Боснић Мехмедага и Поповић сердар
0001 Огласи се на наму дивојка,
0002 Липа Злата Црнчић Јусуфаге,
0003 На високу брду Црнчевића,
0004 Па се липа чула на делеко,
0005 На Злату су просци навалили,
0006 Просци просе, Злата се поноси,
0007 Јер је Злата соја господскога,
0008 А од више пристала дивојка,
0009 Злату проси Лика у Удбину,
0010 Просе бези просе алајбези.
0011 Просе аге и просе спахије,
0012 Просе Злату сва три побратима,
0013 Једно Боснић Мехо од Новога,
0014 Друго побро Врховац Алага,
0015 Што Врхова од Каура чува,
0016 Су својије хиљаду пандура,
0017 Све о своме трошку и хашлуку.
0018 Треће побро Мусић бајрактаре,
0019 Са равнога поља Турјанскога,
0020 Побре просе, Злата се поноси.
0021 Још је беже ишће Мустајбеже,
0022 Да ожени Бећирбега свога,
0023 Па вира је, ни за Бећу неће,
0024 Иза тога до мало земана,
0025 Скупиле се друге Златијине,
0026 На високу брду Црнчевића,
0027 У одаји Златије дивојке.
0028 Злата вели својим другарицам’:
0029 „Видите ли моје другарице,
0030 Шта ј’ у мене сада муштерија,
0031 Сва ме Лика проси и Удбина,
0032 Ја липоте нејам при себика,
0033 Има липши моји другарица,
0034 Већ ме просе личке набодице,
0035 Мој је бабо Црнчић Јусуфага,
0036 Ја једина у свог родитеља,
0037 Више неја од срца евлада,
0038 Потље мене једну на оџаку,
0039 Згодан ми се бабо претрефио,
0040 А в’ома ми бабо остарио,
0041 Баби моме седамдесет љета,
0042 У десну је руку окљастио,
0043 А у ливо око оћорио,
0044 Свако знаде мога родитеља,
0045 Да ће брзо свијет мијенити,
0046 А меника мираз останути,
0047 У мог бабе готовина благо,
0048 Има блага, неја му хесаба,
0049 Под кулом му стотину димова,
0050 А добра му кула и авлија,
0051 На подруму двадесет атова,
0052 Има блага, неја му хесаба,
0053 Што ме беже ишће Мустајбеже,
0054 Да ожени Бећирбега свога,
0055 А ја млада Бећирбега нећу,
0056 Кад ја знадем малог Бећирбега,
0057 На ме би се Бећо оженио,
0058 Неби прошла ни година дана.
0059 Што ме просе личке набодице,
0060 Ја никојег набодице нећу.
0061 Што ме просе сва три побратима,
0062 Што ме Боснић проси Мехмедага,
0063 Мисли Боснић, да ја хајем за њег’,
0064 Ја валахи за њега немарим,
0065 Боснића је балинка родила,
0066 Балинским га задојила мликом,
0067 Балинским га опасала пасом.
0068 Још ме ага ишће са Врхова,
0069 Мисли ага да ја хајем за њег’,
0070 А валахи ја немарим за њег’,
0071 Алагу је балинка родила,
0072 Балинским га задојила мликом,
0073 И балинским пасом опасала.
0074 Што ме Мусић ишће с Турјанскога,
0075 Мисли Мусић да ја хајам за њег’,
0076 Ја валахи и не хајем за њег’,
0077 Алагу је балинка родила,
0078 Балинским га задојила мликом,
0079 И балинским опасала пасом,
0080 Ја се млада удавати нећу,
0081 На Удбину ни за којег агу,
0082 Удаћу се у камено Хливно,
0083 Гје се свила на драме продаје,
0084 А кадифа мири на аршине,
0085 На мосуре продаје се злато,
0086 Јер је Хливно мени омилило.“
0087 Нек говори Злата Црнчевића,
0088 Свачије су ричи летилице,
0089 Хабер сиде по широкој Лици,
0090 Шта говори Злата Црнчићева.
0091 Сва три чула за то побратима.
0092 Мало вриме за врименом било,
0093 Једно јутро ага подранио,
0094 Јусуфага сједи у одаји,
0095 Сједи ага код топла пенџера,
0096 Па под кулом поље пофатао,
0097 Сејир чини поље до Удбине,
0098 Поље му се равно прегодило,
0099 Машно аги пољем погледати,
0100 Докле аги очи утекоше,
0101 У по поља опази коњика,
0102 Маман му се вранац помамио,
0103 Момак врану пао по перчину,
0104 Нигје десном не мирује руком,
0105 У руци му плетена канџија,
0106 Шиба врана са обадве стране,
0107 Од врана се пина одвалила,
0108 Од гаврана начинио шарца,
0109 Познаје га ага са пенџера,
0110 Познаје га, познати неморе.
0111 Кад се коњик ближе прикучио,
0112 Он познаде Влашче на гаврану,
0113 Види ага, да је са Котара,
0114 Да при себи има хаберова,
0115 У том Влашче доскака гаврана,
0116 Пред капију аге Јусуфаге,
0117 Дочека га слуга пред капијом,
0118 Влашче слуги јутро навикнуло,
0119 Слуга њему јутро префатила,
0120 Пита Влашче слуге са гаврана:
0121 „Је ли ага дома Јусуфага?“
0122 А слуга му вели пред капијом:
0123 „Добро с’ јутро овде подранио,
0124 На боље си мјесто потрефио,
0125 Баш је кула Црнчић Јусуфаге,
0126 А дома је ага Јусуфага,
0127 Ено аге у својој одаји.“
0128 Влашче фрци с врана пред капијом,
0129 Слуга прими врана од Мађара,
0130 Оде Влашче у високу кулу,
0131 Пред одају аге Јусуфаге,
0132 Пред одајом чизме оставило,
0133 Под пазухо мицу подметнуло,
0134 Тербијетли у одају угје,
0135 Ђе му ага сједи Јусуфага.
0136 Бога назва, полети му руци,
0137 Пољуби га у обидве руке,
0138 На кољену књигу оставио,
0139 Измаче се подвиш стаде руке.
0140 Ага знаде шта младежи ваља,
0141 Па се руком фати у џепове,
0142 Влаху даде осам магјарија:
0143 „На Влашчићу, па се напи пића,
0144 И промини кови у гаврана.“
0145 Када Влашче прими магјарије,
0146 Оде Влашче до гаврана свога,
0147 Влашче свога узјаха гаврана,
0148 Па гаврану паде по перчину,
0149 А фати се плетене канџије,
0150 Нека иде, куд је њему драго,
0151 Да гледамо аге Јусуфаге,
0152 Ага влашку књигу разавио,
0153 Кад ал књига са дојњи Котара,
0154 Копилета Поповић сердара,
0155 Шта ј’ у књизи свиња направила:
0156 „Ето књига ага Јусуфага,
0157 Док проучиш књигу шаровиту,
0158 Одмах Злату мећи у кочије,
0159 Па је мени спреми на Котаре.
0160 Ако жалиш своје јединице,
0161 Ти узјаши ђогу помамнога,
0162 Изагји ми на мејдан јуначки,
0163 Ако несмиш на мејдан изаћи.
0164 А ти за се мејданџију тражи,
0165 Ако за се нејаш мејданџије,
0166 Ето мене теби до Црнчића,
0167 Сав ћу Црнчић ватром попалити,
0168 Тебе агу главом раставити,
0169 Твоју кулу ватром запалити,
0170 Опет твоју уграбити Злату,
0171 Па се опет оженити с њоме.
0172 Боље ти је Злату опремити,
0173 На лип начин ти опреми Злату,
0174 Да будемо срцом пријатељи,
0175 Не мрзимо један на другога.“
0176 Кад је ага књигу прегледаво,
0177 Па видио што му књига пише,
0178 Главом махну са срца уздаше,
0179 Сам у себи ага помислио:
0180 „Види хала мога при меника,
0181 Сад ја незнам што ћу од живота,
0182 Да би Влаху Злату прегорио
0183 Дина ми је недам у Кауре.
0184 Да би Влаху на мејдан изашо,
0185 Мени данас седамдесет љета,
0186 У десну сам руку окљастио,
0187 А у ливо око оћорио,
0188 Моја глава није за мејдана,
0189 Ја немогу стати у мејдану,
0190 А у мене нигди никог неја,
0191 Да би мене данас пожалио,
0192 Копилету на мејдан изашо.
0193 Ја сам имо три пособца сина,
0194 Два су моја сина погинула,
0195 У логору Лике Мустајбега,
0196 Трећи ми се болом разболио,
0197 Умрло ми дјете код оџака,
0198 На рукама мојим у одаји,
0199 Сад ја нејам никог на Удбини,
0200 Да би за ме на мејдан изашо,
0201 Што ја своји имам побратима,
0202 Свакога је старост освојила,
0203 Само Злату имам на оџаку,
0204 Камо срића да је она слипа,
0205 Неб’ јој био штенац муштерија.“
0206 Све мислио, на једно смислио.
0207 Сада идем бегу удбинскоме,
0208 Казати му ја за своје хале,
0209 Каки су ме хали најахали,
0210 Неће ли ме насвитоват Лика,
0211 Па повика слугу Маријана:
0212 „Вирна слуго, опреми ђогата,
0213 Јер ми ваља бегу на Удбину.“
0214 Када слуга агу преслушао,
0215 Па у кастел до ђогата дође,
0216 У долафу врата отворио,
0217 Чул обали а седло навали,
0218 А по седлу стере рисовину,
0219 Заузда га ђемом нимачкијем,
0220 Из марванта изведе ђогата,
0221 Златна пећа ђоги над очима.
