Борчуловић Ибро и капетан-дјевојка

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Борчуловић Ибро и капетан-дјевојка

0001 Турско момче рано подранило,
0002 Цетини граду по бедену хода,
0003 По хендецих и пармаклуцих,
0004 По табијах и царских топових,
0005 Подвикује, гледа дивојака,
0006 Дивојке му ни мукает нису,
0007 Јер је момак врло оголио,
0008 На њем ништа од одила нејма,
0009 На краци му сајали-чакшире,
0010 Саја спала, остала постава,
0011 Кроз чакшире пропала колина,
0012 А на плећих од саје долама,
0013 Кроз доламу плећа пропанула,
0014 Кроз капу му перчин испануо.
0015 Него што му је свијетло оружије:
0016 За пасом му двије пушке мале,
0017 Пушке мале, капе позлаћене,
0018 А под њима пала окована,
0019 Око њега срмали силахи,
0020 У руци му дуга граналија,
0021 На њој дван’ест од злата лимова,
0022 Повирује, гледа дјевојака,
0023 Дјевојке му ни мукает нису.
0024 Када види момак на бедену,
0025 Он окрену граду на капију.
0026 Када граду на капију дође,
0027 Стара аџу у капији нађе,
0028 Црљеним се огрно бињишом,
0029 А у десну руку окљастио,
0030 А у иву ногу охромио,
0031 На десну се руку поднимио,
0032 А пролива сузе из очију,
0033 Њему момак вели у капији:
0034 „Иктијару на мучну земнау!
0035 Тако здраво био и весело!
0036 Деде мени у капији кажи:
0037 Што проливаш сузе из очију?“
0038 „ „Прођи ме се, момак јабанџија!
0039 Да ти кажем, мени фајде нејма,
0040 Не питај ме, не задаји јада!“ “
0041 Њему момак вели у капији:
0042 „Иктијару на мучну земану!
0043 Дај ми јаде у капији кажи;
0044 Ако фајде није од менека,
0045 Не ће теби бити ни зарара.“
0046 „ „Кад ме питаш, момак јабанџија,
0047 Знаш ли овог аџу у капији?
0048 Ово ј’ аџе коџа-Мехмедбеже
0049 Са Цетине, са љуте Крајине,
0050 Видиш, синко, бијеле Цетине,
0051 Како нам је ватром изгорила,
0052 Наша села граду до бедена!
0053 Вид’ де села коџа-Мехмедбега,
0054 Док су усправ код Цетине била,
0055 Тад су м’ села и оџаци били,
0056 Сад селишта и огаревишта.
0057 Вид’ де оје на ћојлуку куле!
0058 Док сам имао на ћојлуку кулу,
0059 Имо у њој остарилу љубу,
0060 Двоје дјеце имо на оџаку:
0061 Ћи Хатија и млађи Алија,
0062 Ево има за седам година,
0063 Како ми је кула изгорила,
0064 Сад јој с’ тице по мазгалих лежу.
0065 Ја сам био код Стамбола била,
0066 У Стамболу на царском хизмету.
0067 Остала ми на ћојлуку кула
0068 И у њојзи остарила љуба,
0069 Двоје дјеце моје код матере.
0070 Посли мене Јанковић-Стојане,
0071 Он подиго војску уз Котаре,
0072 Поробио, ватром запалио,
0073 На моју се кулу навратио,
0074 И моју је кулу запалио,
0075 Старку моју коњ’ма пригазили,
0076 Тада ми је свијет проминула.
0077 Уфатио двоје дјеце моје,
0078 Ћер Хатију и млађег Алију,
0079 Ћи ми била од десет година,
0080 А Аиља од седам година.
0081 Кад сам јадан дошо од Стамбола,
0082 Ударио на жалост велику,
0083 Нејма куле, нејма старе љубе,
0084 Нејма дјеце моје на Цетини.
0085 Ја проводих жалост на Цетини
0086 Све дан по дан по године дана.
0087 Кад настала друга половина,
0088 Што је моја кула изгорила,
0089 Та се ј’ жалост могла приболити,
0090 Ја сам себи бољу начинио;
0091 Што м’ је старка свијет проминула,
0092 Ни ту м’ јада учинили нису,
0093 Јер сам себи штету намирио,
0094 Ја сам млађу љубу набавио,
0095 Сад ја млађу имам на оџаку;
0096 Ван што су ми дјеца заробита,
0097 Та се жалсот приболити не ће,
0098 Чуј, мој сине, до еџела мога.
0099 Сада има за седам година,
0100 За њих гласа ни хабера нејма.
0101 Да ја за њих могу опазити,
0102 Ја би своју дјецу искупљиво,
0103 Купово их за новце готове.
0104 Кад је моја кула изгорила,
0105 Онда ј’ робље сишло на Котаре,
0106 Три стотине роба и робиње,
0107 Све се робље натраг повратило
0108 За уцину и за готовину
0109 Посли дјеце овог Мехмедбега.
0110 У ’во, сине, седам годин дана,
0111 Седмеро сам благо потрошио
0112 Ја шаљући своје уходнике,
0113 Да ми дјецу траже по Котару,
0114 За њих гласа нејма ни хабера,
0115 Ево нејма још недиља дана,
0116 Како ми је била књига стигла
0117 Са Ислама са камен-Котара
0118 А од куле Јанковић-сердара
0119 Од Хатије моје јединице,
0120 Она ми је књигу оправила
0121 И у књизи мене оцвилила:
0122 „ „ „Ето т’ књига, бабо, на Цетину!
0123 Је ли твоја у животу глава?
0124 Јеси л’ здраво стиго од Стамбола,
0125 Ударио на жалост велику,
0126 Нејма куле, нејма дјеце твоје,
0127 Нејма наше мајке на Цетини.
0128 Јеси л’ сада здраво и весело,
0129 Јеси л’ бољу кулу намистио,
0130 У њу млађу љубу населио,
0131 Своју дјецу ти заборавио?
0132 Ево наске на Исламу, бабо,
0133 У невољи Јанковић-Стојана,
0134 Све заједно у једној великој одаји,
0135 Јоиш нам глави кидисали нису,
0136 А ми вјере привирили нисмо,
0137 Постили смо седам рамазана,
0138 Никад нам за то није завидио.
0139 Липо нам је код Стојана било
0140 Све дан по дан за седам година.
0141 Ал сад ево јада и жалости,
0142 Ми смо чули, бабо-родитељу,
0143 Да је стигла уз море ђемија
0144 Од Ћорфеза, преко сињег мора,
0145 И у њојзи капетан-дивојка,
0146 Ишћерала мала готовога,
0147 Да купује робље по Котару,
0148 Да нас гони прико сињег мора,
0149 Већ оклен се робље не повраћа.
0150 Гдје је липа капетан-дивојка?
0151 Ено ј’, бабо, више Задра била,
0152 На Ведринах морау на јалији
0153 Ниже куле Лазе капетана.
0154 На обали чадор разапела,
0155 Расписала књиге по Котару,
0156 Све на књиге позвала сердаре,
0157 А и с њима младе капетане,
0158 А за турско робље распитала.
