Бој на Граховцу (САНУ)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој на Граховцу

0001 Запјевала на Ловћену вила
0002 Уза своје гушли јаворове,
0003 Припијева Богом посестриму
0004 Од Цетиња пребијелу вилу,
0005 Која сједи више манастира
0006 У тврдоме Кршу орловоме,
0007 На фортицу Црнојевић’ Ива;
0008 У пјесми јој вила проговара:
0009 „Кажи мене, моја посестримо,
0010 Што се ради по Цетињу равну —
0011 Је ли здраво Петровићу књаже,
0012 Јесу л’ здраво млади Црногорци
0013 И воде л’ ми коло око цркве,
0014 Пјевају ли пјесме од јунака?
0015 Јер сам ти се, сестро, зачамала,
0016 Тер нијесам овђен излазила
0017 Ни гледала по Цетињу равном,
0018 Пасало је шест година дана!”
0019 Са Цетиња вила одговара:
0020 „Кад ме, моја посестримо, питаш
0021 Што се ради по Цетињу равну,
0022 Сједи мало, казаћу ти право
0023 Што је било у седам година.
0024 Прво Петар умрије владика,
0025 Црногорска звијезда и дика,
0026 Али приђе но је преминуо,
0027 Избрао је себе нашљедника,
0028 Младо момче, Данила синовца,
0029 Што ће Гором управљати Црном
0030 И чувати слогу и слободу,
0031 Да слободу не погазе туђи,
0032 Кад владику Петра саранише
0033 И у свету цркву погребоше,
0034 Ту се неки противници на’ше
0035 Супроћ светог владичина писма
0036 За Данила млада насљедника.
0037 Ал’ се Данил томе не чуђаше,
0038 Јере лудост њихову виђаше,
0039 Већ окупи браћу Црногорце,
0040 Истријеби губу из торине,
0041 А остави стадо и пастире,
0042 Што ће образ отачаства чуват’.
0043 Па се Данил пут Русије спреми
0044 Да поздрави цара Николаја,
0045 Од сјеверне стране господара —
0046 Неће носит’ капу камиљаку,
0047 Која му је остала од стрица,
0048 Већ о бедри сабљу димишкињу.
0049 Кад данило у Русију дође,
0050 Он се смјерно цару поклањаше,
0051 Поклањаше, цара поздрављаше
0052 Од главара од Црногораца,
0053 Па му писмо од народа даје —
0054 Писмо каже да књажество траже,
0055 Јер је наше од старине било.
0056 Кад је царе писмо разумио,
0057 Цар Данила потврди за књаза
0058 Без питања краља ниједнога,
0059 Па му златну ленту објесио,
0060 Па га справи ловној Гори Црној
0061 Да књажује и народом влада.
0062 Кад Данило на Цетиње дође,
0063 На скупштину Црногорце нађе
0064 Ђе чекају свога господара,
0065 Петровића, књаза изабрана.
0066 С весељем га браћа дочекаше,
0067 И у свету цркву одведоше
0068 И миломе Богу зафалише
0069 Ђе новога књаза задобише.
0070 Кад Даниле почину од пута,
0071 Он се диже, пође проз нахије
0072 Да прогледа земљу и државу.
0073 Ал’ проклети не дадоше Турци,
0074 Но ми веље натурише мито
0075 Да њим муте браћу Црногорце
0076 И новога Петровића књаза,
0077 Црногорско племе премамише,
0078 По имену невјерне Пипере,
0079 И Скадру их граду одведоше,
0080 Те се силном цару предадоше.
0081 Кад је књаже гласе разумио,
0082 Тешке су га спопануле мишли
0083 Како би се цару осветио
0084 И цареву на Скадру везиру.
0085 Па све мишли наједно скупио,
0086 Пак окупи силну војску своју
0087 И похара града Жабљачкога,
0088 Врати цару жао за срамоту.
0089 Ћаше Жабљак одржати града,
0090 Ал’ не даде Отмановић царе,
0091 Но сакупи силну војску своју,
0092 Бројем управ стотину хиљада,
0093 Посла војску ломној Гори Црној
0094 И пред војском мушира својега,
0095 По имену Омера везира.
0096 А кад војска Црној Гори дође,
0097 Силни турци, па се уредише,
0098 Са свакоје стране ударише,
0099 Ал’ се мушки бију Црногорци,
0100 Бране они малу Гору Црну
0101 Да преко ње не прегазе Турци.
