Боловало редом Сарајево,
Сад болује Иво и Марица,
Иви лакше, а Марици теже.
Иво Мари под пенџер долази:
„Душо Маро, је л' ти штогод лакше, 5
Мара пружа то јастуку руку,
И у руци грану позлаћену:
„Видиш Иво како ми је лакше,
Ситан оспа по лицу изашла,
Од које се пребољет' не може!” 10
То изусти и душицу пусти.
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 241.
