Bolovalo redom Sarajevo,
Sad boluje Ivo i Marica,
Ivi lakše, a Marici teže.
Ivo Mari pod pendžer dolazi:
„Dušo Maro, je l' ti štogod lakše, 5
Mara pruža to jastuku ruku,
I u ruci granu pozlaćenu:
„Vidiš Ivo kako mi je lakše,
Sitan ospa po licu izašla,
Od koje se preboljet' ne može!” 10
To izusti i dušicu pusti.
Đorđe Rajković, Srpske narodne pesme iz Slavonije, priredila Slavica Garonja-Radovanac, Beograd: Udruženje Srba iz Krajine i Hrvatske: Književno društvo "Sveti Sava", 2003., str. 241.
