Boj na Kosovu
0001 Do dva cara naporedo staše
0002 I za jedno goniše se carstvo.
0003 Jedan veli: „Moje bit će carstvo!“
0004 Drugi veli: „Moje biti carstvo!“
0005 To car Murat u svom Carigradu,
0006 I car Lazo u svom namastiru.
0007 Sami sebi ne mogu suditi,
0008 Koji će ih stalno carevati,
0009 Pa moraju zato ratovati.
0010 To car Murat u svom Carigradu,
0011 I on b’jelu knjigu napisao,
0012 Caru Lazi šalje k namastiru
0013 I u knjigi Lazu pozdravljao:
0014 „Care Lazo u svom namastiru!
0015 Ne stoji nam u našem zakonu,
0016 Niti kažu knjige ni vanđelja,
0017 Da dva cara mogu carevati.
0018 Što suđeno nije na nebesih,
0019 To ni zemlja držati ne može,
0020 Mi moramo dijeliti carstvo.
0021 Kupi vojsku, vodi na Kosovo,
0022 Ondje oću tebe dočekati,
0023 Ondje ćemo carstvo dijeliti:
0024 Ko izgubi, tome biti ne će,
0025 Ko dobije, tome je suđeno.“
0026 Kad je Lazo knjigu zadobio,
0027 Što je njemu Murat otpravio,
0028 Ma iz svoga grada Carigrada,
0029 Lazo se je odma podigao,
0030 Jer on želi ratovati s njime,
0031 Da se znade, u koga je carstvo.
0032 Pa on njemu knjigu povratio
0033 I u knjigi njega pozdravio:
0034 „Car Murate u svom Carigradu!
0035 Kupi vojsku, vodi na Kosovo,
0036 Ja ću doći tebe pooditi,
0037 Vidit ćemo, u koga je carstvo.“
0038 Kad je Murat knjigu zadobio,
0039 Razumio, što mu knjiga kaže;
0040 Piše knjigu na devet krajeva,
0041 Na svojijeh devet dukajlija,
0042 Na desetu svoju carevinu,
0043 Pašajlija dvaest i četiri.
0044 Pašajlija svaka snažna bila
0045 I mogla je vojsku podignuti:
0046 Tri hiljade to čista askera.
0047 Dukajlija svaka snažna bila:
0048 Tri hiljade regulate vojske
0049 Moglo j’ caru na Kosovo poći.
0050 Dukajlije knjige zadobiše,
0051 Mili pozdrav od cara Murata:
0052 Kako ih je care pozdravio,
0053 Da mu vode vojsku na Kosovo,
0054 Da će s Lazom dijeliti carstvo,
0055 Ko dobije, tome će ostati,
0056 Ko izgubi, taj imati ne će.
0057 Dukajlije vojsku podigoše
0058 I sam care svoje pašaldžije,
0059 Vodiše je na Kosovo bojno.
0060 I car Lazo svoje knjige piše,
0061 Pa ih šalje po svojim državam.
0062 Jednu šalje Vukašinu kralju:
0063 „Vukašine svoje kraljevine!
0064 Ti uzdiži svoje kraljeviće,
0065 Kogođ može pušku podignuti,
0066 Neka ide na Kosovo bojno,
0067 Ondje ćemo dijeliti carstvo.“
0068 Drugu šalje duždi mljetačkome
0069 I u knjigi duždu pozdravio:
0070 „Dužda, kneže od svoje države!
0071 Ti podigni svu svoju Mljetačku,
0072 Kogođ može pušku podignuti,
0073 Neka ide na Kosovo bojno,
0074 Ondje ćemo dijeliti carstvo,
0075 Može biti da ga dobijemo.“
0076 Pa je treću knjigu napisao,
0077 Pa je šalje do Krojana grada,
0078 Ma na ruke starom Jug-Bogdanu,
0079 I Bogdana starog pozdravio:
0080 „Jug Bogdane od Krojana grada!
0081 Ti podiži svoje Krojančane,
0082 Kogođ može pušku podignuti,
0083 Neka id ena Kosovo bojno,
0084 Ondje ćemo dijeliti carstvo.
0085 I povedi svoje Jugoviće,
0086 Od njih devet nikog ne ostavljaj,
0087 Nek svi pođu s tobom na Kosovo.
0088 Na Kosovu dobijemo l’ carstvo,
0089 Niko ne će biti brez dijela.“
0090 Četvrtu je knjigu napisao,
0091 Pa je šalje zetu Brankoviću:
0092 „Vaj moj zete, Brankoviću Vuče!
