Бој на Косову

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој на Косову

0001 До два цара напоредо сташе
0002 И за једно гонише се царство.
0003 Један вели: „Моје бит ће царство!“
0004 Други вели: „Моје бити царство!“
0005 То цар Мурат у свом Цариграду,
0006 И цар Лазо у свом намастиру.
0007 Сами себи не могу судити,
0008 Који ће их стално царевати,
0009 Па морају зато ратовати.
0010 То цар Мурат у свом Цариграду,
0011 И он б’јелу књигу написао,
0012 Цару Лази шаље к намастиру
0013 И у књиги Лазу поздрављао:
0014 „Царе Лазо у свом намастиру!
0015 Не стоји нам у нашем закону,
0016 Нити кажу књиге ни ванђеља,
0017 Да два цара могу царевати.
0018 Што суђено није на небесих,
0019 То ни земља држати не може,
0020 Ми морамо дијелити царство.
0021 Купи војску, води на Косово,
0022 Ондје оћу тебе дочекати,
0023 Ондје ћемо царство дијелити:
0024 Ко изгуби, томе бити не ће,
0025 Ко добије, томе је суђено.“
0026 Кад је Лазо књигу задобио,
0027 Што је њему Мурат отправио,
0028 Ма из свога града Цариграда,
0029 Лазо се је одма подигао,
0030 Јер он жели ратовати с њиме,
0031 Да се знаде, у кога је царство.
0032 Па он њему књигу повратио
0033 И у књиги њега поздравио:
0034 „Цар Мурате у свом Цариграду!
0035 Купи војску, води на Косово,
0036 Ја ћу доћи тебе поодити,
0037 Видит ћемо, у кога је царство.“
0038 Кад је Мурат књигу задобио,
0039 Разумио, што му књига каже;
0040 Пише књигу на девет крајева,
0041 На својијех девет дукајлија,
0042 На десету своју царевину,
0043 Пашајлија дваест и четири.
0044 Пашајлија свака снажна била
0045 И могла је војску подигнути:
0046 Три хиљаде то чиста аскера.
0047 Дукајлија свака снажна била:
0048 Три хиљаде регулате војске
0049 Могло ј’ цару на Косово поћи.
0050 Дукајлије књиге задобише,
0051 Мили поздрав од цара Мурата:
0052 Како их је царе поздравио,
0053 Да му воде војску на Косово,
0054 Да ће с Лазом дијелити царство,
0055 Ко добије, томе ће остати,
0056 Ко изгуби, тај имати не ће.
0057 Дукајлије војску подигоше
0058 И сам царе своје пашалџије,
0059 Водише је на Косово бојно.
0060 И цар Лазо своје књиге пише,
0061 Па их шаље по својим државам.
0062 Једну шаље Вукашину краљу:
0063 „Вукашине своје краљевине!
0064 Ти уздижи своје краљевиће,
0065 Когођ може пушку подигнути,
0066 Нека иде на Косово бојно,
0067 Ондје ћемо дијелити царство.“
0068 Другу шаље дужди мљетачкоме
0069 И у књиги дужду поздравио:
0070 „Дужда, кнеже од своје државе!
0071 Ти подигни сву своју Мљетачку,
0072 Когођ може пушку подигнути,
0073 Нека иде на Косово бојно,
0074 Ондје ћемо дијелити царство,
0075 Може бити да га добијемо.“
0076 Па је трећу књигу написао,
0077 Па је шаље до Кројана града,
0078 Ма на руке старом Југ-Богдану,
0079 И Богдана старог поздравио:
0080 „Југ Богдане од Кројана града!
0081 Ти подижи своје Кројанчане,
0082 Когођ може пушку подигнути,
0083 Нека ид ена Косово бојно,
0084 Ондје ћемо дијелити царство.
0085 И поведи своје Југовиће,
0086 Од њих девет никог не остављај,
0087 Нек сви пођу с тобом на Косово.