0222 Када ага опази ђогата,
0223 Одмах ага на ноге скочио,
0224 Самирли се ћурком загрнуо,
0225 Ја какав му ћурак на плећима,
0226 Све по њему мјесецови златни,
0227 Су дви гране дви елмазли гране,
0228 Опаса се мукадемом пасом,
0229 Од припуна таман баш до сиса,
0230 За пас зади оба џефердара,
0231 Покрај њиха палу подфатио,
0232 Обу чизме препаса гадару,
0233 Па низ кулу до ђогата сигје,
0234 Слуга коња аги префатио,
0235 Када ага ђогу узјахао,
0236 Слуга аги врата отворио,
0237 Кад ускочи на ђогата ага,
0238 Он управи Лики на Удбину,
0239 Када ага поље прегазио,
0240 Помоли се пољу удбинскоме,
0241 Отален се види до беглука,
0242 У томе се дану претрефило,
0243 Пун је беглук лички набодица,
0244 Све су дошле личке набодице,
0245 Скупиле се аге на беглуку.
0246 Кад је ага пољем ударио,
0247 Опази га Лика пред беглуком,
0248 Па он вели дјеци у беглуку:
0249 „Дјецо моја, млади Удбињани,
0250 Ето нама Црнчић Јусуфаге,
0251 Врло ђоги кидисаво своме,
0252 Ево има цијела година,
0253 Како мени није долазио,
0254 Њеко му је криво учинуо,
0255 Какав ће нам сад хабер донити?“
0256 У том ага до беглука дође,
0257 Пред беглуком осиде ђогата,
0258 А претрка тридесет делија,
0259 И од аге ђогу префатише.
0260 Оде ага у беглук на врата,
0261 Пун је беглук лички набодица,
0262 У врх кола Лика Мустајбеже,
0263 Па до њега Гази Ћејванага,
0264 До њег Козлић сједи Хуремага,
0265 Редом их је тријест и четири,
0266 Јандал младеж сједи у беглуку,
0267 Туј су сва три била побратима,
0268 Што су Злати били муштерија.
0269 Кад упаде Црнчић Јусуфага,
0270 У беглуку турски селам викну,
0271 Сви му бутум селам одпримише,
0272 Ићрамли су удбински ајани,
0273 Стискаше се један до другога,
0274 Јусуфаги мјесто направише,
0275 Уз колино Лике Мустајбега,
0276 Бег се с њиме за здравље упита,
0277 Кад рекоше да су здраво били,
0278 Онда вели Лика Мустајбеже:
0279 „Мој акрану, ага Јусуфага,
0280 Што те неја мени у беглуку,
0281 Ево има цијела година,
0282 Како тебе до беглука неја,
0283 Ко је теби учини криво?“
0284 Кад те ага ричи разумио,
0285 Грохнуше му сузе од очију,
0286 Па се руком фати у џепове,
0287 Извади му књигу шаровиту.
0288 Када беже књигу разавио,
0289 Књигу учи у боји се миња,
0290 Све су аге стале у беглуку,
0291 Свак на бегу очи саставио,
0292 Свако чека бега удбинскога,
0293 Шта ће беже рећи у беглуку,
0294 Шта му књига пише шаровита.
0295 Када беже књигу прегледао,
0296 Па овако у беглуку викну:
0297 „Дјецо моја сиви соколови,
0298 Ова ј’ књига са Дољњи Котара,
0299 Од ђидије Поповић сердара,
0300 А на нашег агу Јусуфагу,
0301 Ишће њему јединицу Злату,
0302 Да му Злату спреми на Котаре,
0303 Ил да ага на мејдан изагје,
0304 Ил да за се ђебелију нађе.
0305 Је ли мајка родила јунака,
0306 Да ће тило курбан учинити,
0307 И за агу на мејдан изаћи?“
0308 А све аге ником поникоше,
0309 Свак’ преда се очи оборио.
0310 Туј небило материна сина,
0311 Да би Влаху на мејдан изашо.“
0312 Скочи момак на ноге лагане,
0313 Па окрену беглуку на врата,
0314 То је глава Боснић Мехмедаге.
0315 Пред беглуком узјаха дората.
0316 Опет Лика у беглуку викну:
0317 „Што мучите сиви соколови,
0318 Који ће се примити Златије,
0319 И Влашчету на мејдан изаћи?“
0320 Опет свако ником поникнуо,
0321 И у црну земљу погледао,
0322 Туј не било материна сина,
0323 Да би Влаху на мејдан изашо,
0324 Докле момак скочи у беглуку,
0325 Па окрену беглуку на врата,
0326 То бијаше Врховац Алага,
0327 Он ждралана прими од делија,
0328 Па отишће пољем удбињскијем.
0329 Док ста вика Лике Мустајбега:
0330 „Је ли мајка родила јунака,
0331 Да ђидији на мејдан изађе,
0332 А све аге ником поникоше,
0333 А у црну земљу погледаше,
0334 Како трава на завојке расте,
0335 Баш ко дојке у младе дивојке,
0336 Кад изагје на ћемал дивојка,
0337 Скочи момак беглуку на врата,
0338 То бијаше Мусић барјактаре,
0339 Мусић бајро с поља Турјанскога,
0340 Од делија примио дората,
0341 Низ Удбину дору отиснуо.
0342 Опет беже у беглуку викну:
0343 „Је ли мајка родила јунака,
0344 И мени га овде пригодила,
0345 Да би Влаху стао на мејдану,
0346 А за гајрет свем нашем Исламу.“
0347 Викну беже њеколико пута:
0348 „Туј небило материна сина,
0349 Да би Влаху стао на бранику.“
0350 Нико с’ неће да прифати Злате,
0351 Ко је Злати био муштерија,
0352 Тај би Влаху на мејдан изашо,
0353 Али неће нитко да изагје,
0354 Севеп Злате агине дивојке,
0355 Јер је сваком ставила махну,
0356 А свакога резил учинила,
0357 Па све момци шапћу по беглуку:
0358 „Нека ага иде Јусуфага,
0359 Нека Хливну иде каменоме,
0360 Нек у Хливну мејданџију тражи,
0361 Јер је Злати Хливно омилило.“
0362 Туде Лика агу уставио,
0363 Кад им вакат од акшама било,
0364 Вечераше и акшам клањаше,
0365 Свако оде својој билој кули,
0366 Бег одведе агу на конаке,
0367 Туде ага конак учинуо,
0368 Када сутра бијел дан освану,
0369 Дан освану а сунце ограну,
0370 Бег са агом до беглука сиде,
0371 Када они ушли у беглуке,
0372 Кахвеџија кахву наточио,
0373 Духан пуше мрку кахву срчу,
0374 Скупљају се аге до беглука,
0375 Мало вриме ни за дуго није,
0376 Пун се бега беглук искупио,
0377 Опет беже књигу извадио,
0378 Бег завика у беглук мејхани,
0379 „Ко ће књизи јардум учинути,
0380 Бог му драги у помоћи био.“
0381 Ал залуду што бег подвикује,
0382 Кад му никог неја у беглуку,
0383 Да би књизи јардум учинуо.
0384 Кад видио Лика Мустајбеже,
0385 Да јунака у беглуку неја,
0386 Да би књизи јардум учинуо,
0387 Онда Лика Радована викну:
0388 „Радоване, моја вирна слуго,
0389 Де опреми велика гаврана,
0390 И ђогата аге Јусуфаге,
0391 Па ћеш с’ агом до Новога сићи,
0392 Право кули Боснић Мехмедаге,
0393 Ти ћеш аги селам од менека,
0394 Да за агу на мејдан изагје,
0395 За мој хатар нек се књиге прими,
0396 Злата се је ричи покајала,
0397 Што је њега балијом назвала.“
0398 Одмах Раде до каштела сиде,
0399 Он опреми врана великога,
0400 Агин ђого спреман на јаслама,
0401 Оба Раде пред беглук изведе,
0402 Крену ага беглуку на врата,
0403 Бег Мустајбег вели Јусуфаги:
0404 „Ето књига ага Јусуфага,
0405 Када сидеш до Новога била,
0406 Ти ћеш селам Боснић Мехмедаги,
0407 Нек се књиге прими и Златије.“
0408 Отле ага појаха ђогата,
0409 За њим Раде дебела гаврана.
0410 Оста Лика у беглуку своме,
0411 Да видимо Црнца Јусуфаге,
0412 И са њиме малог Радојице,
0413 Оба теже до Новога била,
0414 Кад су били око пола пута,
0415 А сломи се огањ на Котари,
0416 Конда Котар у абез пропаде.
0417 Јусуфага са срца уздаше,
0418 Грозне аги сузе ударише,
0419 Куку Злате у мене једина,
0420 То пукоше котарски топови,
0421 Влашче свате купи по Котару,
0422 Порад тебе рано непреболна,
0423 Никад тебе приболити нећу.
0424 Тако иду оба коњаника,
0425 Заплакује ага Јусуфага,
0426 Све га Раде тиши са гаврана,
0427 Док сидоше до Новога била,
0428 Право кули Боснић Мехмедаге,
0429 У авлију оба ускочише,
0430 Авлинска им отворише врата,
0431 На големо чудо ударише,
0432 Кадли цура по авлији хода,
0433 Добра дору по авлији вода,
0434 Рони цура сузе од очију,
0435 А у доре грива накрната,
0436 Циди му се низ копите крвца,
0437 Цура вода дебела дората;
0438 Њојзи ага турски селам виче,
0439 Цура аги селам отпримила,
0440 Ага свога разјаха ђогата,
0441 Па он цуру код дората пита:
0442 „Па Богом ти јадигјар дивојко,
0443 Чија је си данас у авлији,
0444 Чијег дору по авлији водаш,
0445 Ш’тој у доре крвца ударила,
0446 А што сузе рониш од очију?“
0447 А цура му вели на авлији:
0448 „Ја Бога ти стари ихтијару,
0449 Ја сам сека Боснић Мехмедаге,
0450 А дорат је аге Мехмедаге.
