đulić bajraktaru:
0197 Pa on veli Đulić bajraktaru:
0198 „Sine dragi Đulić bajraktaru
0199 Smiješ li se knjige prifatiti
0200 Da se nećeš noći preplašiti,
0201 Ja da nećeš đoge zažaliti?
0202 Kad te Đulić razumio riči
0203 Pa on veli Liki Mustajbegu:
0204 „Ja bi beže tebe poslušao,
0205 Ja s’ ne plašim noću putovati,
0206 Ja ne žalim debela đogata,
0207 Da bi meni crko do Hlijevna,
0208 Ti bi beže boljeg nabavio“.
0209 Đulić primi knjigu šarovitu,
0210 Odnese je Hlivnu kamenome.
0211 Šta mu Lika reče na rastanku:
0212 „Hajd Đuliću al’ se brzo vrati,
0213 Mogo bi mi sine trebovati“.
0214 Beže drugu u begluku piše,
0215 Pa je šalje Bišću kamenome,
0216 A na ruke Poparžen Mujagi:
0217 Eto knjiga Poparžen Mujaga.
0218 Jesi l’ čuo jesi l’ razumio,
0219 Sutra aga u ragjanju sunca
0220 Udariće na me generali,
0221 Udariti do dva generala.
0222 Jedno aga Pavle generale
0223 Od Karlovca mista poganoga,
0224 Drugi Višić od Riga kamena,
0225 S njima vojske trideset hiljada,
0226 Nagji mi se aga u nevolji.
0227 Ko će begu na oči ispasti,
0228 Da opremi knjigu šarovitu.
0229 A ispade uskok Radovane
0230 A veli mu Lika Mustajbeže:
0231 „Radojica begov podajniče,
0232 Smi’š li knjigu sniti šarovitu,
0233 Smi’š li sići Bišću ledenome.
0234 Da se ne ćeš noći preplašiti“.
0235 Il’ da vrana nećeš požaliti.“
0236 A veli mu uskok Radovane:
0237 „Ja kad neću tebe poslušati,
0238 Ja koga bi beže poslušao,
0239 A ja vrana neću požaliti,
0240 Nek u gori crkne Plješivici,
0241 Boljeg ćeš mi beže nabaviti“.
0242 Primi knjigu uskok Radovane,
0243 Isprati ga Lika Mustajbeže,
0244 U tom reče Lika Mustajbeže:
0245 „Hajde Rade al se brzo vrati,
0246 Mogo bi nam Rade trebovati,
0247 Haj nek ide uskog Radovane.
0248 Beže knjigu piše u begluku,
0249 Te je šalje Kninu kamenome
0250 A na ruke Kninskom Mustajbegu:
0251 Eto knjiga Kninski Mustajbeže,
0252 Radi mi se u nevolji naći.
0253 Jesil’ čuo, jesil’ razumio,
0254 Da će na me vlasi udariti,
0255 Udariti do dva generala,
0256 Udariti Pavle generale,
0257 Od Karlovca mista poganoga,
0258 Drugi Višić od Riga vlaškoga,
0259 I sa njime trideset hiljada.
0260 Kad je beže knjigu sastavio,
0261 Ko će begu na oči napasti,
0262 Da odnese knjigu šarovitu,
0263 A ispade Huskan bajraktare.
0264 A veli mu Lika Mustajbeže:
0265 „Sine dragi Huskan bajraktare,
0266 Hoćeš mi se knjige prifatiti,
0267 Sniti knjigu Kninu bijelome;
0268 Da se nećeš noči preplašiti,
0269 Da alata nećeš zažaliti?“
0270 Kada Huskan bega razumio
0271 Pa on veli Liki Mustajbegu:
0272 „Što me Lika u srce uvridi?
