Boj na Grahovcu
0001 Zapjevala na Lovćenu vila
0002 Uza svoje gušli javorove,
0003 Pripijeva Bogom posestrimu
0004 Od Cetinja prebijelu vilu,
0005 Koja sjedi više manastira
0006 U tvrdome Kršu orlovome,
0007 Na forticu Crnojević’ Iva;
0008 U pjesmi joj vila progovara:
0009 „Kaži mene, moja posestrimo,
0010 Što se radi po Cetinju ravnu —
0011 Je li zdravo Petroviću knjaže,
0012 Jesu l’ zdravo mladi Crnogorci
0013 I vode l’ mi kolo oko crkve,
0014 Pjevaju li pjesme od junaka?
0015 Jer sam ti se, sestro, začamala,
0016 Ter nijesam ovđen izlazila
0017 Ni gledala po Cetinju ravnom,
0018 Pasalo je šest godina dana!”
0019 Sa Cetinja vila odgovara:
0020 „Kad me, moja posestrimo, pitaš
0021 Što se radi po Cetinju ravnu,
0022 Sjedi malo, kazaću ti pravo
0023 Što je bilo u sedam godina.
0024 Prvo Petar umrije vladika,
0025 Crnogorska zvijezda i dika,
0026 Ali priđe no je preminuo,
0027 Izbrao je sebe našljednika,
0028 Mlado momče, Danila sinovca,
0029 Što će Gorom upravljati Crnom
0030 I čuvati slogu i slobodu,
0031 Da slobodu ne pogaze tuđi,
0032 Kad vladiku Petra saraniše
0033 I u svetu crkvu pogreboše,
0034 Tu se neki protivnici na’še
0035 Suproć svetog vladičina pisma
0036 Za Danila mlada nasljednika.
0037 Al’ se Danil tome ne čuđaše,
0038 Jere ludost njihovu viđaše,
0039 Već okupi braću Crnogorce,
0040 Istrijebi gubu iz torine,
0041 A ostavi stado i pastire,
0042 Što će obraz otačastva čuvat’.
0043 Pa se Danil put Rusije spremi
0044 Da pozdravi cara Nikolaja,
0045 Od sjeverne strane gospodara —
0046 Neće nosit’ kapu kamiljaku,
0047 Koja mu je ostala od strica,
0048 Već o bedri sablju dimiškinju.
0049 Kad danilo u Rusiju dođe,
0050 On se smjerno caru poklanjaše,
0051 Poklanjaše, cara pozdravljaše
0052 Od glavara od Crnogoraca,
0053 Pa mu pismo od naroda daje —
0054 Pismo kaže da knjažestvo traže,
0055 Jer je naše od starine bilo.
0056 Kad je care pismo razumio,
0057 Car Danila potvrdi za knjaza
0058 Bez pitanja kralja nijednoga,
0059 Pa mu zlatnu lentu objesio,
0060 Pa ga spravi lovnoj Gori Crnoj
0061 Da knjažuje i narodom vlada.
0062 Kad Danilo na Cetinje dođe,
0063 Na skupštinu Crnogorce nađe
0064 Đe čekaju svoga gospodara,
0065 Petrovića, knjaza izabrana.
0066 S veseljem ga braća dočekaše,
0067 I u svetu crkvu odvedoše
0068 I milome Bogu zafališe
0069 Đe novoga knjaza zadobiše.
