Bosnić Mehmedaga i Popović serdar
0001 Oglasi se na namu divojka,
0002 Lipa Zlata Crnčić Jusufage,
0003 Na visoku brdu Crnčevića,
0004 Pa se lipa čula na deleko,
0005 Na Zlatu su prosci navalili,
0006 Prosci prose, Zlata se ponosi,
0007 Jer je Zlata soja gospodskoga,
0008 A od više pristala divojka,
0009 Zlatu prosi Lika u Udbinu,
0010 Prose bezi prose alajbezi.
0011 Prose age i prose spahije,
0012 Prose Zlatu sva tri pobratima,
0013 Jedno Bosnić Meho od Novoga,
0014 Drugo pobro Vrhovac Alaga,
0015 Što Vrhova od Kaura čuva,
0016 Su svojije hiljadu pandura,
0017 Sve o svome trošku i hašluku.
0018 Treće pobro Musić bajraktare,
0019 Sa ravnoga polja Turjanskoga,
0020 Pobre prose, Zlata se ponosi.
0021 Još je beže išće Mustajbeže,
0022 Da oženi Bećirbega svoga,
0023 Pa vira je, ni za Beću neće,
0024 Iza toga do malo zemana,
0025 Skupile se druge Zlatijine,
0026 Na visoku brdu Crnčevića,
0027 U odaji Zlatije divojke.
0028 Zlata veli svojim drugaricam’:
0029 „Vidite li moje drugarice,
0030 Šta j’ u mene sada mušterija,
0031 Sva me Lika prosi i Udbina,
0032 Ja lipote nejam pri sebika,
0033 Ima lipši moji drugarica,
0034 Već me prose ličke nabodice,
0035 Moj je babo Crnčić Jusufaga,
0036 Ja jedina u svog roditelja,
0037 Više neja od srca evlada,
0038 Potlje mene jednu na odžaku,
0039 Zgodan mi se babo pretrefio,
0040 A v’oma mi babo ostario,
0041 Babi mome sedamdeset ljeta,
0042 U desnu je ruku okljastio,
0043 A u livo oko oćorio,
0044 Svako znade moga roditelja,
0045 Da će brzo svijet mijeniti,
0046 A menika miraz ostanuti,
0047 U mog babe gotovina blago,
0048 Ima blaga, neja mu hesaba,
0049 Pod kulom mu stotinu dimova,
0050 A dobra mu kula i avlija,
0051 Na podrumu dvadeset atova,
0052 Ima blaga, neja mu hesaba,
0053 Što me beže išće Mustajbeže,
0054 Da oženi Bećirbega svoga,
0055 A ja mlada Bećirbega neću,
0056 Kad ja znadem malog Bećirbega,
0057 Na me bi se Bećo oženio,
0058 Nebi prošla ni godina dana.
0059 Što me prose ličke nabodice,
0060 Ja nikojeg nabodice neću.
0061 Što me prose sva tri pobratima,
0062 Što me Bosnić prosi Mehmedaga,
0063 Misli Bosnić, da ja hajem za njeg’,
0064 Ja valahi za njega nemarim,
0065 Bosnića je balinka rodila,
0066 Balinskim ga zadojila mlikom,
0067 Balinskim ga opasala pasom.
0068 Još me aga išće sa Vrhova,
0069 Misli aga da ja hajem za njeg’,
0070 A valahi ja nemarim za njeg’,
0071 Alagu je balinka rodila,
0072 Balinskim ga zadojila mlikom,
0073 I balinskim pasom opasala.
0074 Što me Musić išće s Turjanskoga,
0075 Misli Musić da ja hajam za njeg’,
0076 Ja valahi i ne hajem za njeg’,
0077 Alagu je balinka rodila,
0078 Balinskim ga zadojila mlikom,
0079 I balinskim opasala pasom,
0080 Ja se mlada udavati neću,
0081 Na Udbinu ni za kojeg agu,
0082 Udaću se u kameno Hlivno,
0083 Gje se svila na drame prodaje,
0084 A kadifa miri na aršine,
0085 Na mosure prodaje se zlato,
0086 Jer je Hlivno meni omililo.“
0087 Nek govori Zlata Crnčevića,
0088 Svačije su riči letilice,
0089 Haber side po širokoj Lici,
0090 Šta govori Zlata Crnčićeva.
0091 Sva tri čula za to pobratima.
0092 Malo vrime za vrimenom bilo,
0093 Jedno jutro aga podranio,
0094 Jusufaga sjedi u odaji,
0095 Sjedi aga kod topla pendžera,
0096 Pa pod kulom polje pofatao,
0097 Sejir čini polje do Udbine,
0098 Polje mu se ravno pregodilo,
0099 Mašno agi poljem pogledati,
0100 Dokle agi oči utekoše,
0101 U po polja opazi konjika,
0102 Maman mu se vranac pomamio,
0103 Momak vranu pao po perčinu,
0104 Nigje desnom ne miruje rukom,
0105 U ruci mu pletena kandžija,
0106 Šiba vrana sa obadve strane,
0107 Od vrana se pina odvalila,
0108 Od gavrana načinio šarca,
0109 Poznaje ga aga sa pendžera,
0110 Poznaje ga, poznati nemore.
0111 Kad se konjik bliže prikučio,
0112 On poznade Vlašče na gavranu,
0113 Vidi aga, da je sa Kotara,
0114 Da pri sebi ima haberova,
0115 U tom Vlašče doskaka gavrana,
0116 Pred kapiju age Jusufage,
0117 Dočeka ga sluga pred kapijom,
0118 Vlašče slugi jutro naviknulo,
0119 Sluga njemu jutro prefatila,
0120 Pita Vlašče sluge sa gavrana:
0121 „Je li aga doma Jusufaga?“
0122 A sluga mu veli pred kapijom:
0123 „Dobro s’ jutro ovde podranio,
0124 Na bolje si mjesto potrefio,
0125 Baš je kula Crnčić Jusufage,
0126 A doma je aga Jusufaga,
0127 Eno age u svojoj odaji.“
0128 Vlašče frci s vrana pred kapijom,
0129 Sluga primi vrana od Mađara,
0130 Ode Vlašče u visoku kulu,
0131 Pred odaju age Jusufage,
0132 Pred odajom čizme ostavilo,
0133 Pod pazuho micu podmetnulo,
0134 Terbijetli u odaju ugje,
0135 Đe mu aga sjedi Jusufaga.
0136 Boga nazva, poleti mu ruci,
0137 Poljubi ga u obidve ruke,
0138 Na koljenu knjigu ostavio,
0139 Izmače se podviš stade ruke.
0140 Aga znade šta mladeži valja,
0141 Pa se rukom fati u džepove,
0142 Vlahu dade osam magjarija:
0143 „Na Vlaščiću, pa se napi pića,
0144 I promini kovi u gavrana.“
0145 Kada Vlašče primi magjarije,
0146 Ode Vlašče do gavrana svoga,
0147 Vlašče svoga uzjaha gavrana,
0148 Pa gavranu pade po perčinu,
0149 A fati se pletene kandžije,
0150 Neka ide, kud je njemu drago,
0151 Da gledamo age Jusufage,
0152 Aga vlašku knjigu razavio,
0153 Kad al knjiga sa dojnji Kotara,
0154 Kopileta Popović serdara,
0155 Šta j’ u knjizi svinja napravila:
0156 „Eto knjiga aga Jusufaga,
0157 Dok proučiš knjigu šarovitu,
0158 Odmah Zlatu meći u kočije,
0159 Pa je meni spremi na Kotare.
0160 Ako žališ svoje jedinice,
0161 Ti uzjaši đogu pomamnoga,
0162 Izagji mi na mejdan junački,
0163 Ako nesmiš na mejdan izaći.
0164 A ti za se mejdandžiju traži,
0165 Ako za se nejaš mejdandžije,
0166 Eto mene tebi do Crnčića,
0167 Sav ću Crnčić vatrom popaliti,
0168 Tebe agu glavom rastaviti,
0169 Tvoju kulu vatrom zapaliti,
0170 Opet tvoju ugrabiti Zlatu,
0171 Pa se opet oženiti s njome.
0172 Bolje ti je Zlatu opremiti,
0173 Na lip način ti opremi Zlatu,
0174 Da budemo srcom prijatelji,
0175 Ne mrzimo jedan na drugoga.“
0176 Kad je aga knjigu pregledavo,
0177 Pa vidio što mu knjiga piše,
0178 Glavom mahnu sa srca uzdaše,
0179 Sam u sebi aga pomislio:
0180 „Vidi hala moga pri menika,
0181 Sad ja neznam što ću od života,
0182 Da bi Vlahu Zlatu pregorio
0183 Dina mi je nedam u Kaure.
0184 Da bi Vlahu na mejdan izašo,
0185 Meni danas sedamdeset ljeta,
0186 U desnu sam ruku okljastio,
0187 A u livo oko oćorio,
0188 Moja glava nije za mejdana,
0189 Ja nemogu stati u mejdanu,
0190 A u mene nigdi nikog neja,
0191 Da bi mene danas požalio,
0192 Kopiletu na mejdan izašo.
0193 Ja sam imo tri posobca sina,
0194 Dva su moja sina poginula,
0195 U logoru Like Mustajbega,
0196 Treći mi se bolom razbolio,
0197 Umrlo mi djete kod odžaka,
0198 Na rukama mojim u odaji,
0199 Sad ja nejam nikog na Udbini,
0200 Da bi za me na mejdan izašo,
0201 Što ja svoji imam pobratima,
0202 Svakoga je starost osvojila,
0203 Samo Zlatu imam na odžaku,
0204 Kamo srića da je ona slipa,
0205 Neb’ joj bio štenac mušterija.“
0206 Sve mislio, na jedno smislio.
0207 Sada idem begu udbinskome,
0208 Kazati mu ja za svoje hale,
0209 Kaki su me hali najahali,
0210 Neće li me nasvitovat Lika,
0211 Pa povika slugu Marijana:
0212 „Virna slugo, opremi đogata,
0213 Jer mi valja begu na Udbinu.“
0214 Kada sluga agu preslušao,
0215 Pa u kastel do đogata dođe,
0216 U dolafu vrata otvorio,
0217 Čul obali a sedlo navali,
0218 A po sedlu stere risovinu,
0219 Zauzda ga đemom nimačkijem,
0220 Iz marvanta izvede đogata,
0221 Zlatna peća đogi nad očima.
0222 Kada aga opazi đogata,
0223 Odmah aga na noge skočio,
0224 Samirli se ćurkom zagrnuo,
0225 Ja kakav mu ćurak na plećima,
0226 Sve po njemu mjesecovi zlatni,
0227 Su dvi grane dvi elmazli grane,
0228 Opasa se mukademom pasom,
0229 Od pripuna taman baš do sisa,
0230 Za pas zadi oba džeferdara,
0231 Pokraj njiha palu podfatio,
0232 Obu čizme prepasa gadaru,
0233 Pa niz kulu do đogata sigje,
0234 Sluga konja agi prefatio,
0235 Kada aga đogu uzjahao,
0236 Sluga agi vrata otvorio,
0237 Kad uskoči na đogata aga,
0238 On upravi Liki na Udbinu,
0239 Kada aga polje pregazio,
0240 Pomoli se polju udbinskome,
0241 Otalen se vidi do begluka,
0242 U tome se danu pretrefilo,
0243 Pun je begluk lički nabodica,
0244 Sve su došle ličke nabodice,
0245 Skupile se age na begluku.
0246 Kad je aga poljem udario,
0247 Opazi ga Lika pred beglukom,
0248 Pa on veli djeci u begluku:
0249 „Djeco moja, mladi Udbinjani,
0250 Eto nama Crnčić Jusufage,
0251 Vrlo đogi kidisavo svome,
0252 Evo ima cijela godina,
0253 Kako meni nije dolazio,
0254 Njeko mu je krivo učinuo,
0255 Kakav će nam sad haber doniti?“
0256 U tom aga do begluka dođe,
0257 Pred beglukom oside đogata,
0258 A pretrka trideset delija,
0259 I od age đogu prefatiše.
0260 Ode aga u begluk na vrata,
0261 Pun je begluk lički nabodica,
0262 U vrh kola Lika Mustajbeže,
0263 Pa do njega Gazi Ćejvanaga,
0264 Do njeg Kozlić sjedi Huremaga,
0265 Redom ih je trijest i četiri,
0266 Jandal mladež sjedi u begluku,
0267 Tuj su sva tri bila pobratima,
0268 Što su Zlati bili mušterija.
0269 Kad upade Crnčić Jusufaga,
0270 U begluku turski selam viknu,
0271 Svi mu butum selam odprimiše,
0272 Ićramli su udbinski ajani,
0273 Stiskaše se jedan do drugoga,
0274 Jusufagi mjesto napraviše,
0275 Uz kolino Like Mustajbega,
0276 Beg se s njime za zdravlje upita,
0277 Kad rekoše da su zdravo bili,
0278 Onda veli Lika Mustajbeže:
0279 „Moj akranu, aga Jusufaga,
0280 Što te neja meni u begluku,
0281 Evo ima cijela godina,
0282 Kako tebe do begluka neja,
0283 Ko je tebi učini krivo?“
0284 Kad te aga riči razumio,
0285 Grohnuše mu suze od očiju,
0286 Pa se rukom fati u džepove,
0287 Izvadi mu knjigu šarovitu.
0288 Kada beže knjigu razavio,
0289 Knjigu uči u boji se minja,
0290 Sve su age stale u begluku,
0291 Svak na begu oči sastavio,
0292 Svako čeka bega udbinskoga,
0293 Šta će beže reći u begluku,
0294 Šta mu knjiga piše šarovita.