0451 На зло ми је јутро освануло,
0452 Јутрос братац доћера дората,
0453 Он је грдних допануо рана,
0454 И Бог знаде приболити неће,
0455 Севеп н’аке Црнчевића Злате,
0456 У срићи се никад не смирила —
0457 Аџе драги одмакни ђогата,
0458 Харли ми се дорат пригодио,
0459 Мого б’ ђоги штету учинити.“
0460 Ага свога остави ђогата,
0461 Па окрену у високу кулу,
0462 За њим Раде уз мостове скаче,
0463 Па обадва угјоше Мехаги,
0464 Али Мехо лежи на душеку,
0465 Њему ага турски селам виче —
0466 Боснић аги селам отпримио,
0467 Питаше се за мир и за здравље,
0468 Тада ага књигу извадио,
0469 Књигу даде Боснић Мехмедаги,
0470 Рањен Боснић књигу префатио,
0471 Рањен ага сједе на душеку,
0472 Кад агину књигу прегледао,
0473 Па видио што му књига каже,
0474 Он се руком за јастук хитио,
0475 Па извади осјечену главу,
0476 Баци аги на одају главу:
0477 „Ето глава Црнчић Јусуфага,
0478 То је глава Поповић сердара,
0479 Кад сам био ага у беглуку,
0480 Тад си дошо Лики Мустајбегу,
0481 Кад је беже књигу проучио,
0482 Ја сам чуо што та књига каже,
0483 Од беглука ја појаха дору,
0484 Ашићаре на Котаре сидо,
0485 Мене ага мира намирила,
0486 Па сам Крањцу одвалио главу,
0487 Ал сам грдних допануо рана,
0488 И Бог знаде приболити нећу.“
0489 Кад те Раде ричи разумио,
0490 Са одаје главу префатио,
0491 Па познаје главу у одаји,
0492 Раде знаде све сердарске главе,
0493 Па он вели Боснић Мехмедаги:
0494 „Мехмедага на душеку своме,
0495 Добро ти си на Удбину сашо,
0496 На боље си мисто потрефио,
0497 Сердару си штету направио,
0498 Није глава Поповић сердара,
0499 Већ је глава малог Николице,
0500 Млагјег брата Поповић сердара.“
0501 Кад те Боснић разумио ричи,
0502 Пружи књигу аги Јусуфаги,
0503 Још му Боснић вели у одаји:
0504 „Носи ага књигу шаровиту,
0505 Ти ћеш селам Врховцу Алији,
0506 Нек се књиге прими шаровите.“
0507 Јусуфаги сузе ударише,
0508 Када прими књигу шаровиту,
0509 Па окрену низ мостове кули,
0510 За њим иде ускок Радоване,
0511 На готове ате посидоше,
0512 И кренуше на Врхове равне,
0513 Кад су таман у по пута били,
0514 А сломи се огањ на Котару,
0515 К’о да Котар у абез амбис пропаде,
0516 А заплака аџе на ђогату,
0517 „Куку Злате, до смрти,
0518 На Котари пукоше топови
0519 Оно Влашче купи Котаране,
0520 У сватове теби до Црнчића.“
0521 Кука аџе у седлу ђогату,
0522 А Раде га тиши са гаврана,
0523 Тако сишли на Врхове равне,
0524 Таман кули Врховца Алаге,
0525 Авлинска му отворена врата.
0526 У авлији ате ускочише.
0527 На големо чудо ударише,
0528 Када Ајка Алагина сека,
0529 Вода цура дебела ждалина,
0530 У ждралина грива накрната,
0531 Циди му се низ копите крвца,
0532 Цура хода грозне сузе лије,
0533 Ага Ајки турски селам виче —
0534 Ајка њему селам отпримила,
0535 Пита ага Ајке на авлији:
0536 „Што пролива сузе од очију,
0537 Што је ждралин крвав у авлији.“
0538 А Ајка му вели од ждралина:
0539 „На зло ти сам јутрос уранила,
0540 Мени братац освану код куле,
0541 Грдни ми је допануо рана,
0542 Севеп н’аке Црнчевића Злате,
0543 У срићи се никад не смирила. —
0544 Аџе драги одмакни ђогата,
0545 Харли ми се ждралин пригодио,
0546 Мого би ти штету учинити.“
0547 Ага свога осједе ђогата,
0548 Маман Раде дебела гаврана,
0549 Па их ето у високу кулу,
0550 У одају Врховцу Алаги,
0551 Аџе лежи Врховац Алага.
0552 Јусуфага турски селам викну,
0553 Рањен Але селам одпримио,
0554 Питаше се за мир и за здравље,
0555 Онда ага књигу извадио,
0556 Додаде је рањену Алаги,
0557 Када ага књигу прегледао,
0558 Па се руком за јастук хитијо,
0559 Извади му осјечену главу:
0560 „Ето глава Поповић сердара.“
0561 Раде прими осјечену главу,
0562 Одмах Раде главу препознаде,
0563 Па он аги вели на душеку:
0564 „На добро си мјесто потрефио,
0565 Котару си кахар учинио,
0566 Није глава Поповић сердара,
0567 Већ његова вридна побратима,
0568 Побратима Јуре капетана.“
0569 Кад Алага ричи разумио,
0570 Јусуфаги књигу повратио,
0571 И овако њему говорио:
0572 „Носи књигу пољу Турјанскоме,
0573 Побри моме Мусић бајрактару,
0574 Ти ћеш селам побратиму моме,
0575 Нек се књиге прими шаровите.
0576 Прими ага књигу од Алије,
0577 Јусуфаги сузе ударише,
0578 Па окрену на одајска врата,
0579 За њим Раде низ кулу окрену.
0580 Кад сидоше на мермер авлију,
0581 И готове ате посидоше,
0582 Кад су таман у по пута били,
0583 А сломи се огањ на Котари,
0584 К’о да Котар у абез пропаде,
0585 А заплака аџе на ђогату:
0586 „Куку Злате, моја јединице,
0587 Ен’ котарски пукоше топови,
0588 Кренуше се кићени сватови,
0589 Сад ће ћери теби ударити,
0590 Хоће тебе свести на Котаре,
0591 А Раде га тиши са гаврана.
0592 Тако они на Турјанско сишли,
0593 Право кули Мусић Ибрахима,
0594 А ’влинска му отворена врата,
0595 У авлији ате утискоше,
0596 На големо чудо нагазише,
0597 Вода цура по авлији дору,
0598 У дората грива накрната,
0599 Циди му се крвца низ копите,
0600 Цура вода дебела дората,
0601 А пролива сузе од очију,
0602 Њојзи ага турски селам виче —
0603 А дивојка селам отпримила,
0604 Вели ага цури на авлији:
0605 „Што проливаш сузе од очију,
0606 А што водаш крвава дората.“
0607 А вели му цура у авлији:
0608 „На зло ти сам јутро осванула,
0609 Јутрос ми је братац освануо,
0610 Рањен ми је дошо са Котара,
0611 Е Бог знаде хоћел приболити,
0612 Севеп н’аке Црнчевића Злате,
0613 У срићи се никад не смирила,
0614 Аџе драги одкучи ђогата,
0615 Наран ми се дорат притрефио,
0616 Мого б’ ђоги штету учинити.“
0617 Они своје коње разјахаше,
0618 Па их ето у високу кулу,
0619 У одају Мусић бајрактара.
0620 Када оба ушла у одају,
0621 Кад ал лежи Мусић на душеку,
0622 Њему ага турски селам виче —
0623 Мусић Бајро селам прифатио,
0624 Питаше се за мир и за здравље.
0625 Јусуфага књигу извадио,
0626 Даде књгу Мусић Ибрахиму.
0627 Када Бајро књигу прегледао,
0628 Па се руком за јастук хитијо,
0629 Баци аги осјечену главу:
0630 „Ето глава, Поповић сердара.“
0631 Раде гледа осјечену главу,
0632 Па Мусићу вели на душеку:
0633 „Добро ти си јутрос подранио,
0634 Котару си штету учинио,
0635 Није глава Поповић сердара,
0636 Већ његова вридна бајрактара,
0637 Са Котора Гавран капетана.“
0638 Кад је Мусић разумио ричи,
0639 Он поврати књигу Јусуфаги.
0640 Када књигу аџе префатио,
0641 Писну аџе баш к’о присојница,
0642 А сјети се своје јединице,
0643 Па окрену одаји на врата,
0644 Раде за њим низ кулу окрену,
0645 И готове ате посједоше,
0646 Низ Турјанско равно ударише,
0647 Кад Турјанско поље прегазише,
0648 И спадоше оба на раскршће,
0649 Једни пути иду на Удбину,
0650 До беглука Лике Мустајбега,
0651 Други иду брду Црнчевића,
0652 А до куле аге Јусуфаге,
0653 Ага крену својој билој кули,
0654 Раде оде на Удбину билу,
0655 Када Раде сиде до беглука,
0656 Пред беглуком осиде гаврана,
0657 Делије му врана префатише.
0658 Већ је сунце на заходу било,
0659 Када Раде сиде до беглука,
0660 У беглуку нигје никог нема,
0661 Свак’ отишо својој билој кули,
0662 Потље сама Лике Мустајбега,
0663 Бога назва Раде у беглуку,
0664 Бег је Ради Бога отпримио,
0665 Пита беже ускок Радована:
0666 „Радоване моја вирна слуго,
0667 Како нам је Боснић Мехмедага,
0668 Прими ли се књиге шаровите,
0669 Хоћел Боснић на мејдан изаћи,
0670 За нашега Црнца Јусуфагу?“
0671 А Раде му поче казивати:
0672 „Да је Боснић рањен код Новога,
0673 Е Бог знаде хоћел приболити.“
0674 Кад те беже ричи разумио,
0675 Па он Ради вели у беглуку:
0676 „Јел’ истина вирна слуго моја?“
0677 „Јесте беже, виру ти задајем,
0678 Кад је Боснић пошо из беглука,
0679 Отишо је на Долње Котаре,
0680 Посико је малог Николицу,
0681 Ал’ је грдних допаднуо рана,
0682 Боснић нас је отле опремио,
0683 Да сиђемо Врховцу Алаги,
0684 Да се ага прими Поповића.
0685 Кад смо беже сишли на Врхове,
0686 И ага је рањен на Врхови,
0687 Па смо беже на Турјанско били,
0688 Баш до куле Мусић бајрактара,
0689 И Бајро је рањен на Котари,
0690 Отален смо беже покренули,
0691 Кад смо беже сишли до раскршћа,
0692 Ага оде својој билој кули,
0693 И однесе књигу при себика,
0694 А ја теби и беглуку сидо,
0695 Да ти хабер снесем на Удбину.“
0696 Кад је беже Раду разумио,
0697 Оде беже у своје конаке,
0698 Кад у јутро беже уранио,
0699 Бег завика тридесет делија:
0700 „Спремајте се моји соколови,
0701 Опремајте ате на јаслима,
0702 И бегова велика голуба.“
0703 Док се беже спреми на оџаку,
0704 Када беже сиђе до голуба
0705 Делије му ата подмакоше.