0273 Kada tebe ne bi poslušao,
0274 Ja koga ću beže poslušati.
0275 A ja smijem beže putovati,
0276 A ne žalim debela alata,
0277 Da bi meni crko do Bistrice“.
0278 Pa prifati knjigu šarovitu.
0279 Haj nek ide Huskan bajraktare,
0280 Da vidimo Like Mustajbega,
0281 Đe on viknu Talu Ličanina:
0282 „Hajde Tale niz Udbinu siđi,
0283 Sve pozovi Udbinske ajane
0284 Neka sidu do begluka moga,
0285 Pa on veli gazi Čejvanagi:
0286 „Moj akranu gazi Čejvanaga,
0287 Ja ću aga dicu pokupiti,
0288 Pa ću sići selu i čifluku,
0289 A obić ingjil karaulu,
0290 Da ja vidim Milosava svoga,
0291 Kako služi do dva oficira“.
0292 Pa okrenu u visoku kulu,
0293 A stade se beže opremati,
0294 Pa on viče Savu od pendžera:
0295 „Opremaj mi velika zelenka
0296 Za binjeka Like Mustajbega“.
0297 Kad se beže spremi u odaji,
0298 Pa okrenu niz visoku kulu,
0299 A pita ga beže Bećirbeže.“
0300 „Babo dragi beže Mustajbeže,
0301 Ja ću s tobom do čifluka poći,
0302 Da ja vidim, šta mi kneže radi“.
0303 A veli mu Lika Mustajbeže:
0304 „Sjedi Bećo u visokoj kuli,
0305 Još ti ne znaš moj sine Bećiru,
0306 A kako je zdravu umrijeti“.
0307 Kad te Bećo razumio riči,
0308 Pa on veli svome roditelju:
0309 „Hajde babo u sto dobri časa,
0310 Što mislio ono učinio.
0311 Babo tvoja ruka potegnula
0312 Dušmanina kahar učinula,
0313 Ti posiko oba oficira
0314 A oteo trinest lubarada,
0315 Dušmanine natrag povratio,
0316 I zdravo se domu povratio.
0317 Kada kuli sišo i avliji
0318 Ti zateko Bećirbega svoga,
0319 Đe je Bećir svijet promenuo“.
0320 Kad Mustajbeg razumio riči,
0321 Pa on veli begu Bećirbegu:
0322 „Be aferim beže Bećirbeže,
0323 Sad ja znadem, da sina imadem,
0324 Hajde sine majci u odaju,
0325 Nek te majka spremi u odaji,
0326 Pa ćeš samnom poći četovati“.
0327 Pa povika seiz Simovana:
0328 „Seiz Simo opremi goluba
0329 Za binjeka Like Mustajbega,
0330 A opremi velika zekana
0331 Za binjeke malog Bećirbega“.
0332 U mlagjega pogovora nejma.
0333 Da vidimo dva bega silena.
0334 Kad se oni na kuli spremili,
0335 Pa ih eto niz visoku kulu,
0336 Te gotove ate posjedoše,
0337 Pa ih eto na Urvine ravne,
0338 Na Urvine poniže Udbine,
0339 Đe ih čeka Čejvanaga stari,
0340 I sa njime mladi Udbinjani,
0341 Šest stotina mladi konjanika.
0342 Kad stadoše dva bega silena,
0343 Pa krenuše do sela begova.
0344 Kad stigoše do sela begova,
0345 Kad pogleda Lika Mustajbeže,
0346 Kad al’ oni kranjce ugledaše,
0347 Đe su kranjci vatre položili,
0348 Već do zore dva puna sahata.
0349 A bunovna leži kranjadija.
0350 Kaurska ih opazila straža.
0351 Haber dali svojim oficirim.
0352 Kad udari Lika Mustajbeže,
0353 Dočekaše do dva oficira.
0354 Bog pomogo Liku Mustajbega,
0355 On razbio kranjce u čifluku,
0356 Al’ je beže rana dopanuo,
0357 Tri su njega puške udarile.
0358 A beg krije rane pod dolamu,
0359 Da mu aga rane ne opazi.
0360 Ja koga će mira namiriti,
0361 Na džidiju Smiljanića Pavla?
0362 Namirila bega Bećir bega,
0363 Pogubio Smiljanića Pavla.
0364 Ja kog li će mira namiriti,
0365 Na Turčina bega Bećirbega?
0366 Namirila Vlaškarinovića,
0367 Na njeg vlašče puške okrenulo
0368 Dobro bega ubi Bećirbega.
0369 Mrtav Bećo pade sa zekana.
0370 Ja koga je mira namirila
0371 Na džidiju Vlaškarinovića?
0372 Namirila Eminić Aliju,
0373 Pogubio Vlaškarinovića.
0374 Da vidimo Like Mustajbega
0375 On pokrenu s vojskom na Udbinu.
0376 Što je imo Lika Mustajbeže?