0102 У то витез Петровићу књаже
0103 Лети јунак од војске до војске,
0104 Своју браћу слободи и храбри
0105 Од Турака да се храбро бране
0106 И јунаштво своје да не штеде.
0107 Рат је траја два мјесеца дана
0108 И јошт више продужит’ се ћаше,
0109 Него скочи Руска и Ћесарска,
0110 Оба цараписаше султану
0111 Да он враћа с Црне Горе војску.
0112 Султану се од ино не може,
0113 Врати војску, пође Цариграду.
0114 Ал’ је њему доста штете било
0115 Бој бијући два мјесеца дана
0116 По граници крајем Горе Црне.
0117 Јер је доста војске изгубио
0118 И велику хазну потрошио.
0119 А ћесар је славу задобио
0120 Да га вазде славе Црногорци,
0121 Јере скочи њима у помоћи,
0122 Даде доста праха и олова —
0123 То му фала и данас и вазде!
0124 Зато књаже отиде у Бечу
0125 Да зафали од Беча ћесару
0126 На доброту и милост његову,
0127 Коју бјеше књазу учинио,
0128 У потребу праха поклонио.
0129 Ћесар књаза дивно дочекао,
0130 Велику му почаст учионио,
0131 Као брату и суседу своме,
0132 Јошт га вељом обдарио даром —
0133 Гвоздену му круну објесио;
0134 Другу посла царе Николаје
0135 На јуначке прси Данилове.
0136 Оба цара књаза признадоше,
0137 Орденима прси окитише
0138 За његову храброст и јунаштво,
0139 Јер обрани отачаство драго
0140 Да га силни не прегазе Турци.
0141 Књаз Данило цар’ма благодари
0142 На милости и великом дару,
0143 Па се здраво Црној Гори врати.
0144 Кад Тријесту бијеломе дође,
0145 Ту почину три-четири дана
0146 И ту себе заручницу нађе,
0147 Црној Гори добру помотницу,
0148 У госпоцку кћу Квекићеву,
0149 Милу ћерцу Јовановић’ Марка,
0150 По имену Даринку ђевојку;
0151 Пак дарова своју заручницу,
0152 Даде прстен хиљаду дуката,
0153 Пак отиде Црној Гори малој.
0154 Здраво књаже на Цетиње дође,
0155 Ал’ од пута починути неће,
0156 Но преписа браћу Црногорце,
0157 Поставља их у начин војнички.
0158 Прво себе изабрао гарду,
0159 А све друге меће у параду —
0160 Да стотинаш са стотином влада,
0161 На стотину меће барјактара,
0162 Десечаре све добре јунаке,
0163 А у свако племе капетана,
0164 А сврх њи су војводе сердари.
0165 Пошто књаже уреди војнике,
0166 Сједе мало, па је починуо.
0167 Потом мало време постојало,
0168 Рок ми књазу од женидбе дође
0169 Да доводи књагињу Даринку,
0170 Дивна дара ловној Гори Црној,
0171 Тер весеље велико чињаше.
0172 На весеље књаже позиваше
0173 Свога кума, српског генерала,
0174 Ћесарова храбра фертмаршала,
0175 По имену Мамулу Лазара,
0176 А сватове браћу Црногорце,
0177 Три хиљаде по избор делија,
0178 Искићени халај-барјацима.
0179 Ал’ је халај-барјак надвисио
0180 Бијел’ барјак орај двојеглавни,
0181 Који бјеше Неманића цара.
0182 Пак сретоше књагињу Даринку
0183 У Котору, граду бијеломе,
0184 С весељем ми на Цетиње до’ше.
0185 Срете књаже своју заручницу,
0186 Пак у свету цркву отидоше,
0187 А сва војска стаде у параду.
0188 Кад у свету цркву уљегоше,
0189 Свете венце на главу метнуше,
0190 Затресе се све Цетиње равно,
0191 Око њега високе планине,
0192 Од топова и од лубарада,
0193 Црногорска сјајна џевердара;
0194 С тијем они дужност испунише
0195 И књагињу своју поздравише.
0196 Покљен тога мало прође време.
