Бој на Чачку

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој на Чачку (комади од пјесме)

0001 Још зорица не забијелила,
0002 Ни даница лица помолила,
0003 Ал покличе пребијела вила
0004 Са Авале изнад Биограда,
0005 Она зове стојну Биограду,
0006 А на име Сулеман-везира:
0007 „Зар не видиш (њима не виђео!)
0008 „Ђе се твоја одметнула раја?
0009 „Залуду си земљу одузео,
0010 „Рашћерао Српске војеводе,
0011 „Једне к мору, а друге к Дунаву,
0012 „Кад, везиру, јеси оставио,
0013 „Оставио до три љуте гује:
0014 „Једно гују војводу Мутава,
0015 „Друго гују Лома Арсенија,
0016 „Треће гују посинка Милоша;
0017 „Још је један акреп настануо,
0018 „Љути акреп од Добраче Јово;
0019 „Сву ти редом одметнуше рају:
0020 „Одметнуше Гружу и Мораву,
0021 „А покрај њих Млаву и Ресаву;
0022 „И на Чачку учинише кавгу:
0023 „Чачак су ти попалили листом,
0024 „И сагнали робље у џамију;
0025 „Не ће проћи три бијела дана,
0026 „Све ће им се предавати робље.”
0027 Кад то зачу Сулеман везире,
0028 Удари се руком по кољену:
0029 „Авај мене до бога милога!
0030 „Још тројицу да сам погубио,
0031 „Сва би моја останула раја.”
0032 Па дозивље пашу Ћаја-пашу:
0033 „Ћаја пашо, од крајине крило!
0034 „Хајде купи млогу силну војску,
0035 „Па ти иди Рудничкој нахији;
0036 „Похарајте, огњем попалите
0037 „До Мораве и око Мораве,
0038 „Па у Чачку логор учините,
0039 „Уватите три војводе Српске,
0040 „Вежите ми посинка Милоша,
0041 „Вежите му руке наопако,
0042 „А на ноге желез-гвожђе тешко,
0043 „Турите га на коње мезилске,
0044 „Пратите га мене к Биограду,
0045 „Од њега ћу сехир учинити;
0046 „Ту двојицу горе погубите,
0047 „Драгачево себе призовите,
0048 „Све кметове и њине кнезове,
0049 „Па их пола онђе погубите,
0050 „А пола их к мене оправите;
0051 „Поћерајте робље и плијене,
0052 „Па хајдете стојну Биограду.”
0053 То је паша једва дочекао,
0054 Брже оде у своје конаке,
0055 Пред конаке изнесе барјаке,
0056 Под барјаке покупи јунаке,
0057 Све бекрију гори од горега,
0058 А јунака бољег од бољега,
0059 Који може стићи и утећи
0060 И на страшну мјесту постојати,
0061 А не жали јунак погинути;
0062 Ком је сабља и отац и мајка,
0063 Кабаница кућа ђе му драго,
0064 А за вјерну љубу и не знаде,
0065 Но се мисли скоро оженити
0066 Ја Моравком, јали Шумадинком;
0067 Он покупи петнаест хиљада,
0068 Па истури војску у Врачара.
0069 Њега гледа Сулејман везире
0070 Баш са куле, ђе му сати стоје,
0071 Мало му се учинило војске,
0072 Па дозива сина Амет-агу:
0073 „Амет-ага, да мој мио сине!
0074 „Куп’ јаију царева пјешака
0075 „И атлију пашине кавазе,
0076 „Па ти иди паши у индата;
0077 „Млого ћете робље придобити.”
0078 Амет-ага оца послушао,
0079 Сву је војску био покупио,
0080 И он оде с пашом у нахију.
0081 И падоше на прве конаке,
0082 По Врбици и по Трешњевици.
0083 С миром Турци иду уз нахију:
0084 Ником’с’ не да у село свратити,
0085 Ником’ не да зулум учинити.
0086 Кад дођоше у Таково Турци,
0087 Ту је пашу књига сусретнула
0088 Од онога бега Асан-Гоља:
0089 „Ћаја-пашо, сунце огријано!
0090 „Пушти, пашо, у нахију војску,
0091 „Похарајте, огњем попалите;
0092 „На мене су власи насилили,
0093 „И воду су мене узаптили,
0094 „Ево данас три неђеље дана.”
0095 Каде паши така књига дође,
0096 Пушћа паша своју млогу војску,
0097 Похараше, огњем попалише
0098 До Мораве и око Мораве,
0099 Млого пусто робље придобише;
0100 И ту Турци на конак падоше
0101 У малено село Коњевиће,
0102 Заноћише, а не освануше,
0103 До у Чачку освануше Турци,
0104 Туна Турци логор учинише.
0105 А кад виђе господар Јоване,
0106 Он истури војску на Љубића,
0107 „На Љубићу шанце начинише —
0108 Враг нанесе пашу Ћаја-пашу
0108 [..........................................]
0109 На јунака Книћанина Васа.
0110 Кад је Васо пашу угледао,
0111 Он је својој пушци бесједио:
0112 „Пушко моја, не остала пуста!
0113 „Немој мене данас преварити!
0114 „Досле сам те сребром окивао,
0115 „Одселе ћу жеженијем златом
0116 „Код мојега славна господара.”
0117 Пушци рече, а оку примаче,
0118 Пуче пушка, свијетла му рука!
0119 На лоше га мјесто погодио,
0120 Ђе спучава токе на прсима,
0121 Не уквари тока на јунаку,
0122 Но уквари срце у јунаку;
0123 Паде Турчин у воду Мораву —
0124 Када Турци угледаше војску,
0124 [...........................................]
0125 Ђе удари са четири стране,
0126 Побјегоше, робље оставише,
0127 Оставише робље и топове,
0128 Оставише хазну и џебану;
0129 За њима се Срби натурише,
0130 Да испрате уз нахију Турке.
0131 Од Јелице до воде Б’јелице,
0132 Све осташе баше и субаше
0133 Око пута отуд и одовуд,
0134 Све осташе један до другога,
0135 Да не жали један на другога;
0136 Од Б’јелице те до Моравице,
0137 Све осташе аге и бегови
0138 Око пута отуд и одовуд,
0139 Све осташе један до другога,
0140 Да не жали један на другога;
0141 Од Морав’це те до у Водице,
0142 Све осташе пашини кавази
0143 Око пута отуд и одовуд,
0144 Све осташе један до другога,
0145 Да не жали један на другога;
0146 Од Водице до села Кладнице,
0147 Ту осташе хоџе и хаџије,
0148 Око пута отуд и одовуд,
0149 Све осташе један до другога,
0150 Да не жали један на другога;
0151 Док дођоше у Сјеницу Турци.
0152 У Сјеници по доњем сокаку
0153 Око оних кућа Убанића,
0154 Туна су се састајали Турци,
0155 На пријепис казивали војску,
0156 Колико им изгинуло војске,
0157 Изгинуло дванаест хиљада,
0158 И што дошло, остати не може.
0159 Кад се Српска искупила војска,
0160 Доведоше деведесет роба
0161 И тридесет живијех Турака,
0162 Доведоше у село Коиће.
0163 Све господар исијече Турке,
0164 А робљу им даше пратиоце,
0165 Он оправи робље у Ужице,
0166 Да казују по Ужицу каде,
0167 Како јесу Срби задобили,
0168 Како ли су заглавили Турци;
0169 Нек се прича и нек се казује,
0170 Кад је паша војску подигао,
0171 Да увати обор-кнез’ Милоша.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.