0070 Kad Danile počinu od puta,
0071 On se diže, pođe proz nahije
0072 Da progleda zemlju i državu.
0073 Al’ prokleti ne dadoše Turci,
0074 No mi velje naturiše mito
0075 Da njim mute braću Crnogorce
0076 I novoga Petrovića knjaza,
0077 Crnogorsko pleme premamiše,
0078 Po imenu nevjerne Pipere,
0079 I Skadru ih gradu odvedoše,
0080 Te se silnom caru predadoše.
0081 Kad je knjaže glase razumio,
0082 Teške su ga spopanule mišli
0083 Kako bi se caru osvetio
0084 I carevu na Skadru veziru.
0085 Pa sve mišli najedno skupio,
0086 Pak okupi silnu vojsku svoju
0087 I pohara grada Žabljačkoga,
0088 Vrati caru žao za sramotu.
0089 Ćaše Žabljak održati grada,
0090 Al’ ne dade Otmanović care,
0091 No sakupi silnu vojsku svoju,
0092 Brojem uprav stotinu hiljada,
0093 Posla vojsku lomnoj Gori Crnoj
0094 I pred vojskom mušira svojega,
0095 Po imenu Omera vezira.
0096 A kad vojska Crnoj Gori dođe,
0097 Silni turci, pa se urediše,
0098 Sa svakoje strane udariše,
0099 Al’ se muški biju Crnogorci,
0100 Brane oni malu Goru Crnu
0101 Da preko nje ne pregaze Turci.
0102 U to vitez Petroviću knjaže
0103 Leti junak od vojske do vojske,
0104 Svoju braću slobodi i hrabri
0105 Od Turaka da se hrabro brane
0106 I junaštvo svoje da ne štede.
0107 Rat je traja dva mjeseca dana
0108 I jošt više produžit’ se ćaše,
0109 Nego skoči Ruska i Ćesarska,
0110 Oba carapisaše sultanu
0111 Da on vraća s Crne Gore vojsku.
0112 Sultanu se od ino ne može,
0113 Vrati vojsku, pođe Carigradu.
0114 Al’ je njemu dosta štete bilo
0115 Boj bijući dva mjeseca dana
0116 Po granici krajem Gore Crne.
0117 Jer je dosta vojske izgubio
0118 I veliku haznu potrošio.
0119 A ćesar je slavu zadobio
0120 Da ga vazde slave Crnogorci,
0121 Jere skoči njima u pomoći,
0122 Dade dosta praha i olova —
0123 To mu fala i danas i vazde!
0124 Zato knjaže otide u Beču
0125 Da zafali od Beča ćesaru
0126 Na dobrotu i milost njegovu,
0127 Koju bješe knjazu učinio,
0128 U potrebu praha poklonio.
0129 Ćesar knjaza divno dočekao,
0130 Veliku mu počast učionio,
0131 Kao bratu i susedu svome,
0132 Jošt ga veljom obdario darom —
0133 Gvozdenu mu krunu objesio;
0134 Drugu posla care Nikolaje
0135 Na junačke prsi Danilove.
0136 Oba cara knjaza priznadoše,
0137 Ordenima prsi okitiše
0138 Za njegovu hrabrost i junaštvo,
0139 Jer obrani otačastvo drago
0140 Da ga silni ne pregaze Turci.
0141 Knjaz Danilo car’ma blagodari
0142 Na milosti i velikom daru,
0143 Pa se zdravo Crnoj Gori vrati.
0144 Kad Trijestu bijelome dođe,
0145 Tu počinu tri-četiri dana
0146 I tu sebe zaručnicu nađe,
0147 Crnoj Gori dobru pomotnicu,
0148 U gospocku kću Kvekićevu,
0149 Milu ćercu Jovanović’ Marka,
0150 Po imenu Darinku đevojku;
0151 Pak darova svoju zaručnicu,
0152 Dade prsten hiljadu dukata,
0153 Pak otide Crnoj Gori maloj.
0154 Zdravo knjaže na Cetinje dođe,
0155 Al’ od puta počinuti neće,
0156 No prepisa braću Crnogorce,
0157 Postavlja ih u način vojnički.