0377 Imo vojske šest stotin konjika,
0378 A vratio dvista konjanika,
0379 I to braćo jadno i ranjeno,
0380 On ponese sina Bećirbega,
0381 Mrtva sina nosi na nosila,
0382 Ranjen beže teži do Udbine
0383 I on vozi trinest lubarada,
0384 Da vidimo mlade kranjadije,
0385 Đe na bega opet udariše,
0386 Povratiše trinest lubarada.
0387 Snide beže do bijele kule
0388 Ukopaše bega Bećirbega,
0389 Ode beže rane bolovati.
0390 Da vidimo gazi Čejvanage,
0391 Kada agi sunce ogrijalo,
0392 Kad pogleda aga sa tabije
0393 On pogleda polju Mutiliću,
0394 Kad im butum polje pocrnulo
0395 Od šrkljaka i od telećaka.
0396 Kad stigoše do dva đenerala
0397 I sa njima silovita vojska,
0398 Oni voze trijest lubarada,
0399 Opkoliše kamenu Udbinu,
0400 Na okolo šanac iskopaše,
0401 Na košove navrgli topove,
0402 A u šanac nasuli soldate.
0403 Leže kranjci tri bijela dana.
0404 Da vidimo age Čejvanage,
0405 Kad četvrto jutro osvanulo,
0406 Prodreči se aga sa bedema,
0407 Najme viče do dva generala:
0408 „Čujete li dvoje kopiladi,
0409 Što ste došli na široku Liku,
0410 Što ste došli kamenoj Udbini,
0411 Čim ste došli osvajat Udbinu?
