Бој под Озијом

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој под Озијом

Два галића полећела врана
Од истока испод жарка сунца,
Од Озије испод Московије,
Прелећеше земљу Каравлашку,
Ниђе црне тице не падоше,
Док изишли земљи Шумадији,
И сву равну земљу прелећеше,
Док на мутну Дрину долећеше.
Ту уморне тице починуше,
И хладне се воде напојише,
И од крви крила измиваше;
Па отоле тице полећеше,
И сву равну Босну прелећеше,
Док изишле на Загорје равно,
Па се тамо и овамо виле,
На чије ће дворе попадати,
Ђе л’ уморне тице починути.
Оне виле, па се и савиле
Омер-паши на бијелу кулу.
Како пале, упут заграјале.
Како тице једнолико грачу,
Са крила им брчно перје скаче,
Па га доље по авлији пишу
Како калем по табаку карте.
Ал’ из куле нико не чујаше,
Док планине огријало сунце,
Тада зачу пашиница стара
Из душека, из шикли одаје.
Како чула сиње гавранове,
Не били јој мили николико,
Е је чула била од старије,
Ђе падају, ниђе добра није.
Ево ти је кроз бијелу кулу,
Док изиђе у мермер-авлију,
А погледа на димњак на кулу,
Док опази двије тице црне.
Оне грдне, па се нагрдиле:
Крвавијех крила до рамена,
И сувише ноге до кољена,
Крвавога до очију кљуна.
Кад их виђе пашиница стара,
Па покупи дрвље и камење,
Гони тице са бијеле куле.
Врани летни, па опет долетни,
Никако их сагнат’ не могаше.
Мудра бјеше, па се осјетила,
А с вранима ријеч беседила:
"Богом браћо, два злослутна врана,
"Оклен сте ми јутрос долећели?
"Није ли вас срећа донијела
"Од Озије града царевога,
"Испод српске равне Московије,
"Виђесте ли двије силне војске,
"Једну турску, а другу каурску
"Код Озије града бијелога.
"Ево има три године дана,
"Како су јој власи ударили,
"Па је верман лани допануо
"Од честита цара од Стамбола
"А на пашу мога господара,
"Те је силну покупио војску,
"Отишо је под Озију с њоме,
"И закле се дину и јаману,
"Да ће српску рашћерати војску,
"Доста од ње јада починити,
"А велико робље заробити,
"И велики шићар задобити.
"Је ли тако паша учинио,
"Води ли ми роба ја робиња,
"Оће ли ми на Загорје брзо,
"Је ли здраво под Озијом градом?"
Први гракну, други проговара:
"Кад ме питаш, право ћу ти казат’.
"Ми смо јутрос тице ураниле,
"Од Озије испод Московије,
"Виђели смо силне двије војске,
"Једну турску а другу каурску,
"И пред њима двије арамбаше,
"Пред московском Милин-џенерале,
"А пред турском паша са Загорја.
"Па међу се вјеру уватише,
"Да не чине међу собом кавге,
"Стара кадо, за по годинице.
"Па се српска војска ослабила,
"И у Турцим’ вјеру подржали,
"На вјеру му паша ударио,
"Чадоре му многе разбучио,
"И војске му мало изгубио.
"Но су Срби хитри на оружје,
"Побише се под Озијом градом
"Све брзијем прахом и оловом,
"Докле силне Турке рашћераше,
"Сто хиљада глава посјекоше,
"Седамдесет ага заробише
"Од све Босне и Херцеговине.
"Ако ми ти томе не вјерујеш,
"Сваког ћу ти по имену казат’:
"Три везира из Анатолије,
"Седам паша са сред Румелије,
"Од Мостара челеби пазара
"Најпрвога Бећу барјактара,
"А од Стоца Шарић-капетана,
"Из Благаја Хамета диздара,
"Од Љубошке Гавран-капетана,
"А од Тузле Тузлу капетана,
"С Невесиња седам Љубовића,
"Од Требиња Ризван-агић-хаџа,
"Од Клобука буљубашу Зука,
"Од Никшића два Париповића,
"С Гацка равна два Звиздића млада,
"А од Кључа кључког капетана,
"С Колашина Турку Романина;
"Одовле ћу преселити, кадо,
"У Китицу варош Подгорицу,
"Од ње, кадо, подгоричког бега,
"А од Спужа спушког капетана,
"А од Скадра пашу скадарскога,
"И од Бишћа агу Бишћанина,
"А од Пећи бега Пећанина,
"Од твојега равнога Загорја
"Твога, кадо, Омер-пашу старог.
"Њега су ти уватили жива,
"И његова два нејака сина,
"И четерес са Загорја бега
"Све Ченгића Омер-паше старог,
"Све су дали московскоме краљу,
"Он их, кадо, у тавницу баци,
"Ту ће њима кости окапати,
"Та ниједан доћи амо неће.
"Нити гледај, нити им се надај,
"До твојега Мухамеда сина,
"Њему кости окапати неће,
"Он је нејак за тамнице царске,
"Он ће ти се покрстити, кадо." -
"Јала, вране, јадна тога гласа!" -
"Богме, кадо, и горије рана,
"Ми одосмо да једемо меса,
"А ти, кадо, и како ти драго."



Извор[уреди]