0158 Prvo sebe izabrao gardu,
0159 A sve druge meće u paradu —
0160 Da stotinaš sa stotinom vlada,
0161 Na stotinu meće barjaktara,
0162 Desečare sve dobre junake,
0163 A u svako pleme kapetana,
0164 A svrh nji su vojvode serdari.
0165 Pošto knjaže uredi vojnike,
0166 Sjede malo, pa je počinuo.
0167 Potom malo vreme postojalo,
0168 Rok mi knjazu od ženidbe dođe
0169 Da dovodi knjaginju Darinku,
0170 Divna dara lovnoj Gori Crnoj,
0171 Ter veselje veliko činjaše.
0172 Na veselje knjaže pozivaše
0173 Svoga kuma, srpskog generala,
0174 Ćesarova hrabra fertmaršala,
0175 Po imenu Mamulu Lazara,
0176 A svatove braću Crnogorce,
0177 Tri hiljade po izbor delija,
0178 Iskićeni halaj-barjacima.
0179 Al’ je halaj-barjak nadvisio
0180 Bijel’ barjak oraj dvojeglavni,
0181 Koji bješe Nemanića cara.
0182 Pak sretoše knjaginju Darinku
0183 U Kotoru, gradu bijelome,
0184 S veseljem mi na Cetinje do’še.
0185 Srete knjaže svoju zaručnicu,
0186 Pak u svetu crkvu otidoše,
0187 A sva vojska stade u paradu.
0188 Kad u svetu crkvu uljegoše,
0189 Svete vence na glavu metnuše,
0190 Zatrese se sve Cetinje ravno,
0191 Oko njega visoke planine,
0192 Od topova i od lubarada,
0193 Crnogorska sjajna dževerdara;
0194 S tijem oni dužnost ispuniše
0195 I knjaginju svoju pozdraviše.
0196 Pokljen toga malo prođe vreme.
0197 Znadeš i ti, posestrimo moja,
0198 Da su Kuči turske pridvorice,
0199 Od starine stari nevjernici,
0200 Koje knjaže snosit’ ne mogaše,
0201 Već okupi silnu vojsku svoju,
0202 Posla vojsku na Kuče kamene
0203 I pred vojskom Mirka vojevodu,
0204 Naša vojska na Moraču dođe,
0205 Tad vojvoda Petroviću Mirko
0206 Listom Kuče na predaju zvaše,
0207 Jer im Srbin oprostit’ hoćaše,
0208 Ere takvu zapov’jed imaše,
0209 Al’ mu Kuči doći ne ćedoše,
0210 No s vojvodom boja zaturiše.
0211 Kad to viđe Mirko vojevoda,
0212 Odmah dade od boja zlamenje,
0213 Pa on pušti silnu vojsku svoju,
0214 Listom Kuče ognju predadoše,
0215 Što stigoše, sablji predadoše,
0216 Što ostalo, to se pokajalo,
0217 Svijeltome knjazu pristupilo —
0218 Sad nijesu turske pridvornice,
0219 Nego vjerna braća Crnogorci.
0220 Pošljed toga, moja posestrimo,
0221 Ne da knjazu ni srce ni duša
0222 Turski jaram na Srbe gledati,
0223 No pobuni Srbe na sve strane,
0224 A ruku im od pomoći daje.
0225 On podiže sve Vasojeviće,
0226 Svu nahiju do Novog Pazara,
0227 Na koju se uzbuniše Turci
0228 I veliku podigoše vojsku.
0229 Kad to čuše mladi Crnogorci,
0230 Pohitaše braći u hindatu.
0231 Kad se dvije prikupiše vojske,
0232 Doista se udariti ćahu,
0233 Al’ ne daše carski generali,
0234 Jedno ruski, a drugo francuski.
0235 Među vojskom mira ufatiše
0236 I nahiju oni precepiše —
0237 Po nahije osta za sulatana,
0238 Da mu danak na ošeku daju,
0239 Al’ da paše i spahije nema
0240 Među njima u Vasojeviće.
0241 Pošljed toga, draga vilo moja,
0242 Zarati se Ruska sa sultanom,
0243 Kćaše Ruska Stambol raskrhati
0244 I Slavljane tužne izbaviti,