0088 На Косову добијемо л’ царство,
0089 Нико не ће бити брез дијела.“
0090 Четврту је књигу написао,
0091 Па је шаље зету Бранковићу:
0092 „Вај мој зете, Бранковићу Вуче!
0093 Све подигни своје Бранковиће,
0094 Па их води мени на Косово,
0095 Ондје ћемо дијелити царство,
0096 Може бити да га добијемо
0097 И ти оћеш бити у дијелу.“
0098 Па је пету књигу написао,
0099 Милошу је шаље у Поцерје
0100 И Милоша Лазо поздравио:
0101 „Ти мој зете, Милош у Поцерју!
0102 Ти уздижи све своје Поцерје,
0103 Когођ може пушку подигнути,
0104 Ићи ћемо на Косово бојно,
0105 Ондје ћемо дијелити царство,
0106 Може бити да га добијемо,
0107 Не ћу теби криво учинити.
0108 Поведи ме Земљића Стјепана,
0109 Да се дичим с вами на Косову.
0110 Немој мени њега оставити,
0111 Узимљем га себи у милошту
0112 Ко и зета Милош’ од Поцерја.“
0113 Краљ Вукашин купи краљевиће,
0114 Дужда купи по својој Мљетачкој,
0115 Стари Богдан по своме Кројану,
0116 А Бранковић своју брањевину,
0117 Силни Милош по своме Поцерју,
0118 Па их воде Лази к намастиру.
0119 Когођ мого пушку подигнути,
0120 Свак је радо поша ратовати,
0121 Не би л’ Лазо задобио царство.
0122 И цар Лазо по свом намастиру
0123 Три иљаде сакупио војске,
0124 Сваки дука води по толико.
0125 Ту се сила к намастиру збила,
0126 Те пођоше на Косово бојно.
0127 Кад су били на првом конаку
0128 И цар Лазо сида за вечеру,
0129 Дукајлије до њега сједоше,
0130 И први му сједи уз кољено
0131 С десне стране Бранковићу Вуче,
0132 А с лијеве Милош-Обилићу.
0133 Јали Вуче цару доказује,
0134 Доказује, што истина није,
0135 На Милоша лажи набацује.
0136 Од Лазе се Милош оженио,
0137 С његовом се ћери заљубио.
0138 И Бранковић цару говорио:
0139 „Ој мој бабо, ти царе Лазаре!
0140 Ти се чувај Обилић-Милоша,
0141 Немој њему свашта вјеровати,
0142 Јер је Милош од другог закона,
0143 Он се учи вав’јек трговати
0144 Па му немој крипости давати,
0145 Јер ће с твојом трговати војском,
0146 На Косову продати Мурату,
0147 Па ћеш кроз то изгубити царство,
0148 Ни глава ти осати не море.
0149 Ништа њему немој вјеровати,
0150 Што се куне и што се проклиње,
0151 По Косову да ће сјећи Турке,
0152 Да ће теби он добити царство.“
0153 Кад је Лазо р’јечи разумио,
0154 Што Бранковић њему припов’једа,
0155 Он наточи пуну чашу вина,
0156 Па је свима редом наздравио,
0157 Сваком своју славу прославио.
0158 Кад је слава дошла до Милоша,
0159 Он Милошу здравицу наздравља:
0160 „Здраво, зете, Милош од Поцерја!
0161 Здраво, зете, вјеро и невјеро!
0162 Коња јашим, а на коњу др’јемам,
0163 У др’јему сам кртак сан уснио,
0164 Да ћеш мени ти издати војску,
0165 Да ћу с тобом изгубити царство.“
0166 Кад је Милош р’јечи разумио
0167 И Милош се на ноге скочио,
0168 Шкрину зубом, а помаче брком;
0169 Другу себи чашу наточио
0170 И с царем се Лазом поздравио,
0171 И Милош је Лази говорио:
0172 „Царе Лазо, мој мили бабајко!
0173 Од кога је невјера постала?
