Бојеви Црногораца и Херцеговаца с Турцима године 1862.
0001 На хиљаду и осме стотине
0002 И шездесет и прве године
0003 Савјет чини Абдул Азис царе,
0004 Од све турске земље господаре
0005 У бијелу стојну Цариграду,
0006 Па на савјет окупио Турке,
0007 Турске паше и своје реџале,
0008 И четири велика везира,
0009 Па им тако царе говораше:
0010 "Чујте мене, четири везира,
0011 "И сви моји паше и реџали,
0012 "Ви мојега брата саранисте,
0013 "Брата мога Абдул-Меџид-цара,
0014 "Његову ми круну поклонисте,
0015 "Пак и мене царем учинисте.
0016 "Ако сте ме царем поставили,
0017 "Нијесте ми срећу окушали,
0018 "Земан дође треба војевати,
0019 "На кауре срећу окушати,
0020 "Као што су стари војевали,
0021 "На кауре срећу окушали,
0022 "Наше сабље крви напојили,
0023 "И њихово царство разорили.
0024 "То све стоји у правоме дину,
0025 "Да османска душа среће нема,
0026 "Ни приступка при нашему дину,
0027 "Ко не пије крви од каура.
0028 "Знадете ли, Турци, браћо драга,
0029 "Од кад стари из Азије доше,
0030 "Те их Грци за браћу узеше,
0031 "И на српско царство навукоше,
0032 "Те страшнога змаја предобише,
0033 "На Косову задобише царство,
0034 "Лазареву круну погазише,
0035 "И његове цркве разорише,
0036 "Мурат паде, ал’ задоби царство.
0037 "Камо срећа да Милош не дође,
0038 "Да нашега цара не распара,
0039 "С Милошем се вазда Срби фале,
0040 "Е мрцино круну не испушти.
0041 "С Косова се Турци повратише,
0042 "И грчкоме цару заратише,
0043 "Константина цара предобише,
0044 "И његово царство освојише,
0045 "Па поредом наши ратоваше.
0046 "Предобише краља бугарскога,
0047 "И силнога Сибињанин-Јанка,
0048 "Великога од Ердеља бана,
0049 "Предобише Скандар-бега Ђура,
0050 "Од Кројане витеза и бана,
0051 "Предобише посавскога бана,
0052 "Освојише Унгарију равну,
0053 "И богати Сријем код Дунава,
0054 "Освојише Лику и Грбаву,
0055 "И лијепу земљу Славонију,
0056 "Равни Котар и сву Далмацију,
0057 "Дубровачку и Боку Которску,
0058 "То су наши освојили стари.
0059 "Па још више сташе војевати,
0060 "На тврдога Беча ударише,
0061 "И страшни му бедем саломише.
0062 "Да му други краљи не скочише,
0063 "Те Пољаци у помоћу доше,
0064 "И на нашег цара ударише,
0065 "И нашу је војску предобио,
0066 "И Пољаци Беча обранише.
0067 "Баш да не би храброга Пољака,
0068 "Ћасмо трећу круну погазити,
0069 "Силенога од Беча ћесара.
0070 "Ма ако му бедем саломише,
0071 "Турци под њим срећу оставише,
0072 "Силна Крња и страшна Зеленка
0073 "И Маргиту од боја лубарду,
0074 "Ваљала је по Стамбола мога.
0075 "То је моја тешка рана љута,
0076 "Која стоји насред срца мога,
0077 "Што ни под Беч осташе лубарде.
0078 "Ал’ се томе није ни чудити,
0079 "Њему други краљи помогоше,
0080 "Те ту наше осташе лубарде,
0081 "Пак толико ни жалости немам.
0082 "Ал’ су моје више ране љуте,
0083 "Не даду ми стати ни заспати,
0084 "На те Црне Горе и клисуре,
0085 "У које су змије шаровити,
0086 "Наше кољу Турке змајовите.
0087 "Кад промислим у рачуну моме,
0088 "Каква царства наши погазише,
0089 "И славенске страшне бановине,
0090 "Али Црну Гору не могоше,
0091 "Но ту многе војске изгибоше,
0092 "Многе паше и силни везири,
0093 "Силне војске од нашијех цара.
0094 "И чујте ме, четири везира:
0095 "Кад промислим за таквога врага,
0096 "Одмах би ме забољела глава,
0097 "Трешне ми се срце у прсима
0098 "Баш од тога врага невиђена,
0099 "Која нема крепости ни снаге,
0100 "Која нема топова ни ране,
0101 "Која мора ни бродова нема,
0102 "Кућа мала, пак ни врата нема.
0103 "Ма сам чуо и вишега врага,
0104 "На њу други краљи ратоваше,
0105 "Не мога је нико сподобити,
0106 "Најпослијед страшни Бонапарте
0107 "По свијета бјеше освојио,
0108 "Па на Црну Гору навојштио,
0109 "И он тога не предоби врага;
0110 "Ту изгуби Кампањела бана,
0111 "И његове војске неколико.
0112 "Чудна врага, Турци, браћо драга,
0113 "Што су оне горе породиле,
0114 "Какве страшне силе надвладаше,
0115 "И слободу своју одржаше,
0116 "Каурски је припознаше краљи,
0117 "Дигоше им главу над облаком,
0118 "Узвишују храброст до небеса,
0119 ”Ратујући са нашијем царством.
0120 "Чудне бруке од нашијех цара,
0121 "Како тога не добише врага.
0122 "Пак ми сада више јаде кажу,
0123 "Краљеви им поставише књаза
0124 "Без тестира и нашег фермана.
0125 "Ма чујте ме, велики везири,
0126 "Знадете ли, није давно било,
0127 "Кад сакупи војску Меџид царе
0128 "На хиљаду и осме стотине
0129 "И педесет и треће године,
0130 "Цар се диже, и покупи војску,
0131 "Справи војску стотину хиљадах
0132 "Да погуби црногорског књаза,
0133 "А пред војском Омер-пашу мога,
0134 "И с Омером справи седам паша,
0135 "Да побије љуте Црногорце.
0136 "Доиста их погубити ћаше,
0137 "И Данила црногорског књаза,
0138 "Да му не би од Беча ћесара,
0139 "И онога цара русинскога.
0140 "Справи ћесар свога ђенерала,
0141 "Ђенерала Стратимира Ђура,
0142 "Који бјеше Војводини глава,
0143 "Шњим храброга Лужан-капетана,
0144 "И отправи убојне топове,
0145 "И тобџије цареве солдате,
0146 "Који знаду топом управљати,
0147 "Отправи их малој Гори Црној,
0148 "Да одбране књаза од Тураках,
0149 "А отправи царе Николаје,
0150 "Ковалевског свога ђенерала,
0151 "Одбрани ми црногорског књаза.
0152 "Знадете ли, Турци, браћо драга,
0153 "Цар се Меџид љуто расрдио,
0154 "Кад не даше њему Црногорце
0155 "Да их турска чизма не почепље.
0156 "Султан Меџид то Русу поврати,
0157 "Он поврати Русу и ћесару,
0158 "Поврати им жалост и срамоту.
0159 "Баш се бјеше врло домислио,
0160 "Он закупи два велика краља,
0161 "Енглескога и шњим францускога,
0162 "И трећега од Пијемонта краља,
0163 "Па на Руса шњима ударише,
0164 "А ћесару лаже обећаше,
0165 "Цар му двије земље поклањаше,
0166 "Валакију и шњом Молдавију,
0167 "Да не дође Русу у помоћу.
0168 "Срећа Русу те га не добише,
0169 "А да Руса тада предобише,
0170 "Све по реду ћаше ратовати,
0171 "Ћаше тадер Францу предобити,
0172 "А Енглеза ставит’ измећара,
0173 "Да он вуче по мору бродове,
0174 "Да им вози рану и топове,
0175 "Ћаше Бечу сломити рогове,
0176 "И повратит’ нашу старевину.
0177 "Тако бјеше султан уредио,
0178 "Ја сам његов рачун наодио,
0179 "Жалост моја, није погодио."
0180 То им Азис царе изговара,
0181 И за прве царе приговара,
0182 Пак за себе поче говорити,
0183 Баш какву ће уредбу чинити:
0184 "Чујте, моја четири везира!
0185 "И велики паше и реџали,
0186 "Сада ваља мене ратовати.
0187 "Немојте се, Турци, препанути,
0188 "Докле имам у магазу блага,
0189 "Учинићу што је мени драго,
0190 "Сваком ћу их бруком товарити,
0191 "И каурске краље погазити,
0192 "Кад их могу купити за благо.
0193 "Не цијене образ ни поштење;
0194 "Свој крст фале, а ногам’ га газе,
0195 "Ко им више пару мита даје,
0196 "Све играју по његовој ћуди,
0197 "Постали су крста издајице,
0198 "Отачаства црне кукавице,
0199 "За пару би крста попљували,
0200 "И на своју вјеру похулили,
0201 "Сви каури они су једнаци,
0202 "Безобразни и нови и стари,
0203 "Турчин прави вазда дина фали,
0204 "Не продаје себе у туђина,
0205 "Но довијек с’јече каурина.
0206 "Кад се тресне мишка османлијска,
0207 "Препашће се каурске будале.
0208 "Ма чујте ме, Турци, браћо драга,
0209 "Ваља мудар смиса урадити,
0210 "Безобразне кауре варати
0211 "Како ћемо сада ратовати.
0212 "Из главе сам рачун учинио,
0213 "И свега га пером исписао,
0214 "Сад ћу ви га редом кажевати,
0215 "Сви слушајте, Турци, на дивану,
0216 "Како моје перо изговара.
0217 "Ваља сада војску подигнути,
0218 "Пак поставит’ око Горе Црне,
0219 "И сподобит’ каурске Бошњаке,
0220 "Лажне њима обећати даре,
0221 "Па их скупит’ у моје низаме,
0222 "Пак сподобит’ Арбанију равну,
0223 "Који јесу лакоми на благо
0224 "Ватрени су вазда на оружје,
0225 "Ма су вазда безображне курве
0226 "Од времена Кастријота Ђура,
0227 "Домовину за новце издају,
0228 "Своју мајку за паре продају,
0229 "Изјели би сису материну,
0230 "Загришће је зубом до ребара,
0231 "Ако њима пару мита дамо,
0232 "Сви ће доћи у низаму моме.
