Бојало се момче дјевојака,
И на брду кућу начинило,
Од челика врата саковало,
Ударало челгисли мандале.
Помоли се чета дјевојака, 5
Пред њима је сердар удовица,
Како дође помама је нађе:
Удри ногом у челикли врата,
Разбише се на двоје на троје,
Уфатише оно момче младо, 10
Свезаше му наопако руке
Од лаката тере до ноката,
Нз ноката црна крвца лије,
Поћераше низ то поље равно,
Пјевајући и пушке мећући. 15
Кад су били насред поља равна,
Говорило оно момче младо:
„Богом, сестро, сердар-удовице,
„Пусти мене пребијеле руке."
Удовица за Бога ајала, 20
Пусти њему пребијеле руке.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 442-443.