0295 Kada beže knjigu pregledao,
0296 Pa ovako u begluku viknu:
0297 „Djeco moja sivi sokolovi,
0298 Ova j’ knjiga sa Doljnji Kotara,
0299 Od đidije Popović serdara,
0300 A na našeg agu Jusufagu,
0301 Išće njemu jedinicu Zlatu,
0302 Da mu Zlatu spremi na Kotare,
0303 Il da aga na mejdan izagje,
0304 Il da za se đebeliju nađe.
0305 Je li majka rodila junaka,
0306 Da će tilo kurban učiniti,
0307 I za agu na mejdan izaći?“
0308 A sve age nikom ponikoše,
0309 Svak’ preda se oči oborio.
0310 Tuj nebilo materina sina,
0311 Da bi Vlahu na mejdan izašo.“
0312 Skoči momak na noge lagane,
0313 Pa okrenu begluku na vrata,
0314 To je glava Bosnić Mehmedage.
0315 Pred beglukom uzjaha dorata.
0316 Opet Lika u begluku viknu:
0317 „Što mučite sivi sokolovi,
0318 Koji će se primiti Zlatije,
0319 I Vlaščetu na mejdan izaći?“
0320 Opet svako nikom poniknuo,
0321 I u crnu zemlju pogledao,
0322 Tuj ne bilo materina sina,
0323 Da bi Vlahu na mejdan izašo,
0324 Dokle momak skoči u begluku,
0325 Pa okrenu begluku na vrata,
0326 To bijaše Vrhovac Alaga,
0327 On ždralana primi od delija,
0328 Pa otišće poljem udbinjskijem.
0329 Dok sta vika Like Mustajbega:
0330 „Je li majka rodila junaka,
0331 Da đidiji na mejdan izađe,
0332 A sve age nikom ponikoše,
0333 A u crnu zemlju pogledaše,
0334 Kako trava na zavojke raste,
0335 Baš ko dojke u mlade divojke,
0336 Kad izagje na ćemal divojka,
0337 Skoči momak begluku na vrata,
0338 To bijaše Musić barjaktare,
0339 Musić bajro s polja Turjanskoga,
0340 Od delija primio dorata,
0341 Niz Udbinu doru otisnuo.
0342 Opet beže u begluku viknu:
0343 „Je li majka rodila junaka,
0344 I meni ga ovde prigodila,
0345 Da bi Vlahu stao na mejdanu,
0346 A za gajret svem našem Islamu.“
0347 Viknu beže njekoliko puta:
0348 „Tuj nebilo materina sina,
0349 Da bi Vlahu stao na braniku.“
0350 Niko s’ neće da prifati Zlate,
0351 Ko je Zlati bio mušterija,
0352 Taj bi Vlahu na mejdan izašo,
0353 Ali neće nitko da izagje,
0354 Sevep Zlate agine divojke,
0355 Jer je svakom stavila mahnu,
0356 A svakoga rezil učinila,
0357 Pa sve momci šapću po begluku:
0358 „Neka aga ide Jusufaga,
0359 Neka Hlivnu ide kamenome,
0360 Nek u Hlivnu mejdandžiju traži,
0361 Jer je Zlati Hlivno omililo.“
0362 Tude Lika agu ustavio,
0363 Kad im vakat od akšama bilo,
0364 Večeraše i akšam klanjaše,
0365 Svako ode svojoj biloj kuli,
0366 Beg odvede agu na konake,
0367 Tude aga konak učinuo,
0368 Kada sutra bijel dan osvanu,
0369 Dan osvanu a sunce ogranu,
0370 Beg sa agom do begluka side,
0371 Kada oni ušli u begluke,
0372 Kahvedžija kahvu natočio,
0373 Duhan puše mrku kahvu srču,
0374 Skupljaju se age do begluka,
0375 Malo vrime ni za dugo nije,
0376 Pun se bega begluk iskupio,
0377 Opet beže knjigu izvadio,
0378 Beg zavika u begluk mejhani,
0379 „Ko će knjizi jardum učinuti,
0380 Bog mu dragi u pomoći bio.“
0381 Al zaludu što beg podvikuje,
0382 Kad mu nikog neja u begluku,
0383 Da bi knjizi jardum učinuo.
0384 Kad vidio Lika Mustajbeže,
0385 Da junaka u begluku neja,
0386 Da bi knjizi jardum učinuo,
0387 Onda Lika Radovana viknu:
0388 „Radovane, moja virna slugo,
0389 De opremi velika gavrana,
0390 I đogata age Jusufage,
0391 Pa ćeš s’ agom do Novoga sići,
0392 Pravo kuli Bosnić Mehmedage,
0393 Ti ćeš agi selam od meneka,
0394 Da za agu na mejdan izagje,
0395 Za moj hatar nek se knjige primi,
0396 Zlata se je riči pokajala,
0397 Što je njega balijom nazvala.“
0398 Odmah Rade do kaštela side,
0399 On opremi vrana velikoga,
0400 Agin đogo spreman na jaslama,
0401 Oba Rade pred begluk izvede,
0402 Krenu aga begluku na vrata,
0403 Beg Mustajbeg veli Jusufagi:
0404 „Eto knjiga aga Jusufaga,
0405 Kada sideš do Novoga bila,
0406 Ti ćeš selam Bosnić Mehmedagi,
0407 Nek se knjige primi i Zlatije.“
0408 Otle aga pojaha đogata,
0409 Za njim Rade debela gavrana.
0410 Osta Lika u begluku svome,
0411 Da vidimo Crnca Jusufage,
0412 I sa njime malog Radojice,
0413 Oba teže do Novoga bila,
0414 Kad su bili oko pola puta,
0415 A slomi se oganj na Kotari,
0416 Konda Kotar u abez propade.
0417 Jusufaga sa srca uzdaše,
0418 Grozne agi suze udariše,
0419 Kuku Zlate u mene jedina,
0420 To pukoše kotarski topovi,
0421 Vlašče svate kupi po Kotaru,
0422 Porad tebe rano neprebolna,
0423 Nikad tebe priboliti neću.
0424 Tako idu oba konjanika,
0425 Zaplakuje aga Jusufaga,
0426 Sve ga Rade tiši sa gavrana,
0427 Dok sidoše do Novoga bila,
0428 Pravo kuli Bosnić Mehmedage,
0429 U avliju oba uskočiše,
0430 Avlinska im otvoriše vrata,
0431 Na golemo čudo udariše,
0432 Kadli cura po avliji hoda,
0433 Dobra doru po avliji voda,
0434 Roni cura suze od očiju,
0435 A u dore griva nakrnata,
0436 Cidi mu se niz kopite krvca,
0437 Cura voda debela dorata;
0438 Njojzi aga turski selam viče,
0439 Cura agi selam otprimila,
0440 Aga svoga razjaha đogata,
0441 Pa on curu kod dorata pita:
0442 „Pa Bogom ti jadigjar divojko,
0443 Čija je si danas u avliji,
0444 Čijeg doru po avliji vodaš,
0445 Š’toj u dore krvca udarila,
0446 A što suze roniš od očiju?“
0447 A cura mu veli na avliji:
0448 „Ja Boga ti stari ihtijaru,
0449 Ja sam seka Bosnić Mehmedage,
0450 A dorat je age Mehmedage.
0451 Na zlo mi je jutro osvanulo,
0452 Jutros bratac doćera dorata,
0453 On je grdnih dopanuo rana,
0454 I Bog znade priboliti neće,
0455 Sevep n’ake Crnčevića Zlate,
0456 U srići se nikad ne smirila —
0457 Adže dragi odmakni đogata,
0458 Harli mi se dorat prigodio,
0459 Mogo b’ đogi štetu učiniti.“
0460 Aga svoga ostavi đogata,
0461 Pa okrenu u visoku kulu,
0462 Za njim Rade uz mostove skače,
0463 Pa obadva ugjoše Mehagi,
0464 Ali Meho leži na dušeku,
0465 Njemu aga turski selam viče —
0466 Bosnić agi selam otprimio,
0467 Pitaše se za mir i za zdravlje,
0468 Tada aga knjigu izvadio,
0469 Knjigu dade Bosnić Mehmedagi,
0470 Ranjen Bosnić knjigu prefatio,
0471 Ranjen aga sjede na dušeku,
0472 Kad aginu knjigu pregledao,
0473 Pa vidio što mu knjiga kaže,
0474 On se rukom za jastuk hitio,
0475 Pa izvadi osječenu glavu,
0476 Baci agi na odaju glavu:
0477 „Eto glava Crnčić Jusufaga,
0478 To je glava Popović serdara,
0479 Kad sam bio aga u begluku,
0480 Tad si došo Liki Mustajbegu,
0481 Kad je beže knjigu proučio,
0482 Ja sam čuo što ta knjiga kaže,
0483 Od begluka ja pojaha doru,
0484 Ašićare na Kotare sido,
0485 Mene aga mira namirila,
0486 Pa sam Kranjcu odvalio glavu,
0487 Al sam grdnih dopanuo rana,
0488 I Bog znade priboliti neću.“
0489 Kad te Rade riči razumio,
0490 Sa odaje glavu prefatio,
0491 Pa poznaje glavu u odaji,
0492 Rade znade sve serdarske glave,
0493 Pa on veli Bosnić Mehmedagi:
0494 „Mehmedaga na dušeku svome,
0495 Dobro ti si na Udbinu sašo,
0496 Na bolje si misto potrefio,
0497 Serdaru si štetu napravio,
0498 Nije glava Popović serdara,
0499 Već je glava malog Nikolice,
0500 Mlagjeg brata Popović serdara.“
0501 Kad te Bosnić razumio riči,
0502 Pruži knjigu agi Jusufagi,
0503 Još mu Bosnić veli u odaji:
0504 „Nosi aga knjigu šarovitu,
0505 Ti ćeš selam Vrhovcu Aliji,
0506 Nek se knjige primi šarovite.“
0507 Jusufagi suze udariše,
0508 Kada primi knjigu šarovitu,
0509 Pa okrenu niz mostove kuli,
0510 Za njim ide uskok Radovane,
0511 Na gotove ate posidoše,
0512 I krenuše na Vrhove ravne,
0513 Kad su taman u po puta bili,
0514 A slomi se oganj na Kotaru,
0515 K’o da Kotar u abez ambis propade,
0516 A zaplaka adže na đogatu,
0517 „Kuku Zlate, do smrti,
0518 Na Kotari pukoše topovi
0519 Ono Vlašče kupi Kotarane,
0520 U svatove tebi do Crnčića.“
0521 Kuka adže u sedlu đogatu,
0522 A Rade ga tiši sa gavrana,
0523 Tako sišli na Vrhove ravne,
0524 Taman kuli Vrhovca Alage,
0525 Avlinska mu otvorena vrata.
0526 U avliji ate uskočiše.
0527 Na golemo čudo udariše,
0528 Kada Ajka Alagina seka,
0529 Voda cura debela ždalina,
0530 U ždralina griva nakrnata,
0531 Cidi mu se niz kopite krvca,
0532 Cura hoda grozne suze lije,
0533 Aga Ajki turski selam viče —
0534 Ajka njemu selam otprimila,
0535 Pita aga Ajke na avliji:
0536 „Što proliva suze od očiju,
0537 Što je ždralin krvav u avliji.“
0538 A Ajka mu veli od ždralina:
0539 „Na zlo ti sam jutros uranila,
0540 Meni bratac osvanu kod kule,
0541 Grdni mi je dopanuo rana,
0542 Sevep n’ake Crnčevića Zlate,
0543 U srići se nikad ne smirila. —
0544 Adže dragi odmakni đogata,
0545 Harli mi se ždralin prigodio,
0546 Mogo bi ti štetu učiniti.“
0547 Aga svoga osjede đogata,
0548 Maman Rade debela gavrana,
0549 Pa ih eto u visoku kulu,
0550 U odaju Vrhovcu Alagi,
0551 Adže leži Vrhovac Alaga.
0552 Jusufaga turski selam viknu,
0553 Ranjen Ale selam odprimio,
0554 Pitaše se za mir i za zdravlje,
0555 Onda aga knjigu izvadio,
0556 Dodade je ranjenu Alagi,
0557 Kada aga knjigu pregledao,
0558 Pa se rukom za jastuk hitijo,
0559 Izvadi mu osječenu glavu:
0560 „Eto glava Popović serdara.“
0561 Rade primi osječenu glavu,
0562 Odmah Rade glavu prepoznade,
0563 Pa on agi veli na dušeku:
0564 „Na dobro si mjesto potrefio,
0565 Kotaru si kahar učinio,
0566 Nije glava Popović serdara,
0567 Već njegova vridna pobratima,
0568 Pobratima Jure kapetana.“
0569 Kad Alaga riči razumio,
0570 Jusufagi knjigu povratio,
0571 I ovako njemu govorio:
0572 „Nosi knjigu polju Turjanskome,
0573 Pobri mome Musić bajraktaru,
0574 Ti ćeš selam pobratimu mome,
0575 Nek se knjige primi šarovite.
0576 Primi aga knjigu od Alije,
0577 Jusufagi suze udariše,
0578 Pa okrenu na odajska vrata,
0579 Za njim Rade niz kulu okrenu.
0580 Kad sidoše na mermer avliju,
0581 I gotove ate posidoše,
0582 Kad su taman u po puta bili,
0583 A slomi se oganj na Kotari,
0584 K’o da Kotar u abez propade,
0585 A zaplaka adže na đogatu:
0586 „Kuku Zlate, moja jedinice,
0587 En’ kotarski pukoše topovi,
0588 Krenuše se kićeni svatovi,
0589 Sad će ćeri tebi udariti,
0590 Hoće tebe svesti na Kotare,
0591 A Rade ga tiši sa gavrana.
0592 Tako oni na Turjansko sišli,
0593 Pravo kuli Musić Ibrahima,
0594 A ’vlinska mu otvorena vrata,
0595 U avliji ate utiskoše,
0596 Na golemo čudo nagaziše,
0597 Voda cura po avliji doru,
0598 U dorata griva nakrnata,
0599 Cidi mu se krvca niz kopite,
0600 Cura voda debela dorata,
0601 A proliva suze od očiju,
0602 Njojzi aga turski selam viče —
0603 A divojka selam otprimila,
0604 Veli aga curi na avliji:
0605 „Što prolivaš suze od očiju,
0606 A što vodaš krvava dorata.“
0607 A veli mu cura u avliji:
0608 „Na zlo ti sam jutro osvanula,
0609 Jutros mi je bratac osvanuo,
0610 Ranjen mi je došo sa Kotara,
0611 E Bog znade hoćel priboliti,
0612 Sevep n’ake Crnčevića Zlate,
0613 U srići se nikad ne smirila,
0614 Adže dragi odkuči đogata,
0615 Naran mi se dorat pritrefio,
0616 Mogo b’ đogi štetu učiniti.“
0617 Oni svoje konje razjahaše,
0618 Pa ih eto u visoku kulu,
0619 U odaju Musić bajraktara.
0620 Kada oba ušla u odaju,
0621 Kad al leži Musić na dušeku,
0622 Njemu aga turski selam viče —
0623 Musić Bajro selam prifatio,
0624 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0625 Jusufaga knjigu izvadio,