0093 Sve podigni svoje Brankoviće,
0094 Pa ih vodi meni na Kosovo,
0095 Ondje ćemo dijeliti carstvo,
0096 Može biti da ga dobijemo
0097 I ti oćeš biti u dijelu.“
0098 Pa je petu knjigu napisao,
0099 Milošu je šalje u Pocerje
0100 I Miloša Lazo pozdravio:
0101 „Ti moj zete, Miloš u Pocerju!
0102 Ti uzdiži sve svoje Pocerje,
0103 Kogođ može pušku podignuti,
0104 Ići ćemo na Kosovo bojno,
0105 Ondje ćemo dijeliti carstvo,
0106 Može biti da ga dobijemo,
0107 Ne ću tebi krivo učiniti.
0108 Povedi me Zemljića Stjepana,
0109 Da se dičim s vami na Kosovu.
0110 Nemoj meni njega ostaviti,
0111 Uzimljem ga sebi u miloštu
0112 Ko i zeta Miloš’ od Pocerja.“
0113 Kralj Vukašin kupi kraljeviće,
0114 Dužda kupi po svojoj Mljetačkoj,
0115 Stari Bogdan po svome Krojanu,
0116 A Branković svoju branjevinu,
0117 Silni Miloš po svome Pocerju,
0118 Pa ih vode Lazi k namastiru.
0119 Kogođ mogo pušku podignuti,
0120 Svak je rado poša ratovati,
0121 Ne bi l’ Lazo zadobio carstvo.
0122 I car Lazo po svom namastiru
0123 Tri iljade sakupio vojske,
0124 Svaki duka vodi po toliko.
0125 Tu se sila k namastiru zbila,
0126 Te pođoše na Kosovo bojno.
0127 Kad su bili na prvom konaku
0128 I car Lazo sida za večeru,
0129 Dukajlije do njega sjedoše,
0130 I prvi mu sjedi uz koljeno
0131 S desne strane Brankoviću Vuče,
0132 A s lijeve Miloš-Obiliću.
0133 Jali Vuče caru dokazuje,
0134 Dokazuje, što istina nije,
0135 Na Miloša laži nabacuje.
0136 Od Laze se Miloš oženio,
0137 S njegovom se ćeri zaljubio.
0138 I Branković caru govorio:
0139 „Oj moj babo, ti care Lazare!
0140 Ti se čuvaj Obilić-Miloša,
0141 Nemoj njemu svašta vjerovati,
0142 Jer je Miloš od drugog zakona,
0143 On se uči vav’jek trgovati
0144 Pa mu nemoj kriposti davati,
0145 Jer će s tvojom trgovati vojskom,
0146 Na Kosovu prodati Muratu,
0147 Pa ćeš kroz to izgubiti carstvo,
0148 Ni glava ti osati ne more.
0149 Ništa njemu nemoj vjerovati,
0150 Što se kune i što se proklinje,
0151 Po Kosovu da će sjeći Turke,
0152 Da će tebi on dobiti carstvo.“
0153 Kad je Lazo r’ječi razumio,
0154 Što Branković njemu pripov’jeda,
0155 On natoči punu čašu vina,
0156 Pa je svima redom nazdravio,
0157 Svakom svoju slavu proslavio.
0158 Kad je slava došla do Miloša,
0159 On Milošu zdravicu nazdravlja:
0160 „Zdravo, zete, Miloš od Pocerja!
0161 Zdravo, zete, vjero i nevjero!
0162 Konja jašim, a na konju dr’jemam,
0163 U dr’jemu sam krtak san usnio,
0164 Da ćeš meni ti izdati vojsku,
0165 Da ću s tobom izgubiti carstvo.“
0166 Kad je Miloš r’ječi razumio
0167 I Miloš se na noge skočio,
0168 Škrinu zubom, a pomače brkom;
0169 Drugu sebi čašu natočio
0170 I s carem se Lazom pozdravio,
0171 I Miloš je Lazi govorio:
0172 „Care Lazo, moj mili babajko!