0412 Ufatiti Liku Mustajbega
0413 Pred Udbinom na kolac nabiti,
0414 U Udbini bana ostaviti?
0415 Sad udrite dvoje kopiladi!“
0416 Na to su se oni razljutili,
0417 Na Udbinu odmah udariše.
0418 Da vidimo age Čejvanage
0419 Kada aga tertib postavio,
0420 A topdžije pale na fitilje,
0421 Kad pukoše Udbinjski topovi,
0422 A stotinu Udbinjski topova,
0423 Od Udbine vlahe povratiše.
0424 Kada beže tope opazio,
0425 Ranjen beže usta iz dušeka,
0426 Pa ga eto agi i bedemu.
0427 Kada beže do bedema dogje,
0428 Kad on nagje gazi Čejvenagu
0429 U ruci mu tespih od mergjana.
0430 A pita ga Lika Mustajbeže:
0431 „O boga ti gazi Čejvanaga,
0432 Zar je i sad u naske Udbina,
0433 Zar je nisu vlasi osvojili?“
0434 „Nisu bogme Lika Mustajbeže,
0435 Hajde Lika lezi u odaji!
0436 Dok je živa gazi Čejvanage,
0437 Ti se ne boj kamenoj Udbini“.
0438 Tad se vrati Lika u odaju,
0439 A brani se aga sa tabije;
0440 Kad udare do dva generala,
0441 A dočeka aga sa tabije.
0442 Tako stala tri bijela dana,
0443 Vavik aga viče sa tabije:
0444 „De udrite dvoje kopiladi,
0445 S čim ste došli osvajat Udbinu
0446 I našega bega ufatiti,
0447 Pred Udbinom na kolac nabiti,
0448 U Udbini bana ostaviti?“
0449 Agi jutro osvanu četvrto.
0450 Kad pogleda aga sa tabije
0451 Do čadora oba generala,
0452 Kada aga plamen ugledao,
0453 Za plamenom pero ugledao,
0454 Kad iz magle konjik ispanuo
0455 Na gavranu konju od mejdana.
0456 Poznade ga gazi Čejvanaga,
0457 On poznade uskok Radovana,
0458 Jer se Rade od Hlivna vratio.
0459 Side aga gradu na kapiju,
0460 Pa otvori uskok Radovanu,
0461 Pa on pita uskok Radovana:
0462 „Radojice begov podajniče,
0463 Ja da igje paše Radoslije,
0464 Hoće li nam indat učinuti?“
0465 Kraj njeg Rade proćera gavrana
0466 U avliju Like Mustajbega,
0467 Pa oside debela gavrana,
0468 I upade begu u odaju,
0469 Pa begovoj ruci pogrmio,
0470 I begovu ruku poljubio,
0471 Mustajbegu vako govorio:
0472 „Poginu nam beže Bećirbeže,
0473 Žalostan mu uskok Radovane,
0474 Žalosniji Lika Mustajbeže“.
0475 A veli mu beže u odaji:
0476 „Neka Rade sina Bećirbega,
0477 On je Rade muški poginuo;
0478 Ti ne žali bega Bećirbega.
0479 Veće Rade begov podajniče,
0480 Jada Rade paše Radoslije,
0481 Hoće li nam indat učinuti?“
0482 A veli mu uskok Radovane:
0483 „Daj muštuluk Lika Mustajbeže,
0484 Doći će ti paša Radoslija,
0485 Treće jutro u ragjanje sunca;
0486 Sići će ti polju Mutiliću.
0487 Beg mu dade sedam čelenaka,
0488 I dade mu dvanest madžarija,
0489 Još mu reče Lika u odaji:
0490 „Hajde Rade agi na tabiju,
0491 Pa se agom sa tabije brani“.
0492 Ode Rade agi na tabiju.
0493 Kada side gazi Čejvanagi,
0494 A pita ga gazi Čejvanaga:
0495 „Ja da Rade paše Radoslije
0496 Hoće li nam indat učinuti?“
0497 I tom Rade uze muštuluke.
0498 Sve mu Rade po istini kaza,
0499 Da će sići paša do Udbine.
0500 Kada aga riči razumio,
0501 Pa on viče dvoje kopiladi:
0502 „Što ste došli kamenoj Udbini,
0503 S čim ste došli osvojit Udbinu,
0504 I našega bega ufatiti,
0505 Pred Udbinom na kolac nabiti,
0506 U Udbini bana postaviti?“
0507 Kad udari silovita vojska
0508 A dočeka aga sa tabije,
0509 Odmah vlahe natrag povratio.
0510 Malo vrime za dugo ne bilo,
0511 Kad pogleda aga sa tabije,
0512 Do čadora dvaju đenerala,
0513 Kraj čadora modar plamen liže.
0514 Izbi jedan momak na zekanu,
0515 Pozna aga Đulić bajraktara,
0516 Side aga otvori mu vrata.
0517 Kada Đulić izbi na kapiju,
0518 A pita ga gazi Čejvanaga:
0519 „Ja da bajro Kninskog Mustajbega?“
0520 Kraj njeg bajro proćera zekana,
0521 A do kule Like Mustajbega.
0522 U avliji oside zekana,
0523 Pa ga eto u visoku kulu:
0524 A đe leži ranjen Mustajbeže,
0525 Mustajbegu poljubio ruku,
0526 Pa on veli Liki Mustajbegu:
0527 „Poginu nam beže Bećirbeže,
0528 Žalostan mu Đulić bajraktaru,
0529 Žalosniji Lika Mustajbeže“.
0530 A veli mu Lika Mustajbeže:
0531 „Šuti bajro, ako Boga znadeš,
0532 Ne spominji Bega Bećirbega;
0533 Dite mi je muški poginulo.
0534 Već ču li me Đulić bajraktare,
0535 Đe si bega kninskog ostavio,
0536 Hoće li nam indat učinuti?“
0537 A veli mu Đulić bajraktare:
0538 „Daj muštuluk Lika Mustajbeže.