0233 "Кад сподобим Арбанију равну,
0234 "И сподим Босну каловиту,
0235 "Сподобићу тадер Херцеговце,
0236 "Који јесу на гласу јунаци,
0237 "Што каурску вјеру држе тврдо,
0238 "Он би своју главу изгубио,
0239 "Али не би вјеру превратио.
0240 "Кад сподобим моје Херцеговце,
0241 "Посјећ’ ћу им четири главара,
0242 "Који дижу рају на оружје:
0243 "Од Зубаца Вукаловић-Луку,
0244 "Који ми је освојио шанце,
0245 "И од мора сподобио крило,
0246 "Затвори ми море и бродове,
0247 "Да не возим рану и топове,
0248 "И низаме плаћене солдате,
0249 "Да каурске кости не претуцам,
0250 "Што ни пише у корану моме;
0251 "Погубићу Васиљев-Јована,
0252 "Који ми је Гацко освојио,
0253 "И широко поље Невесиње;
0254 "Погубићу Церовић-Новицу,
0255 "Што га Срби држе перјаницу,
0256 "Освоји ми Пиву и Дромњака,
0257 "И пос’јече Смаил-бега мога
0258 "С побратимом Караџићем Шујом,
0259 "Разури ми Колашина града,
0260 "Србији је прикучива често,
0261 "Све он ради Србом се станути,
0262 "И на мене пушку обратити
0263 "Све из главе црногорског књаза
0264 "И консула каурских будала;
0265 "Посјећи ћу војводу Милана,
0266 "Са Веруша Кома високога,
0267 "Затвори ми града Гусинскога,
0268 "И саломи Арбанији крило,
0269 "Да се више с Босном не састаје.
0270 "Па ћу тадер књазу ударити,
0271 "Су четири стране навалити,
0272 "А ћесару мито обећати,
0273 "Ваља њега мудро преварити,
0274 "Мисли моју Босну сподобити,
0275 "Каурин је, ма се преварио.
0276 "Кад погубим црногорског књаза
0277 "И његове храбре војеводе,
0278 "И сердаре и те капетане,
0279 "Што су књазу најбољи главари,
0280 "Војводу ћу Мирка ухватити,
0281 "Нећу њега посјећ’ сабљом бритком,
0282 "Него ћу му кожу одерати,
0283 "И нове му муке ударити,
0284 "Што их нема у корану моме,
0285 "Па на муке душу истргати.
0286 "Он ми поче страшно ратовати,
0287 "Из бусије губи војску моју,
0288 "Ка што бјеше од Кројане бане.
0289 "Кад сподобим малу Гору Црну,
0290 "И сподобим црногорског књаза,
0291 "И његове од војске главаре,
0292 "Све ћу тадер узет’ у низаме.
0293 "Па ћу силну војску подигнути,
0294 "Црну Гору и Херцеговину,
0295 "Арбанију и шњом Румелију,
0296 "И низаме од Стамбола мога,
0297 "И широку Босну каловиту,
0298 "Треба с војском на Србију поћи.
0299 "Ласно ћу је ногам’ погазити,
0300 "У њих збора за јунаштво нема;
0301 "Кад нестаде Ђура и Милоша,
0302 "И његове храбре војеводе,
0303 "Већ Србина за јунаштво нема,
0304 "Ни се Црни породио Ђуро,
0305 "Нити Ђуро породи јунака,
0306 "Па га зато Срби проћераше,
0307 "А Милоша доведоше старца,
0308 "Да Србију диже на оружје.
0309 "Срећа наша те много не живје,
0310 "А да живје Милош и Данило,
0311 "Ћаху од нас бруку направити,
0312 "И сви Турци муку дочекати,
0313 "Ћаху сложит’ Србе и Словене,
0314 "И Бугарску земљу свуколику,
0315 "Ћаху доћи до Стамбола мога,
0316 "Па ни мене лако бит’ не ћаше,
0317 "Срећа турска, оба нестадоше.
0318 "Михаила таквога ми кажу,
0319 "Да не ваља ништа за јунаштво,
0320 "Нити тражи своју старевину,
0321 "Ни да ради спомен да остави.
0322 "Баш се није Милош породио,
0323 "Ни још Црни из Тополе Ђура,
0324 "Турци им се сабљом кунијаху,
0325 "Њихове су мишке нестануле,
0326 "А њихове сабље зарђале,
0327 "Да не с’јеку османлијске главе."
0328 Па још Азис царе изговара,
0329 И Турцима тако приговара:
0330 "Кад сподобим што сам наумио,
0331 "Све ћу посјећ’ српске поглаваре,
0332 "Ухватићу Михаила књаза,
0333 "Сломићу му ребра на четворо,
0334 "И отсјећ’ му од рамена руке,
0335 "Да њемачки перо не опише,
0336 "Да ћесара не би сјетовао,
0337 "Е на њега хоћу ударити,
0338 "Ваља Турци више војевати.
0339 "Потражићу моју старевину,
0340 "Краљевину угарскога краља,
0341 "И државу посавскога бана,
0342 "И богати Сријем код Дунава,
0343 "Каравлашку и Карабогданску,
0344 "Славонију и широку Лику,
0345 "Котар равни и сву Далмацију,
0346 "Дубровачку и Боку Которску,
0347 "Тврди Котор Вукашина краља.
0348 "И чујте ме, Турци, браћо драга!
0349 "Кад сподобим српске бановине,
0350 "Бановине српске и славјанске,
0351 "И угарску страшну краљевину,
0352 "Тадер мислим на Беч ударити,
0353 "Потражићу Крња и Зеленка,
0354 "И Маргиту убојну лубарду.
0355 "Кад освојим Бечкога ћесара,
0356 "Ударићу на земљу Пољачку,
0357 "Да осветим наше ране љуте,
0358 "Које су ни под Беч ударили."
0359 И јошт царе говорити ћаше,
0360 Но не даду четири везира,
0361 Но овако њему бесједише:
0362 "Султан-царе, драги господаре!
0363 "Молимо те, честити султане,
0364 "Све удари што си намислио,
0365 "Ма се прођи од Беча ћесара,
0366 "И Пољака на гласу јунака,
0367 "Да те змија не удари љута,
0368 "Да не скоче краљи и каури,
0369 "Да од тебе бруку не ураде,
0370 "Е је Пољска у три силна краља,
0371 "У Бечу су краљева столице,
0372 "Хоће тебе ухватит’ грозница,
0373 "Е краљеви Беча пустит’ неће,
0374 "Ни Пољачку и ако је пуста."
0375 Ного Азис царе проговара:
0376 "Не будал’те, четири везира,
0377 "Ви не знате што у мене спава,
0378 "Ја сам добар поса урадио,
0379 "У Енглеза новце узајмио,
0380 "Каурске сам краље помутио,
0381 "Ћесара сам Русу омразио,
0382 "А Француза с ћесаром свадио,
0383 "Талију сам земљу узбунио,
0384 "И од свога цара одвојио,
0385 "Полачку сам земљу узмутио,
0386 "Многе Русу грађе изгорио,
0387 "То сам, Турци, браћо, урадио,
0388 "С великијем енглескијем новцем.
0389 "Ја се уздам у корана мога,
0390 "Тешко сам их с новцем задобио,
0391 "И каурске краље избунио,
0392 "И неслогу њима опазио.
0393 "Докле имам у Енглеза новца,
0394 "Сваком ћу их бруком товарити.
0395 "Но чујте ме, четири везира,
0396 "Немојте ми поса оштетити,
0397 "Да не радим што сам наумио."
0398 Дигоше се четири везира,
0399 Стидно му се они поклонише,
0400 Сва четири њему захвалише.
0401 "Фала теби, честити султане,
0402 "Кад си тако срдит на кауре,
0403 "Кад си такви поса урадио,
0404 "И каурске краље посвадио.
0405 "Ми смо жељно уру ишчекали,
0406 "Да пијемо крви од каура,
0407 "И хоћемо радо ратовати.
0408 "Азис-царе, мили господаре,
0409 "Ти наличиш на цара Мурата,
0410 "Који ни је задобио царство."
0411 Тадер царе Омер-пашу зваше:
0412 "О Омере, све моје уздање,
0413 "Узми војску шездесет хиљада,
0414 "И четири вјерне паше моје:
0415 "Дервиш-пашу и Хусеин-пашу,
0416 "Абди-пашу и Измаил-пашу,
0417 "Хајде шњима ломној Гори Црној.
0418 "Пак почини на Херцеговини,
0419 "И сподоби каурске Бошњаке,
0420 "Херцеговце гласите јунаке,
0421 "И ухвати четири војводе:
0422 "Церовића од села Дробњака,
0423 "Што пос’јече Ченгијћ-бега мога,
0424 "И разори Колашина града,
0425 "Што освоји Пиву и Дромњака,
0426 "И ухвати војводу Милана
0427 "С побратимом попом Захаријом,
0428 "Што сломише Арбанији крило,
0429 "И ухвати српску војеводу
0430 "Од Бањана Васиљев-Јована,
0431 "Који ми је Гацко сподобио,
0432 "И широко поље Невесињско,
0433 "И ухвати војеводу Луку,
0434 "Од Зубацах код Требиња града,
0435 "Што је моје освојио шанце
0436 "Код Новога каурскога града,
0437 "Што је моја затворио крила
0438 "Од широка мора великога,
0439 "Да не гушим каурске Бошњаке,
0440 "Да не тучем моје Херцеговце,
0441 "Да топузом кости не претуцам,
0442 "Како смо се вазда научили,
0443 "То све пише у ћитапу моме,
0444 "Да каури не подижу главу.
0445 "Ти пос’јеци српске поглаваре.
0446 "Ради мудро преварити књаза
0447 "И његова злочестога баба,
0448 "Тешко мито ти обећај књазу
0449 "И његову злочестоме бабу,
0450 "Обећај им што им дати нећеш,
0451 "Каури су лакоми на благо,
0452 "Е да би их лажом преварио,
0453 "Док би моју сподобио рају.