0173 Od koga je nevjera postala?
0174 Od Jelice, sestre despotove,
0175 Koja rodi Vuka Brankovića,
0176 Nevjera ti sjedi uz koljeno,
0177 Koji će ti svu izdati vojsku.
0178 A sjutra će jutro osvanuti
0179 I svetoga Vida dugovanje,
0180 Vidov danak oto se nazivlje,
0181 Vidit ćemo, moj care Lazare!
0182 Ko l’ je vjera, ko li je nevjera.“
0183 I car Murat sakupio vojsku,
0184 K njemu dođe devet dukajlija,
0185 I Murat se pred njih išetao,
0186 I oni se caru prestaviše:
0187 „Vaj naš care, mili gospodare!
0188 Ti se nemoj ništa prepadati,
0189 Da ćeš svoje izgubiti carstvo.
0190 Naske ima devet dukajlija,
0191 Svaki ima po devet iljada,
0192 Više, care, neg si govorio.
0193 Ići ćemo s tobom na Kosovo,
0194 Braniti se dinskom dušmaninu,
0195 Ne bi l’ naše sačuvali carstvo.“
0196 Oto caru vrlo milo bilo,
0197 Pa im vojsku meće u tabore,
0198 Dukajlije vodi u odaje,
0199 Pa im toči žeženu rakiju,
0200 I prvom se čašom obrediše,
0201 Ali idu silne pašalije,
0202 Oni vode vojsku k Carigradu,
0203 Preda nje se care išetao,
0204 I oni se njemu prestaviše:
0205 „Oj naš care, mili gospodare!
0206 Ti se nemoj ništa prepadati,
0207 Da ćeš svoje izgubiti carstvo:
0208 Naske ima dvaest i četiri,
0209 Svaki ima po sedam iljada,
0210 Sve askera regulate vojske,
0211 Više, care, nego si mislio,
0212 Ići ćemo s tobom na Kosovo,
0213 Braniti se dinskom dušmaninu.
0214 Da našega ne dobije carstva.“
0215 I to caru vrlo milo bilo,
0216 Pa ih vodi u tople odaje,
0217 Pa im toči žeženu rakiju,
0218 Pomiješa paše s dukajlijam:
0219 „Svi sjedajte jedan do drugoga!
0220 Svi ste moji dobri prijatelji,
0221 Kad ste mene jutros poodili,
0222 Ma ni svoji niste vi dušmani:
0223 Svoje ćete sačuvati carstvo.“
0224 Malo piše žežene rakije,
0225 Car je Murat njima govorio:
0226 „Ajmo, braćo, na Kosovo bolno!
0227 Lazo će nam polje ujagmiti,
0228 Pa ne ćemo moći taboriti.
0229 Ako prije Laze mi dođemo,
0230 Na Kosovu polje ujagmimo,
0231 Tamo ćemo tabor učiniti,
0232 Kako ćemo njega dočekati.“
0233 Oto oni jedva dočekaše,
0234 Svi se oni na noge skočiše,
0235 Svaki svoga konja zajauje,
0236 Svaki svoju vojsku podiguje,
0237 Po ordiji paše podvikuju:
0238 „Ko se klanja svecu Muamedu,
0239 Neka ide brzo na Kosovo,
0240 Ne bi l’ prije polje ujagmili,
0241 Nego Lazo sa svojom Srbijom.“
0242 Oče Turci kano mrki vuci,
0243 Konji vrište, a Turci ilaču:
0244 „Hajde, hajde na Kosovo bojno!“
0245 Kad dođoše na Kosovo bojno,
0246 Koliko je polje na Kosovu,
0247 Ne bi njega prekasali vuci,
0248 Nit bi silni orle preletio,
0249 Svega su ga pretisnuli Turci:
0250 Konj do konja, Turčin do Turčina,
0251 Ne može se sila pregledati,
0252 Da kamo li s njome ratovati.
0253 I Lazo na Kosovu primaka,
0254 Na Kosovu opazio Turke,
0255 Ispod njega tabor učinio,
0256 U taboru Lazo govorio:
0257 „Sve delije, moje dukajlije!