0245 Al’ ne daše silje od Zapada,
0246 Složiše se, pa se pogodiše
0247 Svi sultanu da su u pomoći,
0248 Pa na Rusa složno udariše.
0249 Knjaz Danilo ustanuti kćaše
0250 I na tursku zemlju udariti,
0251 Al’ mu ne da od Beča ćesare
0252 Da Rusima bude u pomoći.
0253 Al’ se Ruska pokoriti neće,
0254 Ratovala tri godine dana,
0255 Ratovala, pa se pomirila,
0256 Ne po volji nego po nevolji,
0257 Jer umrije care Nikolaje,
0258 A lejati, jaki i opaki,
0259 Sevastopol tvrdi osvojiše
0260 I na tom emira zaključiše,
0261 U Parizu gradu potvrdiše.
0262 Tu je dosta prepiranja bilo,
0263 Ali svaki miče za svojega,
0264 A za jadnu malu Goru Crnu
0265 Svoga nema, prijatelja nema,
0266 Što bi dobru riječ isturio,
0267 No lejati listom potpisaše
0268 Crnu Goru pod Otmanovićem,
0269 Al’ te naći nepodgodna druga,
0270 Koji na to pristanuti neće.
0271 Kad Danilo glase razumio,
0272 Od žalosti bješe zanemio,
0273 Pak sam sobom riječ govorio:
0274 ,Ah, tako mi Boga milosnoga
0275 I mog đeda Petra svetitelja,
0276 Prij eda ću izgubiti glavu
0277 I svakome bratu Crnogorcu
0278 No ja priznat’ Avdula sulatana,
0279 Izgubiti slogu i slobodu,
0280 Koju su mi ostavili stari!’
0281 Pak dovati pero i hartiju,
0282 Sitnu jednu knjigu napravio
0283 U Rusiju caru Aleksandru:
0284 ,Aleksandre, prijatelju stari,
0285 Znadeš dobro i razumio si
0286 Da lejati mene potpisaše
0287 I u carstvo tursko ostaviše!
0288 Viđu mene da pomoć’ ne možeš,
0289 Dosta imaš razgrebanja svoga,
0290 Al’ te molim kako brata moga
0291 I monarha, cara velikoga,
0292 Da se sada, care, upotrebiš,
0293 U potrebi da mi pomoć pružiš,
0294 Da ja praha i olova kupim,
0295 Jere mišlim ratovat’ sultanom —
0296 Volim svoju izgubiti glavu
0297 No slobodu izgubiti dragu,
0298 Koju su mi ostavili stari,
0299 Na amanat zemlju i državu!’
0300 Knjigu svrši, posla Alesandru,
0301 A sam knjaže pođe u Parizu
0302 Da pozdravi velikoga cara,
0303 Od Francije Luji Bonapartu.
0304 Kad Danile pred cara iziđe,
0305 Smjerno mi se caru poklanjaše,
0306 Poklanjaše, cara pozdravljaše,
0307 Pa mu stade kaževati knjaže
0308 Tužno stanje Crne Gore male,
0309 Kako na nju napadaju Turci,
0310 Kako vode rata sa sultanom —
0311 ,Pasalo je tri stotine ljeta
0312 Kako slavu i slobodu brane,
0313 A sad mišle da pogaze Turci
0314 Našu slavu i slobodu dragu,
0315 Jer lejati tako potpisaše
0316 Crna Gora da je pod sultanom,
0317 Na to, care, nikad ne pristajem!’
0318 Kad je care knjaza razumio,
0319 Car Danilu dobro progovara,
0320 Jer je care blagorodne duše,
0321 Tuđu slavu i slobodu brani:
0322 ,Hajde zbogom, Petroviću knjaže,
0323 Pozdravi mi listom Crnogorce,
0324 A dajem ti moju vjeru tvrdu
0325 Da ću tebe biti u pomoći
0326 Da se gora ograniči Crna!’
0327 Knjaz se vrati, dođe Gori Crnoj,
0328 A u tome Ruska i Francuska,
0329 Oba cara pisaše sultanu
0330 Da on prizna Petrovića knjaza
0331 I njegovu lovnu Goru Crnu,
0332 Jer je Crna Gora od starine.