0626 Dade knjgu Musić Ibrahimu.
0627 Kada Bajro knjigu pregledao,
0628 Pa se rukom za jastuk hitijo,
0629 Baci agi osječenu glavu:
0630 „Eto glava, Popović serdara.“
0631 Rade gleda osječenu glavu,
0632 Pa Musiću veli na dušeku:
0633 „Dobro ti si jutros podranio,
0634 Kotaru si štetu učinio,
0635 Nije glava Popović serdara,
0636 Već njegova vridna bajraktara,
0637 Sa Kotora Gavran kapetana.“
0638 Kad je Musić razumio riči,
0639 On povrati knjigu Jusufagi.
0640 Kada knjigu adže prefatio,
0641 Pisnu adže baš k’o prisojnica,
0642 A sjeti se svoje jedinice,
0643 Pa okrenu odaji na vrata,
0644 Rade za njim niz kulu okrenu,
0645 I gotove ate posjedoše,
0646 Niz Turjansko ravno udariše,
0647 Kad Turjansko polje pregaziše,
0648 I spadoše oba na raskršće,
0649 Jedni puti idu na Udbinu,
0650 Do begluka Like Mustajbega,
0651 Drugi idu brdu Crnčevića,
0652 A do kule age Jusufage,
0653 Aga krenu svojoj biloj kuli,
0654 Rade ode na Udbinu bilu,
0655 Kada Rade side do begluka,
0656 Pred beglukom oside gavrana,
0657 Delije mu vrana prefatiše.
0658 Već je sunce na zahodu bilo,
0659 Kada Rade side do begluka,
0660 U begluku nigje nikog nema,
0661 Svak’ otišo svojoj biloj kuli,
0662 Potlje sama Like Mustajbega,
0663 Boga nazva Rade u begluku,
0664 Beg je Radi Boga otprimio,
0665 Pita beže uskok Radovana:
0666 „Radovane moja virna slugo,
0667 Kako nam je Bosnić Mehmedaga,
0668 Primi li se knjige šarovite,
0669 Hoćel Bosnić na mejdan izaći,
0670 Za našega Crnca Jusufagu?“
0671 A Rade mu poče kazivati:
0672 „Da je Bosnić ranjen kod Novoga,
0673 E Bog znade hoćel priboliti.“
0674 Kad te beže riči razumio,
0675 Pa on Radi veli u begluku:
0676 „Jel’ istina virna slugo moja?“
0677 „Jeste beže, viru ti zadajem,
0678 Kad je Bosnić pošo iz begluka,
0679 Otišo je na Dolnje Kotare,
0680 Posiko je malog Nikolicu,
0681 Al’ je grdnih dopadnuo rana,
0682 Bosnić nas je otle opremio,
0683 Da siđemo Vrhovcu Alagi,
0684 Da se aga primi Popovića.
0685 Kad smo beže sišli na Vrhove,
0686 I aga je ranjen na Vrhovi,
0687 Pa smo beže na Turjansko bili,
0688 Baš do kule Musić bajraktara,
0689 I Bajro je ranjen na Kotari,
0690 Otalen smo beže pokrenuli,
0691 Kad smo beže sišli do raskršća,
0692 Aga ode svojoj biloj kuli,
0693 I odnese knjigu pri sebika,
0694 A ja tebi i begluku sido,
0695 Da ti haber snesem na Udbinu.“
0696 Kad je beže Radu razumio,
0697 Ode beže u svoje konake,
0698 Kad u jutro beže uranio,
0699 Beg zavika trideset delija:
0700 „Spremajte se moji sokolovi,
0701 Opremajte ate na jaslima,
0702 I begova velika goluba.“
0703 Dok se beže spremi na odžaku,
0704 Kada beže siđe do goluba
0705 Delije mu ata podmakoše.
0706 On debela uzjaha goluba,
0707 I delije ate uzjahaše,
0708 Opkoliše Liku i goluba,
0709 Kud god išli do Novoga sišli,
0710 Uprav kuli Bosnić Mehmedage.
0711 Kada kuli i avliji side
0712 Dočeka ih sluga na kapiji.
0713 Sava sluga bega dočekao.
0714 Beg odjaha debela goluba.
0715 Ode kuli beže uz mostove,
0716 Kad upade u mermer odaju
0717 Gdje no Bosnić leži Mehmed-aga,
0718 Beg Bosniću turski selam viknu;
0719 Kada Bosnić bega ugledao,
0720 Da ulazi njemu u odaju,
0721 Prama begu na noge skočio,
0722 Na nogama selam otprimijo,
0723 Beg se s njime za zdravlje upita.—
0724 Pa da vidiš Like Mustajbega,
0725 Gdje Bosniću dobavi berbera,
0726 Dade njemu pedeset dukata,
0727 Još berberu vako govorio:
0728 „Liči meni Bosnić Mehmedagu
0729 A na tome tebi biti neće.“
0730 Pa okrenu odaji na vrata,
0731 Osta berber ličeć Mehmedagu.
0732 Kada beže do goluba siđe,
0733 Delije mu ata podmakoše.
0734 Kad Mustajbeg uzjaha goluba,
0735 Sve uzjaha trideset delija,
0736 A delije bega opkoliše,
0737 Pravo kuli Vrhovca Alage,
0738 Dočekaše agine delije,
0739 I od Bega primiše goluba.
0740 Kada beže pade u odaju,
0741 A gdje leži Vrhovac Alaga,
0742 Beg Alagi turski selam viknu,
0743 Kad Alaga bega ugledao,
0744 Prema begu na noge skočio,
0745 Na nogam’ mu selam otprimio.
0746 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0747 Beg Alagi dobavi berbera,
0748 Pa mu dade pedeset dukata,
0749 I berberu reče u odaji:
0750 Da mu liči agu u odaji,
0751 Pa mu neće biti sve na tome
0752 Pa okrenu na odajska vrata
0753 Beg niz kulu do goluba siđe,
0754 Delije mu ata prifatiše,
0755 Beg išćera ata iz avlije,
0756 A delije bega opkolile.
0757 Pravo kuli Musić bajraktara,
0758 Na kapiji dočeka ih sluga,
0759 Beg debela odjaha goluba,
0760 Pa ga eto u visoku kulu,
0761 A gdje leži Musić bajraktare.
0762 U odaju beže uskočio,
0763 Pa Musiću turski selam viče —
0764 Musić bajro oči otvorio,
0765 Više sebe bega ugledao,
0766 Odmah Bajro na noge skočio,
0767 Na nogama selam otprimio.
0768 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0769 U tom beže dobavi berbera,