0258 Koji ste mi pomoć podignuli
0259 Na Kosovo ratovati s Turcim,
0260 Ne bi l’ njima preoteli carstvo,
0261 Fala vami jednom i drugome,
0262 Koj’ je danas sa mnom u saboru!
0263 Ma još veća onome junaku,
0264 Koji ode do Kosova bojnog
0265 I pregleda na Kosovu Turke,
0266 I pregleda staze i progaze,
0267 Oklem ćemo na njih udariti.
0268 Koliko je na Kosovu vojske,
0269 Smijemo li na njih udariti?
0270 Koji meni otim putem pođe
0271 I on meni istinu dokaže,
0272 L’jepim ću ga darom darovati,
0273 Bit će meni prvi uz koljeno.
0274 Ako Bog da i sreća junačka,
0275 Da mi tursko dobijemo carstvo,
0276 I njemu ću jedno darovati.“
0277 Svi junaci mukom zamukoše
0278 I u crnu zemlju pogledaše,
0279 Ne pogleda Miloš od Pocerja,
0280 I Miloš je ’vako govorio:
0281 „O moj babo, moj care Lazare!
0282 Od tebe se jesam oženio,
0283 Jal se nisi u me zavjerio,
0284 Neg vjeruješ Vuku Brankoviću,
0285 Koji će ti svu izdati vojsku.
0286 Kad ti jesi njemu povjerova,
0287 Neka pođe tebi na Kosovo,
0288 Neka vidi na Kosovu Turke,
0289 Koliko je na Kosovu vojske,
0290 On će tebi pravo kazivati,
0291 Najbolje ćeš njemu vjerovati.“
0292 Muči Vuče, ništa ne govori,
0293 Van u zemlju oči oborio,
0294 Opet Miloš poče govoriti:
0295 „Idem, care, na Kosovo bojno,
0296 Tursku vojsku oću pregledati,
0297 Po sredini vojsku pregaziti,
0298 U sredini cara nalaziti,
0299 S njime oću r’ječi govoriti,
0300 Kod njega ću zametnuti kalgu,
0301 Nogom ću mu glavu otkinuti,
0302 A ti udri po krajevim vojske
0303 Sa svojijem Vukom Brankovićem.
0304 Vidit ćemo, moj care Lazare!
0305 Što sam reka, da poreći ne ću,
0306 Jer si mene sinoć uvr’jedio
0307 S petljanijom Vuka Brankovića,
0308 Kad si meni čašu nazdravio,
0309 Da sam tebi vjera i nevjera.
0310 I podaj mi Zemljića Stjepana,
0311 Nas dva druga, pa ga drugujemo:
0312 Jednog mogu pogubiti Turci,
0313 Drugi more za njega kazati,
0314 Što mi se je s njime dogodilo.“
0315 Nije ništa dalje govorio,
0316 Neg se dobra ždrala privatio,
0317 Pa ga goni na Kosovo bojno,
0318 Za njim jaši Zemljiću Stjepane.
0319 Na krajinu vojske udariše,
0320 Dukajlije prid njih izlaziše,
0321 Dukajlije njima govoriše:
0322 „Šta oćete, dvi srpske vojvode?
0323 Jesi l’ pošo da se bojem braniš,
0324 Jal si poša da se lebom raniš,
0325 Jali tursku pregledati vojsku,
0326 Caru Lazi dokazati svome,
0327 Koliko je na Kosovu vojske,
0328 Smijete li na nas udariti?
0329 Naske ima dosta na Kosovu
0330 I čekamo tvog cara Lazara,
0331 Da se znade, u koga je carstvo.“
0332 Stjepan znade turski govoriti,
0333 Pa on s njima turski govorio:
0334 „Nit sam poša da se bojem branim,
0335 Nit sam poša da se lebom ranim,
0336 Već smo čuli za cara Murata,
0337 Da je glavom doša na Kosovo.
0338 Mi bi rado s njime besjediti,
0339 Kad bi ćio s nami govoriti,
0340 Bit ćemo mu, što mu nitko nije.
0341 Van mi kaži, dukajlija dragi!
0342 Gdje je šator cara čestitoga,
0343 Da ja znadem k njemu dogaziti?“
0344 Dukajlija po istini kaže:
0345 „Šator mu je nasred polja ravna,
0346 U ordiji, u sredini vojske;
0347 Svi su drugi od bijelog platna,
0348 A carev je od zelene svile,
0349 Najveći je na Kosovu bojnom.
0350 Više njega željezni endeci,
0351 Po endecim šetaju čauši
0352 I četiri crne Arapine
0353 I gledaju vojski po širini,
0354 Da Srbija ne bi udarila.“
0355 Tu se Miloš bio isputio,
0356 U ordiju tursku ugazio,
0357 Za njim gazi Zemljiću Stjepane.
0358 Turci njemu placu otvoraju,
0359 Jere misle, da nije od kalge,
0360 Kad s prvima nije zametnuo,
0361 Miloš carev šator ugledao,
0362 Dobra ždrala k njemu upravio,
0363 Turci njemu placu otvoraju,
0364 Do šatora Miloš dogazio,
0365 Arapi se u njeg zagledali
0366 I Miloš je njima govorio:
0367 „Što gledate, careve delije?