0333 Sultan pisma ništa ne slušaše,
0334 Jer ga pamet turska zanosaše,
0335 No mi Jajak-pašu dozivaše:
0336 ,Jajak-pašo, vjerna slugo moja,
0337 Uzmi brže vojske nekoliko,
0338 Hajde s vojskom na Hercegovinu,
0339 Na granici pokraj Gore Crne,
0340 Pak poprišti raju sirotinju,
0341 Jer su vlasi uši podignuli
0342 Za nekakva Petrovića knjaza!’
0343 Vjerna sluga cara poslušala,
0344 Brzo dođe na Hercegovinu,
0345 Stade prštit’ raju sirotinju,
0346 Razgoniti Srbe vitezove.
0347 Kad razumje Petroviću knjaže
0348 Što mi radi care od Srbalja,
0349 Srcu knjaže odoljet’ ne može
0350 Gledajući Srbe vitezove
0351 Đeno ljuto cmile od Turaka,
0352 Već raspusti braću Crnogorce
0353 Neka čete vode na sve strane,
0354 Da Turcima vade oči crne
0355 I da raju sirotinju brane.
0356 Prva mi je četa udarila
0357 Na Previšu, na carsku palangu,
0358 Pred četom su dvije poglavice —
0359 Senatur je Cerović Novica
0360 S pobratimom s eganoms erdarom.
0361 Iz palange isćeraše Turke,
0362 Isćeraše, pa i pogubiše.
0363 Pak na drugu odmah udariše,
0364 Na čardake na Jezera ravna,
0365 Al’ ih Turci ne smješe čekati,
0366 Pobjegoše preko Tare hladne,
0367 A čardake ostaviše puste,
0368 U čardake carsku džebehanu.
0369 Na Jezera, u turske čardake,
0370 Tu se srpska prikupila vojska,
0371 Cio Drobnjak, Piva i Šaranci
0372 I uskoci na glasu junaci.
0373 Tu ne kćeše Srbi počinuti,
0374 Pođe vojska Pivi prostranojzi,
0375 Jer u Pivu turska vojska bješe,
0376 Dva tambora careva nizama,a
0377 Sa nizamom Turci Hercegovci.
0378 Srpska vojska kad u Pivu dođe,
0379 Uredi se, pa je udarila
0380 Na Goransko, na selo krvavo,
0381 Na tambore i turske čardake,
0382 Tu se vojske strašno udariše.
0383 Al’ su Srbi stare mejdandžije,
0384 Brzo tursku vojsku raskrhaše
0385 I čardake turske osvojiše,
0386 Pak mi tursku vojsku poćeraše,
0387 Naćeraše Pivi valovitoj,
0388 Preko Pive velji kami prođe;
0389 Ta je četa dobro učinjela,
0390 Oslobodi Pivu i Šarance,
0391 Drobnjak ravni da Turaka nema.
0392 Pa je druga četa udarila
0393 Na Popovo, u Hercegovinu,
0394 Blizu Stoca, grada bijeloga,
0395 Pred četom je vojvoda Ilija,
0396 Isćeraše iz Popova Turke,
0397 Isjekoše Turke zulumćare,
0398 Osvetiše sirotinju raju.
0399 Pa je treća četa udarila
0400 Na krvavom Polju zubčakome,
0401 Na mladoga pašu, Jajak-pašu,
0402 Pred četom je Ivo vojevoda —
0403 Tu se dvije udariše vojske
0404 I biše se od jutra do mraka,
0405 I tu Srbi megdan zadobiše,
0406 Jere carsku vojsku raskrhaše,
0407 U Trebinju pašu zatvoriše
0408 Da ne davi raju sirotinju.
0409 Pak četvrta četa udarila
0410 Kod Lesendre, nasred Blata hladna,
0411 Na đemije cara čestitoga,
0412 Pred četom je Đoko kapetane —
0413 Tu carevu đemiju oteše,
0414 Na đemiju topa carevoga
0415 Su dvadeset i četiri glave.
0416 A sve druge čete i četnici,
0417 Lete čete uz Hercegovinu,
0418 Saćeraše u kasabe Turke,
0419 Pred njima je Petroviću Luka,
0420 Što zatvori u gradove Turke.