0706 Он дебела узјаха голуба,
0707 И делије ате узјахаше,
0708 Опколише Лику и голуба,
0709 Куд год ишли до Новога сишли,
0710 Управ кули Боснић Мехмедаге.
0711 Када кули и авлији сиде
0712 Дочека их слуга на капији.
0713 Сава слуга бега дочекао.
0714 Бег одјаха дебела голуба.
0715 Оде кули беже уз мостове,
0716 Кад упаде у мермер одају
0717 Гдје но Боснић лежи Мехмед-ага,
0718 Бег Боснићу турски селам викну;
0719 Када Боснић бега угледао,
0720 Да улази њему у одају,
0721 Прама бегу на ноге скочио,
0722 На ногама селам отпримијо,
0723 Бег се с њиме за здравље упита.—
0724 Па да видиш Лике Мустајбега,
0725 Гдје Боснићу добави бербера,
0726 Даде њему педесет дуката,
0727 Још берберу вако говорио:
0728 „Личи мени Боснић Мехмедагу
0729 А на томе теби бити неће.“
0730 Па окрену одаји на врата,
0731 Оста бербер личећ Мехмедагу.
0732 Када беже до голуба сиђе,
0733 Делије му ата подмакоше.
0734 Кад Мустајбег узјаха голуба,
0735 Све узјаха тридесет делија,
0736 А делије бега опколише,
0737 Право кули Врховца Алаге,
0738 Дочекаше агине делије,
0739 И од Бега примише голуба.
0740 Када беже паде у одају,
0741 А гдје лежи Врховац Алага,
0742 Бег Алаги турски селам викну,
0743 Кад Алага бега угледао,
0744 Према бегу на ноге скочио,
0745 На ногам’ му селам отпримио.
0746 Питаше се за мир и за здравље.
0747 Бег Алаги добави бербера,
0748 Па му даде педесет дуката,
0749 И берберу рече у одаји:
0750 Да му личи агу у одаји,
0751 Па му неће бити све на томе
0752 Па окрену на одајска врата
0753 Бег низ кулу до голуба сиђе,
0754 Делије му ата прифатише,
0755 Бег ишћера ата из авлије,
0756 А делије бега опколиле.
0757 Право кули Мусић бајрактара,
0758 На капији дочека их слуга,
0759 Бег дебела одјаха голуба,
0760 Па га ето у високу кулу,
0761 А гдје лежи Мусић бајрактаре.
0762 У одају беже ускочио,
0763 Па Мусићу турски селам виче —
0764 Мусић бајро очи отворио,
0765 Више себе бега угледао,
0766 Одмах Бајро на ноге скочио,
0767 На ногама селам отпримио.
0768 Питаше се за мир и за здравље.
0769 У том беже добави бербера,
0770 И том даде педесет дуката,
0771 И том беже за бајру прикричи,
0772 Да му личи Мусић Ибрахима,
0773 Па окрену на одајска врата,
0774 Ето бега на мермер авлију,
0775 Он дебела узјаха голуба,
0776 Опколи га тридесет делија,
0777 Куд год иде на Удбину сиђе,
0778 Сад нек леже сва три побратима,
0779 Нека ране личе на оџаку.
0780 Да видимо Боснић Мехмедаге,
0781 Њега бербер у одаји личи,
0782 Тамам пуних седам недељица.
0783 Кад су аги ране замладиле.
0784 Усто ага сједи код пенџера,
0785 Па се ага мисли код пенџера
0786 Куд би ага пројахо дората.
0787 Ил’ би ишо до нашег беглука
0788 До беглука Зенковић Алаге,
0789 Ил’ би ишо на Удбину Лики,
0790 До беглука Лике Мустајбега,
0791 „Да ја своје видим побратиме.“
0792 Тако мисли, сједи код пенџера,
0793 Уз поље се коњик помолио,
0794 На гаврану коњу од мејдана,
0795 Познаје га Боснић са пенџера,
0796 Познаје га познати не може,
0797 Кад се коњик ближе прикучио,
0798 Тада Боснић Влаха опазио.
0799 Влашче догје каменој капији,
0800 Дочека га слуга на авлији,
0801 Влашче слуги добро јутро викну,
0802 Још га влашче са гаврана пита:
0803 „Јели кула Боснић Мехмедаге,
0804 Јели дома Боснић Мехмедага,
0805 Носим њему књигу са котара.“
0806 Слуга њему вели на капији:
0807 „Ово ј’ кула Боснић Мехмедаге.“
0808 Ага се је дома претрефио.
0809 Одмах Влашче са гаврана сиђе,
0810 Слуга њему врана прифатио.
0811 Оде Влашче аги у одају,
0812 Тербијетли у одају угје;
0813 Шкрљу баци под десно пазухо,
0814 Па упаде у шикли одају.
0815 Боснић сједи мегју пенџерима,
0816 Влашче њему бога назовнуло,
0817 И агиној полетило руци,
0818 И агину руку пољубило,
0819 На кољену књигу оставило,
0820 Измаче се, стаде подвив руке.
0821 Боснић прими књигу шаровиту,
0822 Развио је па је проучио,
0823 Кад ал’ књига са Дољњих Котара,
0824 Од ђидије Поповић сердара,
0825 „Штај’ у књизи ђида направила?“
0826 Ето ага књига шаровита:
0827 „Ти си мени сишо у котаре,
0828 Кад Боснићу крсно име служим,
0829 Ту је тебе срећа намирила,
0830 Ти си брата погубио мога,
0831 Мога брата млагјег Николицу.
0832 Сад ми ага на мејдан изагји,
0833 Ти покупи Лику и Удбину,
0834 Па ми сиђи на Попине равне,
0835 Ондје ћемо мејдан дијелити,
0836 И поведи Црнчевића Злату,
0837 Нека мејдан гледа на Попини,
0838 Ко добије нек води Златију,
0839 Ко погине томе и не треба.“
0840 Кад је ага књигу прегледао,
0841 Па он влашком вели књигоноши:
0842 „Ти ћеш казат Поповић сердару,
0843 Баш ћу њему на мејдан изићи,
0844 Ја ћу довест Злату на Попину,
0845 Рока му је цијел’ мјесец дана,
0846 Нек саставља силовиту војску,
0847 Док ја Лику скупим и Удбину.“
0848 Тако ага вели књигоноши.
0849 Ага влаху плати попудбину,
0850 Оде влашче добро захваљива,
0851 Оста ага у својој одаји.
0852 Што је Боснић ваду оставио,
0853 Браћо драга цијел мјесец дана,
0854 Није ага ваде оставио,
0855 Што неможе војске саставити,
0856 Већ је ага ваду оставио,
0857 Што му ране замладиле нису,
0858 Па се боји да их не повриди.
0859 Да видимо Боснић Мехмедаге,
0860 Гдје он Саву са пенџера викну:
0861 „Саво слуго опремај дората.“
0862 Добро Сава опреми дората,
0863 Јер му ваља на Удбину сићи.
0864 Одмах Сава у подруме сиђе.
0865 До дората аге Мехмедаге,
0866 Са дората чула оборио,
0867 Он дората тимар учинио,
0868 У дувару долаф отворио,
0869 На дората седло ударио
0870 Све му рахта од жежена злата,
0871 У јабука алмаз каменови,
0872 Па по седлу абалију баци,
0873 По њој мрку медвидину тура
0874 Све одоздо златом насачмата,
0875 Све из злата изникли сингјири,
0876 На сингјирих куцају цекини.
0877 На дората хашу ударио
0878 Сва му хаша од жежена злата,
0879 Су дви стране дви елмазли гране.
0880 Заузда га уздом розманлијом,
0881 Забаци му четири кајаса,
0882 Два сингјирли, а два ибришимли,
0883 Ибришимли рад’ ашиковања,
0884 А сингјирли рад’ харна мејдана.
0885 Из марванта изводи дората,
0886 На авлију изведе дората,
0887 Боже драги шта му дорат ради,
0888 Није сунца вигјо ни мјесеца,
0889 У земану од седам недеља,
0890 Па се слуги неда прифатити,
0891 Копа дорат и десном и ли’евом.
0892 Кад погледа Боснић са пенџера,
0893 Он угледа дору на авлији,
0894 У аги се срце разиграло,
0895 Па се поче ага опремати,
0896 А најприје гаће и кошуљу,
0897 Нит су ткате нит су осачмате,
0898 Дјевојачком руком оплетене;
0899 Па обуче од саје чакшире,
0900 Какве су му од саје чакшире,
0901 Стале агу пет стотина рушпа,
0902 Док је ага скројио чакшире.
0903 На дви стране дви елмазли гране,
0904 Низ бедре му гује направљене,
0905 Кад год појде ногом да кораци,
0906 Све зј’евају гује под кољеном
0907 Бих рекао и бих се заклео,
0908 Да кроз сахат заклаће Мехагу,
0909 Које невишт несме ни гледати.
0910 По кошуљи дви ислах јечерме,
0911 На једној су пуца и илике,
0912 А на другој токе позлаћене.
0913 Кад обуче обадви јачерме,
0914 Он зелену обуче доламу;
0915 Ја каква је агина долама,
0916 Све су низ њу од злата пулије.
0917 Кратки ћурак по долами баци,
0918 Ја какав му ћурак на плећима,
0919 Све по њему од злата кругови,
0920 Све кругови баш ко мисецови.
0921 Па на главу калпак поставио,
0922 Сав му калпак од жежена злата,
0923 А за главу седам челенака,
0924 Осма патља од жежена злата,
0925 Од бедара тамам до нидара,
0926 За пас зади оба џевердара,
0927 Подфати их палом окованом,
0928 Па припаса на појас гадару
0929 И обуче чизме и калчине.
0930 Кад се ага тако опремио,
0931 Ко углаву не позна Боснића,
0932 Свак би реко везирево дјете.