0539 Doći će ti kninski Mustajbeže,
0540 Treće jutro u ragjanje sunca“.
0541 Beg mu dade teške muštuluke,
0542 Dade i tom sedam čelenaka,
0543 I dade mu dvanest madžarija.
0544 I tog posla agi i tabiji,
0545 Da se i taj brani od tabije.
0546 Kada side agi i tabiji,
0547 Pita aga Đulić bajraktara:
0548 „Ja Đuliću naše dite drago,
0549 Ja da igje Kninskog Mustajbega,
0550 Hoće l’ paša indat učinuti?“
0551 „Hoće aga ako Boga znadeš,
0552 Sić’će paša od Knina biloga,
0553 Treće jutro u ragjanje sunca,
0554 Izbiće ti lugu popovome;
0555 I tog aga dobro darovao.
0556 Opet aga vlahe dovikuje:
0557 „Čujete li dvoje kopiladi,
0558 S’ čim ste došli osvojit Udbinu,
0559 I našega bega ufatiti,
0560 Pred Udbinom na kolac dignuti,
0561 U Udbini bana ostaviti.
0562 Dobro vaše nabite topove,
0563 Dobro ću Vas, štenad hanraniti.
0564 Opet vlasi zuhur učinili,
0565 Dočeka ih aga s topovima,
0566 Opet vlahe natrag povratio,
0567 Štedi aga careve džebhane,
0568 Kad pogleda gazi Čejvanaga,
0569 On ugleda mavi plamenove,
0570 Đe se ližu mavi plamenovi,
0571 Kraj čadora dvaju đenerala,
0572 Svu je vojsku plamen obuzeo.
0573 A izniče momak na alatu,
0574 To je begov Huskan bajraktere,
0575 Jer on teži od Bišća kamena
0576 Nosi haber Liki Mustajbegu
0577 Od Turčina Poparženovića.
0578 Daleko mu bilo omotati
0579 Do čadora dvaju oficira.
0580 Svu je vlašku vojsku promišao,
0581 Huskan grdnih rana dopanuo,
0582 Sedam ga je pušak udarilo.
0583 Pozna aga Huskan bajraktara,
0584 Pa on spade da otvori vrata,
0585 A dopade Huskan bajraktaru,
0586 Pa on agi turski selam viknu.
0587 Aga njemu selam odprimio.
0588 „Hairli ti tvoje rane bile“.
0589 A veli mu Huskan bajraktare:
0590 „Nisu aga rane na menika,
0591 Dušmanska me uprskala krvca“.
0592 Krije rane Huso bajraktaru.
0593 A pita ga Čejvanaga stari:
0594 „Ja da igje age krajiškoga,
0595 Hoćel nama indat učinuti?“
0596 Kraj njeg Huso proćera alata
0597 U avliju bega Mustajbega.
0598 U avliji oside alata,
0599 Pa ga eto begu u odaju.
0600 Pa begovoj ruci poletio
0601 I begovu ruku poljubio
0602 Pa on veli Liki Mustajbegu:
0603 „Izgubismo bega Bećirbega,
0604 Žalostan mu Huskan bajraktare,
0605 Žalosniji Lika Mustajbeže“.