0454 "Но Омере, моја десна руко,
0455 "Кад пос’јечеш српске поглаваре,
0456 "Удри књазу су четири стране,
0457 "И покрени Арнауте гладне,
0458 "И све моје Арбанасе љуте,
0459 "Што су жељни пљачке и шићара.
0460 "Њима страшно мито обећавај,
0461 "Што ујагме, али што украду,
0462 "Да никоме дијела не даду.
0463 "Па подигни све моје Бошњаке,
0464 "Херцеговце на гласу јунаке,
0465 "Па удари ломној Гори Црној,
0466 "Ти погуби црногорског књаза,
0467 "Развали му цркве и олтаре,
0468 "Пос’јеци му српске поглаваре,
0469 "А уфати војеводу Мирка,
0470 "Не с’јеци га, правога ти дина!
0471 "Но га пошљи у Стамболу моме,
0472 "Ја ћу њему муке ударити,
0473 "И на муке душу истргнути.
0474 "Чуј, Омере, од војске сердаре,
0475 "Кад сподобиш ломну Гору Црну,
0476 "Крени с војском у ту Босну равну,
0477 "Све покупи у моме низаму,
0478 "Па окрени на Србију с војском,
0479 "Напиши ми лист књиге бијеле,
0480 "На мезиље у Стамболу моме,
0481 "И ја ћу се тадер подигнути,
0482 "Искупити надолинске Турке,
0483 "И Азију зваћу у помоћу,
0484 "Од Азије и земље Африке,
0485 "Ја ћу с војском на Србију доћи;
0486 "Ти отуда, а ја одовуда,
0487 "Да Србију ногам’ погазимо.
0488 "Довући ћу топе убојите,
0489 "И Србију ставит’ под копита.
0490 "Тражићемо српске бановине,
0491 "И каурске страшне краљевине,
0492 "Што су наши на сабље добили,
0493 "Кад су пријед шњима ратовали."
0494 Омер скочи, цару руку љуби.
0495 Отолен је с војском окренуо,
0496 Узе војске шездесет хиљада,
0497 Узе силну рану и топове,
0498 Оде с војском преко Румелије.
0499 А кад царе војску оправио,
0500 Везирима царе говораше:
0501 "Видите ли, четири везира,
0502 "Како могу купит’ каурина?
0503 "Видите ли оне потурице,
0504 "Свога крста грдне издајице,
0505 "За паре је вјеру преврнуо,
0506 "И на браћу сабљу наострио,
0507 "Пак весело на кауре креће,
0508 "Да каурске богомоље ваља.
0509 "Таква ти је вјера у каура!"
0510 Баш се томе Турци радоваху,
0511 Ругаху се, па се весељаху.
0512 Омер-паша с војском долазаше
0513 На Врањеше надно Босне равне,
0514 Пак на троје војску дијељаше.
0515 Он остави пашу Хусеина
0516 Насред Хаса код широка Лима
0517 Да сподоби нахију Гусинску,
0518 И погуби попа Захарију,
0519 И Милана од Кома планине.
0520 Абди-пашу Омер отправио
0521 На тврдоме Скадру на Бојану,
0522 Не даде му војске николико,
0523 Нако само три четири слуге,
0524 Авди-пашу Омер сјетоваше,
0525 Да му смири Арбанију љуту.
0526 А остави паши Хусеину,
0527 Остави му двадест хиљада.
0528 Омер-паша преко Таре мину,
0529 А кад дође пољу Невесињу,
0530 Ту остави двадесет хиљада,
0531 А пред њима Дервиш-пашу свога,
0532 Пак Дервиша Омер сјетоваше,
0533 Да сподоби Пиву и Дромњаке,
0534 И Шаранце на гласу јунаке,
0535 Да ухвати Церовића Нова.
0536 Отолен се Омер окренуо,
0537 И на Гацко поље долазио,
0538 И отолен војску отправио
0539 Пут Требиња бијелога града,
0540 Да потражи Вукаловић-Луку.
0541 Справи војске двадесет хиљада,
0542 А пред њима Смаил-пашу свога.
0543 Пак Смаила Омер сјетоваше,
0544 Да ухвати Вукаловић-Луку,
0545 И његове гласите војнике.
0546 Омер-паша тако говорио,
0547 И свијема пашам’ наредио,
0548 Кад освоје што им говорио,
0549 И ухвате српске поглаваре,
0550 Тадер ћемо књазу заратити.
0551 А кад Омер војске разредио,
0552 Поче Омер лаже просипати.
0553 Не хћеше га Срби послушати,
0554 Турске су им лаже додијале,
0555 Започеше Срби ратовати:
0556 "Стан, Омере, крста издајице,
0557 "Ти ако си образ оцрнио,
0558 "Баш нијеси сада угодио,
0559 "Но ће многе закукати мајке,
0560 "Док сподобиш наше Херцеговце."
0561 Заметну се кавга на све стране.
0562 С’јеку Срби из бусије Турке,
0563 С’јеку Турке који више може,
0564 Бога моле да им припоможе.
0565 Драги Боже, чуда великога!
0566 Ђе се боре Србах шест хиљада
0567 Са турскијех шездесет хиљада
0568 Око равна Хаса и Гусиња,
0569 Око Таре и Пиве крваве,
0570 И широка поља Гатачкога,
0571 И равнога поља Невесиња,
0572 По Рудина и по Корјенићах,
0573 По Зубаца и по Крушевица,
0574 И Требиња бијелога града.
0575 Страшна борба бјеше на све стране,
0576 Ратоваше по године дана,
0577 Кад не бјеше доба ни земана,
0578 Од Митрова јесењега дана
0579 До првога од прољећа Марча.
0580 Тешку жалост Срби дочекаше,
0581 Е им помоћ’ нико не хоћаше;
0582 Књаз хоћаше, али не смијаше,
0583 Под кријући шиље Црногорце,
0584 Да му бране браћу Херцеговце.
0585 Ах жалости да је виђет’ коме,
0586 Какав Турци зулум оградише,
0587 Све бијеле цркве разорише,
0588 И лијепе српске манастире,
0589 Заћераше робје по планини
0590 У студену леду и шнијегу,
0591 Јадне старце и ту ђецу луду,
0592 Да у шнијег испуштају душу.
0593 Јошт се српски народ не предаје,
0594 Све се боре храбри Херцеговци,
0595 Помагаху љути Црногорци.
0596 Омер тешки зулум учинио,
0597 И своју је војску изгубио,
0598 А још није рају освојио.
0599 Омер цару књигу отправио,
0600 И у књигу цара поздравио,
0601 Да је своју војску погубио,
0602 А још није рају сподобио,
0603 Црну Гору оком ни видио:
0604 "Но те молим, мили господаре,
0605 "Пошљи војске шездесет хиљада,
0606 "На двоје ћеш војску раздвојити,
0607 "Полак пошљи Арбанији равној
0608 "На бијелу Скадру на Бојану,
0609 "Полак пошљи на Херцеговину.
0610 "И чуј мене, мили господаре,
0611 "Ако војску отправити нећеш,
0612 "Ја ти више војевати нећу,
0613 "Него ми је нестанула рана,
0614 "Трећи дијел војске изгинуо,
0615 "А књаз мене из преваре туче,
0616 "Он не слуша краља ни потенце."
0617 Кад је царе књигу проучио,
0618 На њу се је љуто насрдио,
0619 Пак је силну војску покупио
0620 Од широке земље Надолије,
0621 И од свога бијела Стамбола,
0622 Отправио шездесет хиљада
0623 И четири паше од Стамбола
0624 Војску справи Омеру сердару.
0625 Полак војске Авди-паши дође,
0626 Полак дође Омеру сердару
0627 На широко Гацко поље равно,
0628 Па се Турци врло посилише.
0629 Авди-паша поче ратовати,
0630 Арбанију диже на оружје,
0631 На Крњице село ударио,
0632 Но му лоша срећа прискочила,
0633 Опази га црногорски књаже,
0634 Па му посла храбре Црногорце,
0635 Околише у Крњице Турке,
0636 Ту им грдне ране ударише,
0637 Хиљаду им глава посјекоше,
0638 Пет стотина живи ухватише,
0639 Пет стотина и педесет другах,
0640 Ухватише арбанашког бана,
0641 Доведоше на Цетиње равно.
0642 Па се друга заметнула кавга
0643 У крваву Дугу спомениту,
0644 Која ће се вазде спомињати,
0645 Докле траје данка и јунака.
0646 Дервиш паша с војском окренуо,
0647 Да продере низ Дугу крваву,
0648 Да избави града Нишицкога,
0649 Којега су Срби околили.
0650 Дочека га Петре Вукотићу
0651 И ватрени јадни Црногорци,
0652 Шњима бјеху браћа Херцеговци,
0653 Ту се страшне војске ударише.
0654 Боже драги, чуда великога!
0655 Стоји јека зелене планине
0656 Од црнога ватренога праха,
0657 Од јечања рањени јунака,
0658 Све се тресу зелене планине,
0659 На то Турци плећи обратише,
0660 Богу фала, Срби задобише.
0661 Но удари паша Хусеине
0662 На нахију на крај воде Лима,
0663 Дочека га војвода Милане
0664 С побратимом попом Захаријем,
0665 Васојевић крваво кољено,
0666 Хусеина пашу дочекаше,
0667 Пос’јече му војске шест хиљада,
0668 И прећера преко воде Лима.
0669 Хусеин се паша повраћаше,
0670 И далеко с војском одмицаше,
0671 Докле дође ђе се не бојаше,
0672 На Бијело Поље починуо.
0673 Но ево ти великога врага,
0674 Удари му Церовића Ново,
0675 Бјеше силну војску покупио
0676 Од Ровацах и двије Мораче,
0677 Од ускока и Дробњака свога,
0678 Од Пивљана и од Шаранаца,
0679 Бјеше пуно војске шест хиљада,
0680 Пак удари паши испријека,
0681 Осам хиљад’ пос’јече низама,
0682 И Бивора изгоре му града.
0683 Па се пета заметнула кавга,
0684 Абди-паша окренуо војску
0685 Арбанију и свога низама,
0686 А Дервишу књиге отправио,
0687 Од Крњица жалост објавио,
0688 Како му је изгинула војска:
0689 "И твоју сам жалост разумио,
0690 "Баш у Дугу ђе си изгинуо,
0691 "И трећу сам жалост разумио
0692 "Од несретна паше Хусеина,
0693 "Јере му је војска изгинула.