0933 Момку двајест и трећа година,
0934 А присто се ага прегодио,
0935 Јако момка гари наусница.
0936 Кад се Мехо спреми у одаји,
0937 Па га ето низ високу кулу,
0938 Када ага у авлију сигје,
0939 А до слуге и дората свога,
0940 Он од слуге дору прифатио,
0941 Када дорат агу опазио,
0942 Жива мира у авлији нејма,
0943 Гриска агу за обе мишице,
0944 Све се с’ агом шали по авлији,
0945 Ага дори забаци дизгине,
0946 Није фајде крити му јунаштва,
0947 Нит се седла прими ни дората
0948 Већ с’ авлије у седло дорату,
0949 Па кроз руке промакну кајасе,
0950 Сава слуга врата отворио.
0951 Он ишћера пред капију дору,
0952 Све га сејре новљански јунаци,
0953 Све са кула чекме полијећу,
0954 Наносе се китли дјевојчице,
0955 Да сеире Боснић Мехмедагу.
0956 Он кроз Нови проћера дората,
0957 Фатијо се поља зеленога,
0958 Куд су аги пути на Удбину,
0959 До беглука Лике Мустајбега,
0960 Ага мора брду Црнчевића,
0961 Испод куле аге Јусуфаге,
0962 Када ага, напоље искочи,
0963 Кад искочи пољу Црнчевића,
0964 Прољетно се догодило добо,
0965 Угријало сунце по Црнчићу,
0966 А по кули аге Јусуфаге.
0967 Боснић тишка дебела дората
0968 Ал му фајде од тишкања нема:
0969 Маман му се дорат помамио,
0970 Никада му не мирује глава,
0971 Баца главу и десно и ливо,
0972 Кад кад дорат поузмахне главом,
0973 Преко аге пина полијеће,
0974 Све на сапи каља медведину,
0975 По два копља у висину клиса,
0976 По четири мири по ледини,
0977 У свем зору клекне на кољена,
0978 Кад погледа ага са дората,
0979 А до куле Црнца Јусуфаге,
0980 Висока се кула догодила,
0981 На пенџеру Злата Црнчевића,
0982 Сјела Злата према пенџерима,
0983 Према себи ђерђеф изхерила,
0984 Шара злато по бијелу платну.
0985 А кршно се обукла дјевојка,
0986 Јер се јутро петак претрефио,
0987 Па се кршно обукла дјевојка
0988 Све на њојзи љетна ђеисија,
0989 Све се тијело види кроз одјело,
0990 На глави јој фесић мегједија,
0991 На врх феса тепелук од злата,
0992 Мирно сјела Злата код пенџера,
0993 А сунце јој у фес угријало,
0994 Па одсива тепелук на глави,
0995 Парлаише аги и дорату.
0996 Кад кад цура па измахне главом,
0997 А под грлом сивају ђердани,
0998 Јер су на њој четири ђердана,
0999 Први јој је од бјела бисера,
1000 Други ђердан од инђи корина
1001 Црљен корин, а грло бијело,
1002 Тоје браћо погледати лијепо,
1003 Баш ко крвцу по бијелу снијгу,
1004 Трећи ђердан паре царевице,
1005 А четврти од жути дуката,
1006 Пониско јој дукат финдиклива,
1007 На њојзи је од свиле кошуља,
1008 Све одоздо брате насачмата.
1009 Па обукла бјелу антерију,
1010 Сва је пуста златом искаљата,
1011 На дивојци гаће кавганлије,
1012 Утегла се мукадемом пасом.
1013 На дивојци јелик од кадифе,
1014 Све поњему млади мјесецови,
1015 Све од пуста злата направљени,
1016 На раменим, два јој стоје крила.
1017 Када Злата раменима макне,
1018 Жуберкају крила на раменим,
1019 Баш ко момак и младо дјевојче,
1020 На пенџеру према мјесечини.
1021 Оплела је дванаест плетеница,
1022 Мегју њима до два истифана,
1023 На челу јој круна навалита,
1024 Све јој оку и обрви смета.
1025 На рукам’ јој срмом белензуци,
1026 Да ти ју је било погледати,
1027 Одмах би те спопала грозница,
1028 Људи кажу ја видио нисам.
1029 Нит’ је ниска, ни врло голема,
1030 Орта боја, рода госпоскога!
1031 На ногам’ јој од свиле чарапе,
1032 Уши једне, четвере мингјуше,
1033 Грло једно, четири ђердана,
1034 Чело јој је тахта седефова,
1035 Два јој ока два врела студена,
1036 Млого нам је а далеко нам је
1037 Још је љепша него што је кажем.
1038 Кад дјевојка главу подгинула,
1039 И у пољу угледа Боснића,
1040 Од себе је ђерђеф отиснула,
1041 Четири му ноге преломила,
1042 Изгубила иглу од биљура,
1043 Премакла се џаму и пенџеру,
1044 Па на кули чекму отворила,
1045 Она агу сејри и дората.
1046 Кад се Боснић ближе прикучио,
1047 Он удари крај високе куле,
1048 Он неможе срцу одољети,
1049 Да пројаше дебела дората,
1050 Дас’ не сврати аги Јусуфаги.
1051 У капију утишће дората,
1052 А слуга му прифати дората,
1053 Ага слуги бога навикнуо.
1054 Слуга аги љепше прифатио,
1055 Пита Боснић слуге од дората,
1056 Јели ага дома Јусуфага.
1057 Ено аге у својој одаји,
1058 Одмах Боснић окрену у кулу,
1059 Када Боснић уз кулу изагје,
1060 До одаје старог Јусуфаге,
1061 Кад погледа ага по хојату,
1062 Ал му нешто по кули жуберка,
1063 То је Златка била Црнчевића,
1064 Јер на Злати шушњи ђеисија.
1065 Ага паде у мермер одају,
1066 Када ага у одају угје,
1067 Туде нагје агу Јусуфагу,
1068 Ага сједи на мехку шиљтету,
1069 Кад му Боснић турски селам викну,
1070 Јусуф ага селам отпримио,
1071 Види аге старог Јусуфаге,
1072 Залуду му седамдесет љета,
1073 Још ићрама није оздравио,
1074 Ага одмах на ноге устаде.
1075 На ногама дочека Боснића,
1076 Питаше се за мир и за здравље,
1077 Кад рекоше да су здраво били!
1078 Ондо ага узме Јусуф-ага.
1079 Он посади Боснић Мехмед-агу,
1080 На своје га мјесто посадио.
1081 Кад су сјели и одморили се,
1082 Тада Боснић књигу извадио,
1083 Додаде је аги Јусуф-аги.
1084 Када књигу ага прегледао,
1085 Па видио шта му књига пише,
1086 Да ће Злата на Попине сићи.
1087 Писну: а ђе? Као љута гуја.
1088 Док на врата ускочи дјевојка,
1089 И унесе кахву на табаку,
1090 Најприј’ Баби кахву наточила,
1091 Па налила Боснић Мехмедаги,
1092 Па се аги приви у одаји,
1093 Дигла руку а рукав спустила
1094 Заклонила лице од Боснића.
1095 Све се на њег’ из грохота смије,
1096 Превија се баш ко гуштерица.
1097 Ја каква је Црнчевића Злата,
1098 Боснић ју је оком измирио,
1099 Па видио лице дјевојачко,
1100 Па Боснићу срце заиграло.
1101 Злата кахву лива у одаји,
1102 Додаје је баби и Боснићу.
1103 Крнали руку а зарфи сребрени,
1104 Измаче се подвиш стоји руке.
1105 Када аге кахву похрчише,
1106 Оде Злата одаји на врата.
1107 Скочи Боснић од топла пенгјера,
1108 Па он вели Црнцу Јусуфаги,
1109 Мени изум ја бих полазио,
1110 Ваља мени на Удбину сићи,
1111 До беглука Лике Мустајбега,
1112 По окрену на одајска врата,
1113 Низ мостове ударио кули.
1114 Од сеиза прифати дората,
1115 Хитро мамна поклопи дората
1116 Јер га Злата гледа са пенгјера,
1117 У наглости ата прескочио,
1118 Па се текар натраг повратио.
1119 Док дорату паде по перчину
1120 Он кроз руку промаче кајасе,
1121 Слуга аги врата отворио,
1122 Кад испаде ага пред капију,
1123 А поља се прими Црнчевића.
1124 Оде Боснић оћера дората.
1125 Када Боснић поље преметнуо,
1126 Докле га је Злата испратила,
1127 Док га могла очима видити.
1128 Када ага поље преметнуо,
1129 Фатио се поља Удбинскога,
1130 У по поља Боснић искочио,
1131 Кад пун беглук личких набодица,
1132 У врх кола Лика Мустајбеже,
1133 Све је акрен сјео код акрана,
1134 Сјео ага један до другога,
1135 А ихтијар један уз другога,
1136 Јандал младеж сједи у беглуку:
1137 Туде дванест бјеше побратима,
1138 Побратима Боснић Мехмедаге.
1139 Кад је ага наћеро дората,
1140 Опази га Лика пред беглуком,
1141 Па завика Лика у беглуку:
1142 „Дјецо моја млади удбињани,
1143 Ето нама Боснић Мехмедаге,
1144 Сад је Боснић ране изличио,
1145 Јер он мени и беглуку сиде.“
1146 У том Боснић одјаха дората,
1147 Делије му ата отпримише,
1148 Боснић паде беглуку на врата,
1149 Кад пун беглук личких набодица,
1150 Ићрамли су удбињани турци,
1151 Стискаше се један до другога,
1152 Мехмедаги мјесто нашинише,
1153 Уз колино Лике Мустајбега.
1154 Када Боснић сједе у беглуку,
1155 Па агама турски селам викну,
1156 Њему аге селам отпримише,
1157 Питаше се за мир и за здравље.
1158 Кад рекоше да су здраво били,
1159 Онда Боснић књигу извадио,
1160 Даде књигу Лики Мустајбегу.
1161 Када беже књигу прегледао,
1162 Па видио што му књига пише,
1163 На Боснићу очи саставио:
1164 „О Мехага моје дите драго,
1165 Јесил’ књизи џевап учинио?“
1166 „Јесам беже милом Богу хвала,
1167 Да ћу влаху на мејдан изаћи,
1168 Да ћу свести на Попине Злату,
1169 Да ћу сићи с’ тобом на Попине.