0606 A veli mu Lika u odaji:
0607 „Ne spominji sina Bećirbega
0608 Dite mi je muški poginulo,
0609 Većem bajro haram tebi bilo,
0610 Haram tebi tvoje rane bile“.
0611 A on veli Liki Mustajbegu:
0612 „Nisu beže rane na menika
0613 Dušmanska me krvca obojila“.
0614 Krije rane Huskan bajraktare,
0615 A veli mu Lika Mustajbeže:
0616 „Sine dragi Huskan bajraktare,
0617 Ja da igje Poparženovića,
0618 Hoćel nama indat učinuti?“
0619 „Hoće beže ja ti ljubim ruku,
0620 Treće jutro u ragjanje sunca,
0621 Izbiće ti polju pod Udbinu“.
0622 I tog Lika dobro darovao,
0623 Tome dade dvanest madžarija,
0624 I dade mu dvanest čelenaka.
0625 Još mu reče Lika Mustajbeže:
0626 „Nejdi bajro agi na tabiju,
0627 Lezi bajro rane bolovati“.
0628 Pojde Huskan agi na tabiju,
0629 Pod Huskanom noge zadrhtale,
0630 Huskan pade begu u odaji,
0631 A zavika Lika hizmećare:
0632 „Brzo meni vode u ibriku,
0633 Razbirajte Huskan bajraktara!“
0634 Kad Huskanu rane izapraše,
0635 Tada Huskan na noge ustade.
0636 A veli mu Lika Mustajbeže:
0637 „Lezi bajro rane bolovati,
0638 Jer su tebe rane osvojile“.
0639 A veli mu Huskan bajraktare:
0640 „Nisu beže obadva mi svita,
0641 Već ja žalim svoga Bećirbega,
0642 Pa okrenu agi na tabiju.
0643 Kada agi i tabiji side,
0644 Pita njega gazi Čejvanaga:
0645 „Hoće l’ doći Poparženoviću,
0646 Hoće l’ nama indat učinuti?“
0647 Sve mu bajro po istini kaza,
0648 I tog aga dobro darovao,
0649 Tako s’ brane tri bijela dana,
0650 Kad im treće jutro osvanulo,
0651 Da vidimo mladi Udbinjana,
0652 Iznesoše od zlata stolicu.
0653 Ko će sjesti u zlatnu stolicu?
0654 Zamoliše Liku Mustajbega,
0655 I on sjede u zlatnu stolicu,
0656 A poteže srčali durbina,
0657 Pa on gleda polju Mutiliću.
0658 Kad pogleda polju pod lugove
0659 On ugleda silovitu vojsku,
0660 Đe su došli dve paše silene,
0661 Od Hlijevna paša Radoslija,
0662 A od Knina kninski Mustajbeže;
0663 A došo je Popržan Mujaga
0664 Baš od Bišća mista kamenoga:
0665 Oni silnu vojsku isterali,
0666 Svu kaursku vojsku opasali,
0667 Al’ se vlasi dobro utvrdili.
0668 Kad udriše dvi paše careve,
0669 A dočeka silovita vojska,
0670 Pomače ih stat’ im ne dadoše,
0671 Paše opet vojsku povratiše.
0672 Dok je vojska malo otpočela,
0673 Opet paše na njih udariše,
0674 Opet vlasi živo dočekaše,
0675 Pa ih natrag oni povratiše.
0676 Da vidimo serdar Mustafage
0677 Đe on viknu dve paše careve:
0678 „Čujete li dvi paše careve,
0679 Dajte paše da se poslušamo,
0680 Da jedino na njih udarimo,
0681 Da na troje vojsku rastavimo“.
0682 To su paše Muju poslušale.
0683 Da vidimo serdar age Muje
0684 Kako Mujo tertib postavljao:
0685 „Čujete li dvi paše silene,
0686 Vi hoćete oba udariti,
0687 Udariti lugu popovome,
0688 A nek ide Poparženoviću,
0689 S live strane nek aga udari,
0690 Nek udari mostu bilajskome,
0691 A ja hoću na njih udariti“.
0692 Kad je Mujo vojsku sigurao.
0693 Bajraktari stali u naprijed,
0694 Za bajraci stali su jamaci,
0695 A sve Lika sejri sa bedema,
0696 Pa on viknu dicu Udbinjane:
0697 „Dico moja mladi Udbinjani
0698 Eno Mujo vojsku poredao,
0699 Sad će paše opet udarati“.
0700 Na nas će se paše razljutiti,
0701 Što sejrimo dico iz Udbine,
0702 Već kad bi me dico poslušali,
0703 Kad udare dve paše silene,
0704 A da i mi na njih udarimo,
0705 Jer da vlasi sad paše povrate
0706 Ne bi ćele paše udarati“.
0707 Tako dica bega poslušaše,
0708 Kada paše vlahu udariše
0709 I udari Poparžen Mujaga,
0710 I sa njime serdaraga Mujo,
0711 Tada viknu Lika Mustajbeže:
0712 „Dico moja poved’te goluba“.