0694 "Но Дервишу пашо, разуми ме,
0695 "Ја ћу с мојом војском ударити
0696 "На Брђане и на Црногорце,
0697 "Да бих моју жалост осветио
0698 "На Крњице што сам изгубио,
0699 "Удри отуд, ја ћу одовуда."
0700 Пак је Авди паша ударио,
0701 И тврди је Медун освојио.
0702 Без крви га Кучи не пушташе,
0703 Но ту силни Турци изгибоше,
0704 И бијела града освојише.
0705 Тадер Дервиш војску окренуо,
0706 Бјеше више војске окупио
0707 Од све Бошне и Херцеговине,
0708 И низаме цареве солдате,
0709 Диже војске четрдес’т хиљада,
0710 Шњом окрену низ Дугу крваву.
0711 Војвода га Петар дочекао
0712 Су његово војске пет хиљада,
0713 Но је Петру срећа добра била,
0714 Е му дође војске три хиљаде,
0715 А пред њима четири војводе:
0716 Од Његуша Радоњића Ива
0717 Са војводом Мартиновић-Марком
0718 Од равнога поља цетинскога,
0719 Са војводом Петром с Љуботина,
0720 Петар води гарду изабрану
0721 Баш хиљаду бирани војника,
0722 Што Турцима леђа не окрећу,
0723 Нити знаду натраг узмакнути,
0724 Докле турску не разбију војску,
0725 Четврти је српски војевода
0726 Од Ћеклића Матановић Ђуро.
0727 А кад војске три хиљаде дође,
0728 А пред њима четири војводе,
0729 Ту војводу Вукотића наше,
0730 И уз њега три добра сердара,
0731 И три српске добре војеводе:
0732 Баш од Цуца војводу Илију,
0733 Од Бјелица Горчил војевода,
0734 Од Бањана војвода Јоване,
0735 Силни сердар Радојев Шћепане,
0736 Сердар Шого од Жупе крваве,
0737 Трећи сердар Ђоко од Бањана.
0738 Кад се двије војске састадоше,
0739 Вукотић се Петар радоваше,
0740 На четворо војску дијелио,
0741 И бусије тврде поставио,
0742 И Дервиша пашу дочекаше
0743 И његово четрдес’т хиљада.
0744 Међу собом упуштише Турке,
0745 Су четири страна ударише.
0746 Драги Боже, да је виђет’ коме
0747 Страшне битке и крви велике,
0748 Сва потамње зелена планина
0749 Од црнога праха и олова,
0750 И од паре коњске и јуначке,
0751 Подгоне се војске шест сахата.
0752 Још да видиш, драги побратиме,
0753 Начелнике, српске војеводе,
0754 И сердаре и те капетане,
0755 И остале храбрене војнике
0756 Једнако се сви на мејдан боре,
0757 Војводе су коње узнојили,
0758 И у црну крвцу огрезнули;
0759 Не знаду се Срби уморити,
0760 Ма не могу Турке поб’једити.
0761 Ноћ ухтати, борбу оставише,
0762 И витешке руке одморише.
0763 Ту обије војске коначише.
0764 А кад сјутра зора осванула,
0765 Међу собом вјеру ухватише
0766 Да се више на мегдан не боре,
0767 Докле мало руке не одморе,
0768 Да покупе мртве и рањене.
0769 А кад треће јутро освиташе,
0770 Пак се опет војске ударише,
0771 Већ од зрака до мрклога мрака,
0772 Све притиште тјелешина мртва,
0773 Има пуно два сахата пута,
0774 Паде мртав јунак до јунака
0775 Погибоше војски поглавари,
0776 И хитрени многи барјактари,
0777 И ту турске паше погибоше,
0778 И јузбаше и турске бимбаше,
0779 Што по реду бројит’ не умијем,
0780 И војводе српске изгибоше:
0781 Ту погибе војвода Илија,
0782 Који бјеше срца Цмиљанића,
0783 А деснице сердар-Јанковића;
0784 И погибе Горчил војевода,
0785 Младо момче хитро на оружје;
0786 Ту погибе Радојев Шћепане,
0787 Силни сердар са сред Марковине,
0788 Бјеше срца огњенога Вука,
0789 А деснице Вељка војеводе;
0790 Сердар Ђоко од села Бањана,
0791 И он паде у Дугу крваву,
0792 Бјеше јунак жалосна му мајка;
0793 Сердар Шого од Жупе Крваве,
0794 И њега су ране допануле;
0795 Ту је српске војске погинуло,
0796 Мртва паде дванајест стотина,
0797 А толико има рањенога;
0798 Паде турске шеснајест хиљада,
0799 За рањене казат’ не умјем.
0800 Али Дервиш паша књигу пише,
0801 Вукотића Петра поздрављаше,
0802 И још Петра Богом братимљаше:
0803 "Богом брате, Петре војевода,
0804 "Опрости ми живот на мегдану,
0805 "Предоби ме у Дугу крваву,
0806 "Но ме пушти, Петре, на аману
0807 "Да ја идем Гацку пољу равном."
0808 Вукотић му тврду вјеру даје.
0809 На њега се Срби ражљутише,
0810 Јере своју жељу не свршише.
0811 Жалосни се Дервиш повратио,
0812 И на Гацко поље долазио.
0813 Сузе рони, књигу направио,
0814 Па је посла у граду Мостару
0815 А на руке Омеру сердару,
0816 Како му је било на медану.
0817 Кад Омеру гласи допадоше,
0818 До три му се јада којасише:
0819 Тешка жалост од Дуге крваве,
0820 Друга жалост паше Хусеина,
0821 Трећа жалост од села Крњицах.
0822 Смржну му се језик у вилицам’,
0823 Пак жалосне сузе просипаше,
0824 А рукама браду скубијаше,
0825 И жалосно Омер изговара,
0826 Што ће радит’ од живота свога.
0827 Омер крену из града Мостара,
0828 Докле дође мору на обалу,
0829 А отолен Скадру на Бојану,
0830 Пак жалосну књигу направио,
0831 И султана цара поздравио,
0832 Како му је с књазом ратовање.
0833 Азис царе књигу проучио,
0834 И од ње се тешко узмучио.
0835 Браду скубе, по глави се туче,
0836 Срдито је царе устануо,
0837 Па на троје ферман отправио,
0838 У Азију и земљу Африку,
0839 И широку земљу Надолију:
0840 "Ко је Турчин и турског имена,
0841 "И кога је була породила,
0842 "Ко вјерује свеца Мухамеда,
0843 "Нека хита у Стамболу моме,
0844 "Наострите сабље демишкиње,
0845 "Да с’јечете од каура главе."
0846 А кад Турци ферман проучише,
0847 Они брзо војску покупише,
0848 Ђегођ наше гласита јунака,
0849 Отправише пут Стамбола града.
0850 Дође војске четрдес’т хиљада,
0851 Черкезије дванајест хиљада,
0852 Што су ваздан Русом ратовали,
0853 Осам хиљад’ Зебека јунака,
0854 Који носе пушке шаровите,
0855 У њих зрна од шеснајест драма,
0856 А свака је дуга по три лакта,
0857 И њихове палошине страшне,
0858 Дуги су им лакат и три кварта,
0859 Пресјекли би синџир гвожђе љуто,
0860 А нека ли кости од јунака;
0861 Черкеза је и Зебека страшна
0862 Двадест хиљад’ бирана војника,
0863 А двадесет другијех Турака,
0864 Дође војске четрдес’т хиљада,
0865 Починуше бијелу Стамболу.
0866 Султан им се добро радоваше,
0867 По Стамболу војску покупио,
0868 Двадест хиљад’ покупи низама,
0869 Па опреми шездест хиљада,
0870 Отправи их малој Гори Црној.
0871 Поглаваре царе сјетоваше,
0872 И на двоје војску дијељаше,
0873 Полак справи Арбанији равној;
0874 Черкезију и Зебецке Турке,
0875 Десет хиљад’ својега низама,
0876 Полак посла на Херцеговину.
0877 Но су цара муке допануле,
0878 Војску справи, ма захире нема,
0879 Него бјеше хазну потрошио,
0880 Ратујући с црногорским књазем.
0881 Па је царе ферман оправио,
0882 Све енглеско царство поздравио,
0883 И краљицу те се приручио:
0884 "О, краљице, Богом посестримо,
0885 "Јес’ ли моју жалост опазила,
0886 "Ђе је моја војска изгинула?
0887 "Да ј’ од кога, ни по јада мога,
0888 "Од некаквог горскога хајдука,
0889 "Црногорског књаза злочестога,
0890 "И његова народа малога.
0891 "Ја сам два пут војску отправио,
0892 "Сто и двадест хиљада војника,
0893 "Обије ми војске предобио,
0894 "Сву сам моју хазну истрошио,
0895 "Ема немам паре ни динара.
0896 "Позајми ми од твојега блага,
0897 "А ево ти турску вјеру дајем,
0898 "Ако добих црногорског књаза,
0899 "Све ћу твоје благо повратити,
0900 "Дупло ћу га теби намирити,
0901 "Црногорце хоћу поробити,
0902 "И хоћу их тебе даровати,
0903 "Да на мору буду измећари,
0904 "Четири ти свеца поклонити,
0905 "Што их кажу у те Горе Црне:
0906 "Василију и Петра владику
0907 "И Стефана и шњим Арсенију,
0908 "Што се шњима Црна Гора фали,
0909 "Ваљаће ти по краљевства твога."
0910 Кад краљица ферман проучила,
0911 На турске се лаже слакомила,
0912 Женска глава па се преварила,
0913 И за новце образ покварила,
0914 Да се стиди што је урадила,
0915 Велики му новац позајмила,
0916 Сто хиљада даде милијуна,
0917 Све лијера енглескога злата;
0918 Нека што је новац узајмила,
0919 Но му даде војску и топове,
0920 Даде топа двадесет и четири,
0921 На олуке што су израђени,
0922 И даде му праха и олова,
0923 Олово је пусто начињено,
0924 На катулу те је наређено,
0925 Кад погоди несретњег чојека,
0926 Пак у њега зрно пукнут’ ћаша,
0927 Жалоснога чојка раствараше;
0928 Баш којега погодити ћаше,
0929 Баш скапулат’ нико не могаше.
