Бошко Ивковић

     Бошко Ивковић, рођена 1910. године у Шарбановцу у фамилији Ивковци а призетио се у фамилију Врачкићи. У тој фамилији живео је неки деда Стаменко, надалеко чувен по бајању и познат као Стаменко Врачкић. Стаменко је Бошку казао басму али му је истовремено и поклонио крст којим се баје. Било је то „негде пред рат”, Стаменко је тада имао 80 година.

Од стра’

     Кад онај кој се уплаши а дође код мене ја му најпре угасим угљевље. Ако угљен падне на дно у паницу, тад је за бајање. Бајем му с нож, крст и макази, па онуј воду где угасим угљевље. У воду турим босиљак а с нож, крст и макази му бајем на главу, па на груди, па на колено па на земљу пред ноге.
     Бајану воду болесник понесе па по малко пије ујутро и увечер а малко сипе у корито те се с још воду обичну бања.
     Празником средом, петком и недељом не бајем.^[1]

• Од стра’ Поша’ Бошко уз пут низ пут

Извор

• Магијска шапутања; басме и бајалице сокобањског краја, Народна библиотека "Стеван Сремац", Сокобања, 1997., стр. 62.

Референце

1. Бошко није прихватио фотографисање. крст којим баје љубоморно чува, на моју изричиту молбу дозволио је да урадим скицу у природној величини. Аутор.