0368 I mi jesmo glavom od Srbije,
0369 Pa se nami krivo učinilo,
0370 Pa bi rado s carom besjediti
0371 I od njega službu poiskati,
0372 Da on nami službovanje dade,
0373 Bit ćemo mu, što mu niko nije.“
0374 Arapi mu šator otvoriše
0375 I u šator Miloš ulazio,
0376 Muratu se caru prestavio:
0377 „Dobro jutro, care pod šatorom!
0378 Ja bi rada s tobom govoriti,
0379 Pruži ruku, da te u nju ljubim,
0380 Onda oću s tobom govoriti.“
0381 Care leži na meku dušeku,
0382 Pa on ne će ništa da govori,
0383 Već na nogi podiže čizmicu,
0384 Da ga Miloš ljubi u čizmicu.
0385 Miloš mu se noge privatio,
0386 A drugu mu svojom pričepio,
0387 U križima cara rastavio,
0388 Prislonja mu noge uz lubinu.
0389 Stade dreka cara pod šatorom.
0390 Kad je Miloš cara razgulio,
0391 Iz šatora konju poitio,
0392 Više cara šator prevalio
0393 I Arapi na zemlju padoše.
0394 I Miloš se konja privatio,
0395 Ma i svoje brijetkinje ćorde.
0396 Zametnu se na Kosovom kalga,
0397 Uzmele se silne pašaldžije,
0398 Na svezate konje uzjauju,
0399 Uzmeli se kano i ždralovi,
0400 Gdje s’ u mjestu zametnula kalga,
0401 Miloš s’ječe desno i lijevo,
0402 Dobra ždrala kraju upravio.
0403 Što Milošu bilo ostajalo.
0404 Za njim kupi Zemljiću Stjepane.
0405 Za njima se placa otvorila,
0406 Ka žetari kad kroz žito prođu.
0407 Oni kraju vojsku izgaziše,
0408 Da nikakve rane ne dobiše.
0409 Kad su kraju vojski izgazili,
0410 Onda se je Miloš osjetio:
0411 Što je reka, nije učinio,
0412 Nije nogom cara pričepio,
0413 Pa se Miloš natrag povratio,
0414 Pa po drugom kraju udario,
0415 Po drugome, po cjelini vojske.
0416 Do šatora Miloš dogazio
0417 I on cara nogom pričepio,
0418 Što je reka, to nije poreka,
0419 Pa po trećem kraju udario,
0420 Turci njemu placu otvoraju.
0421 Kad je do po dogazio vojske,
0422 Tu se trevi jedna bula stara,
0423 Malodobna od trista godina,
0424 Koja j’ dosta ratova vidila
0425 I vidila, što junaci rade,
0426 Pa zavika jedna bula stara:
0427 „Jala Turci, kuja vas kotila!