0770 I tom dade pedeset dukata,
0771 I tom beže za bajru prikriči,
0772 Da mu liči Musić Ibrahima,
0773 Pa okrenu na odajska vrata,
0774 Eto bega na mermer avliju,
0775 On debela uzjaha goluba,
0776 Opkoli ga trideset delija,
0777 Kud god ide na Udbinu siđe,
0778 Sad nek leže sva tri pobratima,
0779 Neka rane liče na odžaku.
0780 Da vidimo Bosnić Mehmedage,
0781 Njega berber u odaji liči,
0782 Tamam punih sedam nedeljica.
0783 Kad su agi rane zamladile.
0784 Usto aga sjedi kod pendžera,
0785 Pa se aga misli kod pendžera
0786 Kud bi aga projaho dorata.
0787 Il’ bi išo do našeg begluka
0788 Do begluka Zenković Alage,
0789 Il’ bi išo na Udbinu Liki,
0790 Do begluka Like Mustajbega,
0791 „Da ja svoje vidim pobratime.“
0792 Tako misli, sjedi kod pendžera,
0793 Uz polje se konjik pomolio,
0794 Na gavranu konju od mejdana,
0795 Poznaje ga Bosnić sa pendžera,
0796 Poznaje ga poznati ne može,
0797 Kad se konjik bliže prikučio,
0798 Tada Bosnić Vlaha opazio.
0799 Vlašče dogje kamenoj kapiji,
0800 Dočeka ga sluga na avliji,
0801 Vlašče slugi dobro jutro viknu,
0802 Još ga vlašče sa gavrana pita:
0803 „Jeli kula Bosnić Mehmedage,
0804 Jeli doma Bosnić Mehmedaga,
0805 Nosim njemu knjigu sa kotara.“
0806 Sluga njemu veli na kapiji:
0807 „Ovo j’ kula Bosnić Mehmedage.“
0808 Aga se je doma pretrefio.
0809 Odmah Vlašče sa gavrana siđe,
0810 Sluga njemu vrana prifatio.
0811 Ode Vlašče agi u odaju,
0812 Terbijetli u odaju ugje;
0813 Škrlju baci pod desno pazuho,
0814 Pa upade u šikli odaju.
0815 Bosnić sjedi megju pendžerima,
0816 Vlašče njemu boga nazovnulo,
0817 I aginoj poletilo ruci,
0818 I aginu ruku poljubilo,
0819 Na koljenu knjigu ostavilo,
0820 Izmače se, stade podviv ruke.
0821 Bosnić primi knjigu šarovitu,
0822 Razvio je pa je proučio,
0823 Kad al’ knjiga sa Doljnjih Kotara,
0824 Od đidije Popović serdara,
0825 „Štaj’ u knjizi đida napravila?“
0826 Eto aga knjiga šarovita:
0827 „Ti si meni sišo u kotare,
0828 Kad Bosniću krsno ime služim,
0829 Tu je tebe sreća namirila,
0830 Ti si brata pogubio moga,
0831 Moga brata mlagjeg Nikolicu.
0832 Sad mi aga na mejdan izagji,
0833 Ti pokupi Liku i Udbinu,
0834 Pa mi siđi na Popine ravne,
0835 Ondje ćemo mejdan dijeliti,
0836 I povedi Crnčevića Zlatu,
0837 Neka mejdan gleda na Popini,
0838 Ko dobije nek vodi Zlatiju,
0839 Ko pogine tome i ne treba.“
0840 Kad je aga knjigu pregledao,
0841 Pa on vlaškom veli knjigonoši:
0842 „Ti ćeš kazat Popović serdaru,
0843 Baš ću njemu na mejdan izići,
0844 Ja ću dovest Zlatu na Popinu,
0845 Roka mu je cijel’ mjesec dana,
0846 Nek sastavlja silovitu vojsku,
0847 Dok ja Liku skupim i Udbinu.“
0848 Tako aga veli knjigonoši.
0849 Aga vlahu plati popudbinu,
0850 Ode vlašče dobro zahvaljiva,
0851 Osta aga u svojoj odaji.
0852 Što je Bosnić vadu ostavio,
0853 Braćo draga cijel mjesec dana,
0854 Nije aga vade ostavio,
0855 Što nemože vojske sastaviti,
0856 Već je aga vadu ostavio,
0857 Što mu rane zamladile nisu,
0858 Pa se boji da ih ne povridi.
0859 Da vidimo Bosnić Mehmedage,
0860 Gdje on Savu sa pendžera viknu:
0861 „Savo slugo opremaj dorata.“
0862 Dobro Sava opremi dorata,
0863 Jer mu valja na Udbinu sići.
0864 Odmah Sava u podrume siđe.
0865 Do dorata age Mehmedage,
0866 Sa dorata čula oborio,
0867 On dorata timar učinio,
0868 U duvaru dolaf otvorio,
0869 Na dorata sedlo udario
0870 Sve mu rahta od žežena zlata,
0871 U jabuka almaz kamenovi,
0872 Pa po sedlu abaliju baci,
0873 Po njoj mrku medvidinu tura
0874 Sve odozdo zlatom nasačmata,
0875 Sve iz zlata iznikli singjiri,
0876 Na singjirih kucaju cekini.
0877 Na dorata hašu udario
0878 Sva mu haša od žežena zlata,
0879 Su dvi strane dvi elmazli grane.
0880 Zauzda ga uzdom rozmanlijom,
0881 Zabaci mu četiri kajasa,
0882 Dva singjirli, a dva ibrišimli,
0883 Ibrišimli rad’ ašikovanja,
0884 A singjirli rad’ harna mejdana.
0885 Iz marvanta izvodi dorata,
0886 Na avliju izvede dorata,
0887 Bože dragi šta mu dorat radi,
0888 Nije sunca vigjo ni mjeseca,
0889 U zemanu od sedam nedelja,
0890 Pa se slugi neda prifatiti,
0891 Kopa dorat i desnom i li’evom.
0892 Kad pogleda Bosnić sa pendžera,
0893 On ugleda doru na avliji,
0894 U agi se srce razigralo,
0895 Pa se poče aga opremati,
0896 A najprije gaće i košulju,
0897 Nit su tkate nit su osačmate,
0898 Djevojačkom rukom opletene;
0899 Pa obuče od saje čakšire,
0900 Kakve su mu od saje čakšire,
0901 Stale agu pet stotina rušpa,
0902 Dok je aga skrojio čakšire.
0903 Na dvi strane dvi elmazli grane,
0904 Niz bedre mu guje napravljene,
0905 Kad god pojde nogom da koraci,
0906 Sve zj’evaju guje pod koljenom
0907 Bih rekao i bih se zakleo,
0908 Da kroz sahat zaklaće Mehagu,
0909 Koje nevišt nesme ni gledati.
0910 Po košulji dvi islah ječerme,
0911 Na jednoj su puca i ilike,
0912 A na drugoj toke pozlaćene.
0913 Kad obuče obadvi jačerme,
0914 On zelenu obuče dolamu;
0915 Ja kakva je agina dolama,
0916 Sve su niz nju od zlata pulije.
0917 Kratki ćurak po dolami baci,
0918 Ja kakav mu ćurak na plećima,
0919 Sve po njemu od zlata krugovi,
0920 Sve krugovi baš ko misecovi.
0921 Pa na glavu kalpak postavio,
0922 Sav mu kalpak od žežena zlata,
0923 A za glavu sedam čelenaka,
0924 Osma patlja od žežena zlata,
0925 Od bedara tamam do nidara,
0926 Za pas zadi oba dževerdara,
0927 Podfati ih palom okovanom,
0928 Pa pripasa na pojas gadaru
0929 I obuče čizme i kalčine.
0930 Kad se aga tako opremio,
0931 Ko uglavu ne pozna Bosnića,
0932 Svak bi reko vezirevo djete.
0933 Momku dvajest i treća godina,
0934 A pristo se aga pregodio,
0935 Jako momka gari nausnica.
0936 Kad se Meho spremi u odaji,
0937 Pa ga eto niz visoku kulu,
0938 Kada aga u avliju sigje,
0939 A do sluge i dorata svoga,
0940 On od sluge doru prifatio,
0941 Kada dorat agu opazio,
0942 Živa mira u avliji nejma,
0943 Griska agu za obe mišice,
0944 Sve se s’ agom šali po avliji,
0945 Aga dori zabaci dizgine,
0946 Nije fajde kriti mu junaštva,
0947 Nit se sedla primi ni dorata
0948 Već s’ avlije u sedlo doratu,
0949 Pa kroz ruke promaknu kajase,
0950 Sava sluga vrata otvorio.
0951 On išćera pred kapiju doru,
0952 Sve ga sejre novljanski junaci,
0953 Sve sa kula čekme polijeću,
0954 Nanose se kitli djevojčice,
0955 Da seire Bosnić Mehmedagu.
0956 On kroz Novi proćera dorata,
0957 Fatijo se polja zelenoga,
0958 Kud su agi puti na Udbinu,
0959 Do begluka Like Mustajbega,
0960 Aga mora brdu Crnčevića,
0961 Ispod kule age Jusufage,
0962 Kada aga, napolje iskoči,
0963 Kad iskoči polju Crnčevića,
0964 Proljetno se dogodilo dobo,
0965 Ugrijalo sunce po Crnčiću,
0966 A po kuli age Jusufage.
0967 Bosnić tiška debela dorata
0968 Al mu fajde od tiškanja nema:
0969 Maman mu se dorat pomamio,
0970 Nikada mu ne miruje glava,
0971 Baca glavu i desno i livo,
0972 Kad kad dorat pouzmahne glavom,
0973 Preko age pina polijeće,
0974 Sve na sapi kalja medvedinu,
0975 Po dva koplja u visinu klisa,
0976 Po četiri miri po ledini,
0977 U svem zoru klekne na koljena,
0978 Kad pogleda aga sa dorata,
0979 A do kule Crnca Jusufage,
0980 Visoka se kula dogodila,
0981 Na pendžeru Zlata Crnčevića,
0982 Sjela Zlata prema pendžerima,
0983 Prema sebi đerđef izherila,
0984 Šara zlato po bijelu platnu.