0174 Од Јелице, сестре деспотове,
0175 Која роди Вука Бранковића,
0176 Невјера ти сједи уз кољено,
0177 Који ће ти сву издати војску.
0178 А сјутра ће јутро осванути
0179 И светога Вида дуговање,
0180 Видов данак ото се називље,
0181 Видит ћемо, мој царе Лазаре!
0182 Ко л’ је вјера, ко ли је невјера.“
0183 И цар Мурат сакупио војску,
0184 К њему дође девет дукајлија,
0185 И Мурат се пред њих ишетао,
0186 И они се цару преставише:
0187 „Вај наш царе, мили господаре!
0188 Ти се немој ништа препадати,
0189 Да ћеш своје изгубити царство.
0190 Наске има девет дукајлија,
0191 Сваки има по девет иљада,
0192 Више, царе, нег си говорио.
0193 Ићи ћемо с тобом на Косово,
0194 Бранити се динском душманину,
0195 Не би л’ наше сачували царство.“
0196 Ото цару врло мило било,
0197 Па им војску меће у таборе,
0198 Дукајлије води у одаје,
0199 Па им точи жежену ракију,
0200 И првом се чашом обредише,
0201 Али иду силне пашалије,
0202 Они воде војску к Цариграду,
0203 Преда ње се царе ишетао,
0204 И они се њему преставише:
0205 „Ој наш царе, мили господаре!
0206 Ти се немој ништа препадати,
0207 Да ћеш своје изгубити царство:
0208 Наске има дваест и четири,
0209 Сваки има по седам иљада,
0210 Све аскера регулате војске,
0211 Више, царе, него си мислио,
0212 Ићи ћемо с тобом на Косово,
0213 Бранити се динском душманину.
0214 Да нашега не добије царства.“
0215 И то цару врло мило било,
0216 Па их води у топле одаје,
0217 Па им точи жежену ракију,
0218 Помијеша паше с дукајлијам:
0219 „Сви сједајте један до другога!
0220 Сви сте моји добри пријатељи,
0221 Кад сте мене јутрос поодили,
0222 Ма ни своји нисте ви душмани:
0223 Своје ћете сачувати царство.“
0224 Мало пише жежене ракије,
0225 Цар је Мурат њима говорио:
0226 „Ајмо, браћо, на Косово болно!
0227 Лазо ће нам поље ујагмити,
0228 Па не ћемо моћи таборити.
0229 Ако прије Лазе ми дођемо,
0230 На Косову поље ујагмимо,
0231 Тамо ћемо табор учинити,
0232 Како ћемо њега дочекати.“
0233 Ото они једва дочекаше,
0234 Сви се они на ноге скочише,
0235 Сваки свога коња зајаује,
0236 Сваки своју војску подигује,
0237 По ордији паше подвикују:
0238 „Ко се клања свецу Муамеду,
0239 Нека иде брзо на Косово,
0240 Не би л’ прије поље ујагмили,
0241 Него Лазо са својом Србијом.“
0242 Оче Турци кано мрки вуци,
0243 Коњи вриште, а Турци илачу:
0244 „Хајде, хајде на Косово бојно!“
0245 Кад дођоше на Косово бојно,
0246 Колико је поље на Косову,
0247 Не би њега прекасали вуци,
0248 Нит би силни орле прелетио,
0249 Свега су га претиснули Турци:
0250 Коњ до коња, Турчин до Турчина,
0251 Не може се сила прегледати,
0252 Да камо ли с њоме ратовати.
0253 И Лазо на Косову примака,
0254 На Косову опазио Турке,
0255 Испод њега табор учинио,
0256 У табору Лазо говорио:
0257 „Све делије, моје дукајлије!
0258 Који сте ми помоћ подигнули
0259 На Косово ратовати с Турцим,
0260 Не би л’ њима преотели царство,
0261 Фала вами једном и другоме,
0262 Кој’ је данас са мном у сабору!
