Boško Ivković

     Boško Ivković, rođena 1910. godine u Šarbanovcu u familiji Ivkovci a prizetio se u familiju Vračkići. U toj familiji živeo je neki deda Stamenko, nadaleko čuven po bajanju i poznat kao Stamenko Vračkić. Stamenko je Bošku kazao basmu ali mu je istovremeno i poklonio krst kojim se baje. Bilo je to „negde pred rat”, Stamenko je tada imao 80 godina.

Od stra’

     Kad onaj koj se uplaši a dođe kod mene ja mu najpre ugasim ugljevlje. Ako ugljen padne na dno u panicu, tad je za bajanje. Bajem mu s nož, krst i makazi, pa onuj vodu gde ugasim ugljevlje. U vodu turim bosiljak a s nož, krst i makazi mu bajem na glavu, pa na grudi, pa na koleno pa na zemlju pred noge.
     Bajanu vodu bolesnik ponese pa po malko pije ujutro i uvečer a malko sipe u korito te se s još vodu običnu banja.
     Praznikom sredom, petkom i nedeljom ne bajem.^[1]

• Od stra’ Poša’ Boško uz put niz put

Izvor

• Magijska šaputanja; basme i bajalice sokobanjskog kraja, Narodna biblioteka "Stevan Sremac", Sokobanja, 1997., str. 62.

Reference

1. Boško nije prihvatio fotografisanje. krst kojim baje ljubomorno čuva, na moju izričitu molbu dozvolio je da uradim skicu u prirodnoj veličini. Autor.