1170 И добру сам ваду одгодио,
1171 Мустајбеже цијел’ мјесец дана.“
1172 Кад те ријечи Лика разумио,
1173 Он Боснића руком прегрлио,
1174 Прегрлио па га пољубио,
1175 „Бе аферим гњиздо од Новога,
1176 Бабо ти је харан јунак био,
1177 Па се соко на сокола баца,
1178 Ти нека ћеш на Попине сићи,
1179 Поповићу на мејдан изаћи,
1180 Ја ћу теби свате саставити,
1181 Ако Бог да и срећа од Бога,
1182 Те погубиш Поповић сердара,
1183 Завик ће се свати спомињати,
1184 Чуј Боснићу до онога свита,
1185 Ја ти војске нећу омалити.
1186 Повесћу ти на Попине Злату,
1187 Па нек куја гледа на пољани,
1188 Кога јој је балинка родила,
1189 Ако Бог да, те се повратимо,
1190 Ја ћу теби винчати Златију,
1191 Ти ћеш јој се ага осветити,
1192 Ти се два пут на њу оженити,
1193 Сад’ ћу теби свате саставити.“
1194 Па он књиге пише шаровите,
1195 У беглуку кад је исписо,
1196 Онда викну књигоношу свога,
1197 Књигоношу Хумалића Ибру.
1198 Кад му Ибро до беглука дође,
1199 Он му даје књиге шаровите,
1200 Па он Ибри вако говорио:
1201 „Ибрахиме врсан књигоноша,
1202 Ево теби књиге шаровите,
1203 Хајде Ибро по Удбини сиди,
1204 И разнеси књиге шаровите,
1205 Првош’ снити до Скрадина била,
1206 А на руке паши Скрадинлији,
1207 Још ћеш њему селам од менека,
1208 Нек се паша спрема код Скрадина,
1209 Нек се спрема цијел мјесец дана,
1210 Ваља њему на Попине сићи,
1211 Па ћеш другу до Надина снити,
1212 А на руке Ахмет Алајбегу.
1213 Трећу носи Книну каменоме,
1214 А на руке книнскоме диздару.
1215 Па ћеш отле до Новога сићи,
1216 Подај књигу Зенковић Алаги.
1217 Отален ћеш до Радуча сићи,
1218 Подај књигу Кумалић Мујаги,
1219 Па отален на Цетину сиди
1220 Подај књигу Гази Махмутаги,
1221 Па отолен на Подове сиди,
1222 Подај књигу црном Омербегу.
1223 Паш отален до Вранића сићи,
1224 Подај књигу Вранић Алибегу,
1225 Паш отален ата повратити,
1226 Хајде Ибро до Градачца равно,
1227 До Градачца цареве паланке,
1228 Подај књигу Челебића сину.
1229 Паш’ отален у Плочу камену,
1230 Подај књигу Плочанин Алаги,
1231 Паш’ отале у врх Лике сићи,
1232 Подај књигу Мазул Алибегу,
1233 Паш’ отален до Госпића сићи,
1234 Подај књигу Алаги Диздару,
1235 Сваком селам Ибро од менека,
1236 Нек се сваки спрема на оџаку,
1237 Хумулићу цијел мјесец дана,
1238 Нека сваки саставља ордију,
1239 Јер нам ваља на Попине сићи.“
1240 Одмах Ибро књиге префатијо,
1241 Па окрену беглуку на врата,
1242 Он у каштел до гарана сиде,
1243 Сад нек Ибро иде Хамулићу.
1244 Нека књиге носи по градови,
1245 Викну Лика Раду у беглуку
1246 „Слуго моја ускок Радоване,
1247 Дедер мени приди и пенгјеру,
1248 Да ти речем три четири рићи.“
1249 Одмах Раде бегу преступио,
1250 А вели му Лика Мустајбеже,
1251 „Радоване бегов подајниче,
1252 Хајде Раде по паланки погји,
1253 По кулама и по чардацима,
1254 Сваком аги Раде ти докажи,
1255 Нек се сваки спрема код чардака,
1256 Нек се спрема цијел’ мјесец дана,
1257 Ваља њима на Попине сићи,
1258 Теби Раде књиге нетребају.
1259 Сваком’с салам од мене понити,
1260 Свак ће теби Раде вјеровати,
1261 Ти узјаши велика гаврана,
1262 Па га Раде гони низ Крајину,
1263 Ти ћеш Бишћу најпре ударити,
1264 Ти ћеш селам Попарженовићу
1265 Нек покупи момке по Крајини,
1266 Нек поведе са Габеле Бећу,
1267 Са сред Бишћа два Шејтанагића,
1268 Са дну Бишћа два Беширевића,
1269 Па ћеш Крупи сићи на капију,
1270 Па ћеш селам бегу Бадњевићу,
1271 Нек поведе Ахмет Бајрактара.
1272 Па ћеш шехер сићи Костајници,
1273 Ти ћеш селам Ћори Мустајбегу,
1274 Нек поведе Селим бајрактара.
1275 Па ћеш раде у Отоку сићи,
1276 Па ћеш селам старом Кахриману,
1277 Нек поведе дјецу са оџака,
1278 Па ћеш отле до Језерског сићи,
1279 Ти ћеш селам Џафер бајрактару,
1280 Па ћеш отле до Бужима сићи,
1281 Па ћеш селам Хасану Диздару,
1282 Па ћеш селам Ћатић Бајрактару,
1283 Отале ћеш ти до Стине доћи,
1284 Па подигни до два Краковића,
1285 Па ћеш сићи до Цазина била,
1286 Па ћеш салам двама Топићима,
1287 Отален ћеш до Мутника сићи,
1288 До Мутника двама Вилићима,
1289 Па до Тржца оба Велагића,
1290 И од Пећи Ковачева Раму,
1291 Са Кладуше обадва Хрњице
1292 Мустафагу и брата Халила,
1293 Отален ћеш до Штурлића сићи,
1294 До чардака Штуке Хасанаге,
1295 Нек поведе Осман бајрактара.
1296 Оде Раде низ Крајину сићи,
1297 А бег викну дјецу у беглуку.
1298 „Дјецо моја овде у беглуку,
1299 Ко нам се је овде претрефијо,
1300 Вама књиге оправљати нећу,
1301 Свако мени и беглуку сиђте,
1302 Од сад дјецо па кроз мјесец дана:
1303 А ти ага Боснић Мехмедага,
1304 Ти ми немој више долазити,
1305 Сад се ага храни за мејдана,
1306 Ти ћеш мени на Удбину сићи,
1307 Кад Зенковић од Новога погје,
1308 Јер сам њему књигу оправијо,
1309 Да Зенковић покупи Новљане,
1310 Па да мени на Удбину сиде.“
1311 Туде они били у беглуку,
1312 Кад им вакат од растанка било,
1313 Сваки оде својој билој кули.
1314 Боснић оде до Новога свога .
1315 Што год иде све ће брзо доћи,
1316 Све пролазе дани и конаци.
1317 Када бегу јутро освануло,
1318 У које је јутро беже одредио,
1319 Да му аге на Удбину сиду,
1320 Бег завика Черим бајрактара,
1321 Бајрактару хајде до бунара
1322 Разапни ми чадор код бунара.
1323 У млагјега поговора нејма.
1324 Черим брајо покупи чадоре,
1325 Па га ето до бунара сиде,
1326 Па разапе чадор код бунара.
1327 Код огјака спремио се Лика,
1328 Слуга Раде ата опремио,
1329 Бег голуба узјахао свога,
1330 Па га ето пољу и чадору,
1331 Бег под чадор сиде код бунара.
1332 По рудинам огријало сунце,
1333 Ведро му се јутро прегодило,
1334 Из планине магла полетила.
1335 Није магла што је од године,
1336 Већ од паре коњске и јуначке,
1337 А напоље алај искочио,
1338 Пред алајом један на сијаху,
1339 То је глава паше од Скрадина.
1340 Подиго је по Скрадину Турке,
1341 За њим иде до девет стотина,
1342 Све атлије од Скрадина била,
1343 Осам стотин имаде пјешака,
1344 Када паша до бунара сиде,
1345 Сва се војска у пољу примири.
1346 Паша бегу оде и чадору,
1347 Бајрактари редају бајраке,
1348 Уз поље се алај помолио,
1349 Пред алајом један на ђогату,
1350 То је глава Ахмет Алајбега,
1351 Од Надина града бијелога,
1352 Осам стотин за њим коњеника,
1353 Седам стотин имаде пјешака,
1354 И тај алај на рудине сиде,
1355 Поглавица оде поглавици,
1356 Оста војска у пољу зелену.
1357 Још се њима алај помолио,
1358 Пред алајом један на алату,
1359 Тоје глава Зенковић Алаге,
1360 Пореди му други на дорату,
1361 Маман му се дорат помамио,
1362 А кршно се ага опремио,
1363 Око њега облијеће ћорда,
1364 Баш ко пашче око добра ловца,
1365 Сви рекоше ето Мехмедаге,
1366 И тај алај на рудине сиде,
1367 Оста војска у пољу зеленом,
1368 А Зенковић бегу под чадоре,
1369 Собом Боснић води Мехмедагу.
1370 Кад догјоше Лики у чадору.
1371 Мало време а дуго не било,
1372 Уз поље се коњик помолијо,
1373 На ђогату коњу од мејдана,
1374 То бијаше црнаг Јусуфага,
1375 Пореди му Злата на алату,
1376 А кршно се Злата опремила,
1377 Вргла пећу обукла фераџу,
1378 А на руке вргла рукавице,
1379 А за њиме сила и ордија,
1380 Поглавари иду поглавици,
1381 Војска оста у пољу зеленом,
1382 Јандал Злата на коњу алату.