0985 A kršno se obukla djevojka,
0986 Jer se jutro petak pretrefio,
0987 Pa se kršno obukla djevojka
0988 Sve na njojzi ljetna đeisija,
0989 Sve se tijelo vidi kroz odjelo,
0990 Na glavi joj fesić megjedija,
0991 Na vrh fesa tepeluk od zlata,
0992 Mirno sjela Zlata kod pendžera,
0993 A sunce joj u fes ugrijalo,
0994 Pa odsiva tepeluk na glavi,
0995 Parlaiše agi i doratu.
0996 Kad kad cura pa izmahne glavom,
0997 A pod grlom sivaju đerdani,
0998 Jer su na njoj četiri đerdana,
0999 Prvi joj je od bjela bisera,
1000 Drugi đerdan od inđi korina
1001 Crljen korin, a grlo bijelo,
1002 Toje braćo pogledati lijepo,
1003 Baš ko krvcu po bijelu snijgu,
1004 Treći đerdan pare carevice,
1005 A četvrti od žuti dukata,
1006 Ponisko joj dukat findikliva,
1007 Na njojzi je od svile košulja,
1008 Sve odozdo brate nasačmata.
1009 Pa obukla bjelu anteriju,
1010 Sva je pusta zlatom iskaljata,
1011 Na divojci gaće kavganlije,
1012 Utegla se mukademom pasom.
1013 Na divojci jelik od kadife,
1014 Sve ponjemu mladi mjesecovi,
1015 Sve od pusta zlata napravljeni,
1016 Na ramenim, dva joj stoje krila.
1017 Kada Zlata ramenima makne,
1018 Žuberkaju krila na ramenim,
1019 Baš ko momak i mlado djevojče,
1020 Na pendžeru prema mjesečini.
1021 Oplela je dvanaest pletenica,
1022 Megju njima do dva istifana,
1023 Na čelu joj kruna navalita,
1024 Sve joj oku i obrvi smeta.
1025 Na rukam’ joj srmom belenzuci,
1026 Da ti ju je bilo pogledati,
1027 Odmah bi te spopala groznica,
1028 Ljudi kažu ja vidio nisam.
1029 Nit’ je niska, ni vrlo golema,
1030 Orta boja, roda gosposkoga!
1031 Na nogam’ joj od svile čarape,
1032 Uši jedne, četvere mingjuše,
1033 Grlo jedno, četiri đerdana,
1034 Čelo joj je tahta sedefova,
1035 Dva joj oka dva vrela studena,
1036 Mlogo nam je a daleko nam je
1037 Još je ljepša nego što je kažem.
1038 Kad djevojka glavu podginula,
1039 I u polju ugleda Bosnića,
1040 Od sebe je đerđef otisnula,
1041 Četiri mu noge prelomila,
1042 Izgubila iglu od biljura,
1043 Premakla se džamu i pendžeru,
1044 Pa na kuli čekmu otvorila,
1045 Ona agu sejri i dorata.
1046 Kad se Bosnić bliže prikučio,
1047 On udari kraj visoke kule,
1048 On nemože srcu odoljeti,
1049 Da projaše debela dorata,
1050 Das’ ne svrati agi Jusufagi.
1051 U kapiju utišće dorata,
1052 A sluga mu prifati dorata,
1053 Aga slugi boga naviknuo.
1054 Sluga agi ljepše prifatio,
1055 Pita Bosnić sluge od dorata,
1056 Jeli aga doma Jusufaga.
1057 Eno age u svojoj odaji,
1058 Odmah Bosnić okrenu u kulu,
1059 Kada Bosnić uz kulu izagje,
1060 Do odaje starog Jusufage,
1061 Kad pogleda aga po hojatu,
1062 Al mu nešto po kuli žuberka,
1063 To je Zlatka bila Crnčevića,
1064 Jer na Zlati šušnji đeisija.
1065 Aga pade u mermer odaju,
1066 Kada aga u odaju ugje,
1067 Tude nagje agu Jusufagu,
1068 Aga sjedi na mehku šiljtetu,
1069 Kad mu Bosnić turski selam viknu,
1070 Jusuf aga selam otprimio,
1071 Vidi age starog Jusufage,
1072 Zaludu mu sedamdeset ljeta,
1073 Još ićrama nije ozdravio,
1074 Aga odmah na noge ustade.
1075 Na nogama dočeka Bosnića,
1076 Pitaše se za mir i za zdravlje,
1077 Kad rekoše da su zdravo bili!
1078 Ondo aga uzme Jusuf-aga.
1079 On posadi Bosnić Mehmed-agu,
1080 Na svoje ga mjesto posadio.
1081 Kad su sjeli i odmorili se,
1082 Tada Bosnić knjigu izvadio,
1083 Dodade je agi Jusuf-agi.
1084 Kada knjigu aga pregledao,
1085 Pa vidio šta mu knjiga piše,
1086 Da će Zlata na Popine sići.
1087 Pisnu: a đe? Kao ljuta guja.
1088 Dok na vrata uskoči djevojka,
1089 I unese kahvu na tabaku,
1090 Najprij’ Babi kahvu natočila,
1091 Pa nalila Bosnić Mehmedagi,
1092 Pa se agi privi u odaji,
1093 Digla ruku a rukav spustila
1094 Zaklonila lice od Bosnića.
1095 Sve se na njeg’ iz grohota smije,
1096 Previja se baš ko gušterica.
1097 Ja kakva je Crnčevića Zlata,
1098 Bosnić ju je okom izmirio,
1099 Pa vidio lice djevojačko,
1100 Pa Bosniću srce zaigralo.
1101 Zlata kahvu liva u odaji,
1102 Dodaje je babi i Bosniću.
1103 Krnali ruku a zarfi srebreni,
1104 Izmače se podviš stoji ruke.
1105 Kada age kahvu pohrčiše,
1106 Ode Zlata odaji na vrata.
1107 Skoči Bosnić od topla pengjera,
1108 Pa on veli Crncu Jusufagi,
1109 Meni izum ja bih polazio,
1110 Valja meni na Udbinu sići,
1111 Do begluka Like Mustajbega,
1112 Po okrenu na odajska vrata,
1113 Niz mostove udario kuli.
1114 Od seiza prifati dorata,
1115 Hitro mamna poklopi dorata
1116 Jer ga Zlata gleda sa pengjera,
1117 U naglosti ata preskočio,
1118 Pa se tekar natrag povratio.
1119 Dok doratu pade po perčinu
1120 On kroz ruku promače kajase,
1121 Sluga agi vrata otvorio,
1122 Kad ispade aga pred kapiju,
1123 A polja se primi Crnčevića.
1124 Ode Bosnić oćera dorata.
1125 Kada Bosnić polje premetnuo,
1126 Dokle ga je Zlata ispratila,
1127 Dok ga mogla očima viditi.
1128 Kada aga polje premetnuo,
1129 Fatio se polja Udbinskoga,
1130 U po polja Bosnić iskočio,
1131 Kad pun begluk ličkih nabodica,
1132 U vrh kola Lika Mustajbeže,
1133 Sve je akren sjeo kod akrana,
1134 Sjeo aga jedan do drugoga,
1135 A ihtijar jedan uz drugoga,
1136 Jandal mladež sjedi u begluku:
1137 Tude dvanest bješe pobratima,
1138 Pobratima Bosnić Mehmedage.
1139 Kad je aga naćero dorata,
1140 Opazi ga Lika pred beglukom,
1141 Pa zavika Lika u begluku:
1142 „Djeco moja mladi udbinjani,
1143 Eto nama Bosnić Mehmedage,
1144 Sad je Bosnić rane izličio,
1145 Jer on meni i begluku side.“
1146 U tom Bosnić odjaha dorata,
1147 Delije mu ata otprimiše,
1148 Bosnić pade begluku na vrata,
1149 Kad pun begluk ličkih nabodica,
1150 Ićramli su udbinjani turci,
1151 Stiskaše se jedan do drugoga,
1152 Mehmedagi mjesto našiniše,
1153 Uz kolino Like Mustajbega.
1154 Kada Bosnić sjede u begluku,
1155 Pa agama turski selam viknu,
1156 Njemu age selam otprimiše,
1157 Pitaše se za mir i za zdravlje.
1158 Kad rekoše da su zdravo bili,
1159 Onda Bosnić knjigu izvadio,
1160 Dade knjigu Liki Mustajbegu.
1161 Kada beže knjigu pregledao,
1162 Pa vidio što mu knjiga piše,
1163 Na Bosniću oči sastavio:
1164 „O Mehaga moje dite drago,
1165 Jesil’ knjizi dževap učinio?“
1166 „Jesam beže milom Bogu hvala,
1167 Da ću vlahu na mejdan izaći,
1168 Da ću svesti na Popine Zlatu,
1169 Da ću sići s’ tobom na Popine.
1170 I dobru sam vadu odgodio,
1171 Mustajbeže cijel’ mjesec dana.“
1172 Kad te riječi Lika razumio,
1173 On Bosnića rukom pregrlio,
1174 Pregrlio pa ga poljubio,
1175 „Be aferim gnjizdo od Novoga,
1176 Babo ti je haran junak bio,
1177 Pa se soko na sokola baca,
1178 Ti neka ćeš na Popine sići,
1179 Popoviću na mejdan izaći,
1180 Ja ću tebi svate sastaviti,
1181 Ako Bog da i sreća od Boga,
1182 Te pogubiš Popović serdara,
1183 Zavik će se svati spominjati,
1184 Čuj Bosniću do onoga svita,
1185 Ja ti vojske neću omaliti.
1186 Povesću ti na Popine Zlatu,
1187 Pa nek kuja gleda na poljani,
1188 Koga joj je balinka rodila,
1189 Ako Bog da, te se povratimo,
1190 Ja ću tebi vinčati Zlatiju,
1191 Ti ćeš joj se aga osvetiti,
1192 Ti se dva put na nju oženiti,
1193 Sad’ ću tebi svate sastaviti.“
1194 Pa on knjige piše šarovite,
1195 U begluku kad je ispiso,
1196 Onda viknu knjigonošu svoga,
1197 Knjigonošu Humalića Ibru.
1198 Kad mu Ibro do begluka dođe,
1199 On mu daje knjige šarovite,
1200 Pa on Ibri vako govorio:
1201 „Ibrahime vrsan knjigonoša,
1202 Evo tebi knjige šarovite,
1203 Hajde Ibro po Udbini sidi,
1204 I raznesi knjige šarovite,
1205 Prvoš’ sniti do Skradina bila,
1206 A na ruke paši Skradinliji,
1207 Još ćeš njemu selam od meneka,
1208 Nek se paša sprema kod Skradina,
1209 Nek se sprema cijel mjesec dana,
1210 Valja njemu na Popine sići,
1211 Pa ćeš drugu do Nadina sniti,
1212 A na ruke Ahmet Alajbegu.
1213 Treću nosi Kninu kamenome,
1214 A na ruke kninskome dizdaru.
1215 Pa ćeš otle do Novoga sići,
1216 Podaj knjigu Zenković Alagi.
1217 Otalen ćeš do Raduča sići,
1218 Podaj knjigu Kumalić Mujagi,
1219 Pa otalen na Cetinu sidi
1220 Podaj knjigu Gazi Mahmutagi,
1221 Pa otolen na Podove sidi,
1222 Podaj knjigu crnom Omerbegu.
1223 Paš otalen do Vranića sići,
1224 Podaj knjigu Vranić Alibegu,
1225 Paš otalen ata povratiti,
1226 Hajde Ibro do Gradačca ravno,
1227 Do Gradačca careve palanke,
1228 Podaj knjigu Čelebića sinu.
1229 Paš’ otalen u Ploču kamenu,
1230 Podaj knjigu Pločanin Alagi,
1231 Paš’ otale u vrh Like sići,
1232 Podaj knjigu Mazul Alibegu,
1233 Paš’ otalen do Gospića sići,
1234 Podaj knjigu Alagi Dizdaru,
1235 Svakom selam Ibro od meneka,
1236 Nek se svaki sprema na odžaku,
1237 Humuliću cijel mjesec dana,
1238 Neka svaki sastavlja ordiju,
1239 Jer nam valja na Popine sići.“
1240 Odmah Ibro knjige prefatijo,
1241 Pa okrenu begluku na vrata,
1242 On u kaštel do garana side,
1243 Sad nek Ibro ide Hamuliću.
1244 Neka knjige nosi po gradovi,
1245 Viknu Lika Radu u begluku
1246 „Slugo moja uskok Radovane,
1247 Deder meni pridi i pengjeru,
1248 Da ti rečem tri četiri rići.“
1249 Odmah Rade begu prestupio,
1250 A veli mu Lika Mustajbeže,
1251 „Radovane begov podajniče,
1252 Hajde Rade po palanki pogji,
1253 Po kulama i po čardacima,
1254 Svakom agi Rade ti dokaži,
1255 Nek se svaki sprema kod čardaka,
1256 Nek se sprema cijel’ mjesec dana,
1257 Valja njima na Popine sići,
1258 Tebi Rade knjige netrebaju.
1259 Svakom’s salam od mene poniti,
1260 Svak će tebi Rade vjerovati,
1261 Ti uzjaši velika gavrana,
1262 Pa ga Rade goni niz Krajinu,
1263 Ti ćeš Bišću najpre udariti,
1264 Ti ćeš selam Poparženoviću
1265 Nek pokupi momke po Krajini,
1266 Nek povede sa Gabele Beću,
1267 Sa sred Bišća dva Šejtanagića,
1268 Sa dnu Bišća dva Beširevića,
1269 Pa ćeš Krupi sići na kapiju,
1270 Pa ćeš selam begu Badnjeviću,
1271 Nek povede Ahmet Bajraktara.
1272 Pa ćeš šeher sići Kostajnici,
1273 Ti ćeš selam Ćori Mustajbegu,
1274 Nek povede Selim bajraktara.
1275 Pa ćeš rade u Otoku sići,
1276 Pa ćeš selam starom Kahrimanu,
1277 Nek povede djecu sa odžaka,
1278 Pa ćeš otle do Jezerskog sići,
1279 Ti ćeš selam Džafer bajraktaru,
1280 Pa ćeš otle do Bužima sići,
1281 Pa ćeš selam Hasanu Dizdaru,
1282 Pa ćeš selam Ćatić Bajraktaru,
1283 Otale ćeš ti do Stine doći,
1284 Pa podigni do dva Krakovića,
1285 Pa ćeš sići do Cazina bila,
1286 Pa ćeš salam dvama Topićima,
1287 Otalen ćeš do Mutnika sići,
1288 Do Mutnika dvama Vilićima,
1289 Pa do Tržca oba Velagića,
1290 I od Peći Kovačeva Ramu,
1291 Sa Kladuše obadva Hrnjice
1292 Mustafagu i brata Halila,
1293 Otalen ćeš do Šturlića sići,
1294 Do čardaka Štuke Hasanage,
1295 Nek povede Osman bajraktara.
1296 Ode Rade niz Krajinu sići,
1297 A beg viknu djecu u begluku.
1298 „Djeco moja ovde u begluku,
1299 Ko nam se je ovde pretrefijo,
1300 Vama knjige opravljati neću,
1301 Svako meni i begluku siđte,