0159 Све је, бабо, робље припасала,
0160 Шта сад робља има на Котару,
0161 У ’во, бабо, седам годин дана
0162 Котарани што су заробили,
0163 Дви стотине роба и робиње,
0164 По тефтеру капетан-дивојке
0165 Све ће сада у недиљу саћи
0166 Дебеломе мору на јалију
0167 До чадора капетан-дивојке,
0168 Узет ће нас капетан-дивојка,
0169 Оде с нами преко сињег мора!
0170 Ето књиге твоје јединице,
0171 Ја те молим, бабо-родитељу,
0172 Ако ти је у животу глава,
0173 Ходи мени у недиљу сиђи
0174 Дебеломе мору на јалију,
0175 Да те види двоје дјеце твоје.
0176 Ако с’, бабо, јако остарио,
0177 Ти не жали мала готовога,
0178 Ван јунака на Цетини тражи,
0179 Пошаљи га мени у недиљу,
0180 Нека види сужње невољнике.
0181 Цетина је гњиздо соколово,
0182 До сад с’ у њој соколови легли.“ “ “
0183 Која фајда, момак јабанџија,
0184 Што ја имам мала готовога,
0185 Кад јунака на Цетини нејма.
0186 Пола б’ дао достојања свога,
0187 Пола мала, а пола ирада,
0188 Држо би га ка и сина свога,
0189 Ако би га мио Бог помого,
0190 Те би мого дјецу избавити,
0191 Утишити бега на Цетини
0192 И с мојом ме дјецом саставити:
0193 Триста му ево под мухуром кеса,
0194 Ево му читлук стотину димова
0195 И агалук шездесет нефера.“ “
0196 То говори беже у капији,
0197 А слуша га момак јабанџија,
0198 Грозне момку сузе ударише:
0199 „Ја потребо, сам те Бог убио,
0200 Сиромаштво, ни тебе не било!
0201 На кога ћеш посли прискочити,
0202 Кад нестане главе на меника?
0203 Сад да коња имам и одило,
0204 Своје главе не би пожалио,
0205 Ја би сашо на Ведрине равне,
0206 Ја б’ овога аџу утишио,
0207 С његовом га дјецом саставио.
0208 Ја би тамо главу изгубио.“
0209 Кад чу беже, што прњо говори:
0210 „Богом синко, момак јабанџија!
0211 Деде ми се у капији кажи,
0212 Кажи ми се, ко си и оклен си?“
0213 „ „Из близ асам, из далека нисам.
0214 Ја сам, аџе, од Скрадина била,
0215 Од Скрадина и дебела мора.
0216 Јеси л’ чуо борчул-одобашу?
0217 Ово је ј’ главом Борчуловић Ибро,
0218 Син једини борчул-одобаше.“ “
0219 „Ти си, синко, Борчуловић Ибро!
0220 Ја ти бабу родитеља знадем.
0221 Што си тако оголио, сине!?“
0222 „ „Прођ’ се, аџе, за то ме не питај!
0223 Кад сам осто иза бабе свога,
0224 У зо час се на пиће наврго,
0225 А имо сам тријест побратима,
0226 Све попио с њима достојање,
0227 Најстраг продо у Скрадину кулу,
0228 А ја туђу нашо под кирију,
0229 И у туђу мајку приселио.
0230 Кад нестало достојања мога,
0231 Сад ја побре немам ни једнога.
0232 Ево има четири године,
0233 Вавик стојим ја у туђој кули,
0234 Још кирије потплатио нисам,
0235 Ја је чиме ни платити нејмам,
0236 Јер у мене нигди ништа нејма.
0237 За кирију мен соисали
0238 И прид пашу мене позовнули,
0239 Ја се нашег паше поплашио,
0240 Па побигох од Скрадина била.
0241 Ево има по године дана,
0242 Да се вавик по Крајини вуцам,
0243 Не смим, аџе, до Скрадина сићи
0244 А на пашу и јадну кирију.“ “
0245 Њему аџе вели у капији:
0246 „Лако ј’, сине, за твоју кирију!
0247 Само мени у капији кажи:
0248 Ти док коња имаш и одило,
0249 Би ли моју дјецу потражио?“
0250 „ „Би, амиџа, вјеру ти задајем!
0251 Ако коња имаш и одило,
0252 Ја ћу саћи до чадора била,
0253 До чадора капетан-дивојке,
0254 Дочекати робље код чадора,
0255 Ја ћу дјецу твоју избавити,
0256 Ја ћу тамо изгубити главу.“ “
0257 „Хајдмо, синко, до конака мога!“
0258 Доведе га до конака свога.
0259 Истом сили и кахву попили,
0260 Мехмедбеже сандук отворио,
0261 Извади му црљене чакшире,
0262 А на њима ковче позлаћене;
0263 А извди црљену јечерму,
0264 На њојзи су токе и илике,
0265 Прид њег метну дугачку доламу,
0266 А даде му ћурак до силаха,
0267 Све по ћурку од злата кругови,
0268 На њима њишу игле и синџири,
0269 Златне игле, срмали-синџири;
0270 Даде њему морасту малвуту,
0271 Даде њему пошу Стамболију,
0272 Прид њег метну чизме и калчине,
0273 А даде му аџемкињу ћорду:
0274 „Ето, сине, Борчуловић-Ибро!“
0275 Облачи се момак у одаји,
0276 С себе скида прњаво одило,
0277 А баца га момак у одају:
0278 „Хајде тамо, не био те амо!“
0279 Кад се спреми момак у одаји:
0280 „Имаш ли, аџе, ата на јаслама,
0281 Да ја спремим ата код јасала?“
0282 „ „Има их, сине, седам код јасала,
0283 Бирај ата, каква теби драго!“ “
0284 Па га сведе коњ’ма и јаслама,
0285 А гледа их Борчуловић Ибро,
0286 Сваког плеском куцну по сапима,
0287 Ники с’ макне, а ники не макне,
0288 Томе момку сузе ударише:
0289 „Куку, мајко, велике жалости!
0290 Овде ата нејма за менека,
0291 За Ведрина и дебела мора
0292 До чадора капетан-дивојке,
0293 Овде брата ђогатова нејма.
0294 Куку, ђого, и брате и друже!
0295 Да си ми се сада догодио,
0296 Да на теби до чадора сиђем,
0297 Жалио не би тамо погинути,
0298 Овде друга до чадора нејма.“
0299 Узе га аџе за десницу руку,
0300 У президу врата отворио.
0301 Кад уведе Борчуловић-Ибру,
0302 Кад ли дорат свезат на јаслама:
0303 „Ето, сине, доре Стамболије!
0304 Како сам га свео из Стамбола,
0305 Још га никад ја узјахо нисам.“
0306 Фати с’ момак чула на дорату,
0307 Стаде цика ата код јасала,
0308 Ћиде добар на јасле скочити.