0197 Знадеш и ти, посестримо моја,
0198 Да су Кучи турске придворице,
0199 Од старине стари невјерници,
0200 Које књаже сносит’ не могаше,
0201 Већ окупи силну војску своју,
0202 Посла војску на Куче камене
0203 И пред војском Мирка војеводу,
0204 Наша војска на Морачу дође,
0205 Тад војвода Петровићу Мирко
0206 Листом Куче на предају зваше,
0207 Јер им Србин опростит’ хоћаше,
0208 Ере такву запов’јед имаше,
0209 Ал’ му Кучи доћи не ћедоше,
0210 Но с војводом боја затурише.
0211 Кад то виђе Мирко војевода,
0212 Одмах даде од боја зламење,
0213 Па он пушти силну војску своју,
0214 Листом Куче огњу предадоше,
0215 Што стигоше, сабљи предадоше,
0216 Што остало, то се покајало,
0217 Свијелтоме књазу приступило —
0218 Сад нијесу турске придворнице,
0219 Него вјерна браћа Црногорци.
0220 Пошљед тога, моја посестримо,
0221 Не да књазу ни срце ни душа
0222 Турски јарам на Србе гледати,
0223 Но побуни Србе на све стране,
0224 А руку им од помоћи даје.
0225 Он подиже све Васојевиће,
0226 Сву нахију до Новог Пазара,
0227 На коју се узбунише Турци
0228 И велику подигоше војску.
0229 Кад то чуше млади Црногорци,
0230 Похиташе браћи у хиндату.
0231 Кад се двије прикупише војске,
0232 Доиста се ударити ћаху,
0233 Ал’ не даше царски генерали,
0234 Једно руски, а друго француски.
0235 Међу војском мира уфатише
0236 И нахију они прецепише —
0237 По нахије оста за сулатана,
0238 Да му данак на ошеку дају,
0239 Ал’ да паше и спахије нема
0240 Међу њима у Васојевиће.
0241 Пошљед тога, драга вило моја,
0242 Зарати се Руска са султаном,
0243 Кћаше Руска Стамбол раскрхати
0244 И Слављане тужне избавити,
0245 Ал’ не даше сиље од Запада,
0246 Сложише се, па се погодише
0247 Сви султану да су у помоћи,
0248 Па на Руса сложно ударише.
0249 Књаз Данило устанути кћаше
0250 И на турску земљу ударити,
0251 Ал’ му не да од Беча ћесаре
0252 Да Русима буде у помоћи.
0253 Ал’ се Руска покорити неће,
0254 Ратовала три године дана,
0255 Ратовала, па се помирила,
0256 Не по вољи него по невољи,
0257 Јер умрије царе Николаје,
0258 А лејати, јаки и опаки,
0259 Севастопол тврди освојише
0260 И на том емира закључише,
0261 У Паризу граду потврдише.
0262 Ту је доста препирања било,
0263 Али сваки миче за својега,
0264 А за јадну малу Гору Црну
0265 Свога нема, пријатеља нема,
0266 Што би добру ријеч истурио,
0267 Но лејати листом потписаше
0268 Црну Гору под Отмановићем,
0269 Ал’ те наћи неподгодна друга,
0270 Који на то пристанути неће.
0271 Кад Данило гласе разумио,
0272 Од жалости бјеше занемио,
0273 Пак сам собом ријеч говорио:
0274 ,Ах, тако ми Бога милоснога
0275 И мог ђеда Петра светитеља,
0276 Приј еда ћу изгубити главу
0277 И свакоме брату Црногорцу
0278 Но ја признат’ Авдула сулатана,
0279 Изгубити слогу и слободу,
0280 Коју су ми оставили стари!’
0281 Пак довати перо и хартију,
0282 Ситну једну књигу направио
0283 У Русију цару Александру:
0284 ,Александре, пријатељу стари,
0285 Знадеш добро и разумио си
0286 Да лејати мене потписаше
0287 И у царство турско оставише!
0288 Виђу мене да помоћ’ не можеш,
0289 Доста имаш разгребања свога,
0290 Ал’ те молим како брата мога
0291 И монарха, цара великога,
0292 Да се сада, царе, употребиш,
0293 У потреби да ми помоћ пружиш,
0294 Да ја праха и олова купим,
0295 Јере мишлим ратоват’ султаном —
0296 Волим своју изгубити главу
0297 Но слободу изгубити драгу,
0298 Коју су ми оставили стари,
0299 На аманат земљу и државу!’