0263 Ма још већа ономе јунаку,
0264 Који оде до Косова бојног
0265 И прегледа на Косову Турке,
0266 И прегледа стазе и прогазе,
0267 Оклем ћемо на њих ударити.
0268 Колико је на Косову војске,
0269 Смијемо ли на њих ударити?
0270 Који мени отим путем пође
0271 И он мени истину докаже,
0272 Л’јепим ћу га даром даровати,
0273 Бит ће мени први уз кољено.
0274 Ако Бог да и срећа јуначка,
0275 Да ми турско добијемо царство,
0276 И њему ћу једно даровати.“
0277 Сви јунаци муком замукоше
0278 И у црну земљу погледаше,
0279 Не погледа Милош од Поцерја,
0280 И Милош је ’вако говорио:
0281 „О мој бабо, мој царе Лазаре!
0282 Од тебе се јесам оженио,
0283 Јал се ниси у ме завјерио,
0284 Нег вјерујеш Вуку Бранковићу,
0285 Који ће ти сву издати војску.
0286 Кад ти јеси њему повјерова,
0287 Нека пође теби на Косово,
0288 Нека види на Косову Турке,
0289 Колико је на Косову војске,
0290 Он ће теби право казивати,
0291 Најбоље ћеш њему вјеровати.“
0292 Мучи Вуче, ништа не говори,
0293 Ван у земљу очи оборио,
0294 Опет Милош поче говорити:
0295 „Идем, царе, на Косово бојно,
0296 Турску војску оћу прегледати,
0297 По средини војску прегазити,
0298 У средини цара налазити,
0299 С њиме оћу р’јечи говорити,
0300 Код њега ћу заметнути калгу,
0301 Ногом ћу му главу откинути,
0302 А ти удри по крајевим војске
0303 Са својијем Вуком Бранковићем.
0304 Видит ћемо, мој царе Лазаре!
0305 Што сам река, да порећи не ћу,
0306 Јер си мене синоћ увр’једио
0307 С петљанијом Вука Бранковића,
0308 Кад си мени чашу наздравио,
0309 Да сам теби вјера и невјера.
0310 И подај ми Земљића Стјепана,
0311 Нас два друга, па га другујемо:
0312 Једног могу погубити Турци,
0313 Други море за њега казати,
0314 Што ми се је с њиме догодило.“
0315 Није ништа даље говорио,
0316 Нег се добра ждрала приватио,
0317 Па га гони на Косово бојно,
0318 За њим јаши Земљићу Стјепане.
0319 На крајину војске ударише,
0320 Дукајлије прид њих излазише,
0321 Дукајлије њима говорише:
0322 „Шта оћете, дви српске војводе?
0323 Јеси л’ пошо да се бојем браниш,
0324 Јал си поша да се лебом раниш,
0325 Јали турску прегледати војску,
0326 Цару Лази доказати своме,
0327 Колико је на Косову војске,
0328 Смијете ли на нас ударити?
0329 Наске има доста на Косову
0330 И чекамо твог цара Лазара,
0331 Да се знаде, у кога је царство.“
0332 Стјепан знаде турски говорити,
0333 Па он с њима турски говорио:
0334 „Нит сам поша да се бојем браним,
0335 Нит сам поша да се лебом раним,
0336 Већ смо чули за цара Мурата,
0337 Да је главом доша на Косово.
0338 Ми би радо с њиме бесједити,
0339 Кад би ћио с нами говорити,
0340 Бит ћемо му, што му нитко није.
0341 Ван ми кажи, дукајлија драги!
0342 Гдје је шатор цара честитога,
0343 Да ја знадем к њему догазити?“
0344 Дукајлија по истини каже:
0345 „Шатор му је насред поља равна,
0346 У ордији, у средини војске;
0347 Сви су други од бијелог платна,
0348 А царев је од зелене свиле,
0349 Највећи је на Косову бојном.
0350 Више њега жељезни ендеци,
0351 По ендецим шетају чауши
0352 И четири црне Арапине
0353 И гледају војски по ширини,
0354 Да Србија не би ударила.“
0355 Ту се Милош био испутио,
0356 У ордију турску угазио,
0357 За њим гази Земљићу Стјепане.
