Босотиња

Извор: Викизворник
БОСОТИЊА
Писац: Димитрије Туцовић


Одавна је се опазило опадање опанчарског заната, јер осиромашавање нагони људе да и на обући штеде. Али, сад босотиња већ није штедња, него је резултат ужасне немаштине. До скора је се сматрало за срамоту ићи бос; сад се ретко ко и виђа обувен.

Има безброј кућа у којима је по 10-15 душа, а свега имају један пар опанака, па и они се не носе увек, већ на смену, и то само онда кад ко пође у варош. Због оскудице у обући много света не иде у цркву, а колика је ужасна немаштина најбоље се огледа у томе: што сад мало ко и купује нову обућу, већ стару, исцепану, која је до скора бацана на буњиште. У Ужицу и другим југозападним местима видећете доста радњи у којима леже велике гомиле сасвим исцепане, неупотребљиве обуће. Онај оголели народ купује те јаде, па их онда везује, зашива, крпи, пријеча, и то после носи: то му је нека вајна обућа!

Жалостан, доиста, факат, који може човека само да ужасне!


Извор: „Раднички лист", бр. 22, 7. јул 1901.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Димитрије Туцовић, умро 1914, пре 110 година.