0421 Kad to začu Golubović Vuko
0422 I ostali uskoci junaci,
0423 Kojizi su od Gorice Crne,
0424 Ostaviše grada nišićkoga,
0425 U Rudine pak se naseliše
0426 I Nikšića grada zatvoriše.
0427 Kad je sultan glase razumio
0428 Što se njemu radi od Turaka
0429 Od viteza Petrovića knjaza,
0430 Srdito je na noge skočio:
0431 ,Alah’, reče, đidi kaurina,
0432 Đe iskopa krajičnike Turke!’
0433 Pak mi Ferik-pašu dozivaše:
0434 ,Ferik-pašo, vjerna slugo moja,
0435 Uzmi vojske dvadeset iljada,
0436 Osam uzmi ubojnih topova,
0437 S topovima uzmi Kadrik-pašu,
0438 Pak pohitaj Crnoj Gori maloj,
0439 Na viteza Petrovića knjaza,
0440 Pak polomi Crnoj Gori krila!
0441 Ako bi ti Bog udijelio
0442 I vojnička sreća donijela
0443 Da bi Goru pregazio Crnu,
0444 Metnuću te veljega vezira!’
0445 Kad je paša cara razumio,
0446 Do zemlje se caru poklonio,
0447 Pak podiže silnu vojsku svoju,
0448 Silan paša, pak je pohitao,
0449 Brzo s vojskom Crnoj Gori doći;
0450 U z’o čas je za se pohitao
0451 I za svoga cara čestitoga —
0452 Sretoše ga mladi Crnogorci
0453 Na Grahovcu, polju širokome,
0454 Pet hiljada po izbor vojnika,
0455 Pred njima je Mirko vojevoda.
0456 Sad pošlušaj, moja posestrimo,
0457 Žestokoga boja i megdana,
0458 Jer se vojske strašno udariše;
0459 U dva dana ognja žestokoga
0460 Obje vojske pocrnjele bjehu
0461 Od brzoga praha i olova.
0462 Kad je jutro drugo osvanulo,
0463 Na Hristovo na voznesenije,
0464 Onda Mirko Petroviću viknu
0465 Na vojvode i na kapetane,
0466 Na serdare, halaj-barjaktare.
0467 Kad to čuše mladi Crnogorci,
0468 Vrišnu vojska ka’ da se pomami,
0469 Na šančeve turske udarila,
0470 Udarila pa i išćerala,
0471 Osam hiljad’ glava pošjekoše
0472 I Kadrika,pašu carevoga;
0473 Uzeše im zelene topove
0474 I ostalo carevo oružje,
0475 Šatorove i halaj-barjake,
0476 Donesoše na Cetinje ravno,
0477 Ter arsenal novi okitiše
0478 Topovima, carskijem oružjem,
0479 Sa sabljama, halaj-barjacima,
0480 Zvijezdama i sa medaljama,
0481 Koje bjehu s Turaka skinuli —
0482 To će njima ostat’ za soinebuj
0483 Rad junaštva na polju Grahovcu.
0484 Iza toga boja žestokoga
0485 Ne da Turskoj bruka i sramota,
0486 Ali-paša sa carskim nizamom,
0487 S topovima i sa Podgoricom
0488 Na Lješnjane pleme udario,
0489 Dočeka ga Ivan vojevoda
0490 I njegovi Lješnjani junaci,
0491 Tu se s Ali-pašom udariše
0492 I grdna ga natrag opraviše
0493 Noseć’ mrtve i ranjene Turke.
0494 Kad to čuše dvije vojevode
0495 Što se čini oko Gore Crne —
0496 Jedno mi je Cerović Novica,
0497 A drugo je vojvoda Miljane —
0498 Ižede ih ukor i sramota
0499 Gledajući Kolašina grada,
0500 Što Srbima dosta zada jada,
0501 Pak skočiše vojevode dvije,
0502 Pokupiše brcke krajičnike,
0503 Na Kolašin tvrdi udariše
0504 I sa krvlju njega osvojiše,
0505 Zulumćare Turke išjekoše,
0506 Što ostalo to se pokajalo.