0930 И даде му триста офицера,
0931 Да му турску управљају војску,
0932 И даде му пет стотин’ солдата,
0933 Канунера најбољег јунака.
0934 Пак краљица цара поздрављаше,
0935 Објави му што је узајмила.
0936 То уради енглеска краљица,
0937 Она ружна морска жабарица,
0938 Пред свијетом образ оцрнила,
0939 Сад се стиди, што си урадила,
0940 Нек ти султан сад благо поврати,
0941 Нек ти даде султан Црногорце
0942 Да ти буду твоји морепловци.
0943 Не даду се лако Црногорци,
0944 Е нијесу жабе из лужине
0945 Него мрки од планине вуци,
0946 Кад ухвате чојка некрштена,
0947 Огуле му кожу до за врата.
0948 А кад султан царе разумио,
0949 Омеру је књигу отправио:
0950 "Чуј, Омере, војски поглаваре,
0951 "Ето војска, а ето топови,
0952 "Имаш ране, имаш џебехане,
0953 "Немој више лаже просипати,
0954 "Како си се вазда научио.
0955 "И чуј мене, Омере сердаре,
0956 "Не доби ли сада Гору Црну,
0957 "Не погубиш црногорског књаза,
0958 "Не уфатиш Петровића Мирка,
0959 "Не пошљеш га у Стамболу моме,
0960 "Не пошјечеш српске војеводе,
0961 "И његове војске начелнике,
0962 "Кунем ти се вјером и ћитапом,
0963 "Мојом ћу ти сабљом посјећ’ главу.
0964 "Све сам твоје лажи опазио."
0965 Кад Омеру војска долазила,
0966 И царев му ферман долазаше,
0967 Па цареви ферман проучио,
0968 Од њега се тешко узмучио.
0969 Друкчије му бити не могаше,
0970 Но окрену војску на Брђане.
0971 Дође војска Спужу на крајину,
0972 И ту паше табор учинише.
0973 Од Прасквице до крај Височице
0974 Пуно има три сахата пута,
0975 Све је турска притиснула војска,
0976 Коњ до коња, јунак до јунака,
0977 Шездесет је хиљада војника;
0978 Зелене се турски чадорови
0979 Ка планинске јеле и борови.
0980 А кад виђе црногорски књаже,
0981 Он је своју војску покупио,
0982 Осам хиљад’ отправи војника,
0983 А пред њима Петровића Мирка,
0984 Петровића Мирка и Крцуна,
0985 И војводу Петра с Љуботиња,
0986 И јунака Зегу из Баната,
0987 И писара Петрановић Стева,
0988 Да он служи Мирку за писара,
0989 И остале српске начелнике.
0990 Мудри Вацлик код књаза сјеђаше,
0991 На све стране пером управљаше.
0992 У Брда је војску отправио,
0993 Пак је књаже књигу направио,
0994 Вукотића Петра поздравио:
0995 "Мили тасте, Петре Вукотићу,
0996 "Пошљи мене војске половину
0997 "У широка Брда на крајину,
0998 "Јер ће ми их изгорети Турци."
0999 Вукотић је књаза послушао,
1000 Полак му је војске отправио,
1001 Шиље војске четири хиљаде,
1002 А четири себи оставио,
1003 Да од Дуге карауле чува.
1004 Дође војска у Брда широка,
1005 И ту Мирка Петровића наше
1006 Код Сушице на Пошкаље равно.
1007 Кад се двије војске саставише,
1008 Наполак их Мирко дијељаше,
1009 Оправио војске шест хиљада,
1010 А пред њима Петровића Крца,
1011 И војводу Јола Пилетића,
1012 И сердара Мата Бошковића,
1013 Оде војска селу Мартиниће,
1014 Оста Марко лугу Косовоме
1015 Су његове четири војводе,
1016 С Радоњићем и с Мартиновићем,
1017 И с војводом Петром с Љуботиња,
1018 И с војводом Ускоковић-Јовом,
1019 Шњим је пети српска војевода,
1020 Младо момче Лабуд од Цеклина.
1021 Ту се двије војске ударише.
1022 Бој се бије, црна крвца лије,
1023 Стоји јека брда и долина
1024 И велике зелене планине.
1025 Бораху се за неђељу дана,
1026 И ту много војске изгибоше.
1027 Турска сила Србе предобила,
1028 Мартиниће село изгорјеше,
1029 И Ново им село опалише
1030 Удно равна луга Косовога.
1031 Кад то виђе Петровића Мирко,
1032 Па витеза коња закрочио,
1033 Трже сабљу у десници руци,
1034 Па повикну своје Црногорце,
1035 Па пред војском јуриши на Турке,
1036 На војводе гледа попријеко.
1037 Војводе се српске укорише,
1038 А у Турке коње угонише,
1039 Боже мили, чуда великога!
1040 Баш сокола Петровића Мирка
1041 Како мути и разгони Турке,
1042 И његови храбри витезови,
1043 Пет хиљада посјекоше глава,
1044 И до Спужа поћераше Турке,
1045 И ту многи Срби изгибоше,
1046 Три стотине Србах погинуло.
1047 Ал’ удари Петровића Крцо
1048 Од Глизице села Мартинића,
1049 И ту страшно поб’једише Турке.
1050 Од крваве Прентине главице
1051 До зелене горе Височице,
1052 Дв’је хиљаде глава посјекоше,
1053 И ту многи Срби изгибоше,
1054 Пет стотина у бој’ погибоше.
1055 Кад Дервишу гласи допадоше,
1056 Јер је Петар војску предвојио,
1057 И на Брда борбу разумио,
1058 Вукотића Петра преварио,
1059 Не шће Дервиш Дугом ударити,
1060 Ђе је пријед војску погубио,
1061 Два конака војском заминуо,
1062 Па низ Киту с војском ударио.
1063 Дочека га Васиљев Јоване,
1064 Убише се у Киту планину,
1065 Али Јован Петра кликоваше.
1066 Кад Вукотић Петар разумио,
1067 Крваву је Дугу оставио,
1068 У зелену Киту долазио,
1069 На Дервиша пашу ударио,
1070 И доста му војске погубио,
1071 Рашћера му војску до Гребица,
1072 И оте му б’јеле чадорове,
1073 И сву рану што је за војнике.
1074 Па почину паша на Бањане,
1075 Пак растури књиге на све стране,
1076 И велику војску покупио,
1077 Од све Босне и Херцеговине,
1078 И његове цареве низаме,
1079 Пак се опет Дервиш повратио,
1080 И на Киту с војском ударио.
1081 Дочека га војвода Јоване
1082 Са војводом Петром Вукотићем.
1083 Бој се бије у Киту планину,
1084 Траја борба за неђељу дана,
1085 Убише се огњем из пушака;
1086 Турци жежу убојне топове,
1087 Црногорци за то и не маре,
1088 Него пале своје џевердане,
1089 И ваљају проз планину Турке.
1090 Дервиш паша војску прекораше,
1091 И својом их сабљом повраћаше,
1092 Па на Србе Турци насрнуше.
1093 Мало Србах, а много Тураках,
1094 Бјеше Србах три хиљаде другах,
1095 А хиљада мртва и рањена.
1096 У Дервиша четрдест хиљада,
1097 Бјеше много војске изгубио,
1098 А изнова друге намирио.
1099 Црногорци пушке побацаше,
1100 А пламене ноже повадише,
1101 Убише се дрвљем и камењем,
1102 И десницам’ и голијем ножем,
1103 Разагнаше по планини Турке.
1104 Ту погибе војвода Јоване,
1105 То је десна Вукотића рука
1106 Заћераше пашу на Бањане,
1107 Ма изгуби војске три хиљаде.
1108 У то Петру књига долазила
1109 Од Николе црногорског књаза:
1110 "Чуј, војвода, Петре Вукотићу,
1111 "Прођ’ се врага Нишицкога града,
1112 "И мегдана зелене планине,
1113 "Хајде с војском гори Планиници,
1114 "Чекај Турке на мојој граници."
1115 Вукотић је књигу проучио,
1116 Па покупи мртве и рањене,
1117 Пренесе их преко Планинице,
1118 Под Острогом код бијеле цркве,
1119 Ту је своју браћу саранио,
1120 Пак постави војску на границу,
1121 На високо брдо Планиницу,
1122 На погледу града Нишицкога.
1123 Дервиш-паша у Никшиће дође
1124 Са његово четрдес’т хиљада.
1125 Пуштише се из затвора Турци,
1126 Све Нишицко поље ухватише.
1127 Вукотићу помоћ долазаше,
1128 Дође њему хиљада војника,
1129 А пред њима српске војеводе,
1130 Од Цетиња Мартиновић Марко,
1131 И војвода Радоњићу Иво.
1132 Бјеше војску отправио Мирко
1133 Да границу од Турака бране.
1134 Што је фајде, драги побратиме,
1135 Велика је војска у Турака.
1136 Вукотић је војску уредио,
1137 Два сахата пута ухватио,
1138 Али Дервиш војску окренуо,
1139 У широко војску поставио,
1140 Од равнога Дола Папратнога
1141 До Острога и до Бухавице,
1142 Има пуно четири сахата.
1143 Па се двије војске ударише,
1144 Али Срби огањ оборише
1145 Једнак пуче четири хиљаде,
1146 Паде турске војске три хиљаде,
1147 Све мртвога и рањена друга.
1148 Тадер Турци огањ оборише,
1149 Пуче пушке четрдес’т хиљаде,
1150 И двадесет убојни топова,
1151 Паде српски хиљада јунака.
1152 Па на Србе Турци навалише,
1153 И оба им крила освојише.
1154 Но Србима мала помоћ дође,
1155 Од Роваца друга пет стотина,
1156 А пред њим’ је Павићу сердаре,
1157 Те Турцима крило саломише,
1158 И ту српску војску избавише.
1159 Ема Дервиш с војском прелазио,
1160 Низ широка Брда обратио.