0300 Књигу сврши, посла Алесандру,
0301 А сам књаже пође у Паризу
0302 Да поздрави великога цара,
0303 Од Франције Луји Бонапарту.
0304 Кад Даниле пред цара изиђе,
0305 Смјерно ми се цару поклањаше,
0306 Поклањаше, цара поздрављаше,
0307 Па му стаде кажевати књаже
0308 Тужно стање Црне Горе мале,
0309 Како на њу нападају Турци,
0310 Како воде рата са султаном —
0311 ,Пасало је три стотине љета
0312 Како славу и слободу бране,
0313 А сад мишле да погазе Турци
0314 Нашу славу и слободу драгу,
0315 Јер лејати тако потписаше
0316 Црна Гора да је под султаном,
0317 На то, царе, никад не пристајем!’
0318 Кад је царе књаза разумио,
0319 Цар Данилу добро проговара,
0320 Јер је царе благородне душе,
0321 Туђу славу и слободу брани:
0322 ,Хајде збогом, Петровићу књаже,
0323 Поздрави ми листом Црногорце,
0324 А дајем ти моју вјеру тврду
0325 Да ћу тебе бити у помоћи
0326 Да се гора ограничи Црна!’
0327 Књаз се врати, дође Гори Црној,
0328 А у томе Руска и Француска,
0329 Оба цара писаше султану
0330 Да он призна Петровића књаза
0331 И његову ловну Гору Црну,
0332 Јер је Црна Гора од старине.
0333 Султан писма ништа не слушаше,
0334 Јер га памет турска заносаше,
0335 Но ми Јајак-пашу дозиваше:
0336 ,Јајак-пашо, вјерна слуго моја,
0337 Узми брже војске неколико,
0338 Хајде с војском на Херцеговину,
0339 На граници покрај Горе Црне,
0340 Пак попришти рају сиротињу,
0341 Јер су власи уши подигнули
0342 За некаква Петровића књаза!’
0343 Вјерна слуга цара послушала,
0344 Брзо дође на Херцеговину,
0345 Стаде прштит’ рају сиротињу,
0346 Разгонити Србе витезове.
0347 Кад разумје Петровићу књаже
0348 Што ми ради царе од Србаља,
0349 Срцу књаже одољет’ не може
0350 Гледајући Србе витезове
0351 Ђено љуто цмиле од Турака,
0352 Већ распусти браћу Црногорце
0353 Нека чете воде на све стране,
0354 Да Турцима ваде очи црне
0355 И да рају сиротињу бране.
0356 Прва ми је чета ударила
0357 На Превишу, на царску палангу,
0358 Пред четом су двије поглавице —
0359 Сенатур је Церовић Новица
0360 С побратимом с еганомс ердаром.
0361 Из паланге исћераше Турке,
0362 Исћераше, па и погубише.
0363 Пак на другу одмах ударише,
0364 На чардаке на Језера равна,
0365 Ал’ их Турци не смјеше чекати,
0366 Побјегоше преко Таре хладне,
0367 А чардаке оставише пусте,
0368 У чардаке царску џебехану.
0369 На Језера, у турске чардаке,
0370 Ту се српска прикупила војска,
0371 Цио Дробњак, Пива и Шаранци
0372 И ускоци на гласу јунаци.
0373 Ту не кћеше Срби починути,
0374 Пође војска Пиви пространојзи,
0375 Јер у Пиву турска војска бјеше,
0376 Два тамбора царева низама,а
0377 Са низамом Турци Херцеговци.
0378 Српска војска кад у Пиву дође,
0379 Уреди се, па је ударила
0380 На Горанско, на село крваво,
0381 На тамборе и турске чардаке,
0382 Ту се војске страшно ударише.
0383 Ал’ су Срби старе мејданџије,
0384 Брзо турску војску раскрхаше
0385 И чардаке турске освојише,
0386 Пак ми турску војску поћераше,
0387 Наћераше Пиви валовитој,
0388 Преко Пиве вељи ками прође;
0389 Та је чета добро учињела,
0390 Ослободи Пиву и Шаранце,
0391 Дробњак равни да Турака нема.
