Бошковић

0001 Мехмед-паша пада на Дољане,
0002 отле пише лист књиге бијеле
0003 те је шиље у Бјелопавлиће,
0004 у Слатину у то село мало,
0005 а на име Петру Бошковићу
0006 и војводи Илијеву Раду,
0007 да му оба иду под чадоре.
0008 А кад Петру ситна књига дође,
0009 он је посла на Виниће Раду,
0010 а кад Раду ситна књига дође,
0011 отоле се Раде подигнуо
0012 те отиде Петру у Слатину.
0013 Дивно га је Петар дочекао,
0014 доста вина и ракије даје
0015 и дебела меса од овновах.
0016 Ту су ноћцу били боравили
0017 докле самну и огрија сунце,
0018 скочи Петар од земље на ноге,
0019 па обуче свилену кошуљу,
0020 врх кошуље зелену доламу,
0021 опаса се мукадем појасом,
0022 па обуче токе с обје стране,
0023 и зађеде свијетло оружје,
0024 сигураше вранца претилога
0025 пак се тури вранцу на рамена
0026 и отиде пољем зеленијем.
0027 Оба паши на Дољане дошли
0028 пак му вика Петре Бошковићу!"
0029 "Божја помоћ пашо Мехмед-Пашо!"
0030 Одговара Петру Мехмед-паша:
0031 "Бог и с тобом, Петре Бошковићу!"
0032 Још му збори силан Мехмед-паша:
0033 "Скин’ се с коња, дели-Бошковићу!"
0034 Петар вранца свога одјахао,
0035 уљегоше оба под шатором
0036 те су паши руку пољубили,
0037 широко им мјесто учинио,
0038 око себе оба посадио,
0039 ево зборе збора свакојега.
0040 У ријечи у коју бијаху
0041 ал’ то иде једно Туре младо
0042 ђе је њему саломљена рука,
0043 сузе рони, овако говори:
0044 "Помагај ми, пашо господаре,
0045 од зулума Петра Бошковића!"
0046 који ми је саломио руку!"
0047 Тада рече паша господаре:
0048 "Јес’ ли, Петре, паски погинуо!?"
0049 А вели му Петре Бошковићу:
0050 "Јесам богме, пашо господаре!"
0051 А ’во иде друго Туре младо,
0052 оно носи ногу саломљену,
0053 сузе рони, овако говори:
0054 "Ај помагај, пашо господаре,
0055 од зулума живјет не моремо,
0056 од зулума Петра Бошковића."
0057 Онда вели силан Мехмед-паша:
0058 "А је си ли, дели-Бошковићу?"
0059 "Јесам богме, пашо господаре?"
0060 Мало било, млого не трајало,
0061 а то иду два Пармаковића
0062 од крвава Спужа на крајину
0063 ђе камење о грлу ношаху,
0064 а кукаху кано кукавице
0065 уз кољено паше Мехмед-паше:
0066 "Ај помагај, пашо господаре,
0067 од зулума живјет не можемо,
0068 од зулума Петра Бошковића;
0069 он је нашу сестру заробио,
0070 заробио пак је поркстио
0071 па је уз’о за вјерену љубу,
0072 ш њом је Петар и два сина им’о
0073 да таквијех у сва брда нејма!"
0074 Таде рече паша Мехмед-паша:
0075 "Је л’ истина, зулумћар-кауре?"
0076 "Јесте богме, пашо господаре."
0077 Поче паша турски говорити,
0078 а џелату оком намигати
0079 да изгуби Петра Бошковића,
0080 ма турски му Раде разумио
0081 пак је Раде Петру говорио:
0082 "Бјеж’мо, Петре, ето ни џелата!"
0083 Скочи Петар од земље на ноге,
0084 обрну се Петар око себе,
0085 ал’ му није вранца дебелога
0086 но уграби хата пашинога
0087 па ускочи хату на рамена,
0088 а побљеже пољем широкијем.
0089 А кад дође на воду Морачу
0090 ту он нађе сина беговскога,
0091 уфати га за бијелу руку,
0092 преда се га на хата турио,
0093 па утече у Бјелопавлиће,
0094 отле пише лист књиге бијеле
0095 те је шаље паши Мехмед-паши:
0096 "Пошљи мене војводу Рада,
0097 и пошљи ми дебелога вранца,
0098 и пошаљи ми један товар вина
0099 да ти врнем хата и бегића."
0100 Када паши ситна књига дође,
0101 све му посла, ријеч не учиње,
0102 а он њему хата и ђетића,
0103 па да си ми здраво, пријатељу!