1383 Дуго нам је а далеко нам је,
1384 Да бројимо личке набодице,
1385 Ког је Лика зовно до Удбине,
1386 Свак је рада Лику послушао,
1387 Свак је дошо Лики на Удбину
1388 Најкашње му ефендија догје,
1389 Сад му Шувал ефендија догје,
1390 Бег завика Шувал ефендију,
1391 „Ефендија дину гајрећија,
1392 Де приброји војску на Рудини,
1393 Да видимо што имамо војске,
1394 Имамо ли счиме на Попине.“
1395 Ефендија под чадором викну,
1396 „Поглавари вичите чауше,
1397 Нек чауши преброје нам војску,
1398 Свак нек каже кол’ко има друга,
1399 Ја ћу војску на калем узети.“
1400 Сваки чауш на калем узео,
1401 Свако каже Шувал ефендији.
1402 Када хогја војска саставио,
1403 Има војске тридесет хиљада.
1404 Кад рекоше да се окупише,
1405 Уз поље се коњик помолио,
1406 На ждралину ко на горјанику,
1407 Маман му се ждралин помамио,
1408 Пореди му други на дорату,
1409 Под агом се дорат помамио,
1410 А за њиме хиљада делија,
1411 То бијаше Врховац Алага,
1412 Својим побром Мусић бајрактаром,
1413 И са својих хиљаду делија,
1414 Побре пошли у сватове побри.
1415 Када ага стиже са Врхова,
1416 Тад рекоше да ће полазити.
1417 Крену Лика с војском на Попине,
1418 Пређе беже Лику и Удбину,
1419 На лугове беже ударијо,
1420 Кад лугове беже прелазио
1421 На пољане војска ударила,
1422 До биљега малог Муратбега.
1423 Отален је војска ударила,
1424 Испод горе у дуге долове,
1425 У Липовац кланац ударише.
1426 Кад су били у пољу Липовцу.
1427 Онда Злата вели Мехмедаги:
1428 „О Боснићу срце из недара
1429 Што си срце главу оборио,
1430 Да се влаха ниси преплашио.“
1431 А вели јој Боснић Мехмедага:
1432 „Срце душо Црнчевића Злате,
1433 Ја се влаха нисам преплашио,
1434 Већ се јесам замислио Злате.
1435 Кад’ сидемо на Попине равне,
1436 Па ја тебе сведем на Попине
1437 Па оставим тебе у мејдану,
1438 Јер ће сердар извести Аницу,
1439 И бијел јој чадор разапети,
1440 Ко добије нек води обадве,
1441 Па ћеш Злате сјести код Анице
1442 Ко ће тебе причувати Злате.
1443 Кад је влашче вргло чувадаре,
1444 А код своје секе Анђелије,
1445 До ње стао Вучковићу Вуче
1446 И до њега девет Вучковића,
1447 Па до њиха седам Мандишића,
1448 И уз њиха седам Жагровића,
1449 Па до њиха чорави Васиљу
1450 Још до њега сухоноги Раде
1451 А крај тебе нико стати нејма.
1452 Код ког ћу те оставити Злате,
1453 Када влаху на мејдан изигјем
1454 Па сам зато невесео Злате.“
1455 А Злата му вели са алата:
1456 „Немој срце бити невесео,
1457 Ти се мени небој под чадором,
1458 А неће ти утећи Аница,
1459 Ја ћу Ану теби оћувати,
1460 Акој’ уж њу Вучковићу Вуче
1461 Узаме ће сердар Мустафага,
1462 Акој’ уз њу девет Вучковића,
1463 Узаме ће седам Кумалића,
1464 Акој’ уз њу ћорави Василије,
1465 Узаме ће уског Радоване,
1466 Још ћу себи врћи диверове,
1467 Два бегова вридна бајрактара,
1468 И Мехагу Диздарева сина,
1469 И Халила брата Хрнићина.“
1470 Кад те Боснић разумио ричи
1471 Што му Злата рече у Липовцу,
1472 На Злату се Боснић насмијао,
1473 Тако они кланац пригазише.
1474 На Попиње војска ударила,
1475 Колико је поље под Котаром,
1476 Пола су га власи претрпали,
1477 Ископали учкат метеризе,
1478 На хендеке оплели кошеве,
1479 На кошеве навукли топове.
1480 Када Лика сиде Мустајбеже,
1481 И доведе силовиту војску,
1482 Војска стала једна према другој,
1483 Мегју собом мејдан оставили,
1484 Гдје ће Боснић Мејдан дијелити,
1485 Са ђидијом Приморским сердаром,
1486 Јандал чадор њима на пољани,
1487 Ђеј’ Аница Поповић сердара.
1488 Бег Златију спреми до чадора,
1489 Кад се цуре обе саставише,
1490 Сједе Злата према Анђелији
1491 А до Ане Вучковићу Вуче,
1492 Поред њиме сердар Мустафага,
1493 Па до Вује девет Вучковића,
1494 А до Мује девет Козличића,
1495 Па је стало осам Мандушића
1496 Поред њима осам Мемагића,
1497 Па је стало седам Жагровића,
1498 Поред њима седам Кумалића,
1499 Па је стао Ћорави Васиљу,
1500 Поред њиме Тале Ибрахиме,
1501 До њег стао сухоноги Раде,
1502 Поред њиме ускок Радоване,
1503 Виш’ Златије стоје диверови
1504 Два бегова вридна бајрактара,
1505 Стоји Мехо и мали Хрњица,
1506 Сваки голе држе у шакама,
1507 Све поприча један у другога,
1508 Пошкрипује један на другога.
1509 Да видимо бега Удбинскога,
1510 Ђе он скочи на ноге лагане,
1511 И поведе тријест поглавица,
1512 А скочише три силана бана,
1513 Бан Задарски и сњим Шибенички,
1514 И Оршански с њима је устао,
1515 И са њима четерест сердара,
1516 Размирише мејдан Поповића
1517 И Турчина Боснић Мехмедаге,
1518 У ширину двадесет копаља,
1519 У дуљину тријест и четири,
1520 Па се беже врати до чадора,
1521 Он Мехаги вели код чадора,
1522 О Боснићу моје дите драго,
1523 Хош ли влаху на мејдан изаћи,
1524 Хоћу беже обадва ми свита,
1525 Док је Бога и дората мога,
1526 Да је седам умирати пута,
1527 А четерест дилити мејдана,
1528 Ни зашто се заклонити нећу
1529 Кад те Лика разумио ричи,
1530 Па Боснићу вели код чадора,
1531 Хајде ага узми абдест на се,
1532 Па ти клањај два наша речата,
1533 Рад мејдана Поповић Сердара,
1534 Јер се за час може погинути.
1535 Одмах ага Лику послушао
1536 А доскочи дванаест побратима,
1537 Од Боснића примише дората,
1538 Боснић узе турски абдест на се,
1539 Два божија саклања речата,
1540 Хатму малу Боснић проучио,
1541 Када Боснић Дову учинио,
1542 Па од побре префати дората,
1543 Кад појаха дебела дората,
1544 А вели му Лика Мустајбеже:
1545 „Сине драги Боснић Мехмедага,
1546 Гледај сине дору пројахати.
1547 Сад низ поље наћерај дората,
1548 Крај кошева и покрај топова,
1549 Крај чадора три силена бана,
1550 До чадора Поповић сердара.
1551 Мушко сине пројаши дората,
1552 Немој ми се препасти банова,
1553 Мехо свога отишће дората,
1554 Вид агини дванаест побратима,
1555 Сваки агу моли на Попина
1556 Сваки од њег мејдан заискао.
1557 Сваком рече Боснић Мехмедага,
1558 Да му неда првога мејдана,
1559 Док је Бога и коња дората.
1560 Тако Боснић оћера дората,
1561 Крај топова и покрај топћија.
1562 Крај чадора наврго дората,
1563 До чадора Поповић сердара,
1564 Када Боснић до чадора догје,
1565 Кад ал’ пију три силена бана,
1566 И код њиха Поповић сердаре,
1567 Посједала узвишна господа.
1568 Њима Боснић Бога назовнуо,
1569 Онда викну Поповић сердаре,
1570 Ходи ага да се напијемо,
1571 А Боснић га са дората викну:
1572 „Устај вамо да мејдан дјелимо,
1573 Јер је моја самохрана ћорда,
1574 А харан ми дорат од мејдана.
1575 Мого би те Столе оборити,
1576 Мого би ти глави кидисати,
1577 Могоб’ чашу крви допунити.“
1578 А вели му Поповић сердару:
1579 „Хајд Турчине на поље зелено,
1580 Би ће теби данас мејданџије.“
1581 Па одјаха Боснић на пољане,
1582 Сердар слуге код чадора викну.
1583 Поведите брњу великога.
1584 Види влаха какву хилу прави.
1585 Кад узјаха брњу великога,
1586 За се јагра меће на брњака,
1587 Јагар узе пушку за сердаром,
1588 Обгрну га сердар кабаницом,
1589 Па отишће на поље зелено,
1590 Кад изјаха Боснић Мехмед-аги.
1591 Па он вели Боснић Мехмед-аги:
1592 „Како ћемо мејдан дијелити?“
1593 „Влаше како данас теби драго,“
1594 Твоје звање, твоје обирање,
1595 Твој је мејдан Поповић сердаре.“
1596 „Кад је Туре како мени драго.
1597 Бјежи мени на дорату своме,
1598 Гонићу те на брњаку своме.
1599 Ако тебе стигнем на брњаку?
1600 Да ти узмем са рамена главу.
1601 Ако тебе нестигнем Турчине,
1602 Бјежаћу ти до чадора свога.“
1603 То рекоше ати потекоше,
1604 Бјежи Боснић на дорату своме,
1605 А гони га сердар на брњаку.
1606 Вид’ дората Боснић Мехмед-аге,
1607 Талумли се дорат прегодио,
1608 Јер га ага томе наућио,
1609 Добар дорат главу изхерио,
1610 Једно око по трави хитио,
1611 Једно око држи на сердару.
1612 Сердар агу близу достигнуо,
1613 Од себе је копље отиснуо,
1614 Добар дорат копље опазио,
1615 У свем зору клече на кољена,
1616 У задњим се повио кукови,
1617 По њему се Боснић положио.
1618 Преко аге копље прелетило,
1619 Фрци дорат па се повратио,
1620 За њим ага наметну дората.