0309 Затече га Ибро од јасала,
0310 Па по гриви загрли хајвана,
0311 А запјева момак код дората:
0312 „Ево мени на Приморје друга,
0313 Ево доре, брата ђогатова!“
0314 Чул обали, тимар учинио,
0315 Па на коњма седло подигнуо,
0316 Колан стеже, а селембет веже,
0317 Гриска га дорат по мишици ливој,
0318 Заузда га уздом решмалијом,
0319 Поврати се бегу у одају,
0320 Онда вели бега у одаји:
0321 „Имаш ли, аџе, нимачко одило?“
0322 Један беже сандук отворио,
0323 Прид њег меће седмеро одило:
0324 „Бирај, сине, како теби драго!“
0325 Капетанско одабра одило,
0326 У бисаге метнуо одило,
0327 А на ноге скочи у одаји:
0328 „Мени је, аџе, вакат походити,
0329 Јер нам сутра освиће недиља.“
0330 Па он сађе у подрум дорату,
0331 На дората подиже бисаге,
0332 Он изведе дору у авлију,
0333 За њим сађе коџа-Мехмедбеже,
0334 Њему вели Ибро у авлији:
0335 „Каж’ ми, аџе, цину доратову,
0336 По што циниш коња и одило?
0337 Ако с’ здраво ја натраг повратим,
0338 Платит ћу ти коња и одило.“
0339 „ „Цина је, сине, коњу и одилу,
0340 Ибрахиме, двиста маџарија.
0341 Ако би ми дјецу избавио,
0342 Ја ти паре ни динара не ћу.“ “
0343 Још му даде педесет дуката:
0344 „ „Да ти тамо биде до потребе,
0345 Нек се за што имаш напојити.“ “
0346 Узјаха Ибро коња у авлији,
0347 Отишће га на авлијнска врата,
0348 Гони дору граду на капију,
0349 Све се под њим хахван заскакива.
0350 С оби стран екрај мермер-калдрме,
0351 С оби стране у густо пенџери,
0352 Наносе се на пенџер дивојке,
0353 Удовице по авлијнских вратих,
0354 Пуштенице по сокацих трчу,
0355 Дивичице све се довикују:
0356 „Гледај, Хато, вид’ де, сестро Злато,
0357 Вид’ де момка и под њим дората!
0358 Благо мајци, која га родила,
0359 А сестрици, која отхранила,
0360 Дивичици, којој суђен биде
0361 У одаји с њоме на јатаку!“
0362 Све с пенџера момка довикују:
0363 „Серхатлија на коњу дорату!
0364 Дигни главу, не желио мајке,
0365 вид’ де, драги, липих дивојака!“
0366 Гони Ибро, ни мукает није,
0367 Ишћера ата граду на капију,
0368 Поље приђе, под Липовац сиђе,
0369 Већ му сунце паде за планину.
0370 Под Липовцем одјаха дорат,а
0371 Поа повади нимачко одило.
0372 Кад обуче нимачко одило,
0373 Под планином узјаха дората,
0374 У Липовац стазу угазио,
0375 Стазу приђе, на Крижице сиђе,
0376 Док удраи у стазу Буковцу,
0377 Буковици и Лашаковици,
0378 Сву ноћ момак љуто путовао,
0379 Виш изврже на Котар дората,
0380 Њему био данак освануо.
0381 Док дан свано, огрануло сунце,
0382 На Ведрине ишћера дората,
0383 Гледа чадор мору на обали,
0384 Какав је чадор капетан-дивојке?
0385 Чадор јој је од бијел есвиле,
0386 А авлија црљена кадифа,
0387 А на шиљку од злата јабука,
0388 У њој свитли седам каменова,
0389 Под њом сједи капетан-дивојка,
0390 А двори је дванаест слушкиња,
0391 Она гледа коња и јунака,
0392 Слушкињама вели у чадору:
0393 „Вид’те, мојих дванаест слушкиња,
0394 Добра коња, на њем капетана,
0395 Благо мајци, која га родила,
0396 А сестрици, која отхранила
0397 На чистоме крилу дјевојачком,
0398 Ето га управ до чадора мога!
0399 Кумријице, моја слушкињице!
0400 Ајт’ изиђ’те пред моју авлију,
0401 Дочекујте оног господина,
0402 Уфат’те му коња великога,
0403 Доведи га пред чадор дивојци,
0404 Да ја видим оног капетана,
0405 Да га питам, ко је и оклен је.“
0406 Појагми се дванаест слушкиња,
0407 Искочише на авлијнска врата,
0408 А дојаха момак на дорату,
0409 Слушкињама добро јутро викну,
0410 А Кумрија коња уфатила:
0411 „Здраво био, млад господичине!
0412 Сјаши дору мору на јалији,
0413 Тебе зове капетан-дивојка,
0414 Да госпоји под чадор изиђеш.“
0415 У том момак одјаха дората.
0416 Док дођоше до два плаћеника,
0417 Од слушкиње коња ујагмише,
0418 Крај чадора водају дората,
0419 Одведе га Кумрија слушкиња.
0420 Када уђе под чадор дивојци,
0421 Дочека га у чадору своме:
0422 „Здраво био, незна господине!
0423 Кад си тако јутрос подранио,
0424 Тако здраво био и весело!
0425 Ти оклен си, од краја којег си,
0426 Ког си соја, каква си племена?“
0427 „ „Давор липа капетан-дивојко!
0428 Из близа нисам ја, ја сам из далека,
0429 Ако с’ чула Сења бијелога,
0430 Ја сам, драга, изнад Сења била,
0431 Изнад Сења, испод Огулина.
0432 Јеси л’ чула Ђуру капетана,
0433 Што га зову Моружиновића:
0434 Ово ј’ Ђуро Моружиновићу,
0435 Којег Ђуре на свем крају нејма.“
0436 Њега гледа капетан-дивојка:
0437 „Ти си Ђуро Моружиновићу?
0438 Чула сам те, а видила нисам,
0439 Тебе фале, да си јунак прави,
0440 Ти си прва дука ћесарова,
0441 Што се с Турци крешеш по граници,
0442 Добро чуваш краљеве границе.“
0443 А повика Кумрију слушкињу:
0444 „Понеси нам вино и ракију,
0445 Да с’ заједно овде напијемо.“
0446 Донесоше вино и ракију.
0447 Кад се они пића напојише,
0448 Њему вели капетан-дивојка:
0449 „Господине, Ђуро капетане!
0450 Кад си Сења оставио свога,
0451 Што си прешо на Котар камени?“
0452 „ „Не питај ме, кићена дивојко!
0453 Ево има три недиље дана,
0454 Да сам Сења оставио свога,
0455 А изјахо на Котар дората,
0456 По Котару гледам дивојака,
0457 Јер сам јоште момак неожењен,
0458 С тог сам Сења оставио свога.“
0459 Њему вели капетан-дивојка:
0460 „Не будали, Ђуро капетане!
0461 Ти не гледаш овуд дивојака.
0462 А ја на те јутрос гледајући,
0463 Ти да тражиш за се дивојака,
0464 Лако се је теби оженити,
0465 У тебе је урдин од ћесара,
0466 Ког посичеш, за њег се не пита.“
0467 „ „Није тако, капетан-дивојко!
0468 Што ја имам урдин од ћесара,
0469 Још не даду мени изабрати,
0470 Изабрати, па се оженити.
0471 А да даду Ђури изабрати,
0472 Лако би се оженио Ђуро,
0473 Ја би знао, ког би изабрао,
0474 Ја веш даље не би ни тражио,
0475 А од таке кићене дивојке.“ “
0476 „Господине, Ђуро капетане!