0358 Турци њему плацу отворају,
0359 Јере мисле, да није од калге,
0360 Кад с првима није заметнуо,
0361 Милош царев шатор угледао,
0362 Добра ждрала к њему управио,
0363 Турци њему плацу отворају,
0364 До шатора Милош догазио,
0365 Арапи се у њег загледали
0366 И Милош је њима говорио:
0367 „Што гледате, цареве делије?
0368 И ми јесмо главом од Србије,
0369 Па се нами криво учинило,
0370 Па би радо с царом бесједити
0371 И од њега службу поискати,
0372 Да он нами службовање даде,
0373 Бит ћемо му, што му нико није.“
0374 Арапи му шатор отворише
0375 И у шатор Милош улазио,
0376 Мурату се цару преставио:
0377 „Добро јутро, царе под шатором!
0378 Ја би рада с тобом говорити,
0379 Пружи руку, да те у њу љубим,
0380 Онда оћу с тобом говорити.“
0381 Царе лежи на меку душеку,
0382 Па он не ће ништа да говори,
0383 Већ на ноги подиже чизмицу,
0384 Да га Милош љуби у чизмицу.
0385 Милош му се ноге приватио,
0386 А другу му својом причепио,
0387 У крижима цара раставио,
0388 Прислоња му ноге уз лубину.
0389 Стаде дрека цара под шатором.
0390 Кад је Милош цара разгулио,
0391 Из шатора коњу поитио,
0392 Више цара шатор превалио
0393 И Арапи на земљу падоше.
0394 И Милош се коња приватио,
0395 Ма и своје бријеткиње ћорде.
0396 Заметну се на Косовом калга,
0397 Узмеле се силне пашалџије,
0398 На свезате коње узјаују,
0399 Узмели се кано и ждралови,
0400 Гдје с’ у мјесту заметнула калга,
0401 Милош с’јече десно и лијево,
0402 Добра ждрала крају управио.
0403 Што Милошу било остајало.
0404 За њим купи Земљићу Стјепане.
0405 За њима се плаца отворила,
0406 Ка жетари кад кроз жито прођу.
0407 Они крају војску изгазише,
0408 Да никакве ране не добише.
0409 Кад су крају војски изгазили,
0410 Онда се је Милош осјетио:
0411 Што је река, није учинио,
0412 Није ногом цара причепио,
0413 Па се Милош натраг повратио,
0414 Па по другом крају ударио,
0415 По другоме, по цјелини војске.
0416 До шатора Милош догазио
0417 И он цара ногом причепио,
0418 Што је река, то није порека,
0419 Па по трећем крају ударио,
0420 Турци њему плацу отворају.
0421 Кад је до по догазио војске,
0422 Ту се треви једна була стара,
0423 Малодобна од триста година,
0424 Која ј’ доста ратова видила
0425 И видила, што јунаци раде,
0426 Па завика једна була стара:
0427 „Јала Турци, куја вас котила!
0428 На Косову остало вам пусто!
0429 Догоди се велика срамота,
0430 Да б’ од војске, не би ни жалили,
0431 Нег од двије угарске катане,
0432 Који вама цара погубише,
0433 По Косову војске погазише,
0434 Видите ли, да су оклопници?
0435 Не море их сабља ни олово,
0436 Своја копља земљи ударајте,
0437 Па на копља коње нагоните,
0438 На копља ће коњи посртати,
0439 Катане ће с коња попадати,
0440 Па удрите коње по кичици,
0441 А јунаке младе по мишици.“
0442 Кад те Турци гласе разумише,
0443 Оштра копља у земљу метнуше,
0444 Па на копља коње нагонише,
0445 Добри коњи по земљи падоше
0446 И јунаци са коња падоше,
0447 И око њих Турци оклопише,
0448 Погубише Земљића Стјепана,
0449 А Милош се на ногами брани
0450 Бритком сабљом, тешким буздованом,
0451 И њега су обранили Турци.
