Сам се Јова на панађур спра’ља,
болну Мару код мајку оста’ља:
„Болуј, Маро, ал’ немој да умреш,
ако умреш, ја се нема женим
ни с девојку нити с удовицу, 5
само морам с моју суђеницу."
Право иде у град на панађур,
на панађур лепо оро игра,
право иде, у оро се вата,
увати се до две другарице 10
па говори: „Мара да ми умре,
обе би ви за љубу узео.“
Тој дочуше до две другарице,
тој дочуше, Маре доказаше:
„Леле, Маро, што Јован говори, 15
он говори: Мара да му умре,
обе би ни за љубу узео!"
Рипи Мара кано да не болна
па облече руво неношено,
што га била од оца донела, 20
што га Јова неје ни видео,
набели се и нарумени се,
право иде у град на панађур,
на панађур лепо оро игра,
право иде, до Јову се вата: 25
„Леле, Јаво, Мара ти умрела!"
„Нека умре, жив ју бог убио,
ја чу тебе за љубу да узнем."
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 87-88.
