Bošković

0001 Mehmed-paša pada na Doljane,
0002 otle piše list knjige bijele
0003 te je šilje u Bjelopavliće,
0004 u Slatinu u to selo malo,
0005 a na ime Petru Boškoviću
0006 i vojvodi Ilijevu Radu,
0007 da mu oba idu pod čadore.
0008 A kad Petru sitna knjiga dođe,
0009 on je posla na Viniće Radu,
0010 a kad Radu sitna knjiga dođe,
0011 otole se Rade podignuo
0012 te otide Petru u Slatinu.
0013 Divno ga je Petar dočekao,
0014 dosta vina i rakije daje
0015 i debela mesa od ovnovah.
0016 Tu su noćcu bili boravili
0017 dokle samnu i ogrija sunce,
0018 skoči Petar od zemlje na noge,
0019 pa obuče svilenu košulju,
0020 vrh košulje zelenu dolamu,
0021 opasa se mukadem pojasom,
0022 pa obuče toke s obje strane,
0023 i zađede svijetlo oružje,
0024 siguraše vranca pretiloga
0025 pak se turi vrancu na ramena
0026 i otide poljem zelenijem.
0027 Oba paši na Doljane došli
0028 pak mu vika Petre Boškoviću!"
0029 "Božja pomoć pašo Mehmed-Pašo!"
0030 Odgovara Petru Mehmed-paša:
0031 "Bog i s tobom, Petre Boškoviću!"
0032 Još mu zbori silan Mehmed-paša:
0033 "Skin’ se s konja, deli-Boškoviću!"
0034 Petar vranca svoga odjahao,
0035 uljegoše oba pod šatorom
0036 te su paši ruku poljubili,
0037 široko im mjesto učinio,
0038 oko sebe oba posadio,
0039 evo zbore zbora svakojega.
0040 U riječi u koju bijahu
0041 al’ to ide jedno Ture mlado
0042 đe je njemu salomljena ruka,
0043 suze roni, ovako govori:
0044 "Pomagaj mi, pašo gospodare,
0045 od zuluma Petra Boškovića!"
0046 koji mi je salomio ruku!"
0047 Tada reče paša gospodare:
0048 "Jes’ li, Petre, paski poginuo!?"
0049 A veli mu Petre Boškoviću:
0050 "Jesam bogme, pašo gospodare!"
0051 A ’vo ide drugo Ture mlado,
0052 ono nosi nogu salomljenu,
0053 suze roni, ovako govori:
0054 "Aj pomagaj, pašo gospodare,
0055 od zuluma živjet ne moremo,
0056 od zuluma Petra Boškovića."
0057 Onda veli silan Mehmed-paša:
0058 "A je si li, deli-Boškoviću?"
0059 "Jesam bogme, pašo gospodare?"
0060 Malo bilo, mlogo ne trajalo,
0061 a to idu dva Parmakovića
0062 od krvava Spuža na krajinu
0063 đe kamenje o grlu nošahu,
0064 a kukahu kano kukavice
0065 uz koljeno paše Mehmed-paše:
0066 "Aj pomagaj, pašo gospodare,
0067 od zuluma živjet ne možemo,
0068 od zuluma Petra Boškovića;
0069 on je našu sestru zarobio,
0070 zarobio pak je porkstio
0071 pa je uz’o za vjerenu ljubu,
0072 š njom je Petar i dva sina im’o
0073 da takvijeh u sva brda nejma!"
0074 Tade reče paša Mehmed-paša:
0075 "Je l’ istina, zulumćar-kaure?"
0076 "Jeste bogme, pašo gospodare."
0077 Poče paša turski govoriti,
0078 a dželatu okom namigati
0079 da izgubi Petra Boškovića,
0080 ma turski mu Rade razumio
0081 pak je Rade Petru govorio:
0082 "Bjež’mo, Petre, eto ni dželata!"
0083 Skoči Petar od zemlje na noge,
0084 obrnu se Petar oko sebe,
0085 al’ mu nije vranca debeloga
0086 no ugrabi hata pašinoga
0087 pa uskoči hatu na ramena,
0088 a poblježe poljem širokijem.
0089 A kad dođe na vodu Moraču
0090 tu on nađe sina begovskoga,
0091 ufati ga za bijelu ruku,
0092 preda se ga na hata turio,
0093 pa uteče u Bjelopavliće,
0094 otle piše list knjige bijele
0095 te je šalje paši Mehmed-paši:
0096 "Pošlji mene vojvodu Rada,
0097 i pošlji mi debeloga vranca,
0098 i pošalji mi jedan tovar vina
0099 da ti vrnem hata i begića."
0100 Kada paši sitna knjiga dođe,
0101 sve mu posla, riječ ne učinje,
0102 a on njemu hata i đetića,
0103 pa da si mi zdravo, prijatelju!