Бошко Ивковић
Бошко Ивковић, рођена 1910. године у Шарбановцу у фамилији Ивковци а призетио се у фамилију Врачкићи. У тој фамилији живео је неки деда Стаменко, надалеко чувен по бајању и познат као Стаменко Врачкић. Стаменко је Бошку казао басму али му је истовремено и поклонио крст којим се баје. Било је то „негде пред рат”, Стаменко је тада имао 80 година.
Од стра’
Кад онај кој се уплаши а дође код мене ја му најпре угасим угљевље. Ако угљен падне на дно у паницу, тад је за бајање. Бајем му с нож, крст и макази, па онуј воду где угасим угљевље. У воду турим босиљак а с нож, крст и макази му бајем на главу, па на груди, па на колено па на земљу пред ноге.
Бајану воду болесник понесе па по малко пије ујутро и увечер а малко сипе у корито те се с још воду обичну бања.
Празником средом, петком и недељом не бајем.[1]
- Од стра’ Поша’ Бошко уз пут низ пут
Извор[уреди]
- Магијска шапутања; басме и бајалице сокобањског краја, Народна библиотека "Стеван Сремац", Сокобања, 1997., стр. 62.
Референце[уреди]
- ↑ Бошко није прихватио фотографисање. крст којим баје љубоморно чува, на моју изричиту молбу дозволио је да урадим скицу у природној величини. Аутор.