Разболе се Ђерзелезе, на Герзову равну пољу,
грдна рано, Ђерзелезе!
Виш' главе му бојно копље, а за копље доро свезан,
грдна рано, Ђерзелезе!
Виш’ њег’ грана од јаблана, на њој стоји сиви соко, 5
грдна рано, Ђерзелезе!
Дорат њишћи, соко вришћи, стоји јека Ђерзелеза,
грдна рано, Ђерзелеза
Хендек копа добар доро, хендек копа до кољена,
грдна рано, до кољена, 10
Преда њ пада на кољена, узима га по појасу,
грдна рано, Ђерзелеза
Не би ли га навалио, да га носи до Сарај’ва,
грдна рано, Ђерзелеза!
Проговара Ђерзелезе: „А бора ти, мој дорате, 15
вјерни друже, мој дорате!
Ти саломи златно седло, и сакрши бисер узду,
вјерни друже, мој дорате!
А бора ти, мој соколе, ти одлети до Сарај'ва,
вјерни друже, мој соколе! 20
Под текију Синанову, б’јелу двору моје секе,
грдна рано, дилбер-Ајке!
Мога вранца нек’ опреми, па га даде Хусејину,
вјерном слузи Хусејину!
Нека мени брзо дође, на Герзово равно поље 25
вјерни слуга Хусејине!
Секи кажи да ће кости на Гензову останути,
грдна рано, Ђерзелеза!"
Одмах сека опремила Хусејина и вранина,
своме брату, Ђерзелезу. 30
На Герзово Хусо дође, Ђерзелеза здраво нађе,
свога агу Ђерзелеза.