0392 Па је друга чета ударила
0393 На Попово, у Херцеговину,
0394 Близу Стоца, града бијелога,
0395 Пред четом је војвода Илија,
0396 Исћераше из Попова Турке,
0397 Исјекоше Турке зулумћаре,
0398 Осветише сиротињу рају.
0399 Па је трећа чета ударила
0400 На крвавом Пољу зубчакоме,
0401 На младога пашу, Јајак-пашу,
0402 Пред четом је Иво војевода —
0403 Ту се двије ударише војске
0404 И бише се од јутра до мрака,
0405 И ту Срби мегдан задобише,
0406 Јере царску војску раскрхаше,
0407 У Требињу пашу затворише
0408 Да не дави рају сиротињу.
0409 Пак четврта чета ударила
0410 Код Лесендре, насред Блата хладна,
0411 На ђемије цара честитога,
0412 Пред четом је Ђоко капетане —
0413 Ту цареву ђемију отеше,
0414 На ђемију топа царевога
0415 Су двадесет и четири главе.
0416 А све друге чете и четници,
0417 Лете чете уз Херцеговину,
0418 Саћераше у касабе Турке,
0419 Пред њима је Петровићу Лука,
0420 Што затвори у градове Турке.
0421 Кад то зачу Голубовић Вуко
0422 И остали ускоци јунаци,
0423 Којизи су од Горице Црне,
0424 Оставише града нишићкога,
0425 У Рудине пак се населише
0426 И Никшића града затворише.
0427 Кад је султан гласе разумио
0428 Што се њему ради од Турака
0429 Од витеза Петровића књаза,
0430 Срдито је на ноге скочио:
0431 ,Алах’, рече, ђиди каурина,
0432 Ђе ископа крајичнике Турке!’
0433 Пак ми Ферик-пашу дозиваше:
0434 ,Ферик-пашо, вјерна слуго моја,
0435 Узми војске двадесет иљада,
0436 Осам узми убојних топова,
0437 С топовима узми Кадрик-пашу,
0438 Пак похитај Црној Гори малој,
0439 На витеза Петровића књаза,
0440 Пак поломи Црној Гори крила!
0441 Ако би ти Бог удијелио
0442 И војничка срећа донијела
0443 Да би Гору прегазио Црну,
0444 Метнућу те вељега везира!’
0445 Кад је паша цара разумио,
0446 До земље се цару поклонио,
0447 Пак подиже силну војску своју,
0448 Силан паша, пак је похитао,
0449 Брзо с војском Црној Гори доћи;
0450 У з’о час је за се похитао
0451 И за свога цара честитога —
0452 Сретоше га млади Црногорци
0453 На Граховцу, пољу широкоме,
0454 Пет хиљада по избор војника,
0455 Пред њима је Мирко војевода.
0456 Сад пошлушај, моја посестримо,
0457 Жестокога боја и мегдана,
0458 Јер се војске страшно ударише;
0459 У два дана огња жестокога
0460 Обје војске поцрњеле бјеху
0461 Од брзога праха и олова.
0462 Кад је јутро друго освануло,
0463 На Христово на вознесеније,
0464 Онда Мирко Петровићу викну
0465 На војводе и на капетане,
0466 На сердаре, халај-барјактаре.
0467 Кад то чуше млади Црногорци,
0468 Вришну војска ка’ да се помами,
0469 На шанчеве турске ударила,
0470 Ударила па и ишћерала,
0471 Осам хиљад’ глава пошјекоше
0472 И Кадрика,пашу царевога;
0473 Узеше им зелене топове
0474 И остало царево оружје,
0475 Шаторове и халај-барјаке,
0476 Донесоше на Цетиње равно,
0477 Тер арсенал нови окитише
0478 Топовима, царскијем оружјем,
0479 Са сабљама, халај-барјацима,
0480 Звијездама и са медаљама,
0481 Које бјеху с Турака скинули —
0482 То ће њима остат’ за соинебуј
0483 Рад јунаштва на пољу Граховцу.
0484 Иза тога боја жестокога
0485 Не да Турској брука и срамота,
0486 Али-паша са царским низамом,
0487 С топовима и са Подгорицом
0488 На Љешњане племе ударио,
0489 Дочека га Иван војевода
0490 И његови Љешњани јунаци,
0491 Ту се с Али-пашом ударише
0492 И грдна га натраг оправише
0493 Носећ’ мртве и рањене Турке.