1302 Od sad djeco pa kroz mjesec dana:
1303 A ti aga Bosnić Mehmedaga,
1304 Ti mi nemoj više dolaziti,
1305 Sad se aga hrani za mejdana,
1306 Ti ćeš meni na Udbinu sići,
1307 Kad Zenković od Novoga pogje,
1308 Jer sam njemu knjigu opravijo,
1309 Da Zenković pokupi Novljane,
1310 Pa da meni na Udbinu side.“
1311 Tude oni bili u begluku,
1312 Kad im vakat od rastanka bilo,
1313 Svaki ode svojoj biloj kuli.
1314 Bosnić ode do Novoga svoga .
1315 Što god ide sve će brzo doći,
1316 Sve prolaze dani i konaci.
1317 Kada begu jutro osvanulo,
1318 U koje je jutro beže odredio,
1319 Da mu age na Udbinu sidu,
1320 Beg zavika Čerim bajraktara,
1321 Bajraktaru hajde do bunara
1322 Razapni mi čador kod bunara.
1323 U mlagjega pogovora nejma.
1324 Čerim brajo pokupi čadore,
1325 Pa ga eto do bunara side,
1326 Pa razape čador kod bunara.
1327 Kod ogjaka spremio se Lika,
1328 Sluga Rade ata opremio,
1329 Beg goluba uzjahao svoga,
1330 Pa ga eto polju i čadoru,
1331 Beg pod čador side kod bunara.
1332 Po rudinam ogrijalo sunce,
1333 Vedro mu se jutro pregodilo,
1334 Iz planine magla poletila.
1335 Nije magla što je od godine,
1336 Već od pare konjske i junačke,
1337 A napolje alaj iskočio,
1338 Pred alajom jedan na sijahu,
1339 To je glava paše od Skradina.
1340 Podigo je po Skradinu Turke,
1341 Za njim ide do devet stotina,
1342 Sve atlije od Skradina bila,
1343 Osam stotin imade pješaka,
1344 Kada paša do bunara side,
1345 Sva se vojska u polju primiri.
1346 Paša begu ode i čadoru,
1347 Bajraktari redaju bajrake,
1348 Uz polje se alaj pomolio,
1349 Pred alajom jedan na đogatu,
1350 To je glava Ahmet Alajbega,
1351 Od Nadina grada bijeloga,
1352 Osam stotin za njim konjenika,
1353 Sedam stotin imade pješaka,
1354 I taj alaj na rudine side,
1355 Poglavica ode poglavici,
1356 Osta vojska u polju zelenu.
1357 Još se njima alaj pomolio,
1358 Pred alajom jedan na alatu,
1359 Toje glava Zenković Alage,
1360 Poredi mu drugi na doratu,
1361 Maman mu se dorat pomamio,
1362 A kršno se aga opremio,
1363 Oko njega oblijeće ćorda,
1364 Baš ko pašče oko dobra lovca,
1365 Svi rekoše eto Mehmedage,
1366 I taj alaj na rudine side,
1367 Osta vojska u polju zelenom,
1368 A Zenković begu pod čadore,
1369 Sobom Bosnić vodi Mehmedagu.
1370 Kad dogjoše Liki u čadoru.
1371 Malo vreme a dugo ne bilo,
1372 Uz polje se konjik pomolijo,
1373 Na đogatu konju od mejdana,
1374 To bijaše crnag Jusufaga,
1375 Poredi mu Zlata na alatu,
1376 A kršno se Zlata opremila,
1377 Vrgla peću obukla feradžu,
1378 A na ruke vrgla rukavice,
1379 A za njime sila i ordija,
1380 Poglavari idu poglavici,
1381 Vojska osta u polju zelenom,
1382 Jandal Zlata na konju alatu.
1383 Dugo nam je a daleko nam je,
1384 Da brojimo ličke nabodice,
1385 Kog je Lika zovno do Udbine,
1386 Svak je rada Liku poslušao,
1387 Svak je došo Liki na Udbinu
1388 Najkašnje mu efendija dogje,
1389 Sad mu Šuval efendija dogje,
1390 Beg zavika Šuval efendiju,
1391 „Efendija dinu gajrećija,
1392 De pribroji vojsku na Rudini,
1393 Da vidimo što imamo vojske,
1394 Imamo li sčime na Popine.“
1395 Efendija pod čadorom viknu,
1396 „Poglavari vičite čauše,
1397 Nek čauši prebroje nam vojsku,
1398 Svak nek kaže kol’ko ima druga,
1399 Ja ću vojsku na kalem uzeti.“
1400 Svaki čauš na kalem uzeo,
1401 Svako kaže Šuval efendiji.
1402 Kada hogja vojska sastavio,
1403 Ima vojske trideset hiljada.
1404 Kad rekoše da se okupiše,
1405 Uz polje se konjik pomolio,
1406 Na ždralinu ko na gorjaniku,
1407 Maman mu se ždralin pomamio,
1408 Poredi mu drugi na doratu,
1409 Pod agom se dorat pomamio,
1410 A za njime hiljada delija,
1411 To bijaše Vrhovac Alaga,
1412 Svojim pobrom Musić bajraktarom,
1413 I sa svojih hiljadu delija,
1414 Pobre pošli u svatove pobri.
1415 Kada aga stiže sa Vrhova,
1416 Tad rekoše da će polaziti.
1417 Krenu Lika s vojskom na Popine,
1418 Pređe beže Liku i Udbinu,
1419 Na lugove beže udarijo,
1420 Kad lugove beže prelazio
1421 Na poljane vojska udarila,
1422 Do biljega malog Muratbega.
1423 Otalen je vojska udarila,
1424 Ispod gore u duge dolove,
1425 U Lipovac klanac udariše.
1426 Kad su bili u polju Lipovcu.
1427 Onda Zlata veli Mehmedagi:
1428 „O Bosniću srce iz nedara
1429 Što si srce glavu oborio,
1430 Da se vlaha nisi preplašio.“
1431 A veli joj Bosnić Mehmedaga:
1432 „Srce dušo Crnčevića Zlate,
1433 Ja se vlaha nisam preplašio,
1434 Već se jesam zamislio Zlate.
1435 Kad’ sidemo na Popine ravne,
1436 Pa ja tebe svedem na Popine
1437 Pa ostavim tebe u mejdanu,
1438 Jer će serdar izvesti Anicu,
1439 I bijel joj čador razapeti,
1440 Ko dobije nek vodi obadve,
1441 Pa ćeš Zlate sjesti kod Anice
1442 Ko će tebe pričuvati Zlate.
1443 Kad je vlašče vrglo čuvadare,
1444 A kod svoje seke Anđelije,
1445 Do nje stao Vučkoviću Vuče
1446 I do njega devet Vučkovića,
1447 Pa do njiha sedam Mandišića,
1448 I uz njiha sedam Žagrovića,
1449 Pa do njiha čoravi Vasilju
1450 Još do njega suhonogi Rade
1451 A kraj tebe niko stati nejma.
1452 Kod kog ću te ostaviti Zlate,
1453 Kada vlahu na mejdan izigjem
1454 Pa sam zato neveseo Zlate.“
1455 A Zlata mu veli sa alata:
1456 „Nemoj srce biti neveseo,
1457 Ti se meni neboj pod čadorom,
1458 A neće ti uteći Anica,
1459 Ja ću Anu tebi oćuvati,
1460 Akoj’ už nju Vučkoviću Vuče
1461 Uzame će serdar Mustafaga,
1462 Akoj’ uz nju devet Vučkovića,
1463 Uzame će sedam Kumalića,
1464 Akoj’ uz nju ćoravi Vasilije,
1465 Uzame će uskog Radovane,
1466 Još ću sebi vrći diverove,
1467 Dva begova vridna bajraktara,
1468 I Mehagu Dizdareva sina,
1469 I Halila brata Hrnićina.“
1470 Kad te Bosnić razumio riči
1471 Što mu Zlata reče u Lipovcu,
1472 Na Zlatu se Bosnić nasmijao,
1473 Tako oni klanac prigaziše.
1474 Na Popinje vojska udarila,
1475 Koliko je polje pod Kotarom,
1476 Pola su ga vlasi pretrpali,
1477 Iskopali učkat meterize,
1478 Na hendeke opleli koševe,
1479 Na koševe navukli topove.
1480 Kada Lika side Mustajbeže,
1481 I dovede silovitu vojsku,
1482 Vojska stala jedna prema drugoj,
1483 Megju sobom mejdan ostavili,
1484 Gdje će Bosnić Mejdan dijeliti,
1485 Sa đidijom Primorskim serdarom,
1486 Jandal čador njima na poljani,
1487 Đej’ Anica Popović serdara.
1488 Beg Zlatiju spremi do čadora,
1489 Kad se cure obe sastaviše,
1490 Sjede Zlata prema Anđeliji
1491 A do Ane Vučkoviću Vuče,
1492 Pored njime serdar Mustafaga,
1493 Pa do Vuje devet Vučkovića,
1494 A do Muje devet Kozličića,
1495 Pa je stalo osam Mandušića
1496 Pored njima osam Memagića,
1497 Pa je stalo sedam Žagrovića,
1498 Pored njima sedam Kumalića,
1499 Pa je stao Ćoravi Vasilju,
1500 Pored njime Tale Ibrahime,
1501 Do njeg stao suhonogi Rade,
1502 Pored njime uskok Radovane,
1503 Viš’ Zlatije stoje diverovi
1504 Dva begova vridna bajraktara,
1505 Stoji Meho i mali Hrnjica,
1506 Svaki gole drže u šakama,
1507 Sve popriča jedan u drugoga,
1508 Poškripuje jedan na drugoga.
1509 Da vidimo bega Udbinskoga,
1510 Đe on skoči na noge lagane,
1511 I povede trijest poglavica,
1512 A skočiše tri silana bana,
1513 Ban Zadarski i snjim Šibenički,
1514 I Oršanski s njima je ustao,
1515 I sa njima četerest serdara,
1516 Razmiriše mejdan Popovića
1517 I Turčina Bosnić Mehmedage,
1518 U širinu dvadeset kopalja,
1519 U duljinu trijest i četiri,
1520 Pa se beže vrati do čadora,
1521 On Mehagi veli kod čadora,
1522 O Bosniću moje dite drago,
1523 Hoš li vlahu na mejdan izaći,
1524 Hoću beže obadva mi svita,
1525 Dok je Boga i dorata moga,
1526 Da je sedam umirati puta,
1527 A četerest diliti mejdana,
1528 Ni zašto se zakloniti neću
1529 Kad te Lika razumio riči,
1530 Pa Bosniću veli kod čadora,
1531 Hajde aga uzmi abdest na se,
1532 Pa ti klanjaj dva naša rečata,
1533 Rad mejdana Popović Serdara,
1534 Jer se za čas može poginuti.
1535 Odmah aga Liku poslušao
1536 A doskoči dvanaest pobratima,
1537 Od Bosnića primiše dorata,
1538 Bosnić uze turski abdest na se,
1539 Dva božija saklanja rečata,
1540 Hatmu malu Bosnić proučio,
1541 Kada Bosnić Dovu učinio,
1542 Pa od pobre prefati dorata,
1543 Kad pojaha debela dorata,
1544 A veli mu Lika Mustajbeže:
1545 „Sine dragi Bosnić Mehmedaga,
1546 Gledaj sine doru projahati.
1547 Sad niz polje naćeraj dorata,
1548 Kraj koševa i pokraj topova,
1549 Kraj čadora tri silena bana,
1550 Do čadora Popović serdara.
1551 Muško sine projaši dorata,
1552 Nemoj mi se prepasti banova,
1553 Meho svoga otišće dorata,
1554 Vid agini dvanaest pobratima,
1555 Svaki agu moli na Popina
1556 Svaki od njeg mejdan zaiskao.
1557 Svakom reče Bosnić Mehmedaga,
1558 Da mu neda prvoga mejdana,
1559 Dok je Boga i konja dorata.
1560 Tako Bosnić oćera dorata,
1561 Kraj topova i pokraj topćija.
1562 Kraj čadora navrgo dorata,
1563 Do čadora Popović serdara,
1564 Kada Bosnić do čadora dogje,
1565 Kad al’ piju tri silena bana,
1566 I kod njiha Popović serdare,
1567 Posjedala uzvišna gospoda.
1568 Njima Bosnić Boga nazovnuo,
1569 Onda viknu Popović serdare,
1570 Hodi aga da se napijemo,
1571 A Bosnić ga sa dorata viknu:
1572 „Ustaj vamo da mejdan djelimo,
1573 Jer je moja samohrana ćorda,
1574 A haran mi dorat od mejdana.
1575 Mogo bi te Stole oboriti,
1576 Mogo bi ti glavi kidisati,
1577 Mogob’ čašu krvi dopuniti.“
1578 A veli mu Popović serdaru:
1579 „Hajd Turčine na polje zeleno,
1580 Bi će tebi danas mejdandžije.“
1581 Pa odjaha Bosnić na poljane,
1582 Serdar sluge kod čadora viknu.
1583 Povedite brnju velikoga.
1584 Vidi vlaha kakvu hilu pravi.
1585 Kad uzjaha brnju velikoga,
1586 Za se jagra meće na brnjaka,
1587 Jagar uze pušku za serdarom,
1588 Obgrnu ga serdar kabanicom,
1589 Pa otišće na polje zeleno,
1590 Kad izjaha Bosnić Mehmed-agi.
1591 Pa on veli Bosnić Mehmed-agi:
1592 „Kako ćemo mejdan dijeliti?“
1593 „Vlaše kako danas tebi drago,“
1594 Tvoje zvanje, tvoje obiranje,
1595 Tvoj je mejdan Popović serdare.“
1596 „Kad je Ture kako meni drago.
1597 Bježi meni na doratu svome,
1598 Goniću te na brnjaku svome.
1599 Ako tebe stignem na brnjaku?
1600 Da ti uzmem sa ramena glavu.
1601 Ako tebe nestignem Turčine,
1602 Bježaću ti do čadora svoga.“
1603 To rekoše ati potekoše,
1604 Bježi Bosnić na doratu svome,
1605 A goni ga serdar na brnjaku.
1606 Vid’ dorata Bosnić Mehmed-age,
1607 Talumli se dorat pregodio,
1608 Jer ga aga tome naućio,
1609 Dobar dorat glavu izherio,
1610 Jedno oko po travi hitio,
1611 Jedno oko drži na serdaru.
1612 Serdar agu blizu dostignuo,
1613 Od sebe je koplje otisnuo,
1614 Dobar dorat koplje opazio,
1615 U svem zoru kleče na koljena,
1616 U zadnjim se povio kukovi,
1617 Po njemu se Bosnić položio.
1618 Preko age koplje preletilo,
1619 Frci dorat pa se povratio,
1620 Za njim aga nametnu dorata.
1621 A pobiže serdar na brnjaku,
1622 Šićar pušku agi okrenuo.