0713 Kada sluge konja podmakoše,
0714 A za njima dica bajraktari.
0715 Kad udari Lika i Udbina
0716 Sastaše se dvi silene vojske.
0717 Dragi Bože nemila sastanka
0718 Kad se dvije vojske sastadoše.
0719 Dobro vlasi Turke dočekaše,
0720 Ail Turci bolje udariše
0721 Iz šamaca vlahe istiskoše,
0722 Pogubiše Višić generala
0723 I njegovi petnaest hiljada.
0724 A pobiže Pavle generale.
0725 On pobiže u Korin planinu
0726 Snjime vojske petnaest hiljada,
0727 Kad umače u Korin planinu
0728 Ostadoše paše pod Udbinom
0729 I sa njima Lika Mustajbeže,
0730 Dosta jada s obadvije strane,
0731 Dok zagrmi u Korin planini,
0732 Jer je sišo Vukašiću kneže
0733 I njegova dva posobca sina
0734 Miladine s njime Kostadine,
0735 S njima raje trinajest hiljada.
0736 I dobro se raja utvrdila
0737 Dok je vojska pod Udbinom bila,
0738 Vavik raja tvrdi u planini.
0739 Kad su puške pukle u planini
0740 Tad je pošo Lika Mustajbeže,
0741 On potego u Korin planinu
0742 Da on vidi što puške pucaju.
0743 Kada Lika pod planin side
0744 Iz planine tri pišca nikoše,
0745 Sve se jedan poljem zavaljuje.
0746 Kada beže pišce poznavao
0747 Jedno ti je Miladine kneže,
0748 A drugo je Kostadine s njime.
0749 Oni gone Pavla đenerala,
0750 Živa njega begu predadoše,
0751 A pita ih beže Mustajbeže:
0752 „Dico moja roditelja svoga,
0753 Đe ste dico vlaha dočekali?“
0754 A staše mu dica kazivati:
0755 „O naš beže od sve Like glavo,
0756 Dok su vlasi tebi udarili
0757 Mi smo pošli savijati raju.
0758 Mi skupismo trinajest hiljada,
0759 I sidosmo u Korin planinu.
0760 Kad pobiže Pavo od Udbine
0761 U Korinu mi ga dočekasmo
0762 Vel’ke nam je jade počinio,
0763 U nas mnogo raje izginulo.
0764 Čuj Mustajbeg za devet hiljada,
0765 Ali neka taka je krajina.
0766 Od Pavlovi petnajest hiljada
0767 On nikakva haberdara nejma,
0768 Da muhaber snese do Karlovca,
0769 Jer on nigdi nikog živa neja,
0770 Potlje živa Pavla kopileta,
0771 Eto ti ga beže Mustajbeže“.
0772 Beg obadva dobro darovao
0773 Zadio im od zlata čelenke
0774 A nasuo u džepe dukate.
0775 Da vidimo dva Čejvanagića,
0776 Mehmedage i Muhedinage,
0777 Đe su dica vojsku sastavili,
0778 Po razboju vojsku sastaviše
0779 Taman puni dvanajest hiljada,
0780 Pa krenuše do Riga kamena.
0781 Kad su prišli u zemlju kaursku,
0782 Ko kad u njoj nikog živa neja.
0783 Kada braća sišla u Kotare,
0784 U Durbabu klanac udariše,
0785 Tude braća vojsku ustaviše.
0786 Ja šta braća vele u Durbabi:
0787 „O čujete sva naša družino,
0788 Vi hoćete ostat u Durbabi,
0789 Mi idemo Riga uhoditi,
0790 Mogu naske kranjci prevariti,
0791 A od mora dovesti Madžare,
0792 Da čuvaju Riga od Turaka“.
0793 To je društvo age poslušalo,
0794 Svi ostaše u Durbabi klancu.
0795 Da vidimo braće u Durbabi!
0796 Kad se oni tebdil učinuše,
0797 Pa krenuše do Riga kamena,
0798 Udariše Ivanovoj kuli.