0428 Na Kosovu ostalo vam pusto!
0429 Dogodi se velika sramota,
0430 Da b’ od vojske, ne bi ni žalili,
0431 Neg od dvije ugarske katane,
0432 Koji vama cara pogubiše,
0433 Po Kosovu vojske pogaziše,
0434 Vidite li, da su oklopnici?
0435 Ne more ih sablja ni olovo,
0436 Svoja koplja zemlji udarajte,
0437 Pa na koplja konje nagonite,
0438 Na koplja će konji posrtati,
0439 Katane će s konja popadati,
0440 Pa udrite konje po kičici,
0441 A junake mlade po mišici.“
0442 Kad te Turci glase razumiše,
0443 Oštra koplja u zemlju metnuše,
0444 Pa na koplja konje nagoniše,
0445 Dobri konji po zemlji padoše
0446 I junaci sa konja padoše,
0447 I oko njih Turci oklopiše,
0448 Pogubiše Zemljića Stjepana,
0449 A Miloš se na nogami brani
0450 Britkom sabljom, teškim buzdovanom,
0451 I njega su obranili Turci.
0452 Čuo Lazo na Kosovom kalgu,
0453 U to doba i on pristigao,
0454 Pa udara po sredini vojske.
0455 Brankovića šalje po krajevim,
0456 Da iz gore udari na Turke,
0457 Već da misle na Kosovu Turci,
0458 Da je gora živa od Srbije.
0459 Te Branković ode u planinu,
0460 Da ni puške nije opalio,
0461 A Kosova nije ni vidio.
0462 I Miloša savladaše Turci,
0463 I grdne mu rane zadavaše,
0464 I s Lazom se zametnula kalga.
0465 Tu koražu zadobiše Turci
0466 I Lazinu vojsku oklopiše,
0467 I Miloša živa uvatiše.
0468 I još živ je care pod šatorom,
0469 Pa ga vode caru pod šatore,
0470 Da on njemu sudbinu osudi,
0471 Kakvom će ga smrti pogubiti.
0472 Ispod cara ranjena legoše,
0473 Pošajlije caru kazivaše:
0474 „Evo care, ugarske katane,
0475 Tko je tebe glavom rastavio.“
0476 Car je njima ranjen govorio:
0477 „Neka leži ugarska katana,
0478 Vi se bor’te sa carem Lazarom,
0479 Ne bi li ga uvatili živa;
0480 Doved’te ga k meni do šatora,
0481 Nas dva cara da se ogledamo,
0482 Zašto jesmo izgubili glave.“
0483 Pošajlije nazad poitiše,
0484 Lazarovu vojsku razgoniše.
0485 Da je komu stati pa gledati,
0486 Žestokoga rata na Kosovu!
0487 Izginulo na obadve strane,
0488 Ma još više od Srbije slavne,
0489 Jer ih izda Brankoviću Vuče.
0490 Doline se krvi natopiše,
0491 A brda se glavam nakitiše.
0492 Cara Lazu Turci uvatiše,
0493 Sam uteče stari Jug-Bogdane,
0494 I uteče dužda od Mljetaka ,
0495 I uteče Uglješ-vojvoda.
0496 Da j’ viditi goleme žalosti!
0497 Kada pođe stari Jug-Bogdane,
0498 I on vodi devet pustih konja,
0499 I na njima sina nijednoga,
0500 Sve devet ih osta na Kosovu;
0501 Da si tvrđi od studene st’jene,
0502 Ti bi mora suzu otpuštiti
0503 Gledajući Jug-Bogdana stara.
0504 Vode paše Lazu do šatora,
0505 Svome caru njega dovedoše
0506 I vrlo su njega obranili,
0507 Bliže rane smrti neg života.
0508 Te dva cara legu naporedo
0509 I ispod njih Miloš od Pocerja.
0510 Kune Lazo Brankovića Vuka:
0511 „Jala, Vuče, prokleto ti bilo!
0512 Što rasrdi Miloša junaka,
0513 Pa od jada on izgubi glavu.
0514 Pa ti ni to dosta ne bijaše,
0515 Već odvede vojsku u planinu,
0516 Mene cara pušti u sredinu,
0517 Prokleto ti sve plemeno bilo!
0518 Od plemena zvala ti se raja,
0519 I tražila vav’jek gospodara!“
0520 Te izusti i dušu ispusti.
0521 I danas je Brankovića raja,
0522 Vav’jek traži sebi gospodara,
0523 Te se ne zna, oće li ga naći.
0524 I car Murat Turkom govorio:
0525 „Dukajlije, vi moje delije!
0526 Pašajlije, vi obrambo moja!
0527 Ja ću sada svijet prom’jeniti,
0528 Naporedo dva cara kopajte,
0529 Povr naske Miloša junaka,
0530 Jer je junak nada sviju naske.
0531 Nad Srbije, nad moje ordije.“
0532 Govorio, pa se prestavio,
0533 Više nije ništa govorio,
0534 U to vr’jeme svijet prom’jenio
0535 I Miloša pogubiše Turci,
0536 Učiniše, što je car rekao:
0537 Naporedo dva cara kopaše
0538 I više njih Miloša junaka.
0539 Velika se krvca prolivala
0540 I silna je vojska izginula,
0541 Sirotinja velika ostala.