1161 Трче Турци који боље може,
1162 Нити жегу, нити куће пале,
1163 Но све трче Спужу крвавоме.
1164 Војвода га опазио Мирко,
1165 А кад виђе низ Пјешивце Турке,
1166 Једанак је коња окрочио,
1167 Собом узе хиљаду војника,
1168 Све брзога изабрана момка,
1169 Полећеше гори Планиници,
1170 А ту Мирко три војводе нађе.
1171 Кара Мирко три српске војводе,
1172 Замахује сабљом до за врата,
1173 Што пуштише Планиницом Турке.
1174 Радоњић му Иво говораше:
1175 "Прођ’ се мене, Петровићу Мирко,
1176 "Сила слада земље и градове,
1177 "А неколи чете у планину.
1178 "Да ја браним гору Планиницу
1179 "Од турскијех четрдес’т хиљада
1180 "Са мојијех три хиљаде другах."
1181 Дервиш дође Спужу крвавоме,
1182 На мезиле Брда прелазио,
1183 Ту је седам паша наодио,
1184 И њихове шездесет хиљада.
1185 Ту се стаде војске сто хиљада.
1186 Мирко своју војску окренуо,
1187 На Орљу је Луку починуо,
1188 И на једно војску окупио
1189 Скупи војске петнаест хиљада.
1190 У ширину војску поставио,
1191 Од Главице до Пошкаља равна.
1192 Пак се Турска војска окренула,
1193 И двије се војске ударише,
1194 Ту се боре за петнаест дана,
1195 И ту страшне војске изгибоше.
1196 Ал’ је турска сила одољела,
1197 И из поља Србе ишћераше.
1198 Није мало војске сто хиљада,
1199 И шездесет од боја топова,
1200 Турци многа села изореше,
1201 Па и Орљу Луку освојише,
1202 На њу паде хиљада Турака,
1203 Што на саму погибоше кулу.
1204 А некали на мјеста остала,
1205 Мирко б’јелу кулу запалио,
1206 Запалио, пак је оставио,
1207 И на Дољан шанце закопао.
1208 Па на њега Турци насрнуше,
1209 На шанце их Срби дочекаше,
1210 Војвода их Мирко слобођаше,
1211 Убише се огњем из пушака.
1212 Погибоше пет хиљад’ Турака,
1213 Ту Зебеки изгибоше страшни,
1214 И Черкези на гласу јунаци,
1215 Ту Зебецке пушке остадоше,
1216 Те их храбри Срби пограбише,
1217 И ту доста Срба погинуло,
1218 Три стотине бирана јунака,
1219 Ту се рани Петар војевода,
1220 Баш војвода Петар с Љуботиња,
1221 И његова браћа изгибоше,
1222 Седамдесет и четири друга
1223 Од самога села Љуботиња.
1224 Пак се двије војске раздвојише,
1225 И четири дана починуше.
1226 Пети данак Турци ударише
1227 На Једноше поље Загарача,
1228 Ту се боре војске по мегдану
1229 Већ од зрака до мрклога мрака.
1230 Али Турци плећи обратише,
1231 За њима се Срби натиснуше,
1232 До Спужа их града доћераше,
1233 Хиљаду им глава посјекоше.
1234 Што је фајде, драги погратиме,
1235 Јере Дервиш на превару ради.
1236 Па их Спужа војску окренуо,
1237 Све он ради на Цетиње доћи,
1238 Ноћно војска Љешкопоље мину,
1239 Па у зору на Кокоте дође.
1240 Ту не бјеше Срба ни једнога,
1241 Но је српска у Загорач војска,
1242 Нако жене и ђеца нејака,
1243 Пак су жене стражу поставиле,
1244 И у зору војску опазиле,
1245 Женске главе ма срца јуначка,
1246 Свака своју запалила кулу,
1247 Купе старце и ђецу нејаку,
1248 Побјегоше нахијом Љешанском.
1249 Па то српска опазила војска,
1250 Хитро момци пушке дохватише,
1251 И Комане село прелазише,
1252 У нахију застадоше Турке.
1253 На Корнет се војске дочекаше
1254 На њем’ бјеху Турци починули,
1255 На бијелу војводину кулу.
1256 Кад војвода Ускоковић дође
1257 И витези храбри Црногорци,
1258 На кулу се турски барјак вије,
1259 У војводе срце пуче живо,
1260 Па Максима брата кликоваше,
1261 На б’јелу се кулу загоњаше,
1262 И од куле Турке поћераше.
1263 Ту војводу ране допадоше
1264 И Максима брата војводина.
1265 Заћераше низ Лијешња Турке.
1266 Кад војвода Мирко долазаше,
1267 Низ нахију Турке поћераше,
1268 Пак на Сињац Турке наћераше,
1269 Војска турска Блатом заминула,
1270 Докле дође граду Жабљачкоме.
1271 На Додоше сила ударила,
1272 Ту Србина ништа не имаше,
1273 Нако мала на Додоше стража.
1274 Српска стража село изгорела,
1275 Женске главе ђецу покупише,
1276 Докле доше у Цеклинску Жупу.
1277 У то српска војска долазила
1278 На Рваше, те је починула,
1279 На Рваше и село Дружиће.
1280 Дервиш-паша на Каруча дође,
1281 И његова сва војска остала.
1282 Ту се двије војске ударише
1283 У крваву од нахије Жупу,
1284 Ту се боре седам осам дана.
1285 Драги Боже, на свему ти хвала!
1286 Кад се страшне војске подгоњаху
1287 По Рвашах и села Дружића,
1288 Бој се бије и гину јунаци.
1289 Ма да видиш, драги побратиме,
1290 Црногорске храбре соколове,
1291 Кад се својим духом дијељаху,
1292 Пак шарену пушку целиваху,
1293 Рањен јунак тако говораше:
1294 "Шарка пушко, мој уздани друже,
1295 "Жалост моја ђе се раздвојисмо,
1296 "Да не стрељам некрштене Турке.
1297 "Остри ноже, моја десна руко,
1298 "Дуга жалост ђе се растадосмо,
1299 "Да не с’јечем обрезане Турке.
1300 "Сад су моје саломљене руке,
1301 "Рањено је срце у прсима,
1302 "Душманске ме пушке погодише,
1303 "Да не могу духом дисат’ више."
1304 Али црну земљу целиваше,
1305 Сузе рони, пак јој говораше:
1306 "Црна земљо, мила мајко моја,
1307 "Која си ме врло одгојила,
1308 "Од свакога слободна си била,
1309 "Жао ми се с духом дијелити,
1310 "Док не виђу ко ће задобити."
1311 Пак рањени јунак говораше,
1312 "А на небо очи окреташе:
1313 "Сад те молим, од небеса царе,
1314 "Не молим те да ми душу спасиш,
1315 "Но да наше потомке одбраниш.
1316 "Склони, Боже, мило срце твоје,
1317 "И одбрани све потомке моје.
1318 "Спаситељу, пружи дуге руке,
1319 "Ти поб’једи некрштене Турке,
1320 "Ти обрани цркве и олтаре,
1321 "Очисти ни земљу од некрсти,
1322 "Црну Гору, милу мајку моју.
1323 "Ти изврши силну вољу твоју,
1324 "А испуни тешку жељу моју."
1325 Црногорац тако говораше,
1326 Па још више говорити ћаше,
1327 Но га земља себи зовијаше,
1328 То изусти, а душу испусти.
1329 Па сви тако Црногорци мраху
1330 На мегдану ђере се бораху,
1331 Па Српкиње к њима долазаху,
1332 На своја их леђа односаху,
1333 Пред бијелом црквом доносаху.
1334 Старе мајке копају синове,
1335 А љубовце своје господаре,
1336 Миле сестре своју браћу храбру,
1337 Јуначки се с њима растављаху
1338 С мртвијема тере говораху.
1339 Мајка своме сину говораше:
1340 "С Богом, сине, драго срце моје,
1341 "Жао ми је то оружје твоје,
1342 "Нећу ти га, сине, запуштати,
1343 "Ранићу га мојој унучади,
1344 "Ранићу им пушке и анџара,
1345 "Да душмане и ждере и пара.
1346 "С Богом, сине, мила срећо моја.
1347 "Мили Боже, смилуј вољу твоју,
1348 "Ти му спаси душицу његову,
1349 "И узвиси његове потомке,
1350 "Да подране и бабе и мајке,
1351 "И поб’једе некрштене Турке."
1352 Црногорске љубе говораху,
1353 С мужевима кад се раздвајаху:
1354 "С Богом, с Богом, мили господаре,
1355 "Остај с Богом, храбрени јуначе,
1356 "Ти си моју жељу испунио,
1357 "Кад си добар на мегдану био,
1358 "Сад ме неће друге прекорети
1359 "На договор, ђе ћемо зборити,
1360 "Да нијеси јунак добар био,
1361 "Ни да си се на мегдан борио."
1362 Пак оружје с гроба узимаше,
1363 Без суза се с мужом раздвајаше,
1364 Ма од срца тешко уздисаше.
1365 Али сестра брату говораше
1366 На то гробље, ђе га сарањаше:
1367 "С Богом, брате, моја вјечна фало,
1368 "Већ се с тобом сестра клети неће.
1369 "Жалост моја ни виђет’ те нећу.
1370 "С Богом, брате, свуђе фало моја,
1371 "Писаће се страшна борба твоја,
1372 "И јунаци пјеват’ на све стране,
1373 "Да си био јунак на мегдану,
1374 "За свог крста изгубио главу,
1375 "И за вјеру и слободу драгу,
1376 "И за свога мила господара,
1377 "Ти изгуби твоју добру главу.
1378 "Старога ћу пољубити баба,
1379 "И старицу нашу милу мајку,
1380 "И вјерену твоју љубу драгу,
1381 "Да подижу твоју ђецу луду."
1382 Клети Турци освојише Жупу,
1383 Али Срби погореше куле,
1384 Метеризе село освојише,
1385 И Дујеву село на крајину,
1386 И лијепо село Ријечане,
1387 Шинђонашко село освојише,
1388 И малено село Арбанасе,
1389 И ту многи Турци изгибоше,
1390 Што је фајде, кад је сподобише.
1391 На Ријеку Турци долазише.