0477 Ти не гледаш ’ваких дивојака.
0478 Ти да ’ваких хоћеш дивојака,
0479 Давно би се, Ђуро, оженио.
0480 Тако здраво био и весело!
0481 Ал је шала, ал истина права,
0482 Ти гледаш ли ’ваких дивојака?
0483 Ако би ми био муштерија,
0484 Чула сам те, а видила нисам,
0485 По чувењу па ми омилио,
0486 Сад кад сам те очима видила,
0487 Ја би т’ љуба била код колина.“
0488 Насмија се Борчуловић Ибро:
0489 „Није фајде, кићена дивојко,
0490 Што је теби Ђуро муштерија,
0491 Кад ти не ћеш Сењу бијеломе,
0492 А ни моме дому Огулину.“
0493 „ „Не ћу, Ђуро, вјеру ти задајем,
0494 Господине Моружиновићу!
0495 Ако би се са мном оженио,
0496 Ти остави Сења бијелога,
0497 Хајде са мном до Ћорфеза мога,
0498 Ја ћу т’ љуба бити код колина,
0499 А у мене нигди никог нејма,
0500 Нег ми стара у оџаку мајка,
0501 А свога сам ћаћу пожелила,
0502 А ја брата ни имала нисам.“
0503 То говори капетан-дивојка,
0504 Пјана глава Борчуловић-Ибре,
0505 Врло липа капетан-дивојка,
0506 Ту јој вјеру даде од себека,
0507 Да ће с њоме преко сињег мора.
0508 Кад дјевојка вјеру ујагмила:
0509 „Кумријице, моја слушкињице!
0510 Понес’те нам вино и ракију,
0511 Да с’ напијем својим господином
0512 Изнад Сења Моружиновићем,
0513 ’Ваког Ђуре на свем св’јету нејма.
0514 Благо ти је кићеној дивојци,
0515 Западе ми Моружиновићу!
0516 Господине, Ђуро капетане,
0517 Ево има пуних петн’ест дана,
0518 Да ја сједим у чадору своме.
0519 Долазили котарски сердари,
0520 Сви сердари, а и капетани,
0521 Рекли свести робље до чадора.
0522 Ја сам дошла робље куповати,
0523 Да купујем робље по Котару.
0524 Зла ђавола на ћенару кажу,
0525 На ћенару, на турском Скрадину,
0526 А никаква Борчуловић-Ибру,
0527 Да је ђаво, већи већ не море,
0528 Да се вуца у чуници лађи,
0529 Он се вуца по дебелу мору,
0530 Бојала се Борчуловић-Ибре,
0531 Да ме не би како преварио.
0532 Сад западам Моружиновића,
0533 Ја с’ не бојим од Скрадина Ибре.“
0534 „ „Не бој с’, драга, свег турског Скрадина,
0535 Ни Турчина паше скрадинскога,
0536 Да камо ли Борчуловић-Ибре,
0537 Док је твога Ђуре капетана!“ “
0538 А повика капетан-дивојка:
0539 „Хај изиђ’мо пред моју авлију!
0540 Сад ће доћи котарски сердари,
0541 Доводити робље низ Котаре.“
0542 Изиђоше пеид халват-авлију,
0543 Слушкије им пиће изнесоше,
0544 Већ долаз екотарски сердари.
0545 А догоне робље низ Котаре,
0546 Купује га капетан-дивојка,
0547 Она робље меће у ђемију,
0548 Башка мушко меће у одаје,
0549 Башка женско меће у одаје,
0550 Ђуро пије, ни мукает није.
0551 Кад стигоше котарски сердари,
0552 С њима дође Грго капетане
0553 И доћера робља тријестеро,
0554 Купи робље капетан-дивојка,
0555 Плаћеници робље растављају,
0556 Све су робље лако раставили.
0557 Кад су двоје стали растављати,
0558 Једног агу и госпоју младу,
0559 То је двоје мучно раставити,
0560 А никаква Врану Омерагу
0561 И госпоју Омерагиницу,
0562 Што је ага скоро набавио,
0563 С њоме није био на оџаку,
0564 Није с њоме три ноћи ноћио,
0565 Намах га је Грго осужњио,
0566 Осужњио и њег и госпоју.
0567 А зацвили Омерагиница,
0568 Савија се око аге свога:
0569 „Куку, ага, ране неприбоне!
0570 Ево има по године дана,
0571 Како нас је Грго осужњио,
0572 Није наске ћио раставити,
0573 Липо нам је у сужањству било.
0574 Вид’ де ове капетан-дивојке,
0575 Гдје нас хоће да растави овде!
0576 Мене с тобом раставити не ће,
0577 Прије ће ми одрезати руке.“
0578 А гледа их Борчуловић Ибро,
0579 Грозне њему сузе ударише.
0580 Њему вели капетан-дивојка:
0581 „Гдје си, драги, Ђуро капетане?
0582 Што ти, драги, сузе ударише,
0583 Зар ти агу жалиш и госпоју?
0584 Сад ја на те, драги, гледајући,
0585 Ти си Турчин, ја си турска раја,
0586 Ја си врло срца милостива?“
0587 „ „Прођи ме се, капетан-дивојко!
0588 Турчин нисам, турска раја нисам,
0589 Већ ја јесам срца милостива.
0590 Гледајући агу и госпоју,
0591 Што с’ од аге и госпоје ради,
0592 Ја се и ти мило састанули,
0593 Не дај Боже онаке невоље,
0594 Да ми турске руке запанемо,
0595 Да нас стану Турци растављати,
0596 Како би се мучно раставили!
0597 За то мени сузе ударише.
0598 Послушај ме, капетан-дивојко!
0599 Овог двога немој растављати,
0600 Њима башка подајте одају
0601 Пораз среће и нашег састанка,
0602 Пораз пута преко сињег мора.“ “
0603 Њему вели капетан-дивојка:
0604 „Миловање, Ђуро капетане!
0605 Не дај Боже тога дочекати,
0606 Мене с тобом не би раставили,
0607 Прије би ми одризали главу!
0608 Ето тебе, ето робља мога,
0609 Ти управљај како теби драго,
0610 Ја сам твоја, а ђемија твоја.“
0611 А повика своје плаћенике:
0612 „Вод’те тамо агу и госпоју,
0613 Њима башка подајте одају!“
0614 Одведоше агу и госпоју.
0615 Помоли се Јанковић-Стојане,
0616 Робља тријест гони и петеро.
0617 Када Стојан до чадора дође,
0618 Уклони се у авлију Ибро,
0619 Дочека га капетан-дивојка,
0620 Узе робље за новце готове,
0621 Оде Стојан натраг на Котаре,
0622 А изађе из авлије Ибро,
0623 Да он робље види Стојаново.
0624 Плаћеници робље раставише,
0625 Одведоше робље у ђемију.
0626 Кад су двоје стали растављати,
0627 Једног момка и дилбер-дивојку,
0628 То су дјеца бега Мехмедбега.
0629 Тад зацвили братац и сестрица,
0630 Чудно кука кићена дивојка:
0631 „Куку, брате, у сестре једини!