0452 Чуо Лазо на Косовом калгу,
0453 У то доба и он пристигао,
0454 Па удара по средини војске.
0455 Бранковића шаље по крајевим,
0456 Да из горе удари на Турке,
0457 Већ да мисле на Косову Турци,
0458 Да је гора жива од Србије.
0459 Те Бранковић оде у планину,
0460 Да ни пушке није опалио,
0461 А Косова није ни видио.
0462 И Милоша савладаше Турци,
0463 И грдне му ране задаваше,
0464 И с Лазом се заметнула калга.
0465 Ту коражу задобише Турци
0466 И Лазину војску оклопише,
0467 И Милоша жива уватише.
0468 И још жив је царе под шатором,
0469 Па га воде цару под шаторе,
0470 Да он њему судбину осуди,
0471 Каквом ће га смрти погубити.
0472 Испод цара рањена легоше,
0473 Пошајлије цару казиваше:
0474 „Ево царе, угарске катане,
0475 Тко је тебе главом раставио.“
0476 Цар је њима рањен говорио:
0477 „Нека лежи угарска катана,
0478 Ви се бор’те са царем Лазаром,
0479 Не би ли га уватили жива;
0480 Довед’те га к мени до шатора,
0481 Нас два цара да се огледамо,
0482 Зашто јесмо изгубили главе.“
0483 Пошајлије назад поитише,
0484 Лазарову војску разгонише.
0485 Да је кому стати па гледати,
0486 Жестокога рата на Косову!
0487 Изгинуло на обадве стране,
0488 Ма још више од Србије славне,
0489 Јер их изда Бранковићу Вуче.
0490 Долине се крви натопише,
0491 А брда се главам накитише.
0492 Цара Лазу Турци уватише,
0493 Сам утече стари Југ-Богдане,
0494 И утече дужда од Мљетака ,
0495 И утече Угљеш-војвода.
0496 Да ј’ видити големе жалости!
0497 Када пође стари Југ-Богдане,
0498 И он води девет пустих коња,
0499 И на њима сина ниједнога,
0500 Све девет их оста на Косову;
0501 Да си тврђи од студене ст’јене,
0502 Ти би мора сузу отпуштити
0503 Гледајући Југ-Богдана стара.
0504 Воде паше Лазу до шатора,
0505 Своме цару њега доведоше
0506 И врло су њега обранили,
0507 Ближе ране смрти нег живота.
0508 Те два цара легу напоредо
0509 И испод њих Милош од Поцерја.
0510 Куне Лазо Бранковића Вука:
0511 „Јала, Вуче, проклето ти било!
0512 Што расрди Милоша јунака,
0513 Па од јада он изгуби главу.
0514 Па ти ни то доста не бијаше,
0515 Већ одведе војску у планину,
0516 Мене цара пушти у средину,
0517 Проклето ти све племено било!
0518 Од племена звала ти се раја,
0519 И тражила вав’јек господара!“
0520 Те изусти и душу испусти.
0521 И данас је Бранковића раја,
0522 Вав’јек тражи себи господара,
0523 Те се не зна, оће ли га наћи.
0524 И цар Мурат Турком говорио:
0525 „Дукајлије, ви моје делије!
0526 Пашајлије, ви обрамбо моја!
0527 Ја ћу сада свијет пром’јенити,
0528 Напоредо два цара копајте,
0529 Повр наске Милоша јунака,
0530 Јер је јунак нада свију наске.
0531 Над Србије, над моје ордије.“
0532 Говорио, па се преставио,
0533 Више није ништа говорио,
0534 У то вр’јеме свијет пром’јенио
0535 И Милоша погубише Турци,
0536 Учинише, што је цар рекао:
0537 Напоредо два цара копаше
0538 И више њих Милоша јунака.
0539 Велика се крвца проливала
0540 И силна је војска изгинула,
0541 Сиротиња велика остала.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890