1392 А кад књазу гласи допадоше,
1393 Да му Турци на Ријеку доше,
1394 Скочи књаже на ноге лагане,
1395 Па призива своје вјерне слуге,
1396 Те му слуге коња доведоше.
1397 Хитрено се на војску опрема,
1398 Па припаса сабљу од појаса,
1399 А у појас пушке двије мале,
1400 У златни су калуп слијеване,
1401 Од два грла, а четири зрна,
1402 О рамену објеси шишану,
1403 Па окрочи на коња зеленка,
1404 Вије му се од злате челенка.
1405 Шину коња бичем плетенијем,
1406 Па полеће пољем зеленијем.
1407 Цетињско је поље прелетио,
1408 И Добрско село прелазио,
1409 На Кошћеле књаз Никола дође,
1410 И ту Мирка свога баба нађе,
1411 И његову сву војску осталу.
1412 Добро му се војска радоваше,
1413 И од срца свак се весељаше.
1414 У то књазу два војводе доше,
1415 Од Дробњака Церовића Ново,
1416 И за њим је хиљада војника,
1417 Дође други српски војевода,
1418 Од Веруша Васојевић Мило,
1419 Од Веруша високе планине
1420 И за њиме друга пет стотина.
1421 Кад је књаже војску прегледао,
1422 Па Никола на ноге устаде,
1423 Молитву им благослов даје,
1424 И овако поче говорити,
1425 Већ како ће на Турке удрити:
1426 "О војводе и моји сердари
1427 "Капетани, моји стотинаши,
1428 "И храбрени сви моји јунаци,
1429 "Добро сте се до сада борили,
1430 "Ма сте врло, браћо, изгинули,
1431 "А ви живи те сте останули,
1432 "Десетога не могу познати,
1433 "Како ви је потамњело лице,
1434 "И како сте крвљу окупани.
1435 "Крв пролисте за вјеру Христову,
1436 "За крст часни и за отачаство."
1437 Још им књаже више говораше,
1438 Баш кад своју војску управљаше:
1439 "Чуј војводе и моји сердари,
1440 "Стотинаши, моји капетани,
1441 "Турска не је сила притиснула,
1442 "И нека ми села освојила,
1443 "Ма да ће не и све освојити,
1444 "Ал’ се томе није ни чудити.
1445 "Удрише ни цари и краљеви,
1446 "Није шала Отмановић царе,
1447 "Он је доста круна погазио,
1448 "Бановине страшне сподобио,
1449 "А нека ли наши народ мали.
1450 "Ал’ на цара ни жалости немам,
1451 "Е ви, браћо, то и сами знате,
1452 "Крст и некрст нигде се не слажу.
1453 "Некрсти би јаде опростио,
1454 "Ма не могу оном тирјанину,
1455 "Кршћанскоме грдном душманину,
1456 "Који мене за новце продаје,
1457 "Свога крста у некрст издаје,
1458 "Ни се стиди части ни поштења,
1459 "Ни нашега Христа спаситеља.
1460 "Сву је хазну своју отворио,
1461 "Црн му образ пред свијетом био.
1462 "И чујте ме, моји Црногорци,
1463 "Ако ћемо и сви изгинути,
1464 "Наше име неће погинути,
1465 "Но ће засјат’ наша света правда
1466 "У нашега спаситеља драга,
1467 "Но удрите да сви погинемо,
1468 "Да се пасјој вјери не предамо.
1469 "Вјечни ћемо спомен оставити,
1470 "Наша ће се храброст спомињати
1471 "Докле траје сунца и мјесеца."
1472 Па сва војска на ноге устаде:
1473 "Тако, тако, мили господаре,
1474 (Па почеше њему говорити)
1475 "До једнога хоћемо гинути.
1476 "Чуј не добро, мили господаре,
1477 "Многе ће се сломити мишчице,
1478 "Док пријеђу Турци Кошћелице,
1479 "И многе се искестит’ вилице,
1480 "Док свладају наше утробице."
1481 Књаз започе војску управљати,
1482 И на троје стаде дијелити:
1483 Дв’је нахије војске отправио
1484 На Дубово и село Зачира,
1485 А пред њима војеводу Мирка,
1486 И четири хиљаде војника;
1487 Пак је другу војску отправио
1488 На малено село Љумовиће,
1489 А пред њима Јола Пилетића;
1490 И сокола Нова Церовића,
1491 И Милана с планине Веруше,
1492 И сердара од Црнице Тура,
1493 А за њима четири хиљаде;
1494 А четири себи оставио,
1495 И уз књаза три српске војводе:
1496 Свог ујака Мартиновић-Марка,
1497 И свог таста Петра Вукотића,
1498 И свог зета Ива Радоњића.
1499 Кад се дивно војска уредила,
1500 Страшнијем се бојем ударила.
1501 Ал’ удари војевода Мирко
1502 Налијево од Турака крило
1503 Од малога села Зачирскога
1504 До малога села на Дубово.
1505 Страшно су се војске закрвиле,
1506 Све то бјеху Арбанаси љути,
1507 И бирани гласити јунаци,
1508 И Шестани Српски крајишници.
1509 Црногорске пушке запуцаше,
1510 Турске чалме пусте остадоше,
1511 Остадоше турски чадорови.
1512 Црногорци Турке поћераше,
1513 Дв’је хиљаде глава посјекоше
1514 Низ лијепо село Ријечанско,
1515 Из Дујеве ишћераше Турке,
1516 Све сагнаше у лугове Турке.
1517 Ал’ удари Церовић Новица,
1518 Са војводом Јолом Пилетићем,
1519 И сердаром од Црмнице Туром,
1520 И Миланом с Веруша планине,
1521 И четири хиљаде војника,
1522 Па на десно ударише крило.
1523 Од Ћепаче воде Дубенице
1524 И Вјетуша врха високога
1525 До Кречкога кланца тијешнога
1526 Све је турска војска притиснула,
1527 Има пуно два сахата пута.
1528 Ма на Турке Срби ударише,
1529 Турци своја леђа окренуше,
1530 Богу фала, те их поћераше,
1531 Три хиљаде глава посјекоше,
1532 И на Блато наћераше Турке.
1533 Ма погибе Црмнички сердаре,
1534 Храбри шенат од Црмнице Туро.
1535 Кад се оба саломише крила,
1536 Тадер књаже на ноге устаде,
1537 А повикну своје војеводе,
1538 И војводе војску окренуше,
1539 И на силу турску ударише.
1540 Од тврдога брда од Обода
1541 До Вјетуша врха великога
1542 Турци бјеху шанце закопали.
1543 Ма кад на њих Срби ударише.
1544 Турски шанци пусти остадоше,
1545 Низ стрмена Брда заћераше.
1546 Све друг друга гласом кликоваше,
1547 Ћерајући Турке сијекући,
1548 Три хиљаде погибе Турака,
1549 Три хиљаде и седам стотина,
1550 Саћераше у Ријеку Турке,
1551 И у грдне баре и лугове,
1552 Ђе вранама опадају крила
1553 Од грознице и од огња жива.
1554 Црногорци Брда уграбише,
1555 И на Брда шанце оградише.
1556 Никола се књаже радоваше,
1557 И миломе Богу зафаљаше,
1558 Ма сва војска књазу говораше:
1559 "Молимо те, мили господаре,
1560 "Немој више у војску стојати,
1561 "Него хајде на поље Цетиње,
1562 "Сједи, књаже, у својој столици,
1563 "Нека Турке фатају грознице.
1564 Књаз је својој војски зафалио,
1565 Па зеленка коња окрочио:
1566 "С Богом, с Богом, мила браћо моја!
1567 "Мили Боже, смилуј вољу твоју,
1568 "Ти сачувај малу војску моју
1569 "Од два наша тирјанина страшна,
1570 "Турског цара и Енглеског краља,
1571 "И трећега ако помоћ’ дође,
1572 "Смилуј, Боже, благу вољу твоју,
1573 "И сачувај ову војску моју.
1574 "С Богом, с Богом, храбрени јунаци!"
1575 Књаз Никола на Цетиње дође,
1576 Сједе књаже у својој столици,
1577 Ал’ му срце мироват’ не даје,
1578 Него сваки данак путоваше,
1579 На зелену гору излазаше,
1580 На високо Брдо Вртијевка,
1581 Своју војску на дурбин гледаше.
1582 Све га прати један издајица,
1583 Безобразна црна кукавица,
1584 Што не знаде образ цијенити,
1585 Ни како ће државу бранити,
1586 Но све ради књаза погубити,
1587 Ма не смије нему уложити,
1588 Како ће се такви цијенити,
1589 Он ће бручан пред свијетом бити.
1590 Сјећају се, браћо, женске главе,
1591 Што је храброст и срце јуначко,
1592 И како се отачество брани.
1593 И књегиња спази се Даринка
1594 За државу и за народ храбри,
1595 Спазила се, па се устанула,
1596 Собом узе милу шћерцу своју,
1597 А потражи земљу и државу.
1598 Не могаше жељу ишчекати,
1599 Док не види храбрене јунаке,
1600 И прелази царства и краљевства,
1601 Да огледа храбрена чудества,
1602 Како јој се бори домовина.
1603 Ал’ књагиња у Котору дође,
1604 У то књаза гласи допадоше,
1605 Па је брже коње отправљаше,
1606 Посла слуге, те је сусреташе.
1607 Кад књегиња на Цетиње дође,
1608 Ту Николу књаза наођаше.
1609 Проли сузе, тер га целиваше,
1610 Па га љуби као мајка сина,
1611 Књаз Даринку у бијелу руку,
1612 Пољуби је ка рођену мајку,
1613 Љубезно јој шћерцу миловаше,
1614 Сузе рони па је целиваше,
1615 И Никола књаже говораше:
1616 "Благо мени, мила стрина моја!
1617 "Јере си се к мене потежила,
1618 "Да ти видиш ђе ћу погинути,
1619 "Како ће ме силе савладати."
1620 Књегиња га врло слобођаше:
1621 "А не бој се, пиле од сокола,
1622 "Није лашно добит’ Црногорце,
1623 "Но устани да их прегледамо,
1624 "Да ја виђу рањене јунаке."