0632 Ево има за седам година,
0633 Да смо вавик у невољи били
0634 Ми у кули Јанковић-Стојана,
0635 Све заједно у једној одаји,
0636 Никад наске није раставио,
0637 Липо нам је у одаји било.
0638 Вид’де ове капетан-дивојке,
0639 Хоће наске да растави овде,
0640 Мене с братом рставити не ће,
0641 Прије ће ми одризати главу.“
0642 Јопе Ибри сузе ударише:
0643 „Миловање, капетан-дивојко!
0644 Ти послушај Ђуре капетана:
0645 Овог двога немој растављати.
0646 Ја на ово двоје гледајући,
0647 Како цвили кићена дивојка,
0648 Конда ће бити братац и сестрица,
0649 И њим башка подајте одају
0650 Пораз среће и нашег састанка.“
0651 А повика капетан-дивојка:
0652 „Ни тог двога немојт’ растављати,
0653 Већ им башка подајте одају!“
0654 Већ су они робље подмирили.
0655 Ибро мучи нујан и зловољан,
0656 Па у себи момак помислио.
0657 „Камо срећа, да сам погинуо,
0658 Да дивојке ни видио нисам!
0659 Превари ме кићена дивојка,
0660 Ја јој вјеру дадох од себека,
0661 Да ћу с њоме прико мора поћи,
0662 Ја упуштих робље у ђемију,
0663 А оста ми вјера на Цетини,
0664 Да ћу бегу дјецу избавити,
0665 Сад ја не знам, што ћу и како ћу.“
0666 С тог је Ибро нујан и зловољан.
0667 Повикује капетан-дивојка:
0668 „Вод’те дору Ђуре капетана
0669 У ђемију, у шталу привеж’те.
0670 А подиж’те чадор и авлију,
0671 Па га тамо нос’те у ђемију,
0672 Тамо ћемо пасти на конаке.“
0673 А повика Кумрију слушкињу:
0674 „Хајде лети у нашу ђемију,
0675 Па избери најбољу одају,
0676 Направ’ мени и мом господину!“
0677 Одведоше дору Стамболију,
0678 Однесоше чадор и авлију,
0679 Слушкиња им направи одају.
0680 Подиже се капетан-дивојка,
0681 Узе Ибру за десницу руку.
0682 Кад уђоше они у одају,
0683 А повика капетан-дивојка:
0684 „Понес’те нам вина и ракије!“
0685 А слушкиње пиће поставише.
0686 Дивојка им вели у одаји:
0687 „Хајте тамо у своју одају,
0688 До у јутро мени амо нејд’те!“
0689 Ибро пије, ни мукает није,
0690 Пола ноћи хладно пише вино.
0691 Њему вели капетан-дивојка:
0692 „Господине Моружиновићу!
0693 Хоћемо ли лећи у ложницу?“
0694 „ „Јањци моји, капетан-дивојко!
0695 Башка ћемо лећи у ложницу,
0696 Брез вјенчања састајања нејма.“ “
0697 „Фала теби, Моружиновићу!
0698 Сад те знадем, да си јунак прави.“
0699 Тако они конак учинили.
0700 Кад им био данак освануо,
0701 А повика капетан-дивојка:
0702 „Већ је нами вакат походити.“
0703 Отискоше на море ђемију,
0704 А слушкиње пиећ донесоше,
0705 Ибро пије, ни мукает није,
0706 Нег у лишцу боју промињује,
0707 Мисли јадан, што ће и како ће.
0708 Путоваш ељетни дан до подне,
0709 Ибро мучи, ни мукает није.
0710 Њему вели капетан-дивојка:
0711 „Господине Ђуро капетане!
0712 Што је теби у мојој одаји,
0713 Што ти мучиш, ништа не диваниш,
0714 А у лишцу боју промињујеш?
0715 Ал ти жалиш Сења бијелога,
0716 А и дома, Огулина свога?
0717 Ал си дражу имо јауклију,
0718 Па си с’ своје вјере покајао,
0719 Што си са мном вјеру утврдио?“
0720 Њојзи вели Борчуловић Ибро:
0721 „Јањци моји, капетан-дивојкок!
0722 Ја не жалим Сења бијелога,
0723 А ни дома, Огулина свога,
0724 Драже нисам имо јауклије,
0725 Нег сам врло у пићу препио,
0726 Па ме ј’ љујто глава заболила.
0727 Да изиђем из наше одаје,
0728 Миловање, на нашу ђемију,
0729 Да погледам по дебелом мору,
0730 Нек ме ударе из мора вјетрови,
0731 Не би ли ме пиће попушћало.“
0732 „ „Хајде, драги Моружиновићу!
0733 Кад ћеш ићи на нашу ђемију,
0734 Ето т’, драги, мала готовога,
0735 Ти понеси мала готовога,
0736 А поведи Кумрију слушкињу,
0737 Нек понесе вино и ракију.
0738 Кад изиђеш на нашу ђемију,
0739 Видит ће те моји службеници,
0740 А сви ће се теби поклонити.
0741 Не жал’, драги, мала готовога,
0742 Добро даруј наше службенике,
0743 Нека виде моји службеници,
0744 Да су нова стекли господина
0745 Изнад Сења Моружиновића,
0746 Премакни им вина и ракије,
0747 Нек с’ напију моји службеници,
0748 Нека моме Ђури зафаљују.
0749 Кад напојиш моје службенике,
0750 Ти ’ш видити на нашој ђемији:
0751 У мене је шездесет сужања,
0752 Прековати сужњи на ђемији,
0753 Они тегле по мору галију,
0754 До смрти им отпуштања нејма.
0755 Даруј наше сужње невољнике,
0756 А напој их вина и ракије.“ “
0757 Хоће Ибро, на ноге скочио,
0758 А понесе мала готовога,
0759 За њим пође Кумрија слушкиња,
0760 А понесе вино и ракију.
0761 Кад изиђе на ђемију Ибро,
0762 Дочекаше њега плаћеници,
0763 Сви се редом њему поклонише,
0764 Дарова их Борчуловић Ибро,
0765 Па Кумрији говори слушкиња:
0766 „Кумријице, наша слушкињице!
0767 Премакни им вина и ракије!“
0768 А Кумрија пиће положила,
0769 Плаћенике добро напојише,
0770 Зафаљују њему плаћеници.
0771 Кад опази сужње невољнике,
0772 А дозива сужње невољнике,
0773 Пиће лива Кумрија слушкиња,
0774 Зафаљују сужњи невољници:
0775 „Фала теби, нови господине,
0776 Изнад Сења Моружиновићу,
0777 Здраво био, па се веселио!“
0778 Ибро гледа, ни мукает није.
0779 Када Ибро до думена сађе,
0780 Једног аџу на думену нађе,
0781 А какав је на думену аџе!
0782 Штрк на ногу, у пасу потанак,
0783 Дуга врата, а ока крвава,
0784 Руса му коса пала по рамених,
0785 По њему је кожа испуцала,
0786 По пуклинах порасла машина,
0787 Познаде га Борчуловић Ибро,
0788 Од Скрадина Сарајлију Деду,
0789 Њему вели Борчуловић Ибро:
0790 „А Бога ти, сужњу невољниче!