1621 А побиже сердар на брњаку,
1622 Шићар пушку аги окренуо.
1623 Пуче пушка јагру са брњака,
1624 Непогоди аге ни дората.
1625 Мало аги шкоде направио,
1626 Дви му одби на глави челенке.
1627 Кад видио да је преметнуо,
1628 Сердар баци јагра са брњака.
1629 Докле дорат јагра прескоћио,
1630 Поразмаче сердар на брњаку.
1631 Боснић своме кидиса дорату,
1632 Он достиго Поповић сердара,
1633 Мого би га сабљом ударити,
1634 Ал га ага несми ударити,
1635 Јер је вигјо хилу у сердара.
1636 Да удари Поповић сердаре,
1637 На агу би топи испуцали,
1638 Нако топа несме опалити,
1639 Јер ће убит Поповић сердара.
1640 Наскакаше оба крај топова,
1641 Несмидоше топе испуцати,
1642 Веч кад оба ате проскакаше,
1643 А за њима топи испуцаше,
1644 Вид’ сердара нагони брњака,
1645 Из мејдана поврати брњака,
1646 Куд најгушћа глија и парада.
1647 На Боснића пушке испуцаше.
1648 Брез егјела умирања неја
1649 Таксирата док Бог не нареди,
1650 Нити паде нити се препаде,
1651 Од Боснића голо гвожгје сину,
1652 А добар му дорат од мејдана.
1653 „Да видимо лике Мустајбега,
1654 Ђе он викну хоџу шувалију,
1655 Учи дову Шувал ефендија.
1656 Хоџе ђулбе дову заучише,
1657 А хагјије зићир донесоше.
1658 Тргаше се млади бајрактари,
1659 Да је било стати погледати,
1660 Како дванест сину побратима!
1661 Како побре жале Мехмед-агу’
1662 Понајвечма Врховац Алага,
1663 И са њиме Мусић Турјанскога
1664 Они први у дин угризоше,
1665 И Боснићу јардум учинише.
1666 Фука стаде у небу бајрака
1667 Стоји земље црне тутљевина.
1668 Бајрактари први ударише,
1669 А котарски дрмнуше топови.
1670 Када пуче петнаест топова,
1671 Бајрактари по пољу легоше,
1672 Преко њиха топи превргоше,
1673 О мале се пушке појагмише,
1674 Па се једном ватром преметнуше,
1675 И за голо гвожђе префатише
1676 А остали ударише Турци.
1677 Свадише се Турци и каури,
1678 Да видимо двију дивојака,
1679 И код њиха мамени пинака,
1680 Наваљује један на другога.
1681 Туде њима срећа послужила,
1682 Они чадор туде освојише,
1683 Мало штете њима код чадора.
1684 Три козлице рана допадоше,
1685 И два брата до два Мемагића,
1686 И најмлагји Кумалић Ахмете.
1687 Сви легоше власи код чадора,
1688 Они ате о тле посједаше,
1689 И на влашки логор ударише,
1690 А осташе цуре под чадором.
1691 Када су се силе удариле,
1692 Рабрим Боже немила састанка
1693 Шта се туде може преслушати?
1694 Једни вичу на пољу рањени:
1695 „Негази ме брате са коњима!
1696 Лаке су се ране догодиле.“
1697 Једни вичу на пољу рањени:
1698 „Гази мене удри душманина,
1699 Халал теби моја крвца била,
1700 На махшеру и на оном свиту.“
1701 Већ је мало утишала чорда,
1702 Кад кад пукне по разбоју мала,
1703 Невиди се од траве до главе
1704 Ја камоли од мене до тебе.
1705 Јер је поље магла притиснула,
1706 Није магла што је од године,
1707 Већ од хрза праха и олова
1708 И од паре коњске и инсанске,
1709 А прочу се Мустајбеже лички,
1710 Хала дјецо о јурјеви данци,
1711 Овнови се рад Курбана хране,
1712 А јунаци рад данашњег дана.
1713 Кад Личани бега опазише,
1714 Они вечма онда навалише,
1715 Вавик пуца петнаест топова,
1716 Штету чини Лики Мустајбегу.
1717 Мало затим не прогје земана,
1718 Чу се грло лике Мустајбега:
1719 „Ударајте сиви соколиви.
1720 Џенету се отворише врата,
1721 Из џенета изашле хурије,
1722 И изниле крмзи пештемаље
1723 А да купе душе од шехита.“
1724 Опет Турци живо ударише,
1725 Кад Личани бега опазише,
1726 А очуше езан на топови,
1727 Езан учи Шувал ефендија,
1728 Јер је дошо Шувал ефендија,
1729 А на својој сурој бедевији,
1730 Па исико петнаест топћија.
1731 Ефендија азан проучио,
1732 Кад су Турци чули ефендију,
1733 Још су они грђе ударили,
1734 Јер су знали да су освојили.
1735 Бег голуба свога дојахао,
1736 Шувалији турски селам викну,
1737 „Бе аферим Шувал ефендија,
1738 Ти си дину гајрет ућинио,
1739 Учи дову Шувал ефендија,
1740 Нек нам вихар са планине пухне.
1741 Да видимо чија гине војска,
1742 Чија гине, чија задобива.
1743 Ефендија дову заучио,
1744 Код Бога му кабул дова била,
1745 Бог му даде морске југовине.
1746 Уз планину магла полетила,
1747 У магли се отискоше Крањци,
1748 За власима запресташе Турци.
1749 Неколика бег чауша нагје,
1750 А чауши вичу по разбоју.
1751 Да се Турци натраг повраћају,
1752 Каурска се земља запалила,
1753 Кад се Бегу војска сакупила.
1754 Бег шехите своје покопао,
1755 Рањеницим сала намјенио,
1756 На два коња и копља четири.
1757 Неја Лици свију поглавица,
1758 Мало време ни дуго не било,
1759 Хука стаде зелене планине.
1760 Низ планину ђогат ударио,
1761 Сви рекоше сердарага Мујо.
1762 Па он бегу и разбоју догје,
1763 Бегу даде осјечену главу,
1764 Ето т’ беже од мене јабука,
1765 То је глава шибеничког бана.
1766 Бег му даде од злата челенке,
1767 У ријечи у којој смо били,
1768 Из планине коњаник изниће,
1769 На дорату ко на горјанику,
1770 Маман му се дорат помамио.
1771 Сви рекоше Диздаревић Мехо
1772 Када Мехо до разбоја сиде
1773 Селам даде а отиште главу:
1774 „Ето т’ беже од мене јабука,
1775 То је глава задарскога бана!“
1776 Њему беже за главу челенке.
1777 Још га беже за Боснића пита:
1778 „Јеси л’ Мехо ти вигјо Боснића?“
1779 А вели му Мехо са дората:
1780 „Нисам беже ја вигјо Боснића,
1781 Кад сам бану главу одвалио.“
1782 Па се беже натраг повратио,
1783 А дората уморио свога,
1784 Прама себи опази сердара,
1785 Гдје он бјежи уз поље зелено.
1786 Сердар тежи на камен Котаре.
1787 Вавик бије под собом брњака,
1788 А прочу се грло Боснићево,
1789 Гдје га Боснић са планине виче:
1790 „Бјежи влашче Бара те штенила,
1791 Нигдје тебе оставити нећу,
1792 Док је Бога и дората мога,
1793 Сћераћу те Бечу леденоме.“
1794 У ријечи у којој бијаху
1795 Помоли се уз планине вранац;
1796 Сви рекоше по разбоју турци,
1797 Да је глава Гојеног Халила.
1798 Докле Халил до разбоја сиде,
1799 Селам даде а отиште главу:
1800 „Ето т’ Лика од мене јабука,
1801 То је глава оршанскога бана.“
1802 У том’ Лика задио челенке.
1803 А пита га Лика за Боснића.
1804 А Халил му за Боснића каза,
1805 Да је Боснић оћеро сердара.
1806 Далеко му сердар уграбио,
1807 А Мехо се куне са дората
1808 Да га нигдје оставити неће,
1809 Док је Бога и коња дората.
1810 У ријечи у којој су били
1811 А дрмнуше котарски топови,
1812 А зацвили ага Зенковићу.
1813 Мустајбегу сузе ударише,
1814 А уздахну са срдашца свога:
1815 „Хеј Боснићу моје дите драго,
1816 Гдје ћеш лудо изгубити главу,
1817 То ми на те пукоше топови.
1818 Ја си језир ја си погинуо.
1819 Ако сине будеш погинуо,
1820 Данас ће те беже окајати.
1821 Ако јесир будеш у Котару
1822 Данас ће те беже избавити.“
1823 У ријећи у којој бијаху
1824 Уз поље се коњик помилио
1825 На дорату коњу од мејдана.
1826 Та на момку ђеисије неја,
1827 Све олово однило одило,
1828 Све с’ пред дором пјешац заиграва,
1829 Познају га познати немогу.
1830 Кад се ближе момак прикучио,
1831 Познадоше Боснић Мехмедагу,
1832 Живо гони Поповић сердара,
1833 Свезаније руку наопако,
1834 А за њим се брњак заиграва,
1835 Добар брњак Поповић сердара.
1836 Боснић бегу у разбоју дође
1837 Поклони му Поповић сердара.
1838 Бег му седам зади челенка,
1839 А сердару Талу поклонио.
1840 Тале њега на колац набио,
1841 Окрену га на доње Котаре,
1842 Нека Котар од турака чува.
1843 Отле беже војску подигнуо.
1844 Што је беже туде задобио
1845 Сваком беже право подилио
1846 Па чадору и цурама дође.
1847 Он их сведе на Удбину равну,
1848 Свак се отле расу са Удбине.
1849 Бег окрену до Новога била
1850 И одведе Боснић Мехмедагу.
1851 Кад женили Боснић Мехмедагу
1852 С липом Златом Црнић Јусуфаге,
1853 Потурчили дилбер-Анђелију,
1854 Обадве му нићах учинише.
1855 Кум му био Лика Мустајбеже,
1856 Зенковић му опреми весеље.
1857 Кад му и пир и весеље прогје
1858 Бег се опет на Удбину врати.
1859 Тако се је Боснић оженио!