1625 Па Даринка гледа рањенике,
1626 И грдне им ране прегледаше,
1627 Цекинима сваког дариваше,
1628 Па послијед књазу говораше:
1629 "Сад хајдемо војску прегледати."
1630 Отолен се господа окрену
1631 Низ зелено поље те сумину,
1632 Докле брду Вртијевки дође,
1633 Пак на дурбин војску прегледаше.
1634 Српска војска Брда ухватила,
1635 Турска лежи Лугу зеленоме.
1636 Ма су Турке муке спопануле,
1637 Од грознице и од огња жива
1638 Сва се турска побољела војска,
1639 Црногорци пјевају из гласа,
1640 И чекају на мегдану Турке.
1641 Ма не оће она издајица,
1642 Из Доброга Радонићу Саво,
1643 Но их вазде о превари ради.
1644 Пријед су му започели стари,
1645 Већ који су господу издали,
1646 Најпрва је издајица била
1647 На Цетињу Радоњићу Вуко,
1648 Па је Кадић започео Томо,
1649 Најпослијед Радонићу Саво
1650 На књаза је пушку опалио,
1651 Црн му образ пред свијетом био.
1652 Ал’ се божа воља смиловала,
1653 Да он јадно српство не угаси.
1654 Што уради, Саво Радоњићу!
1655 Ал’ нека те, црни Бранковићу.
1656 Књаз је твога оца погубио,
1657 А биће му нешто закривио.
1658 Баш да није ништа закривио,
1659 Ти сад не би освету чинио,
1660 Да је девет брата изгубио
1661 Од твојега оца и матере,
1662 Да су били као Југовићи,
1663 А у срцу као Обилићу,
1664 Не би зато саде промислио,
1665 А некали пушку обратио,
1666 И на свога књаза испалио.
1667 Стид те било св’јету на видику!
1668 Пушка књазу не довати месо,
1669 Ал’ је многа срца обранила,
1670 Та издаја кад се догодила.
1671 Но утече Радоњићу Саво,
1672 Књаз остаде здраво на мегдану.
1673 Отолен се господа окрећу,
1674 И низ поље зелено се шећу,
1675 Књаз књегином у дворове дође,
1676 Ту почину на Цетиње равно.
1677 Војска стаја три неђеље дана.
1678 Сва се турска усмрђела војска,
1679 Омер-паша жалост дочекао,
1680 Па на цара књигу отправио,
1681 Да је нека села изгорио,
1682 Ма је силну војску изгубио,
1683 Што му није у бој погинуло,
1684 Сва се друга побољела војска.
1685 Него Омер цару говораше,
1686 Да му пошље изнова војнике,
1687 Ако мисли добит’ Црногорце.
1688 А кад цара гласи допадоше,
1689 По кољену шаком удараше,
1690 Па се тамо и овамо шета,
1691 Нити спава, ни се разговара,
1692 Нити клања, ни авдес узима,
1693 Трећи данак једва изговара:
1694 "Грдна гласа што ми срце пара
1695 "Од мојега Омера сердара!"
1696 Па је султан књигу направио,
1697 И Омера у њу поздравио:
1698 "Чуј, Омере, од војске главару,
1699 "Ти се ради помирити с књазом.
1700 "Од мене ти више војске нема,
1701 "Ни захире што је за војника,
1702 "Но се мири, ал’ како ти драго."
1703 Кад Омера гласи допадоше,
1704 Ал’ се томе гласу радоваше,
1705 Посланика свога оправљаше,
1706 И по њему књаза поздрављаше:
1707 "Оди, књаже, да се умиримо."
1708 Ал’ Никола књаже не оћаше,
1709 Док не види ко ће задобити.
1710 Опет Омер књаза замолио:
1711 "Ја те молим да се умиримо,
1712 "Ето твоја слава и држава,
1713 "Већ на тебе царе војштит’ неће,
1714 "Докле буде једног Црногорца,
1715 "Султан ће те за књаза познати,
1716 "Његовијем пером потписати."
1717 И на твоје књаже пристануо,
1718 Докле Омер војску измакнуо,
1719 Па послијед поче ђетињити,
1720 Ка да ништа није ни зборио,
1721 Запита му џаду и путове,
1722 И никакве преко Брда куле.
1723 Ма Никола књаже говораше:
1724 "Стан’, Омере, јадна потурицо,
1725 "Не угоди што си наумио,
1726 "Можеш зборит’, е си измакнуо."
1727 И на томе борбу прекидоше,
1728 На запету пушку остадоше.
1729 Али Омер војску избрајаше,
1730 Колико је војске изгубио,
1731 Од каде се борит’ започео,
1732 Али му је војске изгинуло
1733 Двадесет хиљад на Херцеговину
1734 Докле му је књаже ударио.
1735 А с књазом је Омер изгубио
1736 Баш шездесет хиљада војника,
1737 И сувише роба заробљена
1738 Има пуно хиљада војника.
1739 Књаз изгуби храбрених јунака,
1740 Пет хиљада својег војника
1741 Пет хиљада и седам стотина,
1742 Који у том боју погибоше,
1743 Ема вјечну славу задобише.
1744 Погибоше три српске војводе,
1745 Два војводе раном обрањени,
1746 Погибоше три српска сердара,
1747 Четвртога ране допадоше,
1748 Погибоше седам капетана,
1749 Који јесу војски поглавари,
1750 Погибоше момчад барјактари,
1751 Погибоше лафи изабрани,
1752 Што их редом бројит’ не умијем,
1753 Е би дуга ова пјесма била.
1754 Која би их уста преброила,
1755 Ал’ ситнијем пером описала!?
1756 Књаз Никола окупио војску
1757 На равноме пољу Цетињскоме,
1758 А кад војску постави у реду,
1759 Међу њима господа окрену,
1760 Ал’ Никола војску прегледаше,
1761 Сузе рони, пак им говораше:
1762 "Камо моји храбри витезови,
1763 "Камо моји војводе избрани,
1764 "Што су били лафи одабрани,
1765 "Капетани, моји соколови,
1766 "И сердари, крилати орлови,
1767 "Камо моји гвоздени јунаци,
1768 "Пуно ми се војске окрњило
1769 "Сад се срце моје растворило?"
1770 Пак сва војска књаза слобођаше,
1771 И из свега срца говораше:
1772 "Св’јетли књаже, мили господаре,
1773 "Што их жалиш чудит’ ти се није,
1774 "Но да жалост саде оставимо,
1775 "Ми смо нашу браћу осветили,
1776 "Погубили десет за једнога,
1777 "Сад ће други приспјети потомци,
1778 ”Што ће бити као мрки вуци."
1779 Књаз Никола сузе отираше,
1780 И свој војски пуно зафаљаше,
1781 Сузе тире, поче говорити:
1782 "Чујте добро, храбрени војници,
1783 "Од Косова вазде слободници
1784 "Нијесмо се за себе борили
1785 "Ни овакве главе изгубили,
1786 "Него, браћо, борбу започесмо
1787 "За све наше Српство и Славенство,
1788 "Да се отму они из шужанства
1789 "Али нико не ће устанути,
1790 ”Не шћеше се узбунит’ Бошњаци,
1791 ”Нити Срби доше у помоћи,
1792 ”Арбанија не шће устанути,
1793 "Кастријота Ђура споменути,
1794 "Херцеговци нама спомогоше,
1795 "Крајичници шњима изгибоше;
1796 "Бугарска се земља узбунила,
1797 "Жалост моје далеко је била,
1798 "Помогоше Грци и Слављани,
1799 "Што могоше, то ни спомогоше,
1800 "Помогоше новцем и захиром,
1801 "Војском шћаху, али не смијаху.
1802 "Фала Ческа, фала Грчка моја,
1803 "Фала браћо, посавски народе,
1804 "Фала вама, л’јепа Кровацијо,
1805 "Тебе фала, земљо Славонијо,
1806 "И питома земљо Далмацијо,
1807 "Фала вама, Грци и Славјани,
1808 "Који сте се за нас спомињали.
1809 "Фала вама, госпође избране,
1810 "Што сте наше ране жаловале.
1811 "Фала сваком брату кршћанину,
1812 "Ко познаје Христа Спаситеља,
1813 "И ко ми је надодао руку,
1814 "Да одбраним моју милу мајку,
1815 "Која ми је вазда трудна била.
1816 "Ма од себе слободна је била."
1817 Још Никола књаже говораше:
1818 "Црногорци, слободни јунаци!
1819 "Ја ћу данак вама оставити,
1820 "И што могнем то ћу поправити,
1821 "До кошуље све ћу потрошити,
1822 "Бог ће ваше труде наплатити."
1823 Књаз Никола више говораше,
1824 Црногорску вилу поздрављаше,
1825 Која сједи на Ловћен планину:
1826 "Поздрављам те, мила сестро моја,
1827 "Која си ми борбе избројила,
1828 "На гласита мјеста спомињала."
1829 Кад је вила књаза разумјела,
1830 Гласовитим грлом запјевала:
1831 "Весел’те се, храбрени јунаци,
1832 "Сви сте, браћо, сада Обилићи,
1833 "Милошеви правизи потомци,
1834 "Косовске сте ране осветили,
1835 "Сасвијем сте сада завршили."
1836 Црногорци књазу зафалише,
1837 И бијелој на Ловћену вили,
1838 Из пушака огањ оборише,
1839 И својему књезу зафалише:
1840 "Живи, живи, Николаја књаже,
1841 "Живи, Мирко, војвода избрани,
1842 "Јеси срца Бан-војводе Јанка,
1843 "И деснице Кастријота Ђура.
1844 "Сви живљели, браћо Петровићи,
1845 "И вазда ни господари били.
1846 "Живе биле, обије књегиње,
1847 "Живе биле, Бог вас поживио!
1848 "Жива била, Николина мајка,
1849 "Која јеси породила књаза,
1850 "Који стадо од звјеради брани,
1851 "Живи, живи, Бог вас поживио!"
1852 Црногорци пјесме запјеваше.
1853 Кад господи својој зафалише,
1854 Весело се војска растаљаше,
1855 И ова се пјесма свршиваше,
1856 Мртвијема у рају нашљеђе,
1857 А живима радост и весеље,
1858 То велимо, Богу се молимо.