0494 Кад то чуше двије војеводе
0495 Што се чини око Горе Црне —
0496 Једно ми је Церовић Новица,
0497 А друго је војвода Миљане —
0498 Ижеде их укор и срамота
0499 Гледајући Колашина града,
0500 Што Србима доста зада јада,
0501 Пак скочише војеводе двије,
0502 Покупише брцке крајичнике,
0503 На Колашин тврди ударише
0504 И са крвљу њега освојише,
0505 Зулумћаре Турке ишјекоше,
0506 Што остало то се покајало.
0507 Сад Турчина зулумћара нема
0508 У бијелу граду Колашину,
0509 Но долазе на Поље Цетиње
0510 Да им књаже Перовићу суди.
0511 Кћаше и јошт, моја посестримо,
0512 Доста бити рата и мегдана
0513 Међу књазом и Отмановићем,
0514 Но разумје Руска и Француска
0515 Ђе је султан војску подигнуо
0516 И на Црну Гору ударио,
0517 Да је ћесар стражу поставио
0518 Да им не да праха и олова.
0519 Оба цара на ноге скочише,
0520 Пером сабљом пишаше султану:
0521 ,На знање ти, Отмановић-царе,
0522 Мораш признат’ Црну Гору малу
0523 И Данила Петровића књаза
0524 Али ш нама мораш ратовати —
0525 Бирај једно које ти је драго!’
0526 Пак султану писма оправише,
0527 Брзо флоте двије оружаше,
0528 Оружаше па и оправише
0529 Дубровнику, близу Горе Црне,
0530 Црној Гори да су у индату
0531 Ако би им до невоље било.
0532 Кад је султан писма разумио,
0533 Од жалости бјеше занемио,
0534 Али му се ино не могаше —
0535 Воље признат’ Црну Гору малу
0536 Него ратит’ с Русом и Французом.
0537 Потом време мало постојало
0538 Док дођоше земаљски лејати,
0539 Дође руски, пруски и француски,
0540 Ћесаровац, турски и инглески,
0541 А одовуд црногорски пође;
0542 Сви се седам састало лејата
0543 Код Клобука, града бијелога,
0544 И границу сновати почеше —
0545 Крај Клобука и Никшића града,
0546 На Језера покрај Колашина,
0547 С Колашина на зелена Лима,
0548 А са Лима на Царине равне,
0549 Са Царина украј Подгорице,
0550 Покрај Спужа и Жабљака града,
0551 Од Жабљака Благом на Сеоца,
0552 Са Сеоца више Бара града,
0553 Ту границу они саставише
0554 Од запада с бечкијем ћесаром,
0555 Саставише, па је потврдише
0556 И тврда ми мира учињеше
0557 Међу књазом и Отмановићем.
0558 Сад осаде Црна Гора мала,
0559 Моја сестро, у слободу драгу,
0560 И право је, јер су задобили
0561 Бој бијући од Косова равна,
0562 Бој бијући, а коло водећи.
0563 Сад се воде кола на све стране
0564 У слободној малој Гори Црној,
0565 А навише на Цетиње равно,
0566 Пјевају се пјесме од јунака,
0567 Што су наши учињели стари,
0568 Више кола свилен барјак вије,
0569 Који значи, сестро, од слободе.
0570 Пак сад прими од Цетиња дара,
0571 Што ти твоја посестрима дава,
0572 Пак га, сестро, у њедарца рани
0573 И чувај га до суђена дана!”
0574 Кад разумје на Ловћену вила
0575 Што јој своја посестрима каза,
0576 Од радости бјеше запојала,
0577 Радоснијем гласом проговара
0578 И сестрици својој благодари:
0579 „Твоји гласи, твоји мили дари
0580 У слободу мене воскреснуше,
0581 Сад ја могу с миром починути,
0582 Да ме нико прекорит’ не може
0583 У мом двору на Ловћен-планину!
0584 И Данилу Петровићу књазу,
0585 На пофалу и његову труду,
0586 Плетем златни ловорични в’јенац,
0587 Данилову свакому војнику,
0588 Бога молим, ја им плетем в’јенце
0589 Да јошт Црну Гору распростране
0590 И Данилу српску круну дадну!”
0591 Сада моју пјесму завршујем
0592 На пофалу Црне Горе мале
0593 И њезине куће Петровића,
0594 Која рађа добре господаре.



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.