Бој Ровчанах за Морачу

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој Ровчанах за Морачу

0001 Јоште зора не забијелила
0002 ни Даница лице помолила,
0003 до бијела вила покликнула,
0004 од студене воде Ибриштице,
0005 те кликује селу Церовици
0006 по имену Митра Голубова.
0007 То не зачу Голубовић-Митре,
0008 но то зачу соко Радославе,
0009 пак је собом Дмитра дозивао:
0010 "Зло ти јутро, Митре Голубовић!
0011 Погибе ти Голубовић-Матко
0012 код студене воде Ибриштице."
0013 Ал’ је друга вила кликовала,
0014 од Развршја врха високога,
0015 те кликује на Међуријечје
0016 по имену Матковић-Јована.
0017 "Зло ти јутро, Матковић-Јоване!
0018 Ако море рујно пијеш вино
0019 на ране ти данас излазило,
0020 ако л’ море вјерну љубиш љубу,
0021 удова ти данас останула,
0022 погибе ти Голубовић-Матко
0023 код студене воде Ибриштице."
0024 Пак се отле поточ подигнула,
0025 мала потјеч тридесет јунаках,
0026 ижљегоше на Истаће равно,
0027 о Савину дану усред зиме,
0028 но за њима Томна Голубова,
0029 она носи пуну купу вина:
0030 "Станте синци, ако бога знате,
0031 да у божју славу напијете,
0032 да светога Сава поменете,
0033 дако данас Матка осветите!"
0034 Ижљегоше брду Јасеновску,
0035 међу очи у Морачу Доњу,
0036 али турска војска притиснула
0037 по лијепу пољу Љуботићу,
0038 коњ до коња, јунак до јунака,
0039 а шаторје један уз другога,
0040 бојно копје колик’ гора црна,
0041 а барјаци каконо облаци,
0042 да од неба прамен кише нађе,
0043 не би капље на траву кануло.
0044 То гледаше, па цркви шљегоше,
0045 те се моле богу по закону,
0046 б’јелој цркви прилог приложише
0047 па Морачу воду пријеђоше,
0048 док се турској примакоше војсци.
0049 Но говори Митар-Голубовић:
0050 "О Ровчани, моја браћо драга"!
0051 Немој који пушке изметнути
0052 докле моја пукне од образа,
0053 дако нама дадне бог и срећа
0054 те ми Матка осветимо брата."
0055 Па он паде за камен студени.
0056 но му суза око залијева,
0057 жао му је Матка брата свога,
0058 те довати срмајли мараму,
0059 своје њоме сузе утираше,
0060 пак је пушку с огњем саставио,
0061 те Турчина добро погодио,
0062 жив се наже, мртав земљи паде.
0063 Но је турска сила кидисала,
0064 погноше их на воду Морачу,
0065 догноше их мосту каменоме,
0066 ту се бије тридесет Ровчанах,
0067 ижљегоше на дно Пилопаћа,
0068 ма да видиш Меоњић-Севера,
0069 он извади мача зеленога,
0070 у Ровчане јуриш учинио,
0071 на његову хату бијеломе,
0072 али пуче пушка од Ровчанах
0073 те погоди Меоњић-Севера,
0074 међу пуца ђе му срце куца,
0075 жив се наже,мртав земљи леже,
0076 од силе је мач у земљу заб’о,
0077 а то му је и последње било.
0078 Ту су сува боја разметнули,
0079 па дозива Мекић-Османага:
0080 "О Стамате, од Ровацах кнеже!
0081 о Стамате Ђурашиновићу,
0082 је ли тебе когођ остануо
0083 од мојега боја жестокога?"
0084 Њему вели од Ровацах кнеже:
0085 "Ој чуј ли ме, Мекић-Османага!
0086 Мене није нико погинуо,
0087 до што си ми Матка уграбио
0088 код студине воде Ибриштице,
0089 прије боја и братинске мишце,
0090 мало ми је момче обрањено,
0091 а ни њему ништа бити неће,
0092 ваздан ми је боју помагало;
0093 но тако ти дина и амана
0094 и турскога поста рамазана,
0095 и џамије у којој клањате,
0096 је ли теби когођ погинуо
0097 од мојега боја сиротнога?"
0098 Но му вели Мекић-Османага
0099 "О Стамате, јаде ћеш ми чути,
0100 мене нитко ни остао није,
0101 мртвијех је дванаес’ Тураках,
0102 рањенијех тридест и четири,
0103 ниједан ми пребољети неће,
0104 а бољије’ у Колашин није."
0105 Па стадоше мртве пребијати
0106 све за Матка врснога јунака,
0107 Омербашу за одору нашу
0108 што су с Матка Турци понијели.
0109 Здраво били Ровчани витези,
0110 весели им главари и кнези!



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]