0791 Кад си тако врло офалио,
0792 Од када си запао невоље,
0793 Па думениш на дебелом мору,
0794 Ти управљаш на мору ђемију?
0795 Право мени код думена кажи!“
0796 „ „Прођи ме се, нови господине!
0797 Није шала ни дваест недиља,
0798 А камо ли двадесет година,
0799 Да је аџе допао невоље,
0800 Па управљам на мору ђемију,
0801 Све сам сазно по мору бродове.“ “
0802 Ту га Ибро добро даровао,
0803 Аџи даде тридесет дуката:
0804 „Ето, аџе, сужњу невољниче!
0805 Нека сазнаш новог господина
0806 Изнад Сења Моружиновића!
0807 Право кажи Ђури капетану:
0808 „Ти оклен си, од краја којег си,
0809 Ког си соја, каква си племена?“
0810 „ „Фала теби, нови господине
0811 А на дару и господству твоме
0812 И јабуци из господске руке,
0813 Здраво био, па се веселио!
0814 Ја сам био од Скрадина била,
0815 Нисам знао соја ни племена,
0816 Мене вичу Сарајлија Дедо,
0817 Ако с’ чуо Серајлију Деду.“ “
0818 Насмија се Борчуловић Ибро:
0819 „Чуо сам те, а видио нисам.“
0820 Од слушкиње пиће ујагмио,
0821 Ујагми јој јаретину вина,
0822 А узе јој чашу од биљура:
0823 „Хајд’, слушкињо, у своју одају!“
0824 А побиже Кумрија слушкиња.
0825 Оста Ибро на думену с Дедом,
0826 Наточи му пуну чашу вина,
0827 Па је даде Деди Сарајлији:
0828 „Ето чаше, Дедо Сарајлија!
0829 Попиј чашу, па ми право кажи:
0830 „Тебе фале, да си јунак прави,
0831 Сад да ти је опростити руке
0832 И румена пића напојити,
0833 А дати ти гвожђе голотрбо,
0834 Би ли Ђури кидисао глави,
0835 А заметно на ђемији кавгу?“
0836 Узе Дедо, чашу искапио:
0837 „Прођи ме се, Ђуро капетане!
0838 Мени није до што но је теби,
0839 Мен’ је тешка мука додијала,
0840 Конопци ми руке преглодали.“
0841 Јопе њему чашу наточио:
0842 „На де, сужњу, Дедо Сарајлија!
0843 Добро ће те напојити Ђуро,
0844 Па ћеш онда мени казивати!“
0845 Три је њему чаше наточио.
0846 Кад је трећу чашу искапио,
0847 Већ се аџе пића напојио.
0848 Њему вели Борчуловић Ибро:
0849 „Сад ми кажи, Дедо Сарајлија!
0850 Кад ти ј’ така мука додијала,
0851 Да је теби отпуштити руке,
0852 Би ли на ме, Дедо, ударио,
0853 Кад сам тебе ’вако поштимао?“
0854 Њему вели Дедо Сарајлија:
0855 „Одмакни се, Моружиновићу!
0856 Мен’ је тешка мука додијала,
0857 Мени није до што но је теби;
0858 Ако с’ весла фатим јасенова,
0859 Прснут ће ти чело на петеро.“
0860 Насмија се Борчуловић Ибро:
0861 „Немој, аџе, Дедо Сарајлија!
0862 Зар би мојој кидисао глави?
0863 Зар ти мене познати не мореш?
0864 Ово није Ђуро капетане,
0865 Већ је галв Борчуловић Ибро.
0866 Молим ти се, Дедо Сарајлија,
0867 Јеси л’ ишто при јакости, Дедо,
0868 Сад да твоје ја опростим руке,
0869 А дадем ти јаретину вина,
0870 Предам теби сабљу голотрбу,
0871 Плаћеници у пићу препили,
0872 Да заметнеш на ђемији кавгу,
0873 Да откујеш сужње невољнике,
0874 Да освојиш на мору ђемију,
0875 Би ли знао уз море изићи,
0876 Мој амиџа, до Скрадина била?
0877 Ако Бога не би и тебека,
0878 Ми одосмо преко сињег мора,
0879 Оклен нашег пораћања нејма.“
0880 Грозне Деди сузе ударише:
0881 „Ти си сине побратима мога!
0882 Само моје ти опрости руке,
0883 А подај ми јаретину вина
0884 И подај ми сабљу голотрбу!
0885 Хајде натраг госпи у одају,
0886 Не старај се с аџом и с ђемијом!
0887 Ја ђемију освојити Дедо,
0888 Ја скочити у дебело море.“
0889 Њему Ибро опростио руке,
0890 Прид њег метну јаретину вина,
0891 Прид њег баци голотрбу ћорду,
0892 Па побиже госпи у одају,
0893 Дочека га га капетан-дивојка:
0894 „Гдје си, драги, Ђуро капетане!
0895 Је ли тебе попуштило пиће?“
0896 „ „Ево ме, липа капетан-дивојко!
0897 Већ је мене попуштило пиће.“ “
0898 Истом сјели, пиће разложише,
0899 Нек он с госпом хладно пије вино!
0900 Вид’ де аџе Деде Сарајлије!
0901 Јаретини грло отворио,
0902 Док год тече у мјешини вина,
0903 Вавик аџе лежи на мјешини.
0904 Кад нестаде у мјешини вина,
0905 Јаретину у море бацио,
0906 А за голу сабљу прифатио,
0907 Па потече по ђемији Дедо.
0908 Лако му је било освојити,
0909 Плаћеници у пићу припили,
0910 Сваком пала брез узглавља глава.
0911 Сарајлија по ђемији хода,
0912 А он пјане сиче плаћенике,
0913 А откива сужње невољнике,
0914 Заставио на мору ђемију.
0915 Никад не зна капетан-дивојка,
0916 А допаде Кумрија слушкиња
0917 И повика капетан-дивојку:
0918 „Куку, липа капетан-дивојко,
0919 Јадна твоја на рамену глава,
0920 Јадан теби Моружиновићу!
0921 То ти није Моружиновићу,
0922 Већ је главом Борчуловић Ибро,
0923 Превари те Борчуловић Ибро,
0924 Опојио наше плаћенике,
0925 Отпуштио Деду Сарајлију,
0926 А дао му сабљу голотрбу,
0927 Све исјече наше плаћенике,
0928 А откова сужње невољнике,
0929 Устави ти на мору ђемију,
0930 Богме не ћеш до Ћорфеза свога,
0931 Ми одосмо до Скрадина била!“
0932 А подвикну капетан-дивојка:
0933 „О ђаволе, Борчуловић-Ибро!
0934 Које т’ виле мени донесоше?“
0935 Па побиже одаји на врата,
0936 Уфати је Борчуловић Ибро:
0937 „Стани, јањци, капетан-дивојко!
0938 Лош те соко није укобио,
0939 Него глава Борчуловић Ибро,
0940 Којег Ибре на ћенару нејма.“
0941 Њему вели капетан-дивојка:
0942 „Пушт’, ме Ибро, да скочим у море!
