Bosotinja
| BOSOTINjA Pisac: Dimitrije Tucović |
Odavna je se opazilo opadanje opančarskog zanata, jer osiromašavanje nagoni ljude da i na obući štede. Ali, sad bosotinja već nije štednja, nego je rezultat užasne nemaštine. Do skora je se smatralo za sramotu ići bos; sad se retko ko i viđa obuven.
Ima bezbroj kuća u kojima je po 10-15 duša, a svega imaju jedan par opanaka, pa i oni se ne nose uvek, već na smenu, i to samo onda kad ko pođe u varoš. Zbog oskudice u obući mnogo sveta ne ide u crkvu, a kolika je užasna nemaština najbolje se ogleda u tome: što sad malo ko i kupuje novu obuću, već staru, iscepanu, koja je do skora bacana na bunjište. U Užicu i drugim jugozapadnim mestima videćete dosta radnji u kojima leže velike gomile sasvim iscepane, neupotrebljive obuće. Onaj ogoleli narod kupuje te jade, pa ih onda vezuje, zašiva, krpi, priječa, i to posle nosi: to mu je neka vajna obuća!
Žalostan, doista, fakat, koji može čoveka samo da užasne!
Izvor: „Radnički list", br. 22, 7. jul 1901.
|