0507 Sad Turčina zulumćara nema
0508 U bijelu gradu Kolašinu,
0509 No dolaze na Polje Cetinje
0510 Da im knjaže Peroviću sudi.
0511 Kćaše i jošt, moja posestrimo,
0512 Dosta biti rata i megdana
0513 Među knjazom i Otmanovićem,
0514 No razumje Ruska i Francuska
0515 Đe je sultan vojsku podignuo
0516 I na Crnu Goru udario,
0517 Da je ćesar stražu postavio
0518 Da im ne da praha i olova.
0519 Oba cara na noge skočiše,
0520 Perom sabljom pišaše sultanu:
0521 ,Na znanje ti, Otmanović-care,
0522 Moraš priznat’ Crnu Goru malu
0523 I Danila Petrovića knjaza
0524 Ali š nama moraš ratovati —
0525 Biraj jedno koje ti je drago!’
0526 Pak sultanu pisma opraviše,
0527 Brzo flote dvije oružaše,
0528 Oružaše pa i opraviše
0529 Dubrovniku, blizu Gore Crne,
0530 Crnoj Gori da su u indatu
0531 Ako bi im do nevolje bilo.
0532 Kad je sultan pisma razumio,
0533 Od žalosti bješe zanemio,
0534 Ali mu se ino ne mogaše —
0535 Volje priznat’ Crnu Goru malu
0536 Nego ratit’ s Rusom i Francuzom.
0537 Potom vreme malo postojalo
0538 Dok dođoše zemaljski lejati,
0539 Dođe ruski, pruski i francuski,
0540 Ćesarovac, turski i ingleski,
0541 A odovud crnogorski pođe;
0542 Svi se sedam sastalo lejata
0543 Kod Klobuka, grada bijeloga,
0544 I granicu snovati počeše —
0545 Kraj Klobuka i Nikšića grada,
0546 Na Jezera pokraj Kolašina,
0547 S Kolašina na zelena Lima,
0548 A sa Lima na Carine ravne,
0549 Sa Carina ukraj Podgorice,
0550 Pokraj Spuža i Žabljaka grada,
0551 Od Žabljaka Blagom na Seoca,
0552 Sa Seoca više Bara grada,
0553 Tu granicu oni sastaviše
0554 Od zapada s bečkijem ćesarom,
0555 Sastaviše, pa je potvrdiše
0556 I tvrda mi mira učinješe
0557 Među knjazom i Otmanovićem.
0558 Sad osade Crna Gora mala,
0559 Moja sestro, u slobodu dragu,
0560 I pravo je, jer su zadobili
0561 Boj bijući od Kosova ravna,
0562 Boj bijući, a kolo vodeći.
0563 Sad se vode kola na sve strane
0564 U slobodnoj maloj Gori Crnoj,
0565 A naviše na Cetinje ravno,
0566 Pjevaju se pjesme od junaka,
0567 Što su naši učinjeli stari,
0568 Više kola svilen barjak vije,
0569 Koji znači, sestro, od slobode.
0570 Pak sad primi od Cetinja dara,
0571 Što ti tvoja posestrima dava,
0572 Pak ga, sestro, u njedarca rani
0573 I čuvaj ga do suđena dana!”
0574 Kad razumje na Lovćenu vila
0575 Što joj svoja posestrima kaza,
0576 Od radosti bješe zapojala,
0577 Radosnijem glasom progovara
0578 I sestrici svojoj blagodari:
0579 „Tvoji glasi, tvoji mili dari
0580 U slobodu mene voskresnuše,
0581 Sad ja mogu s mirom počinuti,
0582 Da me niko prekorit’ ne može
0583 U mom dvoru na Lovćen-planinu!
0584 I Danilu Petroviću knjazu,
0585 Na pofalu i njegovu trudu,
0586 Pletem zlatni lovorični v’jenac,
0587 Danilovu svakomu vojniku,
0588 Boga molim, ja im pletem v’jence
0589 Da jošt Crnu Goru rasprostrane
0590 I Danilu srpsku krunu dadnu!”
0591 Sada moju pjesmu završujem
0592 Na pofalu Crne Gore male
0593 I njezine kuće Petrovića,
0594 Koja rađa dobre gospodare.