0943 Џаба т’ моја на мору ђемија,
0944 У ђемији моја готовина!“
0945 „ „Немој, драга капетан-дивојко!
0946 Зар би млада у море скочила?
0947 Ја сам с тобом био на конаку,
0948 Нисам теби ни мукает био.
0949 Хајмо, јањци, до Скрадина мога!
0950 Ако теби није повољито,
0951 Да ми љуба бидеш код колина,
0952 Ја ти не ћу силе учинити,
0953 Држат ћу те ка сестру рођену.“ “
0954 „Пушт’ ме, Ибро, да скочим у море,
0955 Не води ме до Скрадина свога!
0956 Док опази паша у Скрадину,
0957 Ти ћеш мене паши поклонити,
0958 Ја ће м’ паша од тебе отети,
0959 Паша ће ме послати везиру,
0960 А везир ме цару отпремити,
0961 Цар ме дати на аџамско царство,
0962 У Аџаме, у немиле Турке,
0963 Одох јадна од руке до руке!“
0964 „ „Не будали, кићена-дивојко!
0965 Не да тебе Борчуловић Ибро,
0966 Волим дати главу са рамена.“ “
0967 Тако с’ с њоме гони у одаји,
0968 Од одаје полетише врата,
0969 Кад ускочи Дедо Сарајлија,
0970 А сав крвав ка планински вуче,
0971 На њему се кожа покупила,
0972 Низ пуклине отпада машина.
0973 Стаде вика Деде Сарајлије:
0974 „Што је теби, капетан-дивојко?
0975 Што се с Ибром гониш у одаји?
0976 Сад ћу твоју одризати главу!“
0977 „ „Немој, Дедо, кидисати глави!
0978 Виш ја не ћу, Дедо Сарајлија!“ “
0979 Поврати се Дедо Сарајлија:
0980 „Сједи, синко побратима мога!
0981 Не старај се с Дедом и с Ђемијом,
0982 Ђемију је освојио Дедо,
0983 Треће јутро, у рађање сунца
0984 Стигнут ћемо уз море Скрадину.“
0985 Оде Дедо натраг на ђемију,
0986 Нека прави, куд је њему драго!
0987 А зацвили кићена дивојка:
0988 „О Турчине, Борчуловић-Ибро!
0989 Ја те молим у нашој одаји,
0990 Немој мене паши поклонити!
0991 А ево ти вјера дјевојачка,
0992 Ја ћу т’ љуба бити код кољена.“
0993 „ „Не будали, кићена дивојко!
0994 Не дам тебе ка ни своје главе.
0995 Јопе ти нећу криво учинити;
0996 Ако теби није повољито,
0997 Да ми бидеш љуба код колина.
0998 Држат ћу те ка и сестру своју. “ “
0999 „Мени је, Ибро, за те повољито,
1000 Само ме немој паши поклонити!“
1001 „ „Не бој се, драга, капетан-дивојко!
1002 Не да тебе Борчуловић Ибро,
1003 Ја ти бити ни мукает не ћу,
1004 Док не дођем до Скрадина свога.“
1005 Гони Дедо уз море ђемију,
1006 С Ибром пије капетан-дивојка.
1007 Кад им треће јутро освануло,
1008 Виш стигоише под Скрадин бијели,
1009 Опазише у Скрадину Турци,
1010 Они мору иду на обалу,
1011 Да гледају, чија је ђемија;
1012 А изађе из ђемије Ибро
1013 И изведе капетан-дивојку,
1014 Уз њег иде Сарајлија Дедо.
1015 Када Турци Ибру опазише,
1016 Познадоше и њега и Деду:
1017 „Јесте л’, Ибро, здраво и весело?“
1018 „ „Јесмо, браћо, милом Богу фала!“ “
1019 За то паша чуо у Скрадину,
1020 Да ј’ изишо Борчуловић Ибро
1021 И ишћеро уз море ђемију,
1022 Лађа пуна робља натрпата,
1023 А извео Деду Сарајлију
1024 И прилипу капетан-дивојку,
1025 Он позовну Борчуловић-Ибру,
1026 Да доведе капетан-дивојку,
1027 Да он Ибру види и дивојку.
1028 Пође Ибро, поведе дивојку,
1029 За њим пође Дедо Сарајлија.
1030 Ибро паши у одаји уђе
1031 И уведе капетан-дивојку,
1032 Оста Дедо одаји на вратих.
1033 Дочека паша Борчуловић-Ибру:
1034 „Јеси л’, синко, здраво и весело?“
1035 „ „Јесам, паша, милом Богу фала!“ “
1036 „Јеси л’ добро тамо задобио,
1037 Камо теби капетан-дивојка?“
1038 „ „Ено, паша, на мору ђемије,
1039 Ево липе капетан-дивојке!“ “
1040 „А мој синко, Борчпуловић-Ибро!
1041 Нек је твоја на мору ђемија
1042 И све робље наше у ђемији!
1043 Мореш робље Турком продавати,
1044 Подај паши кићену дивојку.“
1045 „ „Немој, паша, ја ти љубим руку!
1046 Не да Ибро кићене дивојке,
1047 Дао сам јој вјеру од себека,
1048 Да је ником поклонити не ћу.“ “
1049 На њег паша очи упопричи:
1050 „Ја копиле, Борчуловић-Ибро!
1051 Брже мени кићену дивојку,
1052 Ја дивојку, ја ти оде глава!“
1053 Вид’ де главе Борчуловић-Ибре!
1054 Мушко био, добро задобио,
1055 Ал се Ибро паше преплашио:
1056 „Немој, паша, ја ти руке љубим,
1057 Не узимљи од Ибре дивојке,
1058 Сва ти џаба на мору ђемија!“
1059 „ „Не ћу, Ибро, од кује копиле,
1060 Брже мени кићену дивојку!“ “
1061 Он на момке своје повикује:
1062 „Отмите ми од Ибре дивојку,
1063 Вод’те ј’ тамо у кулу камену!“
1064 Појагми се дванаест момака,
1065 А одаји полетише врата.
1066 Кад ускочи Дедо Сарајлија,
1067 Око њег се аџемкиња воза,
1068 Како уђе, турски салам викну,
1069 Њему паша вели у одаји:
1070 „Јеси л’ здраво, Дедо Сарајлија?“
1071 „ „Јесам, паша, милом Богу фала!“ “
1072 Све се Дедо с пашом приговара,
1073 А све сабљу по балчаку дрпа,
1074 Педаљ му се сабље извадио,
1075 А говори Дедо Сарајлија:
1076 „Не вади се, моја бритка ћордо!
1077 Не ће паша Ибрине дивојке.“
1078 Кад га види паша у одаји,
1079 Припаде се Деде Сарајлије:
1080 „Не ћу, Дедо, вјеру ти задајем!
1081 Само ми немој кидисати глави,
1082 Ја се шалим с Ибром у одаји.
1083 Хајде, синко, Борчуловић-Ибро!
1084 Води своју капетан-дивојку,
1085 Води тамо Деду Сарајлију,
1086 Не дај паши кидисати глави!