0799 Kad izašla Ivanova ljuba,
0800 Da dočeka dva Čejvanagića.
0801 Kad udriše dva Čejvanagića,
0802 Pa gospoji Boga nazivaše,
0803 Ona njima Boga odprimila.
0804 Ja šta reče Ivanova ljuba:
0805 „O boga vam do dva oficira,
0806 Jeste l’ tamo na Udbini bili?
0807 Jeste l’ vidli moga gospodina,
0808 Jel’ Udbinu tursku prifatio,
0809 Je li bega živa ufatio?
0810 Pred Udbinom na kolac nabio,
0811 Bijul’ bubnji naši Desančića
0812 Ispod kule djece Kahrimana?
0813 Igraju li konji Mrkonjića
0814 Ispod kule Elez aginice?
0815 Šire li se Remuntovi brci
0816 Ispod kule Đulić bajraktara,
0817 Ljubi li mu bjelogrlu ljubu,
0818 Igra li se Ale Bećiragom?
0819 Seiri li Mustajbegovica?
0820 Kad to čuše dva Čejvanagića,
0821 Oni vele Ivanovoj ljubi:
0822 „O ču li nas Višića gospojo,
0823 Ovo nisu do dva oficira
0824 Već sinovi gazi Čejvanage.
0825 Udaji se Ivanova ljubo,
0826 Ti ne čekaj svoga gospodina,
0827 On ti vamo više doći neće,
0828 Jer je Ivan glavu izgubio.
0829 Već kad bi ti mene poslušala,
0830 Pa bi se ti gospo poturčila,
0831 Da te svedem na našu Udbinu,
0832 Da oženim roditelja svoga,
0833 Grij mu kosti gospe do egjela“.
0834 Pa pokraj nje ate proćeraše,
0835 Oko Riga konje naćeraše.
0836 Kad vidiše dva Čejvanagića
0837 Da vlaščeta nigje živa nejma,
0838 Otale se braća povratiše
0839 I odoše, društvu dokazaše.
0840 Kada braća vojsku pokrenuše
0841 I kamenom Rigu udariše,
0842 Porobiše, vatrom popališe
0843 I Višića kulu porobiše,
0844 Ufatiše Višića gospoju.
0845 Što je sela oko Riga bilo,
0846 Sve su dica sela popalila.
0847 Porobiše, vatrom popališe,
0848 Dobar šićar dica ugrabiše,
0849 Jer je dici dobra sreća bila,
0850 Nije vlaha bilo ni jednoga.
0851 Sada dica vojsku povratiše,
0852 Poćeraše roblje iz kaura.
0853 Što su dica tude naplaćkala,
0854 Povedoše Višića gospoju.
0855 Kada braća sišla na Udbinu
0856 I saveli silovitu vojsku.
0857 Kad su sišli polju Udbinjskome,
0858 Pod Udbinu izvedoše vojsku.
0859 Opazi ih Lika Mustajbeže
0860 I sa njima dvi paše careve,
0861 Svi se oni butum začudiše,
0862 Čija izbi vojska pod Udbinu.
0863 Kad stigoše dva Čejvanagića,
0864 Plin dadoše Liki Mustajbegu.
0865 Dobro Lika njima podilio,
0866 Svakom Lika pravo učinuo
0867 Da vidimo Like Mutajbega,
0868 Pod Udbinom on rastavi vojsku.
0869 Svako ode zavičaju svome.
0870 Lika spremi Kninskog Mustajbega.
0871 Opremi ga do Stambola bila,
0872 S njime posla Pavla generala.
0873 Kad je beže sišo do Stambola,
0874 Caru davo Pavla generala,
0875 I kazo mu sve kako je bilo,
0876 Sad je Sultan raju pomilovo,
0877 Od tad nisu davali harača,
0878 Već su carski bili podajnici,
0879 Sve je beže s njima upravljao.
0880 Svi slušali Liku Mustajbega.
0881 Dok su bili baš su dobro bili,
0882 Dobro su se Turci milovali.



Izvor[uredi]

Muslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909.