1623 Puče puška jagru sa brnjaka,
1624 Nepogodi age ni dorata.
1625 Malo agi škode napravio,
1626 Dvi mu odbi na glavi čelenke.
1627 Kad vidio da je premetnuo,
1628 Serdar baci jagra sa brnjaka.
1629 Dokle dorat jagra preskoćio,
1630 Porazmače serdar na brnjaku.
1631 Bosnić svome kidisa doratu,
1632 On dostigo Popović serdara,
1633 Mogo bi ga sabljom udariti,
1634 Al ga aga nesmi udariti,
1635 Jer je vigjo hilu u serdara.
1636 Da udari Popović serdare,
1637 Na agu bi topi ispucali,
1638 Nako topa nesme opaliti,
1639 Jer će ubit Popović serdara.
1640 Naskakaše oba kraj topova,
1641 Nesmidoše tope ispucati,
1642 Več kad oba ate proskakaše,
1643 A za njima topi ispucaše,
1644 Vid’ serdara nagoni brnjaka,
1645 Iz mejdana povrati brnjaka,
1646 Kud najgušća glija i parada.
1647 Na Bosnića puške ispucaše.
1648 Brez egjela umiranja neja
1649 Taksirata dok Bog ne naredi,
1650 Niti pade niti se prepade,
1651 Od Bosnića golo gvožgje sinu,
1652 A dobar mu dorat od mejdana.
1653 „Da vidimo like Mustajbega,
1654 Đe on viknu hodžu šuvaliju,
1655 Uči dovu Šuval efendija.
1656 Hodže đulbe dovu zaučiše,
1657 A hagjije zićir donesoše.
1658 Trgaše se mladi bajraktari,
1659 Da je bilo stati pogledati,
1660 Kako dvanest sinu pobratima!
1661 Kako pobre žale Mehmed-agu’
1662 Ponajvečma Vrhovac Alaga,
1663 I sa njime Musić Turjanskoga
1664 Oni prvi u din ugrizoše,
1665 I Bosniću jardum učiniše.
1666 Fuka stade u nebu bajraka
1667 Stoji zemlje crne tutljevina.
1668 Bajraktari prvi udariše,
1669 A kotarski drmnuše topovi.
1670 Kada puče petnaest topova,
1671 Bajraktari po polju legoše,
1672 Preko njiha topi prevrgoše,
1673 O male se puške pojagmiše,
1674 Pa se jednom vatrom premetnuše,
1675 I za golo gvožđe prefatiše
1676 A ostali udariše Turci.
1677 Svadiše se Turci i kauri,
1678 Da vidimo dviju divojaka,
1679 I kod njiha mameni pinaka,
1680 Navaljuje jedan na drugoga.
1681 Tude njima sreća poslužila,
1682 Oni čador tude osvojiše,
1683 Malo štete njima kod čadora.
1684 Tri kozlice rana dopadoše,
1685 I dva brata do dva Memagića,
1686 I najmlagji Kumalić Ahmete.
1687 Svi legoše vlasi kod čadora,
1688 Oni ate o tle posjedaše,
1689 I na vlaški logor udariše,
1690 A ostaše cure pod čadorom.
1691 Kada su se sile udarile,
1692 Rabrim Bože nemila sastanka
1693 Šta se tude može preslušati?
1694 Jedni viču na polju ranjeni:
1695 „Negazi me brate sa konjima!
1696 Lake su se rane dogodile.“
1697 Jedni viču na polju ranjeni:
1698 „Gazi mene udri dušmanina,
1699 Halal tebi moja krvca bila,
1700 Na mahšeru i na onom svitu.“
1701 Već je malo utišala čorda,
1702 Kad kad pukne po razboju mala,
1703 Nevidi se od trave do glave
1704 Ja kamoli od mene do tebe.
1705 Jer je polje magla pritisnula,
1706 Nije magla što je od godine,
1707 Već od hrza praha i olova
1708 I od pare konjske i insanske,
1709 A proču se Mustajbeže lički,
1710 Hala djeco o jurjevi danci,
1711 Ovnovi se rad Kurbana hrane,
1712 A junaci rad današnjeg dana.
1713 Kad Ličani bega opaziše,
1714 Oni večma onda navališe,
1715 Vavik puca petnaest topova,
1716 Štetu čini Liki Mustajbegu.
1717 Malo zatim ne progje zemana,
1718 Ču se grlo like Mustajbega:
1719 „Udarajte sivi sokolivi.
1720 Dženetu se otvoriše vrata,
1721 Iz dženeta izašle hurije,
1722 I iznile krmzi peštemalje
1723 A da kupe duše od šehita.“
1724 Opet Turci živo udariše,
1725 Kad Ličani bega opaziše,
1726 A očuše ezan na topovi,
1727 Ezan uči Šuval efendija,
1728 Jer je došo Šuval efendija,
1729 A na svojoj suroj bedeviji,
1730 Pa isiko petnaest topćija.
1731 Efendija azan proučio,
1732 Kad su Turci čuli efendiju,
1733 Još su oni grđe udarili,
1734 Jer su znali da su osvojili.
1735 Beg goluba svoga dojahao,
1736 Šuvaliji turski selam viknu,
1737 „Be aferim Šuval efendija,
1738 Ti si dinu gajret ućinio,
1739 Uči dovu Šuval efendija,
1740 Nek nam vihar sa planine puhne.
1741 Da vidimo čija gine vojska,
1742 Čija gine, čija zadobiva.
1743 Efendija dovu zaučio,
1744 Kod Boga mu kabul dova bila,
1745 Bog mu dade morske jugovine.
1746 Uz planinu magla poletila,
1747 U magli se otiskoše Kranjci,
1748 Za vlasima zaprestaše Turci.
1749 Nekolika beg čauša nagje,
1750 A čauši viču po razboju.
1751 Da se Turci natrag povraćaju,
1752 Kaurska se zemlja zapalila,
1753 Kad se Begu vojska sakupila.
1754 Beg šehite svoje pokopao,
1755 Ranjenicim sala namjenio,
1756 Na dva konja i koplja četiri.
1757 Neja Lici sviju poglavica,
1758 Malo vreme ni dugo ne bilo,
1759 Huka stade zelene planine.
1760 Niz planinu đogat udario,
1761 Svi rekoše serdaraga Mujo.
1762 Pa on begu i razboju dogje,
1763 Begu dade osječenu glavu,
1764 Eto t’ beže od mene jabuka,
1765 To je glava šibeničkog bana.
1766 Beg mu dade od zlata čelenke,
1767 U riječi u kojoj smo bili,
1768 Iz planine konjanik izniće,
1769 Na doratu ko na gorjaniku,
1770 Maman mu se dorat pomamio.
1771 Svi rekoše Dizdarević Meho
1772 Kada Meho do razboja side
1773 Selam dade a otište glavu:
1774 „Eto t’ beže od mene jabuka,
1775 To je glava zadarskoga bana!“
1776 Njemu beže za glavu čelenke.
1777 Još ga beže za Bosnića pita:
1778 „Jesi l’ Meho ti vigjo Bosnića?“
1779 A veli mu Meho sa dorata:
1780 „Nisam beže ja vigjo Bosnića,
1781 Kad sam banu glavu odvalio.“
1782 Pa se beže natrag povratio,
1783 A dorata umorio svoga,
1784 Prama sebi opazi serdara,
1785 Gdje on bježi uz polje zeleno.
1786 Serdar teži na kamen Kotare.
1787 Vavik bije pod sobom brnjaka,
1788 A proču se grlo Bosnićevo,
1789 Gdje ga Bosnić sa planine viče:
1790 „Bježi vlašče Bara te štenila,
1791 Nigdje tebe ostaviti neću,
1792 Dok je Boga i dorata moga,
1793 Sćeraću te Beču ledenome.“
1794 U riječi u kojoj bijahu
1795 Pomoli se uz planine vranac;
1796 Svi rekoše po razboju turci,
1797 Da je glava Gojenog Halila.
1798 Dokle Halil do razboja side,
1799 Selam dade a otište glavu:
1800 „Eto t’ Lika od mene jabuka,
1801 To je glava oršanskoga bana.“
1802 U tom’ Lika zadio čelenke.
1803 A pita ga Lika za Bosnića.
1804 A Halil mu za Bosnića kaza,
1805 Da je Bosnić oćero serdara.
1806 Daleko mu serdar ugrabio,
1807 A Meho se kune sa dorata
1808 Da ga nigdje ostaviti neće,
1809 Dok je Boga i konja dorata.
1810 U riječi u kojoj su bili
1811 A drmnuše kotarski topovi,
1812 A zacvili aga Zenkoviću.
1813 Mustajbegu suze udariše,
1814 A uzdahnu sa srdašca svoga:
1815 „Hej Bosniću moje dite drago,
1816 Gdje ćeš ludo izgubiti glavu,
1817 To mi na te pukoše topovi.
1818 Ja si jezir ja si poginuo.
1819 Ako sine budeš poginuo,
1820 Danas će te beže okajati.
1821 Ako jesir budeš u Kotaru
1822 Danas će te beže izbaviti.“
1823 U rijeći u kojoj bijahu
1824 Uz polje se konjik pomilio
1825 Na doratu konju od mejdana.
1826 Ta na momku đeisije neja,
1827 Sve olovo odnilo odilo,
1828 Sve s’ pred dorom pješac zaigrava,
1829 Poznaju ga poznati nemogu.
1830 Kad se bliže momak prikučio,
1831 Poznadoše Bosnić Mehmedagu,
1832 Živo goni Popović serdara,
1833 Svezanije ruku naopako,
1834 A za njim se brnjak zaigrava,
1835 Dobar brnjak Popović serdara.
1836 Bosnić begu u razboju dođe
1837 Pokloni mu Popović serdara.
1838 Beg mu sedam zadi čelenka,
1839 A serdaru Talu poklonio.
1840 Tale njega na kolac nabio,
1841 Okrenu ga na donje Kotare,
1842 Neka Kotar od turaka čuva.
1843 Otle beže vojsku podignuo.
1844 Što je beže tude zadobio
1845 Svakom beže pravo podilio
1846 Pa čadoru i curama dođe.
1847 On ih svede na Udbinu ravnu,
1848 Svak se otle rasu sa Udbine.
1849 Beg okrenu do Novoga bila
1850 I odvede Bosnić Mehmedagu.
1851 Kad ženili Bosnić Mehmedagu
1852 S lipom Zlatom Crnić Jusufage,
1853 Poturčili dilber-Anđeliju,
1854 Obadve mu nićah učiniše.
1855 Kum mu bio Lika Mustajbeže,
1856 Zenković mu opremi veselje.
1857 Kad mu i pir i veselje progje
1858 Beg se opet na Udbinu vrati.
1859 Tako se je Bosnić oženio!