1087 Ја ћу твоју кулу искупити,
1088 Полат ћу ти хоџу и кадију,
1089 Нека за те потурче дивојку,
1090 И ћехају свога опремити,
1091 Нек ти куме биде код дивојке.“
1092 Поврати се Борчуловић Ибро
1093 И одведе кићену дивојку,
1094 За њим оде Дедо Сарајлија.
1095 Док извели робље из ђемије
1096 И изнили благо готовину,
1097 Паша му намах кулу искупио.
1098 Тад је Ибро кулу населио,
1099 Њему вели капетан-дивојка:
1100 „Продај, Ибро, на мору ђемију,
1101 већ ђемија нами не трибује,
1102 У нас има мала готовога.“
1103 „ „Миловање, капетан-дивојко!
1104 Сад смо моју кулу населили.
1105 Ти си чула, што паша говори,
1106 Сад ће доћи хоџа и кадија
1107 И ћехаја нами на весеље.
1108 Ако теби није повољито,
1109 Да ми љуба бидеш код колина,
1110 Ја ти силе учинити не ћу.“
1111 „ „Јањци моји, Борчуловић-Ибро!
1112 Кад ме ниси паши попуштио,
1113 Ја ћу т’ љуба бити код колина.“ “
1114 Њима стиже хоџа и кадија,
1115 И ћехаја дојде на весеље.
1116 Сва три их је паша оправио,
1117 Свега ће му пира опремити
1118 А од страха Деде Сарајлије.
1119 Оженише Ибру у Скрадину,
1120 Проведоше пира и весеље,
1121 Сви му сужњи на весељу били.
1122 Онда сужњи Ибре упиташе:
1123 „Што је нашег главног дуговања?
1124 Кажи нами, Борчуловић-Ибро!“
1125 „ „Ником паре ни динара нејма.
1126 Свак окрећи својој домовини,
1127 Пуштит ћу вас брез паре динара
1128 А пред здравље Борчуловић-Ибре
1129 И његове капетан-дивојке
1130 И амиџе, Деде Сарајлије.
1131 Ми Скрадина ни видили не би.“ “
1132 Свак окрену својој домовини,
1133 Устави дјецу бега Мехмедбега,
1134 Ту су били за недиљу дана.
1135 Он добави бега Мехмебега,
1136 Па он бегу дјецу поклонио.
1137 Кад их узе беже Мехмедбеже:
1138 „А мој синко, Борчуловић-Ибро!
1139 Пола ћу ти дати достојања,
1140 Што сам реко, ја порећи не ћу.“
1141 „ „Не ћу ти, беже, паре ни динара,
1142 Него само дору и одило,
1143 Вратио сам своје достојање.“ “
1144 Оде беже и дјецу одведе,
1145 Уставише Деду Сарајлију,
1146 Прифати га капетан-госпоја,
1147 Држе Деду ка и бабу свога,
1148 Ожени га капетан-госпоја,
1149 Кумрију му поклони слушкињу,
1150 Ту су били за годину дана.
1151 Када друга настаде година,
1152 Једно јутро рано подранили,
1153 Пију кахву у својој одаји,
1154 Код њих сједи Дедо Сарајлија,
1155 Погледаше са џама-пенџера,
1156 Кад ђемија под Скрадин изиђе.
1157 Насмија се капетан-госпоја:
1158 „Душо моја, Борчуловић-Ибро!
1159 Знаш ли, Ибро, чија је ђемија?
1160 Ђемија је оје старе мајке,
1161 Лети, мору на обалу сиђи,
1162 Она ј’ мени пошла у походе,
1163 Сад ће она наске потражити.“
1164 Подиже се Борчуловић Ибро
1165 И уз њега Дедо Сарајлија,
1166 Кад дођоше мору на обалу,
1167 А изашли из Скрадина Турци,
1168 Сви су мору сашли на обалу,
1169 Из ђемије изашла госпоја,
1170 Па госпоја по обали хода,
1171 За њом иде дванаест слушкиња,
1172 Њима госпе вели на обали:
1173 „Немојте ми замирити, Турци,
1174 Гдје је кула Борчуловић-Ибре?“
1175 А вели јој Дедо Сарајлија:
1176 „Ако тражиш Борчуловић-Ибру,
1177 Ово ти је Борчуловић Ибро.“
1178 Кад госпоја Ибру опазила,
1179 Ибро њојзи полетио руци,
1180 А госпоји сузе ударише:
1181 „Драги сине, Борчуловић-Ибро!
1182 Је ли моје у животу д’јете?“
1183 „ „Пунице моја ка и моја мајко!
1184 Хајмо моме у Скрадину двору,
1185 Она тебе гледа са пенџера.“ “
1186 „Што ће ми, Ибро, на мору ђемија,
1187 У ђемији благо готовина?
1188 Продала сам своје достојање,
1189 А ја пошла вами и Скрадину.“
1190 „ „Пунице моја ка и моја мајко!
1191 Ево аџе Деде Сарајлије,
1192 Ти се не бој на мору ђемији!“ “
1193 Одведе је своме билу двору.
1194 Кад госпоја мајку опазила,
1195 Дочека је у халват-авлији,
1196 У оби је пољубила руке,
1197 Изведе је у своје одаје,
1198 Њојзи мајка вели у одаји:
1199 „Ћери моја, моја јединице!
1200 Како ти је у Скрадину билу,
1201 Је л’ ти сила од Турчина била?“
1202 „ „Није, мајко, вјеру ти задајем!
1203 Мени је, мајко, повољито било,
1204 Ћио ме паша од Ибре отети,
1205 А не даде Дедо Сарајлија.“ “
1206 Пригрли госпе Ибру у одаји:
1207 „А мој зете ка и моје д’јете!
1208 Хоћеш мене за мајку узети?
1209 А немој ми криво учинити,
1210 Ја се, синко, потурчити не ћу.“
1211 „ „Хоћу, мајко, вјеру ти задајем,
1212 Криво ти бити не ће код менека,
1213 Ено т’ моје на оџаку мајке,
1214 Па ви сјед’те у халват-одаји.“
1215 Госпе му је кулу населила,
1216 А изнила благо готовину,
1217 А поврати на мору ђемију,
1218 Поклони је својим плаћеником,
1219 Онда Ибри вели у одаји:
1220 „Ја мој зете, Борчуловић-Ибро!
1221 ТИ ћеш мене послушати сине,
1222 Ја ћу своје новце положити,
1223 Бољу ћу ти кулу начинити.“
1224 Ту је њему кулу начинила,
1225 Билу кулу мору на обали,
1226 А високу од седам бојева,
1227 Добро му је госпе направила.
1228 У нову се кулу преселили,
1229 Госпе онда зету говорила:
1230 „Ову подај Деди Сарајлији,
1231 Кад је ваше опростио главе.“
1232 Дадоше је Деди Сарајлији.
1233 Док им главе у животу биле,
1234 Држо Деду ка и бабу свога,
1235 А пуницу ка и своју мајку.
1236 Давно било, сад се спомињало,
1237 Куд се вило, и добро је било,
1238 Ја сам чуо, а видио нисам,
1239 И сад кула Борчуловић-Ибре
1240 Да се зове кула у Скрадину,
1241 Да се никад порушила није.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.